Sombor.info

Finalnim utakmicama u sportskoj hali u Apatinu završen je ovogodišnji zimski turnir u malom fudbalu, koji je u proteklih trinaest takmičarskih dana okupio 40 ekipa i veliki broj posetilaca. Odigrano je ukupno 130 utakmica u pet starosnih kategorija, a posebno interesovanje vladalo je tokom završnice seniorskog dela turnira.

U finalu seniorske konkurencije pobedu je nakon penal – serije odnela ekipa Kafe Vuk, ispred tima Pekar kod Dude/Koktel, dok je treće mesto zauzela Picerija Zamak.

Za najboljeg golmana proglašen je Ivica Molnar, najbolji igrač bio je Stefan Đukić, a titulu najboljeg strelca poneo je Uroš Mandić. Posebnu vrednost turniru dala je i humanitarna inicijativa veterana, čije su prvoplasirane ekipe svoje novčane nagrade usmerile za lečenje sugrađanina Gordana Tišme.

Generalni sekretar Sportskog saveza opštine Apatin Radomir Radujko istakao je da su masovnost, posećenost i društvena odgovornost učesnika najbolja potvrda značaja koji ova sportska manifestacija ima za lokalnu sredinu - piše somborsport.org.

U sredu, 14. januara od 10.00 časova Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora raspisaće javni poziv roditeljima/starateljima dece rođene u 2024, 2025. i 2026. godini, za dobijanje besplatnog auto-sedišta za prevoz njihovih mališana.

Uslovi za dobijanje besplatnog auto – sedišta su: da je dete rođeno u 2024, 2025. ili 2026. godini, da stanuje na teritoriji Grada Sombora, da nije ranije dobilo sedište na poklon od Grada, kao i da se u predviđenom roku pošalju svi traženi podaci.

Prijava će se slati putem mejla i treba obavezno da sadrži:

-ime i prezime roditelja/staratelja,

-adresu stanovanja,

-kontakt broj telefona i

-ime, prezime i datum rođenja deteta.

Prijavu šalje roditelj/staratelj (ne može se slati bez njihove saglasnosti) i slanjem jednog mejla može se dobiti jedno auto – sedište. Ukoliko roditelj/staratelj podnosi prijavu za blizance, trojke ili četvorke, treba da pošalje samo jedan mejl u kojem, uz sve obavezne podatke, pored datuma rođenja dece, napiše ime i prezime svakog deteta.

Javni poziv biće otvoren od 14. januara 2026. godine u 10.00 časova do 21. januara 2026. godine u 12.00 časova.

NEPOTPUNE PRIJAVE I PRIJAVE КOJE SU POSLATE PRE NAVEDENOG ROКA BIĆE ODBIJENE.

Prvih 370 roditelja/staratelja koji pošalju potpunu prijavu, koja ispunjava sve navedene uslove, dobiće auto – sedište i biće obavešteni o vremenu i mestu preuzimanja.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 13. januar

Iako mnogi boravak u spa centrima vide samo kao vid opuštanja i zadovoljstva, upravo to može doprineti zdravlju, istakao je dr Milisav Čutović, balneoklimatolog.

Naime, sve je popularnije kupanje u termalnim toplim bazenima na otvorenom i tokom zime, dok je okolo sneg. To je mogće i u srpskim banjama sa otvorenim bazenima.

"To je pre svega jedan izvanredan ugođaj za organizam , a svaki ugođaj je zdravstveno koristan. To nije moda nego fiziološka činjenica", rekao je Čutović.

Kako je rekao, između ostalog na ovaj način se pokreće mehanizam adaptacije, što stimuliše stabilizaciju imunog sistema, odbrambene mehanizme.

"Da pojačamo mehanizme adaptacije na hladnoću je jako teško, ali ako to spojimo sa jednim ugođajem to je drugačije. Uvek imate jedan sloj vazduha koji je zagrejan od same vode. To dakle nije neprijatan oseaćaj, ali ipak udišete nešto hladniji vazduh zasićen tom parom od termomineralnih voda", rekao je on - piše B92.

Kako je istakao posebno u banji u Bogatiću, kao i u Lukovskoj banji, voda imas sumporno jedinjenje vodonik sulfid koje je u gasovitom stanju i koje ima veoma blagotvoran uticaj na organizam.

"Ako imate vodu u kojoj imate sumpornih jedinjenja posebno u gasovitom stanju to su najbolje banjske vode. Posebno su dobre za zglobove, kosti, mišiće, za remuatske bolesti, posedice povreda", naveo je dr Čutović.

On je istakao da je Srbija jedina u Evropi sačuvala tradicionalne banje koje su oplemenjene i spa centrima.

Svake zime, mnoge zemlje se bore sa ledom i snegom na svojim putevima. Decenijama je kamena so bila glavni saveznik vozača, efikasno topeći led i smanjujući broj saobraćajnih nezgoda. Ali ovo rešenje ima i mračnu stranu – uništava životnu sredinu i ugrožava životinje, posebno ptice.

Kada se so posipa po putevima, kiša i sneg je brzo ispiraju u reke, jezera i zemljište, gde povećava salinitet i narušava osetljivu ravnotežu prirodnih ekosistema, piše Metropolitan.

Biljke umiru, zemljište se suši, vodene životinje gube stanište, a ptice često unose so, mešajući je sa peskom ili mineralima. Posledice su dehidracija, otkazivanje bubrega i masovni uginuća, što pogađa i druge vrste u lancu ishrane.

Švedsko rešenje: inovacija iz saosećanja

Švedska, poznata po svojoj ekološkoj svesti, odlučila je da promeni ustaljene prakse. Godine 2015, Švedska uprava za transport (Trafikverket) i istraživači uveli su novu, ekološki prihvatljivu metodu: mešavinu peska i melase od šećerne repe. Ovaj prirodni nusproizvod se pokazao kao efikasna alternativa soli.

Melasa deluje na tri načina:

nije toksična i čak poboljšava kvalitet zemljišta,
bolje prijanja za površinu puta, tako da se ne ispira tako brzo,
sprečava stvaranje leda snižavanjem tačke smrzavanja vode

I na sve to, pošto je melasa jestiva, divlje životinje je mogu bezbedno konzumirati.

Rezultat: bezbedniji putevi, manje uginulih ptica

Nova metoda je dala iznenađujuće rezultate. U roku od nekoliko godina, broj uginulih ptica je značajno smanjen, dok su putevi ostali bezbedni i prohodni. Pošto se smeša ne mora primenjivati tako često kao so, pokazala se i kao jeftinije i održivije rešenje. Švedska je tako uspela da spoji bezbednost na putevima, ekonomičnost i brigu o prirodi.

Model za svet

Uspeh Švedske inspirisao je druge zemlje, poput Norveške, Finske i Sjedinjenih Država, da isprobaju slične metode. Primer pokazuje da je moguće postići ravnotežu između ljudi i prirode kroz saosećanje i inovativno razmišljanje.

Švedska inicijativa je dokaz da održivost i empatija mogu pokrenuti tehnološki napredak. U vreme kada mnoge odluke diktira profit, Švedska pokazuje da je moguće delovati drugačije – sa odgovornošću prema životnoj sredini i budućim generacijama.

Sezona Vodolije obično počinje oko 20. januara i traje do oko 18. februara svake godine. Ova sezona imaće pozitivan uticaj na Vodolije, Vage i Blizance.

Sezona Vodolije donosi snažan talas promena, buđenja svesti i potrebe za slobodom. Ovo je period kada se više razmišlja unapred, izlazi iz ustaljenih obrazaca i hrabrije prate sopstvene ideje, čak i ako su drugačije od očekivanog.

Naglasak je na originalnosti, prijateljstvima, zajedništvu i želji da se doprinese nečemu većem od ličnih interesa. U ovom periodu lakše se raskidaju stare navike, donose neočekivane odluke i prihvataju novine koje mogu promeniti tok budućih planova.

Sezona Vodolije podstiče autentičnost, mentalnu slobodu i hrabrost da budete ono što zaista jeste, bez potrebe da se uklapate u tuđa pravila.

“Izgrađene za večnost” - ove tri reči koje turiste dočekuju na ulazu u plato Gize možda najbolje opisuju nameru graditelja koji su pre više od četiri hiljade godina primitivnim alatom podigli zdanje koje se i u drevno doba smatralo jednim od svetskih čuda.

Jedna kraj druge, izgrađene za faraone Četvrte dinastije Starog kraljevstva, Keopsova, Kefrenova i Mikerinova piramida bez obzira na oštećenja nastala delovanjem vremenskih prilika i protokom više od četiri milenijuma i dalje plene monumentalnošću.

Keopsova piramida sa svojih 138 metara (nekada je bila visoka 146) je najviša. Sledi je Kefrenova sa oko 136 metara, mada je i ona vremenom izgubila na visini. S obzirom na to da je izgrađena na uzvišenju, zbog optičke varke izgleda da je viša od Keopsove - piše nova.rs.

Najniža je Mikerinova sa oko 62 metra. Monolitni blokovi od kojih su izgrađene (samo u Keopsovoj ih ima oko 2.3 miliona), teški po nekoliko tona i danas pothranjuju ideje teoretičara zavere da je piramide izgradila drevna, tehnološki naprednija civilizacija pa čak i vanzemaljci. Međutim, arheološka iskopavanja u neposrednoj blizini piramida obezbedila su neoborive dokaze da su ova građevinska čuda izgradili drevni Egipćani.

Pronađena je mumija jednog od upravitelja gradilišta sa papirusima koji detaljno opisuju proces izgradnje kao i pekare i vrčevi za pivo koji su dokaz da su na ovom mestu decenijama boravile hiljade ljudi. Pismeni dokazi oborili su teorije eksploatisane u pop kulturi, da su piramide gradili robovi tačnije Jevreji koje je Mojsije izveo iz Egipta. Ustanovljeno je da su piramide gradile zanatlije i stanovništvo koje je bilo plaćano u hlebu i pivu te da su radom isplaćivali porez faraonima.

Ono što fascinira i savremene graditelje je preciznost izgradnje ovih ogromnih kamenih struktura. Keopsova piramida je savršeno orijentisana ka stranama sveta, greška je manja od jednog stepena. A zalazak Sunca iznad Kefrenove piramide, pruža neverovatne prizore jer je i ovaj fenomen astronomski proračunat sa neverovatnom preciznošću.

Ono što dodatno fascinira turiste su i misterije koje se odnose na unutrašnjost piramida. Mada bar do sada u njima nije pronađeno ništa spektakularno, osim oštećenog sarkofaga u Keopsovoj piramidi, istraživanja ovih građevinskih čuda se nastavljaju. Legenda argeologije, u svetu poznat kao “kralj piramida” Zahi Havas, najavio je da je u Keopsovoj piramidi pronađeno nešto spektakularno što će promeniti pogled na celu egipatsku istoriju, te da će ovo otkriće obnarodovati 2026. godine.

Na platou Gize nalazi se i Sfinga, figura lava sa ljudskom glavom koja takođe budi maštu s obzirom na to da je i ova građevina obavijena brojnim misterijama. Mada zvanična egiptologija tvrdi da je ona delo drevnih Egipćana čak i stručnjaci geolozi smatraju da ima dokaza da je mnogo starija od piramida.

Ovu tvrdnju zasnivaju na oštećenjima na Sfingi za koja tvrde da su nastala delovanjem kiiša koje su u ovom delu pustinje padale mnogo pre izgradnje piramida. Imaju objašnjenje i za to što je na Sfingi faraonska glava ističući da je ona nesrazmerno mala u odnosu na telo figure, što po njima ukazuje, da je ovaj deo građevine prepravljan. Smatraju da je na Sfingi najverovatnije bila lavlja glava, te da su je stari Egipćani prepravili u lik faraona Kefrena.

I dalje se provlače teorije da je Sfinga šuplja, da u njoj postoje tajne prostorije pa čak i biblioteka. Međutim, Zahi Havas je odbacio sve ove teorije i uveo snimatelje dokumentarnih emisija u otvore na Sfingi da bi dokazao da je isklesana iz jednog komada stene.

Iako je prizor ovih drevnih građevina fascinanstan, neke stvari ipak umanjuju veličanstvenost utiska koji ostavljaju. Nakon više od četiri hiljade godina očekivano je da sa piramida spadne blistava bela oplata kojom su bile prekrivene te da se oštteti i pozlaćeni vrh. Međutim, s obzirom na to da su služile kao besplatan izvor građevinskog materijala za lokalno stanovništvo, sve dok ih država nije zaštitila, tragovi razaranja su svuda prisutni. Kameni blokovi su razbacani oko piramida što otežava pristup turistima koji rizikuju da se povrede skačući preko njih.

No ono što još više ruži lepotu ovog prizora su meštani kojima su piramide postale glavni biznis ali na potpuno neprimeren način. Svuda oko piramida organizuju trke kamila i konja i nude jahanje po platou uništavajućii ostatke belog mermera kojim su njihovi preci popločali počivalište svojih vladara. Bez obzira na negodovanje arheologa zbog ovake komercijalne eksploatacije arheološkog lokaliteta koji je i dalje aktivan,, država “žmuri” pred štetom i zagađivanjem platoa Gize da bi mnogima kojima je to jedini prihod, omogućili zaradu od turista.

"Stranger Things" svoj uspeh zapravo duguje tome što je anomalija, bag, izraslina koja prkosi pop-kulturnom "zeitgeistu", i što svetu koji se raspada pred našim očima donosi bar malo nade.

Prvi januar doneo je sa sobom (bar) jedan veliki početak i (bar) jedan veliki kraj: početak 2026. godine i kraj Netfliksove serije "Stranger Things". I baš kao što Nova godina dolazi sa teretom velikih očekivanja, ništa manji pritisak nije bio ni na poslednjih dva sata i osam minuta avantura klinaca iz fiktivnog grada Hokinsa u Indijani.

Kritičari su naoštrili svoja pera, obožavaoci stavili svoje teorije na test, i bez obzira na konsenzus da je finale bilo vizuelni spektakl, reakcije, čini se, nikada nisu bile više podeljene otkad je serija počela sa emitovanjem - piše N1.

Poslednja sezona "Stranger Things" uspela je da zadrži "svežinu" na sajtu Rotten Tomatoes, ali je sa 83 odsto pozitivnih profesionalnih kritika najslabije ocenjena sezona do sada. Laici su bili daleko nemilosrdniji, pa je poslednja tura epizoda dobila tek 56 odsto pozitivnih ocena publike na ovom sajtu. Serija je na IMDB-u ostala visoko ocenjena (8,6), ali se čak pet epizoda iz poslednje sezone nalazi među deset najslabije ocenjenih, od kojih je pretposlednja epizoda "The Bridge" ubedljiva "crna ovca" ovog serijala sa veoma skromnom ocenom 5,6 (na šta ćemo se vratiti nešto kasnije).

Razočaranost epilogom je narasla čak do te mere da se na društvenim mrežama pojavila tzv. "Conformity Gate" teorija po kojoj je poslednja epizoda navodno bila samo iluzija koju je u glave junaka usadio Vekna (Džejmi Kembel Bauer), i da će 7. januara na Netfliksu biti objavljena deveta epizoda u kojoj će se stvari razmrsiti onako kako bi trebalo. Mada o tome "kako bi trebalo" postoji milion različitih mišljenja.

Ljudi su se po mrežama hvatali za svakakve detalje kako bi dokazali da seriji nije kraj: boje školskih uniforma, položaj kvake na vratima Vilerovih, navodnu tajnu šifru na polici za knjige... Zapravo, toliko ih je na Božić po Julijanskom kalendaru pohrlilo na Netfliks u nadi da će "ispod Badnjaka" naći tajnu epizodu "Stranger Things", da su nakratko srušili ovaj striming servis.

Ali nisu pronašli ništa... Serija se završila baš onako kako su njeni kreatori, braća blizanci Met i Ros Dafer, želeli od početka, ostajući verni svojoj ideji, kao i filmovima, knjigama i serijama koje su inspirisale "Stranger Things" i koje grade njen vrednosni sistem i čine njeno moralno jezgro.

A, to srce što kuca u izmaštanom Hokinsu je zapravo i ono što je učinilo "Stranger Things" globalno popularnom. Jer, zašto je baš "Stranger Things" sa impresivnih 1,3 milijarde pregleda najgledanija serija na Netfliksu svih vremena? Zašto na ulici srećemo klince u "Hellfire Club" majicama? Zašto su po njoj nastale knjige, stripovi, igračke, društvene i video-igre? Zašto se uostalom, dok se svet raspada pred našim očima, toliko piše/priča o ovoj seriji?

Da li je to zato što je "Stranger Things" najbolja serija svih vremena?
Ne, nikako. Objektivno, nije čak ni blizu.

Da li je to zato što "Stranger Things" ima originalnu, nikad ranije ispričanu priču?
Naravno da nema, sam koncept serije je takav da crpi ideje iz pop-kulturnih fenomena osamdesetih godina prošlog veka.

Da li onda "Stranger Things" svoj uspeh duguje nostalgiji?

Blizu, ali ne. Kod pripadnika generacije Iks i starijih milenijalaca serija budi lepa sećanja i njena sličnost sa onim što smo voleli kad smo i sami bili klinci, inicijalno nam je privukla pažnju, ali teško da smo samo zbog toga 10 godina ostali prikovani uz nju. Pritom, treba imati u vidu da dominantnu publiku i bazu obožavalaca "Stranger Things" čine mladi ljudi, tzv. generacija Z.

"Stranger Things" svoj uspeh zapravo duguje tome što je anomalija, bag, izraslina koja prkosi pop-kulturnom "zeitgeistu", naročito kada je reč o TV serijama.

"Ovaj svet je slomljen"

"Veliki deo finala je priča o odrastanju, a deo odrastanja je napuštanje roditelja i donošenje sopstvenih odluka. To je trenutak kada Ileven (Mili Bobi Braun) dostiže tu tačku i Hoper (Dejvid Harbor) shvata da mora da je pusti", ovim rečima je Met Dafer opisao poslednju ezonu "Stranger Things".

Horor i s/f elementi su u stvari bili samo ram - ram za sliku u čijem je središtu jedna stara, dobra univerzalna priča o odrastanju, prijateljstvu, odanosti, ljubavi... Svim onim stvarima koje su danas, nažalost, sabrane pod kišobranom termina "krindž" (cringe).

Možda bi Daferima i bilo lakše da su se opredelili za epski, mračan kraj u kojem po ekranu šiklja krv glavnih junaka dok pokušavaju da spreče interdimenzionalna čudovišta da unište naš svet. Možda je danas najteže ispričati pričo o tome šta znači biti dobar drug, šta znači nikada ne odustati od ljudi do kojih nam je stalo, šta znači voleti nekog od prvog do poslednjeg dana.

Jedan od najkontroverznijih momenata poslednje sezone je scena u pretposlednjoj epizodi "The Bridge" (Most) u kojoj Vil Bajers (Noa Šnap) svojim prijateljima otkriva da je gej. Ovaj emotivni trenutak koji se mogao očekivati još od najranijih epizoda, izvrnut je ruglu na internetu, nakon čega je usledila organizovana kampanja snižavanja rejtinga što je dovelo do toga da ovo bude najslabije ocenjena epizoda "Stranger Things" na IMDB-u. Brojke ne lažu: od ukupno 182 hiljade glasača, čak 57 hiljada je ovoj epizodi dalo najnižu ocenu (1).

Zašto je Vilovo priznanje bilo važno, u epizodi je nacrtano bukvalno "crno na belo": jedno od najjačih Vekninih oržuja je manipulacija emocijama, i Vilu je (bukvalno) usadio ideju da će ga se porodica i prijatelji odreći ukoliko otkrio ko je on zapravo. Zato Vil rešava da se pre finalnog obračuna poveri ljudima sa kojima će upravo krenuti da spašava svet, jer želi Vekni da preotme keca iz rukava.

Grupni zagrljaj koji je usledio je Veknin poraz, jer je dokazao koliko je duboko pogrešno procenio ovu družinu.

"Ova serija je uvek bila o tome kako naši likovi prevazilaze zlo, a Vekna, na toliko mnogo načina, predstavlja sve mračne misli i zlo u društvu. A da bi naši likovi to prevazišli, zaista je važno da prihvate sebe, a zatim i da prihvate jedni druge i da se zbliže", objasnio je Ros Dafer za "Varajeti".

Iako je Vil naišao na podršku svojih najbližih, njegov lik se u stvarnom svetu, u 21. veku, gotovo 40 godina nakon perioda obrađenog u "Stranger Things", suočio sa najprimitivnijom homofobijom.

"Pokazao mi je da je ovaj svet slomljen, da je čovek slomljen", rečenica je koju Henri Kril/Vekna izgovara Vilu, rešen da ostane veran "Kontroloru uma" (Mind Flayer). Svet jeste slomljen, i to vidimo svakog dana, dovoljno je pogledati vesti koje se nalaze iznad, ispod, levo i desno od ovog teksta na N1 portalu. Ali postoje različiti načini da se suočite sa tom činjenicom: Henrijev način - uništenje, smrt, porobljavanje ili Vilov način - ljubav, solidarnost, podrška.

"Stranger Things" nije "Igra prestola", i hvala Bogu da je tako

Taj antropološki optimizam upravo je ono što izdvaja "Stranger Things" u odnosu na dominantan TV sadržaj. Uspon ambicioznih TV serija u produkciji kablovskih/striming giganata, u prvi mah je bio osvežavajuć, razbio je "ružičaste naočare" i na "malim ekranima" počeo da prikazuje sirovost i nepravde realnog sveta.

Nestala je tradicionalna podela na "good guys" i "bad guys" izbrisane su moralne crvene linije ispravnog i pogrešnog. "Žica" (The Wire), "Dekster" (Dexter), "Čista hemija" (Breaking Bad), "Ljudi sa Menhetna" (Mad Men), "Kula od karata" (House of Cards), "Igra lignje" (The Squid Game), "Dečaci" (The Boys)... Jasan vam je ton koji ih povezuje.

Neka od ovih ostvarenja su, bez sumnje, među najboljim serijama ne samo 21. veka, već svih vremena, ali jesu utabale stazu antropološkog pesmizma na čijem će se vrhuncu narasti najpopularnija savremena serija - makijavelistička epska fantastika "Igra prestola" (Game Of Thrones).

Spletke, prevare, zavere, ubistva, izdaje - pokazalo se da publika nezasito guta ovakav sadržaj, te su kreatori sadržaja obrasce "Igre prestola" počeli da primenjuju i u drugim svetovima, npr. biznisu u serijama kao što su "Naslednici" (Succession) ili "Industrija" (Industry).

"Rekao sam to i ranije, ova serija nije 'Igra prestola'. Nadam se da će iznenaditi ljude. Ali neće biti Crvenog venčanja, ako je to ono što tražite. To bi bilo depresivno", izjavio je Met Dafer.

Tim rečima se osvrnuo na zamerke što više likova nije poubijano u finalu "Stranger Things", ali u njima se krije i jedna ozbiljnija distinkcija gde su Hokins i Vesteros na dva suprotna univerzuma.

Pop-kulturu ne treba precenjivati, ali je ne treba ni potcenjivati. Njen uticaj na društveno-politička zbivanja istinski postoji. Funkcioniše po sistemu povratne sprege ili poput kruženja vode u prirodi, gde sve ono što se dešava oko nas "isparava" u mozgove kreatora sadržaja, gde se kondenzuje i poput kiše nam se vraća kroz ono što gledamo, čitamo, slušamo.

Stoga su mnogi, preozbiljno shvatajući "Igru prestola", zaključili da su shvatili da "tako svet funkcioniše", i danas će vam svaki štreber koji je revnosno pratio ovu seriju soliti pamet o lokalnim i globalnim politički prilikama, jerbo je gledajući ljude koji jašu zmajeve skužio da "tako svet funkcioniše".

Pripovedači donose nadu

Kroz istoriju ljudske vrste slušali smo i pričali razne priče. Postoje tužne priče, postoje tragične priče, ali postoje i lepe priče, ljubavne priče, inspirativne priče. U pričama često ne želimo da čujemo kakav je svet, već i kakav bi svet mogao da bude.

Stoga epilog "Stranger Things" i poslednja scena, poslednja partija "Laguma i zmajeva" u podrumu Majka Vilera nosi posebnu težinu. Majk je, naravno, u ulozi pripovedača. I sada, kada je njihova velika avantura, njihovo detinjstvo gotovo, "proriče" srećnu budućnost za svoje prijatelje.

Zatim priča priču o njihovoj prijateljici i svojoj najvećoj ljubavi - Ileven - i veoma ubedljivo objašnjava šta on veruje da se zaista dogodilo sa njom. Majk ne pruža čvrste, neoborive dokaze za svoju teoriju. Majk pruža nadu, koju njegovi prijatelji prigrle izgovarajući: "I ja verujem".

Majku nije slučajno dodeljena uloga pripovedača. Daferi su u jednom intervjuu, odgovarajući na pitanje koji je lik iz "Stranger Things" najsličniji njima, kao iz topa odgovorili: Majk Viler.

Možda su nam takvi pripovedači u ovom trenutku najviše potrebni. Možda nam u ovom slomljenom svetu treba neko ko će nam pružiti nadu. Možda je mladim ljudima koji se danas bore protiv "kontrolora uma" i koji nemaju nikoga osim jedni druge, ovakav epilog najveći vetar u leđa.