Sombor.info

U lokalnoj pekari u selu Ratkovo kod Odžaka došlo je do pucnjave u pekari oko 14.30 sati, a teško je ranjen vlasnik lokala.

Do pucnjave je, prema nezvaničnim informacijama, došlo nakon svađe između vlasnika pekare i drugog muškarca, a sumnja se da su imali neraščišćene odnose.

U Policijskoj upravi u Somboru za Tanjug je potvrđeno da je jedan muškarac ranjen i prevezen u Klinički centar Vojvodine, gde mu se lekari bore za život.

Osumnjičeni za pucnjavu je lišen slobode.

Košarkaši "Jokera 361" u subotu, 17. januara u derbiju začelja ugostiće ekipu "Vršca". Oba tima su u dosadašnjem delu šampionata ostvarili identičan učinak od po tri pobede i 12 poraza. Domaćin je blagi favorit, ima dve pobede u poslednjeih pet mečeva, dok su Vrščani u istom periodu uknjižili svih pet poraza.

Ovo je izuzetno važna utakmica za Somborce. Pobeda bi im mnogo značila u nastavku šampionata, posebno zbog činjenice da ulaze u seriju jakih utakmica protiv ekipa iz gornjeg dela tabele. Uprava kluba uputila je poziv navijačima da ispune Gradsku halu Mostonga, pruže podršu ovoj mladoj ekipi i budu šesti igrač tima. Utakmica počinje u 16.30 časova, a odlukom nadležnih organa lige sudiće trojka Nemanja Ninković (Beograd)/Danilo Petković (Šabac)/Duško Sedlar (Novi Sad).

Delegat susreta biće Nenad Milojković iz Novog Sada, dok je kontrolor njegova sugrađanka Jasmina Juras. Da podsetimo, u njihovom prvom ovogodišnjem duelu na samom otvaranju sezone Vrščani su opravdali ulogu favorita - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 15. januar

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora obezbedio je 370 auto – sedišta za naše najmlađe sugrađane i ovim putem upućuje javni poziv roditeljima/starateljima dece rođene u 2024, 2025. i 2026. godini, da se prijave slanjem podataka na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Uslovi za dobijanje besplatnog dečijeg auto – sedišta su da je dete rođeno u 2024, 2025. ili 2026. godini, da stanuje na teritoriji Grada Sombora, da nije ranije dobilo sedište na poklon od Grada i da prijava sadrži sve sledeće podatke:

-ime i prezime roditelja/staratelja,

-adresu stanovanja,

-kontakt broj telefona i

-ime, prezime i datum rođenja deteta.

Prijavu šalje roditelj/staratelj (ne može se slati bez njihove saglasnosti) i slanjem jednog mejla može se dobiti jedno sedište. Ukoliko roditelj/staratelj podnosi prijavu za blizance, trojke ili četvorke, treba da pošalje samo jedan mejl u kojem, uz sve obavezne podatke, pored datuma rođenja dece, napiše ime i prezime svakog deteta.

Javni poziv otvoren je od 14. januara 2026. godine u 10.00 časova do 21. januara 2026. godine u 12.00 časova.

NEPOTPUNE PRIJAVE I PRIJAVE КOJE SU POSLATE PRE NAVEDENOG ROКA BIĆE ODBIJENE.

Prvih 370 roditelja/staratelja koji pošalju potpunu prijavu, koja ispunjava sve navedene uslove, dobiće auto – sedište i biće obavešteni o vremenu i mestu preuzimanja.

Pozajmno odeljenje za odrasle

Domaća književnost

1. NGDL – Marinko Arsić Ivkov (Niški kulturni centar, 2024.)

2. Beograd, Beograd dva, Beograd tri, Beograd četiri – Siniša Kovačević (Ave Serbia, 2022, 2023, 2024. i 2025.)

3. Trilogija Brda od pelina (S one bande moje gore, S ove bande moje gore, Kastigulјa) - Jasenka Lalović (Laguna, 2022.)

4. Da je bolјe, ne bi valјalo – Bojan Ljubenović (Laguna, 2021.)

5. Krojač – Jelena Bačić Alimpić (Laguna, 2025.)

Strana književnost

1. Satantango - Laslo Krasnahorkai (Dereta, 2016.)

2. Dalјine – Magda Sabo (Štrik, 2019.)

3. Slika s morem - Frederik Bakman (Laguna, 2025.)

4. Poslednja lјubavna pesma – Lusinda Rajli (Laguna, 2025.)

5. Tihi pacijent – Aleks Majklidis (Vulkan izdavaštvo, 2019.)

Dečje odelјenje

Najčitanija knjiga u 2025. godini (predškolci)

Pogrešno ponašanje boli: Vuk oseća krivicu, Tatjana Gjurković
Mrlјvko i Prlјavko slave rođendan pod prlјavim noktom – Priča o prlјavim rukama, Jelena Pervan
Beba se vozi, Sebastijan Braun
Obuzet lјutnjom, zeka se povredio, Tatajana Gjurković
Kad je lјuta, veverica ne sluša, Tatjana Gjurković
Kuce spasavaju voz, grupa autora
Neispunjeno očekivanje boli: Kornjačica se oseća razočarano, Tatjana Gjurković
Mrlјavko i Prlјavko mućkaju blјakasti napitak, Jelena Pervan
Kad je lјuta, macu boli stomak, Tatjana Gjurković
Mrlјavko i Prlјavko na štrokanjcu prespavanjcu, Jelena Pervan

Ideja o „jačanju“ imunog sistema duboko je ukorenjena u popularnoj kulturi. Kada bolest preti, mnogi od nas instinktivno posežu za pomorandžama, suplementima, biljnim čajevima ili nekim obećanim brzim rešenjem. Verovanje da jednostavna promena ishrane ili megadoza vitamina mogu odbiti infekciju je utešno – i uporno. Ali savremena imunologija priča mnogo složeniju i često kontraintuitivnu priču.

Ležeći pod ćebetom sa ranim znacima prehlade, gledajući u činiju pomorandži, želja da ih pojedemo deluje gotovo instinktivno. Generacijimama u našoj svesti odjekuje savet: vitamin C će ovo zaustaviti u korenu. Pa ipak, naučni dokazi su jasni – vitamin C ne sprečava prehlade. U najboljem slučaju, može malo skratiti njihovo trajanje. Uprkos tome, mit odbija da umre, možda zato što nudi nešto neodoljivo: iluziju kontrole nad našom imunološkom odbranom.

Ta iluzija se proteže čak i dalje od citrusa. Rodbina i prijatelji preporučuju đumbir, kurkumu, cink ili „pojačivače“ imuniteta koji se prodaju u apoteci. Sve to postavlja važno pitanje: šta zapravo pomaže imunološkom sistemu da bolje funkcioniše? I što je još važnije, šta uopšte znači „bolje“?

Zašto je „jačanje“ imuniteta pogrešan cilj

Imunolozi odlučno objašnjavaju da „jačanje“ imunog sistema nije samo nemoguće, već i potencijalno opasno. Imuni sistem nije mišić koji možete jačati bez rizika. To je fino podešena mreža ćelija, proteina i organa koja mora da postigne delikatnu ravnotežu: dovoljno agresivna da uništi patogene, ali dovoljno uzdržana da izbegne napad na samo telo - piše RTS.

Preterana reakcija leži u srži autoimunih bolesti i alergija. Kako imunolog Danijel Dejvis objašnjava, cilj nije pojačavanje imuniteta, već pomoć da on reaguje na odgovarajući način. Ta razlika je važna. Hiperaktivan imuni sistem može biti podjednako štetan kao i trom.

Pre nego što pokušate da poboljšate imunološku funkciju, korisno je razumeti njegovo trenutno stanje. Jedan grubi pokazatelj je koliko često se razboljevate. Nekoliko blagih infekcija godišnje se smatra normalnim. Česte, teške ili dugotrajne bolesti mogu ukazivati na smanjenu imunološku otpornost ili povećanu ranjivost.

Ali ovaj pristup je nedovoljan. Preciznija metoda dolazi iz istraživanja imunološke otpornosti – sposobnosti imunog sistema da neutrališe pretnje bez izazivanja nepotrebne upale ili oštećenja tkiva.

Merenje imunološke otpornosti

Imunolog Sunil Ahudža je razvio sistem koji dodeljuje „imunološki stepen“ na osnovu profila imunskih ćelija, posebno dve vrste T-ćelija: CD4 pomoćnih ćelija i CD8 ćelija ubica.

CD4 ćelije koordiniraju imunološke odgovore. Viši nivoi generalno ukazuju na jači imunološki nadzor. CD8 ćelije uništavaju zaražene ili abnormalne ćelije. Iako su neophodne tokom infekcije, hronično visoki nivoi CD8 signaliziraju prekomernu imunološku aktivaciju i upalu – faktor rizika za starenje i bolesti.

Najvažnije nije apsolutni broj ovih ćelija, već njihov odnos. Deljenjem CD4 sa CD8 dobija se vrednost koja odražava da li je imuni sistem uravnotežen ili prestimulisan. Odnos iznad jedan ukazuje na uzdržanost; ispod jedan ukazuje na imunološku disregulaciju.

U kombinaciji sa brojem CD4, ovaj odnos daje imunološki stepen. Dugoročne studije koje su obuhvatile više od 10.000 ljudi pokazuju da oni sa boljim imunološkim stepenom efikasnije reaguju na vakcine, imaju manje teških infekcija i imaju niže stope hospitalizacije.

Tokom pandemije kovida 19, starije osobe sa jakim imunitetom su se bolje prolazile od mlađih osoba sa slabom imunološkom otpornošću. Imunitet takođe predviđa rizik od smrtnosti, efikasno ubrzavajući ili usporavajući biološko starenje.

Ovo rekonstruiše imuno zdravlje kao nešto merljivo – i modifikovano.

Zašto je vitamin C postao kulturni mit

Ako je imuno zdravlje toliko nijansirano, zašto pojednostavljena rešenja dominiraju javnim diskursom? Vitamin C pruža upozoravajuću priču.

Mit datira iz sedamdesetih godina, kada je dobitnik Nobelove nagrade Lajnus Poling popularizovao ideju da visoke doze vitamina C mogu sprečiti prehlade. Njegove tvrdnje su dobile ogromnu medijsku pažnju i postale su ukorenjene u javnoj svesti. Kasnije analize su otkrile metodološke nedostatke i selektivno tumačenje podataka, ali do tada se verovanje ukorenilo.

Savremene studije pokazuju da vitamin C ne sprečava prehlade u opštoj populaciji. Najviše, on malo smanjuje trajanje simptoma. Upornost ovog mita ističe koliko se lako gubi naučna nijansa – posebno kada je obećanje privlačno.

Međutim, cink pokazuje neke dokaze o koristima. Uzeti u roku od 24 sata od pojave simptoma, suplementi cinka mogu umereno smanjiti trajanje prehlade. Ovo je jedna od retkih intervencija sa konzistentnim kratkoročnim efektima – ali nije dugoročno rešenje.

Za održivu imunološku otpornost, pažnja se mora usmeriti ka unutra, ka uglavnom nevidljivom ekosistemu: crevnom mikrobiomu.

Mikrobiom: Skriveni partner imunog sistema

Trilioni bakterija koje žive u crevima igraju fundamentalnu ulogu u imunološkoj funkciji. One interaguju sa skoro svakim glavnim tipom imunih ćelija, oblikuju inflamatorne reakcije i pomažu u održavanju integriteta crevne sluzokože – ključne barijere protiv patogena.

Zdrav mikrobiom proizvodi jedinjenja poput masnih kiselina kratkog lanca koja utiču na to kako imune ćelije reaguju na viruse i regulišu upalu. Poremećaj ovog ekosistema može dovesti do imunološke neravnoteže, hronične upale i povećane podložnosti bolestima.

Najefikasniji način za podršku mikrobnoj raznolikosti je iznenađujuće jednostavan: jedite širok spektar integralnih namirnica i konzumirajte dovoljno vlakana – najmanje 30 grama dnevno. Raznolikost je važnija od bilo koje pojedinačne „superhrane“.

Kontakt sa prirodnim okruženjem takođe igra ulogu. Zemljište je bogato korisnim mikrobima, a studije poljoprivrednih zajednica pokazuju da je redovno izlaganje raznovrsnim bakterijama povezano sa jačim imunološkim sistemom.

Fermentisana hrana i probiotici

Fermentisana hrana poput jogurta, kefira, kimčija i kiselog kupusa unosi žive mikroorganizme koji mogu privremeno obogatiti crevni ekosistem. Velike opservacione studije tokom pandemije kovida 19 otkrile su da su ljudi koji su redovno konzumirali fermentisanu hranu imali blaže simptome od onih koji su se oslanjali na suplemente poput vitamina C ili belog luka.

Kontrolisana ispitivanja pojačavaju ovu povezanost. U jednoj studiji, učesnici koji su konzumirali nekoliko porcija fermentisane hrane dnevno pokazali su smanjenu upalu i merljive promene u aktivnosti imunih ćelija u roku od nekoliko nedelja. Ovi efekti su bili izraženiji nego oni koji su primećeni kod učesnika koji su konzumirali samo ishranu bogatu vlaknima.

Iako pet ili šest porcija dnevno može zvučati preterano, ukupan unos kalorija je skroman, a koristi se javljaju čak i na nižim nivoima. Dokazi ukazuju na to da fermentisana hrana može aktivno rekalibrirati imune odgovore, a ne samo da ih podržava.

Napredno testiranje mikrobioma može otkriti nedostatke korisnih bakterija, ali za većinu ljudi su dovoljne promene u ishrani. Resetovanje mikrobioma u odraslom dobu je izazovno, ali konstantna izloženost kroz hranu i dalje može imati značajne efekte tokom vremena.

Začini, suplementi i praktična korist

Đumbir i kurkuma se često hvale zbog svojih imunoloških koristi. Čini se da đumbir zaista ima antiinflamatorna svojstva i može uticati na imunološku signalizaciju kada se konzumira u dovoljnim količinama, posebno svež.

Aktivno jedinjenje kurkume, kurkumin, pokazuje impresivne imunološke efekte u studijama na životinjama, uključujući smanjenje upale i poboljšanu imunološku regulaciju. Međutim, kod ljudi su njegove koristi ograničene lošom apsorpcijom. Većina kurkumina konzumiranog hranom nikada ne dospeva u krvotok.

Neke formulacije, poput kombinovanja kurkume sa crnim biberom, poboljšavaju biodostupnost. Male kliničke studije ukazuju na antiinflamatorne efekte kod određenih populacija, ali kurkuma nije preventivni tretman za infekcije. U najboljem slučaju, može blago uticati na imunološku regulaciju tokom vremena.

Ova hrana nije čudotvorni lek, ali je malo verovatno da će izazvati štetu i može postepeno doprineti imunološkom zdravlju kao deo šireg pristupa načinu života.

Vežbanje: Jedna od najpouzdanijih imunoloških intervencija

Za razliku od ishrane, veza između vežbanja i imuniteta je izuzetno dosledna. Redovna, umerena fizička aktivnost poboljšava imuni odgovor, povećava cirkulišuće imune ćelije, pojačava proizvodnju antitela i pomaže u efikasnijem rešavanju upale.

Aktivnosti koje povećavaju broj otkucaja srca bez ekstremnog naprezanja – brzo hodanje, plivanje, lagano trčanje – pružaju najveću korist. Studije velikih razmera zaključuju da redovno vežbanje značajno smanjuje verovatnoću bolesti.

Intenzivnije vežbanje nije uvek bolje. Dugotrajni trening visokog intenziteta može privremeno potisnuti imunološku funkciju povećanjem hormona stresa poput kortizola. Ovaj efekat je najizraženiji kod elitnih sportista ili onih koji se bave čestim treninzima visokog intenziteta bez adekvatnog oporavka.

Za većinu ljudi, svakodnevno umereno vežbanje nije samo bezbedno već i korisno. Studije pokazuju da se poboljšanja imuniteta brzo vraćaju unazad kada se prekine sa vežbanjem, što naglašava važnost doslednosti.

Zanemarena uloga uma

Možda najpotcenjeniji uticaj na imuno zdravlje je psihološko stanje. Hronični stres ima jedan od najjačih i najjasnije dokumentovanih negativnih efekata na imunitet.

Kada stres postane dugotrajan, povišen kortizol remeti imunološku signalizaciju, slabi odgovore na infekcije, smanjuje efikasnost vakcina i povećava rizik od autoimunih bolesti. Laboratorijske studije pokazuju da su imune ćelije izložene kortizolu manje sposobne da reaguju na patogene.

Zanimljivo je da mozak može uticati na imunološku aktivnost čak i u odsustvu fizičke infekcije. Eksperimenti koji koriste virtuelnu stvarnost pokazali su da samo predviđanje kontakta sa zaraženim osobama pokreće imunološke promene u krvnim ćelijama. Imuni sistem reaguje ne samo na stvarnost, već i na percepciju.

Ova veza pomaže da se objasni zašto su optimizam, emocionalna otpornost i socijalna podrška povezani sa boljim zdravstvenim ishodima – čak i među ljudima sa objektivno nezdravim navikama.

Smanjenje stresa nije lako, ali razumevanje njegovih bioloških posledica može podstaći ljude da daju prioritet mentalnom blagostanju kao delu imunološke nege.

Nema magične pilule – već jasan obrazac

Potraga za jednom pilulom za jačanje imuniteta se nastavlja. Neki spekulišu da bi budući lekovi koji utiču na metabolizam i raspoloženje mogli indirektno poboljšati imunološku otpornost, ali to još uvek ostaje u domenu teorije.
Za sada, dokazi ukazuju na sporiji, zahtevniji put: negovanje crevnih mikroba, dosledno vežbanje, upravljanje stresom i napuštanje ideje brzih rešenja.

Ne postoji prečica do boljeg imuniteta. Ali usklađivanjem svakodnevnih navika sa načinom na koji imuni sistem zapravo funkcioniše, moguće je ojačati otpornost tokom vremena – ne „jačanjem“ imuniteta, već pomaganjem da dobro obavlja svoj posao.

Ispostavlja se da je to pravo poboljšanje.

Jutjuber koji se predstavlja pod imenom LabCoatz tvrdi da je uspeo da rekonstruiše strogo čuvani recept Coca-Cole nakon što je godinu dana proučavao sastav pića i napravio više od stotinu pokušaja. Kaže da je napokon došao do "tačne formule", piše Unilad.

LabCoatz je na svom kanalu inače poznat po naučnim eksperimentima, ali ovaj projekat izazvao je poseban interes. Video u kojem detaljno objašnjava ceo proces skupio je 3,6 miliona pregleda – daleko više nego što njegov kanal inače beleži, gde se broj pregleda najčešće kreće od oko 8.000 do 668.000.

Objavio sastojke 111. verzije recepta

Nakon višemesečnog proučavanja naučnih radova i hemijskih analiza, jutjuber je objavio sastojke svoje 111. verzije recepta. Za jednu litru napitka, prema njemu, potrebno je: gazirana voda, 104 g šećera, 1 ml aromatske otopine A i 10 ml aromatske otopine B.

Aromatska otopina A

Ova otopina sastoji se od mešavine ulja koja se razređuje 95-postotnim etanolom. Mešavina uključuje: 45,8 ml ulja limuna, 36,5 ml ulja limete, 8 ml ulja nerolija, 4,5 ml ulja kasije (cimetovca), 2,7 ml ulja muškatnog oraščića, 1,2 ml ulja narandže, 0,7 ml ulja korijandera i 0,6 ml ulja komorača - prenosi B92.

Aromatska otopina B

Druga otopina se radi na bazi vode, a sadrži: 320 ml karamel boje, 175 g glicerina, 45 ml 85-postotne fosforne kiseline, 10 ml sirćeta (5 posto kiselosti), 10 ml ekstrakta vanile, 8 g vinskih tanina i 9,65 g kofeina.

Rezultati i provera

Prema njegovim tvrdnjama, ljudi koji su učestvovali u probanju njegovu verziju su pomešali sa originalom.

Ipak, budući da Coca-Cola recept drži u strogoj tajnosti, nema načina da se zvanično potvrdi da li je formula zaista identična.

KINESKI reaktor za nuklearnu fuziju, poznat kao "veštačko Sunce“, ostvario je značajan napredak uspevši da održi plazmu stabilnom pri gustinama koje premašuju uobičajene radne parametre.

Ovo dostignuće, objavljeno u časopisu Science Advances, predstavlja važan korak napred u globalnim naporima za razvoj gotovo neograničenog izvora čiste energije.

U Eksperimentalnom naprednom superprovodljivom tokamaku (EAST), naučnici su uspeli da održe plazmu – visokoenergetsko četvrto agregatno stanje materije – stabilnom pri izuzetno visokim gustinama, što se do sada smatralo jednom od najvećih prepreka u razvoju nuklearne fuzije, navodi se u saopštenju Kineske akademije nauka.

"Ova otkrića ukazuju na praktičan i skalabilan put za pomeranje granica gustine u fuzionim uređajima sledeće generacije sa gorućom plazmom", izjavio je koautor studije Ping Džu (Ping Zhu), profesor na Univerzitetu nauke i tehnologije Kine.

Potencijal i izazovi fuzione energije

Nuklearna fuzija nudi potencijal za proizvodnju energije bez značajnog nuklearnog otpada i bez emisija gasova staklene bašte koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva. Iako bi ovo otkriće moglo ubrzati razvoj ovog izvora energije, tehnologija je i dalje u velikoj meri eksperimentalna.

Fuzioni reaktori razvijaju se više od 70 godina i uglavnom troše više energije nego što proizvedu. Zbog toga je malo verovatno da će fuzija predstavljati rešenje za aktuelnu klimatsku krizu, ali bi mogla postati ključni izvor energije u budućnosti.

Fuzioni reaktori funkcionišu spajanjem dva laka atoma u jedan teži, pri čemu se oslobađa energija, slično procesima koji se odvijaju na Suncu. Pošto je pritisak u zemaljskim reaktorima znatno niži nego na Suncu, naučnici to nadoknađuju zagrevanjem plazme na temperature znatno više od Sunčevih - prenosi B92.

Prevazilaženje Grinvoldove granice

Kineski EAST je tokamak – reaktor sa magnetnim zadržavanjem, dizajniran da održava goruću plazmu u komori oblika prstena pomoću snažnih magnetnih polja. Jedna od ključnih prepreka u istraživanju fuzije je takozvana Grinvoldova granica (Greenwaldov limit) – oko 100 milijardi milijardi čestica po kubnom metru – iznad koje plazma obično postaje nestabilna.

Iako veće gustine plazme omogućavaju više sudara atoma i smanjuju energetski trošak reakcije, nestabilnost prekida fuzioni proces.

Kako bi prevazišli ovaj problem, naučnici na EAST-u kontrolisali su interakciju plazme sa zidovima reaktora upravljanjem početnog pritiska gorivnog gasa i zagrevanjem putem elektronske ciklotronske rezonancije. Na taj način uspeli su da održe plazmu stabilnom pri gustinama 1,3 do 1,65 puta većim od Grinvoldove granice, što je znatno iznad uobičajenog radnog opsega tokamaka.

Globalni kontekst i budućnost

Ovo nije prvi put da je Grinvoldova granica premašena. Slične rezultate postigao je američki tokamak DIII-D 2022. godine, a 2024. istraživači sa Univerziteta Viskonsin–Medison (University of Wisconsin–Madison) objavili su da su održali stabilnu plazmu pri gustini oko deset puta većoj od Grinvoldove granice.

Međutim, dostignuće na EAST-u omogućilo je naučnicima da po prvi put zagreju plazmu do stanja poznatog kao "režim bez granice gustine", u kojem plazma ostaje stabilna i pri daljem povećanju gustine.

Napredak ostvaren na reaktoru EAST, kao i u Sjedinjenim Američkim Državama, biće iskorišćen u razvoju novih reaktora, uključujući Međunarodni termonuklearni eksperimentalni reaktor (ITER) u Francuskoj.

ITER je projekat saradnje više desetina zemalja, uključujući Kinu i SAD, sa ciljem izgradnje najvećeg tokamaka na svetu. Očekuje se da ITER započne fuzione reakcije punog obima 2039. godine, što bi moglo otvoriti put ka komercijalnim fuzionim elektranama

Tržište nekretnina u EU zabeležilo je značajan rast u trećem kvartalu 2025. godine, pri čemu su cene stanova skočile za 5,5 odsto, dok su stanarine porasle za 3,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Prema podacima Evrostata, u periodu od 2015. do kraja 2025. godine, cene stanova u EU su u proseku porasle za čak 63,6 odsto, dok je zakup poskupeo za 21,1 odsto. Mađarska je apsolutni rekorder po poskupljenju, pošto su cene stanova u toj zemlji od 2015. porasle za čak 275 odsto. Da se uz određenu zadršku sve preliva i na Srbiju kaže za Euronews Srbija posrednik u prometu i zakupu nekretnina Ervin Pašanović.

- Mađarska malo prednjači. Mi smo, na primer, negde ispod malo 200 odsto, ali u desetogodišnjem periodu. To jednostavno pokazuje trend - cena nepokretnosti uvek raste. Ljudi kad pitaju kada će cene da padaju, pa to obično znači da je neka velika kriza u pitanju ili geopolitička ili ekonomska i tome se ne treba nadati, ne treba to iščekivati. Uvek se treba nadati povećanju prihoda, a ne padu cene nekretnina - rekao je on.

Prema njegovim rečima, Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja gde 90 odsto punoletnog stanovništva ima udeo u nekoj nepokretnosti - piše Direktno.

On dodaje da kada ljudi pitaju kada će cene padati, ne shvataju da time govore "kada ću ja da imam manje kapitala ili kada će moja imovina manje da vredi".

- Ako maltene cela zemlja ima neku svoju nekretninu i ako cene padaju, ti jednostavno gubiš na vrednosti, a i cela država gubi na vrednosti. Tako da ne treba iščekivati pad cena, treba iščekivati rast prihoda - naglasio je Pašanović.

Kako će se cena kvadrata kretati u 2026?

Da će cene kvadrata nastaviti na idu na gore ako ne bude nekih većih geopolitičkih ekonomskih trzavica, prvenstveno zato što je izdato 50 odsto manje građevinskih dozvola u prošloj godini u odnosu na prethodnu, kaže Pašanović.

Ponuda novogradnje će zato, dodaje on, biti manja u ovoj i sledećoj godini u odnosu na dosadašnji period, pa će samim tim biti veća potražnja.

- Pretpostavljam da će novogradnja da ide, po mojim nekim projekcijama, od tri do pet odsto gore i u zavisnosti od grada, od dela grada, od veličine nekretnine i naravno od klasifikacije - rekao je Pašanović.

On smatra da je uvek trenutak za kupovinu nekretnine jer će njena vrednost dalje da raste u nekom vremenskom periodu.

Prihod od nekretnine ima dva osnova, od kojih je jedna renta.

- Kroz rentu ćete teško isplatiti u nekom razvojnom periodu vrednost uloženih sredstava. To je tako u celom svetu. Računa se da negde od 24 do 28 godina treba da bude neki normalni povrat na investiciju, ali ono što je bitno je kapitalizacija, tj. cena nepokretnosti uvek ide gore - rekao je on.

On navodi da kad god cene padnu naglo zbog neke krizne situacije, prilično brzo se vrate.

- Mi imamo taj primer kod nas gde su cene pale 2008, 2009. i 2010. godine zbog svetske ekonomske krize. Međutim, već 2013. i 2014. su se povratile, a od tada je rast eksponencijalan - rekao je on.

On procenjuje da bi cene rente mogle maksimalno da se povećaju od pet do 10 odsto.

Pašanović kaže da je prošle godine na tržištu nekretnina najveće učešće hipotekarnih kredita u prometu nepokretnosti skoro 37 odsto, što nikad nije bilo, a da evropski prosek treba da bude preko 60 odsto.

- Tome jesu doprineli krediti za mlade, koji su zaista bili jako popularni, ali u svakom slučaju to je neki trend kojim se krećemo i što više bude hipotekarnih kredita, to će značiti da ljudi iz realnih izvora mogu sebi da priušte nekretninu, tj. mogu od plate da otplaćuju ratu kredita - rekao je on.

Prema njegovim rečima, postupak prijavljivanja nelegalnih objekata još ne utiče na tržište nepokretnosti, ali će jako uticati kada počne njihov upis.

- Malo je takvih nepokretnosti koje su u centralnim gradskim opštinama, te samim tim one će uticati na cene u prigradskim naseljima gde će da porastu jer su jednostavno te nekretnine dobile kvalitet više, a u centralno gradskim opštinama mislim da neće biti nekih bitnih promena zbog toga - rekao je Pašanović.

Iako kratko spavanje tokom dana može da vrati energiju i poboljša koncentraciju, kod mnogih ljudi upravo ono postaje skriveni krivac za loš noćni san. Granica između korisne navike i problema tanja je nego što se čini.

Popodne je, oči se same sklapaju, a misli lutaju. Kratko dremanje deluje kao idealno rešenje. Međutim, uveče, dok u krevetu bezuspešno pokušavate da se opustite i zaspite, postaje jasno da taj mali predah možda i nije bio tako bezazlen.

Popodnevni san može biti saveznik zdravlja, ali i ozbiljan remetilački faktor kada je reč o kvalitetnom snu.

Dremanje se često opisuje kao brz način za podizanje energije, bolju koncentraciju i raspoloženje. Međutim, ono deluje poput mača sa dve oštrice. Ako se praktikuje promišljeno, pomaže mozgu i telu da se oporave, prenosi Tportal.

Ako se pretera ili se pogrešno tempira, može dovesti do pospanosti, dezorijentacije i problema sa spavanjem uveče.

Zašto nam se popodne spava?

Većina ljudi oseća prirodan pad energije u ranim popodnevnim satima, najčešće između 13 i 16 časova. Taj osećaj umora nije nužno povezan sa ručkom, već sa našim cirkadijalnim ritmom, unutrašnjim biološkim satom koji reguliše smenu budnosti i sna. Upravo zbog tog ritma mnogi u tom delu dana osete snažnu potrebu za odmorom.

Istraživanja pokazuju da kratko dremanje u tom periodu može da smanji umor i poboljša kognitivne sposobnosti, naročito ako ne traje duže od dvadesetak minuta.

Takav san omogućava mozgu predah bez ulaska u duboke faze sna, pa se buđenje doživljava kao osvežavajuće.

Problem nastaje kada se san produži. Posle otprilike pola sata mozak ulazi u dubok san, a buđenje iz te faze često izaziva osećaj tromosti i dezorijentacije, poznat kao inercija sna.

Taj osećaj može da potraje i do sat vremena i negativno utiče na koncentraciju i donošenje odluka. Osim toga, kasno popodnevno dremanje smanjuje prirodnu potrebu tela za snom, zbog čega uveče postaje teže zaspati.

Kada je dremanje korisno, a kada štetno?

Za neke ljude popodnevni san je neophodan. Radnici u smenama, naročito oni koji rade noću, često pate od isprekidanog sna, pa im kratko dremanje može povećati budnost i smanjiti rizik od grešaka.

Slično važi i za osobe koje hronično ne spavaju dovoljno zbog posla, roditeljskih obaveza ili drugih zahteva.

Ipak, oslanjanje na dnevni san umesto na kvalitetan noćni odmor dugoročno nije dobro rešenje. Osobama koje pate od nesanice često se savetuje da izbegavaju dremanje jer ono dodatno slabi njihovu sposobnost da uveče utonu u san.

Zanimljivo je da određene grupe, poput sportista ili osoba u zanimanjima koja zahtevaju visok nivo koncentracije, dremanje koriste kao strateški alat. Kratak, planiran san može poboljšati reakcije, izdržljivost i oporavak, a istraživanja su pokazala da čak i dvadesetak minuta sna može značajno povećati budnost i efikasnost.

Kako bi dremanje imalo pozitivan efekat, važno je obratiti pažnju na trajanje, vreme i uslove. Idealno je ograničiti san na 10 do 20 minuta i praktikovati ga pre 14 časova. Prostorija bi trebalo da bude tiha, mračna i prijatno hladna, kako bi se telo lakše opustilo.

Uprkos svim prednostima, dremanje nije univerzalno rešenje. Godine, način života i postojeće navike spavanja snažno utiču na to da li će nam kratak san pomoći ili odmoći.

Za neke je to jednostavan trik za više energije i fokusa, dok je za druge put ka poremećenom snu. Ključ je u osluškivanju sopstvenog tela i prepoznavanju granice između korisne navike i lošeg izbora koji nas uveče ostavlja budnima.