Sombor.info

Danas nas očekuje ledeni dan uz postepeni prestanak padavina i razvedravanje, ujutru i pre podne u severnim i zapadnim, a sredinom dana i u ostalim predelima Srbije, navodi se na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

RHMZ savetuje oprez svim učesnicima u saobraćaju zbog snega i poledice.

Vetar će biti slab i umeren, sredinom dana i jak severozapadni, na istoku povremeno sa olujnim udarima. Najviša dnevna temperatura od -4 do 0 stepeni Celzijusa.

U Somboru danas oblačno i hladno, ujutro i pre podne slabljenje i postepen prestanak snega, a zatim i razvedravanje. Vetar umeren, sredinom dana i jak zapadni i severozapadni. Najviša dnevna temperatura do -2 stepena.

Kako će biti sutra?

Sutra nas čeka, prema najavama RHMZ, izraženo dnevno kolebanje temperature, ujutru umeren i jak mraz, tokom dana temperatura i do 5 stepeni.

U petak ujutru umeren i jak mraz, od -14 do – 7 °C, a samo se na istoku zemlje očekuje slab mraz oko -4 stepena.

Tokom dana toplije, posle podne uz postepeno naoblačenje sa kišom i susnežicom sa zapada, koja će se u Vojvodini ponegde lediti pri tlu.

Od subote ponovo hladnije, mestimično sa snegom, a u nedelju i početkom sledeće sedmice i sa uslovima za pojavu ledenih dana.

U Loznici je bez struje oko 10.500 ljudi, a ako snabdevanje ne bude normalizovano tokom večeri, najugroženijima će biti dostavljeni agregati, navode iz Sektora za vanredne situacije, prenosi Radio-Televizija Srbije.

Pripadnici tog sektora MUP-a su iz obližnjeg vikend-naselja evakuisali tri osobe.

Građane su pozvali da ne prilaze Drini iz znatiželje, jer postoji opasnost od skliznu u reku ili da dođe do naglog povećanja vodostaja zbog ispuštanja vode iz prepunog Zvorničkog jezera.

Juče popodne i rano jutros Drina se izlila u nebranjenom području i poplavila je vikend naselja od Ljubovije do Loznice.

Situacija u priobalju Drine se u međuvremenu poboljšala, a nivo vode opada.

Tokom popodneva struju su dobili građani Šapca, Koceljeve i Bogatića, a problema i dalje ima u opštini Vladimirci gde je na snazi vanredna situacija, jer su bez struje i vode građani u sedam mesnih zajednica.

Zaleđene gumene ručke na vratima automobila zimi mogu sprečiti otvaranje vrata — naročito nakon ledene kiše, snega koji se topi pa ponovo smrzava ili vrlo niskih temperatura.

Prvo procenite da li je problem u gumama oko vrata ili u samoj bravi. Ako ključ ulazi u bravu i okreće se, ali vrata se ne otvaraju, voda između gumenih brtvi i rama je verovatno smrznuta. Pokušavanje da se vrata „na silu“ otvore može da ošteti gumu ili farbu. Umesto toga, nežno pritisnite rub vrata oko brtve — led može popustiti i vrata se tada lakše otvaraju. Možete i lagano kucnuti po limu oko vrata ili probati da otvorite druga vrata ako su manje zaleđena, piše HAK Revija.

Ako je brava zaleđena, prvo probajte komercijalno sredstvo za odmrzavanje brave ili alkoholno sredstvo za dezinfekciju. Druga opcija je da zagrejete ključ (npr. upaljačem uz zaštitne rukavice), pa ga potom pažljivo ubacite u bravu i okrenete — to može otopiti led.

Ne preporučuje se korišćenje fena za kosu da biste odmrzli brtve ili ručicu — vruć vazduh iz fena na niskim spoljnim temperaturama brzo se hladi – pre nego što postigne efekat, i u praksi obično ne pomaže, a može oštetiti farbu.

Nakon što vrata konačno otvorite, dobro osušite unutrašnjost vrata i brtve kako biste smanjili šansu da ponovo zalede.

Preporuka za preventivu:

Očistite i negujte gumene brtve proverenim sredstvom (ne koristite hranu ili masnoće kao maslac ili loj), što pomaže da se brtve ne zalepe na ram i sprečava pucanje gume. Redovno podmazivanje brave grafitnim sredstvom takođe može smanjiti zaleđivanje.

U distopijskom romanu Džordža Orvela 1984 svet je podeljen na tri velike sfere uticaja – Okeaniju, Evroaziju i Istočnu Aziju – koje su u stalnom ratu, a savezništva se menjaju bez objašnjenja. Kako piše istoričarka En Eplbaum u tekstu za The Atlantic, istina se u tom svetu prilagođava trenutnoj političkoj potrebi, a građanima se poručuje: „Oduvek smo bili u ratu s Istočnom Azijom.“

Iako je Orvelov svet fikcija, Eplbaum upozorava da ideja o podeli planete na sfere uticaja danas sve više izlazi iz okvira književnosti i ulazi u realnu politiku. Prema toj viziji, Azijom bi dominirala Kina, Evropom Rusija, a Zapadnom hemisferom Sjedinjene Američke Države - piše nova.rs.

Ta ideja je, kako navodi, godinama kružila uglavnom ruskim političkim krugovima, posebno među onima koji žele kontrolu nad tzv. „bližim inostranstvom“. Međutim, tokom drugog mandata Donalda Trampa, koncept sfera uticaja počeo je da se širi i u Vašingtonu.

„Mi vama Venecuelu, vi nama Ukrajinu“

Još 2019. godine Fiona Hil, tadašnja zvaničnica Saveta za nacionalnu bezbednost u Trampovoj administraciji, svedočila je pred američkim Kongresom da su ruski zvaničnici nudili svojevrsnu geopolitičku trgovinu: „Mi vama Venecuelu, vi nama Ukrajinu“.

Od tada se, prema Eplbaum, u američkoj politici sve jasnije napušta ideja univerzalnih vrednosti, a sve više promoviše gola dominacija velikih sila. Nova Strategija nacionalne bezbednosti Trampove administracije otvoreno govori o američkoj prevlasti na zapadnoj hemisferi, dok se istovremeno relativizuju pretnje koje dolaze iz Rusije i Kine.

Tramp je u međuvremenu doveo u pitanje suverenitet čak i saveznika poput Danske, Kanade i Paname, a vrhunac takve politike bila je vojna akcija protiv venecuelanskog diktatora Nikolasa Madura.

Iskrivljena Monroova doktrina

Iako ta akcija podseća na ranije američke intervencije u Latinskoj Americi, Eplbaum ističe da je retorika kojom je Tramp opravdava potpuno nova – i zabrinjavajuća. Na konferenciji za novinare Tramp nije pomenuo demokratiju, ljudska prava niti međunarodno pravo.

Umesto toga, pozvao se na iskrivljenu verziju Monroove doktrine iz 1823. godine, poručivši: „Američka dominacija na Zapadnoj hemisferi više nikada neće biti dovedena u pitanje.“

Najavio je da će SAD „voditi“ Venecuelu, ali nije objasnio kako i ko bi to radio. Kada je upitan o Mariji Korini Mačado, liderki venecuelanske opozicije i dobitnici Nobelove nagrade za mir, Tramp ju je omalovažio rečima: „Ona je vrlo draga žena, ali nema poštovanje unutar zemlje.“

To je, podseća Eplbaum, u potpunoj suprotnosti s činjenicom da je opozicioni kandidat Edmundo Gonzales Urrutija na izborima 2024. osvojio dve trećine glasova, dok Maduro nikada nije ponudio dokaze za svoju proglašenu pobedu.

Sila kao jedini princip

Eplbaum zaključuje da Trampa uopšte ne zanima pitanje legitimnosti. Pre hapšenja Madura nije konsultovao Kongres, saveznike ni susedne države, a pravno obrazloženje – optužnica za trgovinu drogom – deluje selektivno, naročito jer je Tramp u međuvremenu pomilovao bivšeg predsednika Hondurasa osuđenog za isto krivično delo.

„Ništa od ovoga nema smisla, ali to i nije poenta“, piše istoričarka. Kao i u 1984, logika nije potrebna ako važi pravilo da „sila daje pravo“.

U takvom svetu, manji narodi nemaju glas, demokratija i transparentnost postaju suvišne, a interesi ljudi koji žive u tim državama nisu bitni imperijalnim silama koje žele njihove resurse.

Putin, Si i isti rečnik

Reakcije Moskve i Pekinga na Trampove poteze bile su iznenađujuće blage, uprkos njihovim ogromnim ulaganjima u Venecuelu. Razlog, smatra Eplbaum, leži u činjenici da Tramp koristi isti narativ kao i oni.

„Ukrajina pripada ruskoj sferi“ – to je osnovni argument Vladimira Putina. „Tajvan je deo kineske sfere“ – biće opravdanje Si Đinpinga ako se odluči na napad.

Međutim, autorka upozorava da je ideja o potpunoj kontroli iluzija. Evropska unija ima višestruko veći BDP od Rusije, a nijedna azijska država ne želi da postane kineska kolonija. Isto važi i za američku „sferu“.

Opasna zabluda

Venecuela, kako navodi jedan bivši američki ambasador, ostaje „propala država prožeta ilegalnim oružanim grupama“. Režim nije nestao, vojska i paravojske i dalje postoje, a američka dominacija se svodi na pretnje i povremene intervencije.

Najdublja Trampova greška, zaključuje Eplbaum, jeste uverenje da mali narodi neće pružiti otpor. „Ljudi koji su se godinama borili za pravdu i slobodu neće želeti da žive u novoj diktaturi, čak i ako je ona uz američku podršku.“

Ako SAD postanu samo „regionalni nasilnik“, upozorava istoričarka, bivši saveznici će zatvoriti svoja vrata. Umesto jačanja, Amerika će ostati bez saveznika, bez tržišta i na kraju bez ikakvog stvarnog uticaja.

Ovaj trik će brzo otopiti led na stepenicama i sprečiti stvaranje novog.

Sneg koji se poslednjih dana neprestano nakuplja, u kombinaciji s niskim temperaturama, uzrokuje dosta problema na nivou svakodnevice i opasne uslove ne samo na ulicama, već i na trotoarima, stepeništima i prilazima stambenim zgradama.

Srećom, postoje neka jednostavna rešenja za uklanjanje leda s prilaza i stepenica, bez soli, prenosi Metropolitan.

Zašto so nije najbolji izbor?

Dok je so efikasna na putevima i asfaltiranim površinama, kod kuće je priča drugačija.

Prilazi i stepeništa su često napravljeni od betona ili popločani. Na takvim površinama, kuhinjska so ili industrijska so može biti vrlo agresivna i uzrokovati štetu. Nakon samo jedne zime, beton može početi da se raspada.

Iako pločice uglavnom bolje podnose so, spojevi su mnogo osetljiviji. So prodire u njih i uzrokuje štetu koja postaje vidljiva nakon samo nekoliko sezona.

Kako se rešiti leda?

Srećom, postoji jednostavna i pristupačna alternativa koja je podjednako efikasna. Pomešajte dve litre tople vode, jednu kašiku deterdženta za pranje posuđa i oko 50 mililitara 70% alkohola. Pripremite tečnost u odgovarajućim razmerama i pažljivo je nanesite na stepenice.

Led će se brzo otopiti i neće više biti novog leda. Naravno, pre nanošenja, mehanički uklonite što više snega i leda lopatom ili strugalicom. Ako nemate sve sastojke pri ruci, može pomoći i sam deterdžent ili alkohol pomešan s vodom, ali najbolji rezultati se postižu kombinacijom ta dva.

Budući da visok krvni pritisak često nema jasne simptome, mnoge žene sa ovim problemom ostaju nedijagnostikovane.

Visok krvni pritisak, često nazivan i „tihi ubica“, pogađa gotovo polovinu žena i predstavlja ključni faktor rizika za ozbiljna stanja poput srčanih bolesti, moždanog udara i demencije.

Budući da često nema jasne simptome, mnoge žene sa ovim problemom ostaju nedijagnostikovane. Važno je naglasiti da ovo stanje pogađa žene svih uzrasta, a rizik se posebno povećava tokom trudnoće i nakon menopauze - piše N1.

„Kod žena rizik od bolesti srca povezanih sa hipertenzijom naglo raste nakon menopauze“, kaže dr Šamejl S. Tarik i dodaje da "državanje kontrolisanog krvnog pritiska smanjuje rizik od moždanog udara, srčanog udara, srčane slabosti i dugotrajnog oštećenja organa".

Iako pomisao na visok krvni pritisak može biti zabrinjavajuća, dobra vest je da često imate više kontrole nego što mislite.

Brojne životne navike, od ishrane do vežbanja, dokazano snižavaju krvni pritisak i smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Ovi saveti su ključni ako vam je nedavno dijagnostikovan visok pritisak, ali i ako želite preventivno da delujete za budućnost.

Kardiolozi izdvajaju pet ključnih stvari koje svaka žena može da učini za bolji krvni pritisak.

Merite krvni pritisak kod kuće

Za sve koji imaju povišen krvni pritisak ili faktore rizika, redovno merenje kod kuće je izuzetno važno. Na taj način dobija se precizniji uvid u stanje nego tokom jedne posete lekaru.

„Praćenje kod kuće pomaže u ranijem otkrivanju problema i pokazuje da li su promene u životnom stilu ili lekovima zaista efikasne“, ističe dr Tifani Di Pietro.

Vaš lekar može vas uputiti kako pravilno da merite pritisak i šta dobijene vrednosti znače. Normalnim se smatra pritisak ispod 120/80 mmHg. Ipak, važno je zapamtiti da kućna merenja ne mogu da zamene redovne lekarske preglede.

Redovno vežbajte

Fizička aktivnost trebalo bi da postane prioritet. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene ili 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno. Pronađite aktivnost u kojoj uživate, bilo da je to hodanje, vožnja bicikla, plivanje ili trčanje. Uz to, ne zaboravite na trening snage.

„Fokusirajte se na trening snage i očuvanje mišićne mase“, savetuje dr Stiven Kajode Vilijams.

Istraživanja su potvrdila da trening snage može značajno da snizi krvni pritisak. Najbolji rezultati primećeni su kod osoba koje su vežbale umerenim ili visokim intenzitetom najmanje dva puta nedeljno tokom osam ili više nedelja.

Hranite se zdravo za srce

Uravnotežena ishrana ključna je za kontrolu krvnog pritiska.

„Ishrana bogata povrćem, voćem, mahunarkama, integralnim žitaricama, orašastim plodovima i zdravim mastima poput maslinovog ulja prirodno snižava krvni pritisak tako što poboljšava funkciju krvnih sudova i smanjuje upalu“, kaže Di Pietro.

Takođe je korisno smanjiti unos natrijuma i ograničiti ultra-prerađenu hranu. Previše soli izaziva zadržavanje tečnosti, što povisuje krvni pritisak.

„Jela u restoranima, pakovane grickalice, mesne prerađevine i konzervisane supe prepuni su soli“, upozorava Di Pietro i dodaje da „manje natrijuma pomaže krvnim sudovima da se opuste i smanjuje zadržavanje tečnosti, što snižava krvni pritisak“.

Obezbedite sebi dovoljno sna

Ciljajte na najmanje sedam sati kvalitetnog sna svake noći. Brojne studije povezale su loš i nedovoljan san sa povišenim krvnim pritiskom.

„Dobar san pomaže regulaciji hormona stresa i omogućava krvnim sudovima da se oporave“, objašnjava Di Pietro.

Za bolji san pokušajte da idete na spavanje svake večeri u isto vreme, izbegavajte kofein u popodnevnim satima i uspostavite opuštajuću večernju rutinu.

Ograničite unos alkohola

Redovna konzumacija alkohola može da povisi krvni pritisak, čak i u manjim količinama. Istraživanja pokazuju da se pritisak povećava sa količinom unetog alkohola.

„Prekomerno pijenje može da izazove značajno, trajno povećanje krvnog pritiska“, smatra Di Pietro.

Vodeća kardiološka udruženja zato preporučuju smanjenje ili potpuno izbegavanje alkohola kao meru prevencije i lečenja hipertenzije.

Božić na carskom dvoru Romanovih nije bio samo verski praznik, već pravi ritual raskoši, simbolike i porodične intime. Iza zidina carskih palata, pokloni nisu služili tek da obraduju najmlađe – oni su govorili o moći, tradiciji, ljubavi i političkom poretku jednog carstva. Od skupocenog oružja i dragocenog porcelana, do igračaka, knjiga i ručno biranih sitnica, božićni darovi u porodici Romanov odražavali su duh epohe, ali i ljudsku potrebu da se praznik podeli sa najbližima.

U periodu od 16. do 17. veka carska porodica Romanov pridavala je veliki značaj Božiću, ali on nije imao naročito jako porodično obeležje, makar ne u smislu materijalnih poklona. Na Badnji dan carevi su činili dobra dela, išli po bolnicama i prihvatilištima i davali veliku milostinju siromašnima, ali i posećivali zatvore, gde su osuđenicima delili pomilovanja. Potom bi prisustvovali i noćnoj božićnoj službi u hramu, što je inače i bio glavni događaj. Posle bogosluženja pred zoru u carske odaje u Kremlju pozivani su crkveni jerarsi i hor koji je pevao naročite pesme u slavu Isusa Hrista i cara. Romanovi su poklanjali praznično piće medovinu i darivali za zasluge ovalne raskošno ukrašene posude za piće (kovš).

Tek posle toga poklone su dobijala i carska deca - vezene skupocene tkanine kao što su svila i brokat i skupocene šolje sa draguljima. Carevići su dobijali igračke u obliku sablji, a careve ćerke najrazličitije ukrase. Praznični pokloni do 19. veka darivani su samo u bogatim i plemićkim porodicama.

Pokloni ispod jelke

Ni običaj kićenja jelke za Božić u Rusiji dugo nije praktikovan. Jelke su povezivane sa pokojnicima, a grančice četinara bacane na putu do groblja tokom pogrebne ceremonije, simbolično pokazujući na taj način put pokojnikovoj duši. Ukrašavanje kuće jelkom prvi je naložio Petar Veliki kada je 1700. godine uveo proslavu Nove godine. I Nemica Jekaterina Druga dala je svoj doprinos utvrđivanju novogodišnje tradicije.

Prvi put Božićna jelka okićena je u Kremlju 1817. godine. Od dvadesetih godina 19. veka ova tradicija je uspostavljena i u carskim dvorcima u Peterburgu. Pokloni su počeli da se skrivaju ispod jelke u vreme Nikolaja Prvog. Smatra se da je ovaku proslavu Božića sa jelkom i poklonima u carsku porodicu donela supruga imperatora Aleksandra Fjodorovna. Ona je bila Nemica, ćerka pruskog kralja Fridriha Vilhelma Trećeg u čijoj se porodici na slavljenje Božića mnogo polagalo, uz bogato okićenu jelku i poklone.

"Božić je u vreme Nikolaja Prvog u aristokratskoj, a kasnije i gradskoj sredini poprimio obrise domaćeg porodičnog praznika za koji se pažljivo pripremalo ne štedeći ni vreme ni sredstva", piše Julija Uvarova u knjizi "Božić i Nova godina u Rusiji od 16. do 20. veka".

Poklona je umeo da bude tako mnogo, da nisu mogli da stanu ispod jelke. Nikolajev sin, Veliki knez Konstantin, 1847. godine u svom dnevniku nabraja poklone koje je dobio: sablja, kinjal, pancir, čerkeski pištolji i knjige. Nikolajeva ćerka Olga ostavila je svedočenje da je 1837. godine dobila pisaći sto i fotelju, a 1843. godine "čudesni klavir marke Virta, slike, elegantne haljine i od tate narukvicu sa safirima, njegovim omiljenim kamenom".

Jedno od najpopularnijih mesta za imperatorske porudžbine bio je "Engleski magazin" koji je držala firma "Nikols i Plinke" u Sankt Peterburgu. Tamo su mogli da se nađu izuzetni lusteri i nakit, skupo lepo dizajnirano oružje, kolekcionarska vina i još mnogo toga.

Upravo servis za čaj iz te prodavnice dobila je za Božić druga Nikolajeva ćerka Marija 1839. godine. A 1850. imperator joj je poklonio nekoliko izuzetnih komada nameštaja, predivne sofe, fotelje i konzole. Kneginjama su osim slika, poklanjani i ukrasi i vredan nakit i lepe haljine i razne drangulije, ali i potrepštine kao što su klizaljke, skije, sanke i knjige.

Deca su mogla da sastave listu želja i kažu šta žele da dobiju na poklon. Poznato je da je brat Aleksandra Trećeg Vladimir, kao dete, tražio za Božić ostrige koje je mnogo voleo. Originalan je bio i sam carević Aleksandar koji je želeo igračke u vidu kuhinje i odelo dimnjačara.

Aleksandar Treći naručio je Imperatorskoj fabrici porcelana 1883. godine svečani Rafaelov servis za 50 osoba čija izrada je trajala 20 godina, a fabrika je svake godine za Božić slala deo realizovane porudžbine.

Pokloni za muškarce

Tradicionalni poklon za članove carske porodice muškog pola bili su mundir Kavaleriјskog puka, turska sablja ili porcelanski tanjiri. Poznato je da je prestolonasledniku Velikom knezu Aleksandru, budućem Aleksandru Drugom, majka, imperatorka, godinama poklanjala bilo mundir Kavaleriјskog puka, bilo tursku sablju, bilo porcelanske tanjire sa prikazima ruske vojske, kao i servis za čaj. A otac, imperator Aleksandar, dobio je kutiju sa pištoljima, bistu Petra Velikog, kao i knjige iz istorije Rusije.

Jatagan sa koricom izrađen u Osmanskoj imperiji 1803. godine poklonila je budućem Aleksandru Drugom supruga Marija Aleksandrovna za Božić 1849. godine. Poznato je da je imperatoru Aleksandru Trećem 1881. godine supruga poklonila revolver Smit i Veson sa mecima i futrolom.

Slatkiši su, po pravilu, poklanjani samo deci, ali i odrasli su mogli da dobiju poslastice na poklon, recimo kutiju skupih suvih šljiva ili kajsija, kao i mandarine.

Praznik uz lutriju za dvorsku svitu

Carska porodica redovno je za Božić organizovala lutriju sa poklonima za dvorsku svitu. Tako su mogle da se osvoje porcelanske lampe, vaze, servisi za čaj, ali i predmeti iz čuvene Faberžeove radionice. U organizovanje lutrije uključivala su se i carska deca koja su satima lepila etikete sa brojevima na poklone.

Članovi carske porodice za Božić su redovno darivali sluge i drugo osoblje u dvorcu, nimalo ne štedeći. Guverner je mogao da dobije skupu šatulju ili srebrni escajg, a poklanjani su i biseri i druge "drangulije".

Poslednji Božić Nikolaja Drugog

Nikolaj Drugi slavio je Božić vrlo skromno, naročito kada su početkom 20. veka nastupila teška vremena, revolucije i ratovi.

U dvorcu u Carskom selu u kom je živela imperatorska porodica, kićene su tri jelke. Deca i sluge imali su posebne jelke. Nikolaj je u svom dnevniku ostavio belešku o Božiću, istakavši da su on i carica pored božićnih proslava sa plesom oko okićenih jelki, bučnih i sa mnogo ljudi, na kojima su satima delili poklone, uvek imali i svoju svetkovinu. "Posle toga kod Aleks imali smo naše slavlje".

I mada je Nikolaj supruzi za svaki Vaskrs poklanjao skupa uskršnja Faberžeova jaja, za Božić su pokloni bili daleko skromniji. Tako je, recimo, vredan nakit imperatorka dobila dvaput - brilijantsku ogrlicu u godini kad su se venčali i priveske od žada za Božić po rođenju njihovog prvog deteta, kneginje Olge.

Skromne poklone od poslednjeg carskog bračnog para dobijala su i deca. Tako je nasledniku Alekseju imperatorka poklonila njegov prvi dnevnik.

Za Božić 1917. godine u progonstvu u Sibiru imperatorka Aleksandra deci je plеla vunene prsluke. Svojoj dvorskoj dami i drugarici Ani Virubovoj poslala je paket sa šalom i čarapama koje je sama isplela. U paket je stavila i brašno, makarone i salamu, što je bio istinski luksuz u godinama posle revolucije.

(rs.rbth.com)

Tretman koji blokira protein povezan sa starenjem obnavlja hrskavicu u starijim i povređenim zglobovima reprogramiranjem postojećih ćelija umesto upotrebom matičnih ćelija.

Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford izveštavaju da blokiranje proteina povezanog sa starenjem može da obnovi hrskavicu koja se prirodno troši u kolenima starijih miševa.

U studiji, tretman injekcijama nije samo obnovio hrskavicu, već je i zaustavio razvoj artritisa nakon povreda kolena sličnih pucanju prednjeg ukrštenog ligamenta, koje su česte kod sportista i aktivnih odraslih. Verzija iste terapije u obliku pilula već se testira u kliničkim ispitivanjima usmerenim na lečenje mišićne slabosti povezane sa starenjem.

Ljudsko tkivo kolena prikupljeno tokom operacija zamene zgloba takođe je pozitivno reagovalo na tretman. Ovi uzorci, koji uključuju i potpornu ekstracelularnu skelu zgloba, ili matriks, i ćelije hondrocita koje proizvode hrskavicu, počeli su da formiraju novu hrskavicu koja je normalno funkcionisala.

Zajedno, ovi nalazi ukazuju na mogućnost da se hrskavica izgubljena starenjem ili artritisom jednog dana može obnoviti upotrebom lokalizovane injekcije ili oralnih lekova, što bi potencijalno eliminisalo potrebu za operacijom zamene kolena ili kuka.

Ciljanje uzroka osteoartritisa

Umesto ublažavanja simptoma, tretman deluje tako što se bavi osnovnim uzrokom osteoartritisa. Ovo degenerativno stanje zglobova pogađa otprilike jednu od pet odraslih osoba u Sjedinjenim Državama i generiše procenjenih 65 milijardi dolara direktnih troškova zdravstvene zaštite svake godine. Trenutno, nijedan dostupan lek ne može zaustaviti ili preokrenuti bolest, ostavljajući upravljanje bolom i zamenu zglobova kao primarne opcije lečenja.

Terapija cilja protein nazvan 15-PGDH, koji postaje sve zastupljeniji kako telo stari i klasifikovan je kao gerozim. Gerozimi, koje je prvi put opisao isti istraživački tim 2023. godine, igraju centralnu ulogu u starenju doprinoseći postepenom opadanju funkcije tkiva.

Kod miševa, porast nivoa 15-PGDH je ključni faktor u gubitku mišićne snage koji se javlja sa godinama. Kada naučnici blokiraju ovaj protein koristeći mali molekul, stariji miševi pokazuju dobitke u mišićnoj masi i izdržljivosti. Nasuprot tome, prisiljavanje mladih miševa da proizvode 15-PGDH dovodi do slabljenja i smanjenja njihovih mišića. Protein je takođe povezan sa regeneracijom kostiju, nerava i krvnih ćelija.

U tim tkivima, popravka zavisi od aktivacije i specijalizacije tkivno specifičnih matičnih ćelija. Hrskavica se ponaša drugačije. Umesto da se oslanjaju na matične ćelije, hondrociti menjaju svoju gensku aktivnost na načine koji vraćaju mlađe stanje, omogućavajući regeneraciju bez učešća matičnih ćelija - piše B92.

"Ovo je novi način regeneracije odraslog tkiva i predstavlja značajnu kliničku šansu za lečenje artritisa usled starenja ili povrede", rekla je dr Helen Blau, profesorka mikrobiologije i imunologije.

"Tražili smo matične ćelije, ali očigledno nisu uključene. Veoma je uzbudljivo".

Blau, koja rukovodi Bakster laboratorijom za biologiju matičnih ćelija i profesorka je Fondacije Donald E. i Delija B. Bakster, i dr Nidi Butani, vanredna profesorka ortopedske hirurgije, glavni su autori istraživanja, koje je objavljeno u časopisu "Science". Profesorka ortopedske hirurgije dr Mamta Singla i porf. dr Ju Sin (Vil) Vang su glavni autorke studije. Vang je sada docent na Institutu Sanford Bernam u San Dijegu.

"Dramatična regeneracija"

"Milioni ljudi pate od bolova i otoka u zglobovima kako stare", rekla je Butani. "Do sada nije postojao lek koji direktno leči uzrok gubitka hrskavice. Ali ovaj inhibitor gerozima izaziva dramatičnu regeneraciju hrskavice, mnogo efikasniju od one koja je prijavljena kao 'odgovor' na bilo koji drugi lek ili intervenciju".

Postoje tri glavne vrste hrskavice u ljudskom telu. Jedna, elastična hrskavica, je mekana i fleksibilna i formira strukture poput spoljašnjeg uha. Druga, fibrohrskavica, je gusta i čvrsta, apsorbuje udarce u područjima kakva su između kičmenih pršljenova. Treća, hijalinska hrskavica, je glatka i sjajna, sa niskim trenjem i ona "podmazuje" i čini fleksibilnim zglobove (članaka, kukova, ramena i delova kolena). Hijalinska hrskavica - poznata i kao zglobna hrskavica - je hrskavica koju najčešće pogađa osteoartritis.

Osteoartritis se javlja kada je zglob opterećen starenjem, povredom ili gojaznošću. Hondrociti počinju da oslobađaju proinflamatorne molekule i da razgrađuju kolagen, koji je primarni strukturni protein hrskavice. Kada se kolagen izgubi, hrskavica se tanji i omekšava; prateća upala uzrokuje oticanje i bol u zglobu, što su obeležja bolesti. U normalnim okolnostima, zglobna hrskavica se retko regeneriše. Iako su neke populacije pretpostavljenih matičnih ili progenitorskih ćelija sposobnih za generisanje hrskavice identifikovane u kostima, pokušaji identifikacije sličnih populacija ćelija u zglobnoj hrskavici bili su neuspešni.

"Regeneracija hrskavice u takvoj meri kod starijih miševa nas je iznenadila", rekla je Butani. "Efekat je bio izvanredan".

Rešavanje problema ruptura prednjeg ukrštenog ligamenta (ACL)

Slični rezultati su primećeni kod životinja sa povredama kolena, poput ruptura ACL-a koje se često javljaju kod ljudi koji se bave sportovima poput fudbala, košarke i skijanja, koji zahtevaju naglo okretanje, zaustavljanje ili skakanje. Iako se rupture mogu hirurški popraviti, oko 50% ljudi razvije osteoartritis u povređenom zglobu u roku od oko 15 godina.

Istraživači su otkrili da je serija injekcija inhibitora gerozima dva puta nedeljno tokom četiri nedelje nakon povrede dramatično smanjila šansu da se razvije osteoartritis kod miševa. Životinje tretirane kontrolnim lekom imale su nivoe 15-PGDH koji su bili dvostruko veći nego kod njihovih nepovređenih vršnjaka, a razvile su osteoartritis u roku od četiri nedelje, preneo je portal scitechdaily.com.

Pravoslavni vernici Božić slave puna tri dana, pri čemu se za svaki vezuju određena verovanja i običaji.

Prvi dan najradosnijeg praznika pravoslavaca je Božić, drugi je Božji dan, posvećen Bogorodici, a treći Stevandan. Po običajnom kalendaru, ta tri dana kuća se ne čisti, pogotovo ne metlom.

Običaji za Božić

Nakon Badnje večeri, na božićno jutro običaj, koji se održao i danas u mnogim selima, podrazumeva da položajnik, prvi gost u kući, pozdravi ukućane rečima “Hristos se rodi”. Onda grančicom badnjaka džara vatru uz reči: “Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica.” Te reči će, veruje se, porodici doneti zdravlja i boljitak.

Naime, položajnik simbolički predstavlja mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. On je čovek koji na Božić i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću, te treba da bude zdrav i krepak.

Na Božić, pre izlaska sunca, stari je običaj da domaćica mesi pogaču, česnicu. U nju sakrije jednu paricu, a za onog ko je nađe veruje se da će ga sreća pratiti te godine i da će imati blagostanja.

Domaćin i svi ukućani na Božić oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora, a ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju: „Vaistinu se rodi!“

U kući se za Božić sprema bogata trpeza, na kojoj je i božićna pšenica, po pravilu posejana na Svetog Nikolu, takođe za blagostanje porodice. A kada ručak počne, kako piše Vuk Karadžić u svom Srpskom rječniku, najpre se jedu sir i pečenica, a negde i varenik, odnosno rakija.

Vuk za pečenicu kaže da je to obično prase, može biti i ovca, a kod siromaha i ćurka. Podseća i da pečenicu još s jeseni treba hraniti i spremati jer – ne traži se pečenica uoči Božića. Uglavnom se kolje i peče dan ili dva pred Božić, a potom onako hladna jede sve do Malog Božića, tj. Srpske nove godine.

Stari običaj nalaže i da se prvi dan Božića ne ide u tuđe kuće. Ide se u crkvu i to je prilika da se pomire svi koji su bili u svađi.

U nekim krajevima je i verovanje da na taj dan treba početi pomalo od svakog posla kako bi nam u narednoj godini sve išlo od ruke, ali i da ne treba spavati da ne bismo bili lenji.

Božji dan – posvećen dobrim delima i mirenju

Drugi dan Božića u Srpskoj pravoslavnoj crkvi posvećen je Saboru presvete Bogorodice, a u narodnim verovanjima sabiranju dobrih dela i mirenju.

Naziva se i Božji ili Srednji dan, i provodi se svečano, u znaku solidarnosti, milosrđa, prijateljstva. Obilaze se kumovi, prijatelji i komšije, primaju gosti. Kažu, ko vam se nađe na kućnom pragu da nikako ne treba da ga vratite, nego da ga na najbolji način ugostite, navodi RTS.

U Vojvodini se po tradiciji prežu konji, vrani i beli.

Još se ponegde zadržao običaj koleda. Grupa maskiranih mladića obilazi kuće, pevaju koledarske pesme, želeći domaćinstvu zdravlje i napredak. Ponegde mladi u naselju, porti ili na raskršćima igraju u kolu, dok drugi na trkama, na okićenim konjima, „vijaju“ Božić.

Sveti Stefan, treći dan Božića

Trećeg dana Božića, slavi se Sveti arhiđakon i prvomučenik Stefan, koga brojne porodice praznuju kao krsnu slavu.

Na taj dan nekada se iznosila slama iz kuće, koja je doneta za Badnje veče. Nije se bacala, već se stavljala u raklje, pčelinjak, vinograd, voćnjak, kokošinjac ili neke druge pomoćne zgrade, ističe Danas.

U Vojvodini, božićna slama se uklanja se još tokom noći, u prvim minutima Stevandana. Slamu uklanjaju žene, ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić.

Inače, po tradiciji se sve do malog Božića, odnosno 14. januara, ljudi pozdravljaju božićnim pozdravom.

Šta se radi s badnjakom?

Prema tradiciji, badnjak se nekada posle Božića ložio u kućnim ognjištima, što je danas za većinu nezgodno. Da bismo našli sredinu između nasleđa i modernog načina života, najbolje rešenje je da badnjak vratimo u prirodu, odakle smo ga i uzeli, objasnila je za Nova.rs Olivera Stančić, teološkinja i koordinatorka verske nastave za Lepeničko namesništvo u Kragujevcu.

Ona navodi da se običaji razlikuju od mesta do mesta, ali napominje da bez obzira na običajne razlike, prema ovom drvetu koje simbolizuje novo rađanje, treba da se ophodimo s poštovanjem.

„Jako je bitno da se badnjak ne baci na smetlište ili u kontejner, već ga treba vratiti prirodi kako bi nastavio tok novog rađanja. Najbolje je da se ostavi na nekom rodnom drvetu, koje će s proleća ponovo doneti rod. Badnjak upravo to i simbolizuje u našim domovima, svi želimo dobru, berićetnu, bogatu i rodnu godinu, a da bismo imali novi napredak, treba da ga vratimo u prirodu odakle i dobijamo sve što nam je potrebno za život“, kaže Stančić.

Ona dodaje da se prema tradiciji badnjak iz kuće iznosi trećeg dana Božića, ali da postoje i krajevi u kojima badnjak u domovima ostaje do Malog Božića, odnosno do Nove godine po Julijanskom kalendaru, pa se tek tada zalaže u ognjištima ili iznosi u prirodu.

Dolazak zime i snežnog pokrivača u mnogim delovima zemlje donosi radost, ali i brojne nedoumice za vlasnike pasa.

Jedno od glavnih pitanja koje sebi postavljaju jeste kada je bezbedno izvesti svog ljubimca u šetnju i na koje znakove treba obratiti posebnu pažnju kako bi pas ostao zdrav i bezbedan.

Milioni ljudi širom sveta otvorili su svoja srca i domove psima, a najbolji čovekov prijatelj često postaje važan član porodice.

Posedovanje kućnog ljubimca velika je odgovornost, a vlasnici su zaduženi za obezbeđivanje njihove nege, udobnosti i bezbednosti u svim uslovima, pa tako i tokom hladnih zimskih dana, prenosi Net.hr.

Kako znati da li je psu zaista prehladno?

Licencirana veterinarska tehničarka Džil u videu objavljenom na Jutjubu podelila je listu znakova i simptoma na koje vlasnici pasa moraju da obrate pažnju kada sa svojim ljubimcima odlaze u zimske avanture.

Ona ističe da postoji mnogo varijabli koje utiču na to da li je psu prehladno za boravak napolju, uključujući rasu, veličinu i vrstu krzna. Psi sa gušćom dlakom i višim nivoom energije mnogo će se bolje nositi sa hladnoćom od malih, kratkodlakih rasa koje nisu stvorene za sneg i niske temperature.

Još jedan važan faktor koji vlasnici treba da uzmu u obzir jeste koliko njihov pas efikasno komunicira. Postavlja se pitanje da li će vam ljubimac jasno staviti do znanja da mu je hladno i neprijatno ili će hrabro trpeti, verujući da vas time usrećuje.

„Prilično je jednostavno, samo treba da obratite pažnju na govor tela. Veličina, rasa, zdravlje i fizičko stanje vašeg psa ono su što određuje da li može da uživa napolju ili ne“, objasnila je Džil.

Promrzline kod psa su hitno stanje

Psi, baš kao i ljudi, mogu dobiti promrzline, što se smatra hitnim stanjem. Promrzline nastaju kada se koža smrzne nakon izlaganja veoma niskim temperaturama i tada je potrebno što pre potražiti veterinarsku pomoć.

Džil navodi da se prvi znaci promrzlina kod pasa primećuju na vrhovima ušiju, repu, njušci, jastučićima šapa ili na mekom donjem delu stomaka gde nema krzna. Normalna boja kože psa može se promeniti u belu, bledunjavu ili čak plavičastu nijansu, prenosi Mirror.co.uk.

„Kada uđu u stanje hipotermije u kojem počinju da dobijaju promrzline, oni gube telesnu toplotu brže nego što mogu da je nadoknade i zbog toga im veoma brzo postaje jako hladno. Ovo je hitan slučaj i morate ih odmah uneti unutra, a ako imaju promrzline, obavezno posetite veterinara“, dodala je.

Ključni znaci upozorenja i praktični saveti

Osim promene boje kože, postoje i drugi znaci koji ukazuju na to da je psu potrebna zaštita od hladnoće. Stručnjakinja savetuje da obratite pažnju na curenje nosa, drhtanje ili ako pas stoji nepomično.

To su jasni signali da ga treba skloniti na toplo. Takođe je važno obratiti pažnju na šape i proveriti da li na niskim temperaturama postaju jarko crvene. Kao opšte pravilo, Džil nudi jednostavan test.

„Ako izvedete ljubimca napolje, a vazduh vam toliko peče lice da vam je neprijatno, verovatno ne bi trebalo da ostavljate psa napolju duže od deset do petnaest minuta“, rekla je.

Naglasila je da neke rase jednostavno nisu prilagođene zimi. Na primer, bokseru je potrebna dodatna zaštita poput džempera, jakne i čizmica jer se na niskim temperaturama veoma brzo smrzava.

Na kraju, ako koristite proizvode za topljenje leda u svom dvorištu ili na prilazu, ključno je da pronađete one koji su bezbedni za kućne ljubimce. Kada psi ližu svoje šape, otrovne supstance mogu ući u njihov organizam i izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Ako ste ikada zabrinuti za zdravlje svog psa tokom hladnog vremena, nemojte oklevati i uvek potražite savet stručnjaka, odnosno svog veterinara. Pravovremena reakcija i informisanost najbolji su način da obezbedite srećnu i bezbednu zimu za svog četvoronožnog prijatelja.