Sombor.info

Vađenje krvi spada među najčešće dijagnostičke postupke i često je prvi korak u prepoznavanju različitih bolesti i zdravstvenih poremećaja, ali i deo redovnih preventivnih pregleda. Analiza krvne slike omogućava praćenje hroničnih stanja, otkrivanje metaboličkih disbalansa, nedostatka hranljivih materija i procenu hormonskog zdravlja. Stručnjaci preporučuju da svako proveri krvnu sliku najmanje jednom godišnje, a po potrebi i češće.

Krv se najčešće uzima u jutarnjim satima, na prazan stomak. Sam postupak je kratak, a nakon toga se može normalno nastaviti sa svakodnevnim obavezama. Ipak, da bi rezultati bili što precizniji i verno odražavali stvarno zdravstveno stanje, veoma je važna pravilna priprema pre vađenja krvi, piše nova.rs.

Posebnu pažnju treba obratiti na ishranu i piće koje konzumiramo dan ili veče pre analize. U suprotnom može doći do privremenih odstupanja u vrednostima pojedinih parametara, što može dovesti do pogrešnih procena ili potrebe da se analiza ponovi.

Cilj pripreme je da se obezbede što ujednačeniji uslovi u kojima se uzima uzorak. Na primer, obrok bogat mastima može povisiti nivo triglicerida, dok će hrana konzumirana neposredno pre vađenja krvi uticati na povećanje glukoze. Alkohol i cigarete takođe mogu značajno izmeniti nalaze, dok nedovoljan unos tečnosti može otežati samo vađenje krvi.

Šta jesti dan pre vađenja krvi

Dan pre vađenja krvi preporučuje se uobičajena, uravnotežena ishrana, bez dijeta, detoks programa ili naglih promena u načinu ishrane. Cilj nije „popraviti“ nalaze, već dobiti realnu sliku zdravstvenog stanja.

Obroke treba rasporediti kao i inače, bilo da jedete tri, četiri ili pet puta dnevno. Birajte lakšu, umereno masnu hranu i izbegavajte prejedanje, naročito u večernjim satima. Večera bi trebalo da bude lagana i pojedena najmanje dva do tri sata pre spavanja. Idealno je da polovinu tanjira čini povrće, jednu četvrtinu proteini, a preostalu četvrtinu složeni ugljeni hidrati.

Na primer, riba sa povrćem i kinoom, uz malu količinu maslinovog ulja, predstavlja dobar izbor. Vodu treba piti tokom celog dana u manjim količinama, kako bi se izbegla dehidratacija. Uveče treba izbegavati tešku, masnu i jako začinjenu hranu, kao i obilne porcije i deserte.

Preporuka je da se najmanje jedan dan pre vađenja krvi u potpunosti izbegava alkohol, jer on može značajno poremetiti laboratorijske nalaze, utičući na jetrene enzime, nivo triglicerida, šećer u krvi i hidrataciju organizma.

U većini slučajeva savetuje se pauza od hrane u trajanju od osam do dvanaest sati pre vađenja krvi, što se uglavnom postiže tokom noći, posebno ako se analiza radi rano ujutru. Ako se krv vadi kasnije tokom dana, ponekad je potrebno ispoštovati ovu pauzu, naročito kada se ispituju glukoza, masnoće u krvi, kao i pojedini metabolički i hormonski parametri.

Često pitanje je da li je dozvoljeno popiti kafu pre vađenja krvi. Iako kafa ne sadrži kalorije, njene aktivne supstance mogu uticati na nivo šećera u krvi, krvni pritisak i hormone stresa.

Kafa na prazan stomak generalno se ne preporučuje, jer može povećati nivo kortizola. Zato je najbolje sačekati da se vađenje krvi obavi, zatim doručkovati i tek onda popiti kafu.

Iako je sastojak brojnih proizvoda koje redovno konzumiramo, naučnici su u najnovijoj studiji zaključili da je aspartam znatno štetniji nego što se dosad mislilo zbog čega se predlaže revidiranje trenutnih smernica o njegovoj svakodnevnoj konzumaciji.

Istraživanje objavljeno u časopisu „Biomedicina i farmakoterapija“ baca novo svetlo na efekte jednog od najpoznatijih veštačkih zaslađivača koji se redovno koristi kao zamena za šećer i u svrhu kontrole telesne težine, a koji je Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala kao „moguće kancerogenog“, ali ipak bezbednog za konzumaciju, sve dok dnevna doza ne prelazi 40 miligrama po kilogramu telesne težine. U pitanju je aspartam.

Efekti zapravo nisu poznati

Autori rada napominju da dugoročni metabolički i bihevioralni efekti aspartama, iako se široko koristi, zapravo nisu poznati zbog čega su na primeru mužjaka miševa tokom jedne godine odlučili da testiraju njegove dugoročne posledice, prenosi Jutarnji list.

Miševe su izlagali dozi ekvivalentnoj jednoj šestini preporučenog maksimalnog dnevnog unosa za ljude pri čemu su ovi glodari, stoji u istraživanju, pokazali smanjenu telesnu težinu, prvenstveno zbog smanjenja masnih naslaga za 20 odsto. To je zajedno bilo povezano s blagom srčanom hipertrofijom merenom magnetnom rezonancom i histologijom, zajedno sa znakovima promenjenog neurobihevioralnog poremećaja.

„Ovi nalazi ukazuju na to da iako aspartam može pomoći u postizanju gubitka težine kod miševa, to je popraćeno patofiziološkim promenama u srcu i moguće u mozgu. Dakle, studija pokazuje da dugotrajna izloženost veštačkim zaslađivačima može imati štetan uticaj na funkciju organa čak i pri niskim dozama, što sugeriše da bi trenutne smernice o konzumaciji trebalo kritički preispitati“, stoji u radu.

Omiljeni zaslađivač industrije

Studija je značajna jer aspartam predstavlja omiljeni veštački zaslađivač prehrambene industrije i industrije pića koji je istraživan i analiziran nebrojeno puta ranije, a iako su prethodne studije na miševima i na ljudima pokazale da je potencijalno koristan u strategijama upravljanja gojaznošću i prevencije dijabetesa, naučna literatura često je zapravo davala kontradiktornu sliku, iako su regulatorna tela definisala dnevno preporučeni unos u okvirima kojeg bi konzumacija aspartama trebalo da bude bezbedna.

Usprkos tome, brojni su naučni radovi i dalje pokazivali da postoje razlozi za zabrinutost – recimo, negativni zdravstveni ishodi poput metaboličke disfunkcije, promene u sastavu crevne mikrobiotike, kardiovaskularne, kognitivne i neurološke efekte, a neke studije su čak izvestile i o povezanosti s povećanim apetitom, glavoboljama i slično.

Ova poslednja studija, međutim, ide i malo dalje od toga – autori predlažu da se razmisli o tome da se aspartamu dodeli status leka jer rezultati sugerišu da njegova relativno niska doza, ekvivalentna jednoj šestini preporučenog dnevnog unosa, može izazvati patofiziološke promene u srcu.

„U kombinaciji s drugim studijama koje su pokazale jače neurobihevioralne promene kod miševa od onih ovde prikazanih i sve većim brojem dokaza o štetnim efektima veštačkih zaslađivača kod ljudi, aspartam bi možda trebalo smatrati lekom“, stoji u studiji.

Stariji miševi tolerantniji

Autori takođe smatraju da s konzumacijom aspartama deca i adolescenti treba da budu posebno oprezni jer studija upućuje na to da su na ovaj zaslađivač tolerantniji stariji miševi. Ali, sve dok se neurološke posledice bolje ne razumeju, deca i adolescenti trebalo bi da ga izbegavaju, posebno kao redovnu komponentu ishrane.

„S pozitivne strane, nije bilo prekomernog broja smrtnih slučajeva u grupi miševa tretiranih aspartamom, već nešto manje smrtnih slučajeva do dve godine starosti, tako da promene na srcu i mozgu nisu opasne po život, barem ne u zaštićenom laboratorijskom okruženju unutar vremenskog okvira eksperimenta“, zaključuje se, ali upozorava da studija pokazuje da već blaga konzumacija može promeniti funkciju srca i mozga, kao i strukturu srca.

Kad se tome doda studija na ljudima koja je već pokazala da je konzumacija veštačkih zaslađivača povezana s nižom kognitivnom funkcijom kao i povećanim rizikom od koronarne bolesti srca, može se zaključiti da konzumacija veštačkih zaslađivača doprinosi sistemskom oštećenju organa, zbog čega treba ozbiljno pristupiti redefinisanju smernica o njegovom unosu.

Aspartam je otkriven 1965. godine, a 15 godina kasnije odobren je za ljudsku konzumaciju i danas se nalazi u velikom broju pića i namirnica, posebno onim na kojima je naglašeno da su „bez šećera“.

Beba je kod kuće. Bake, deke ali i ostala rodbina obasipaće vas savetima, već pri prvom susretu će najverovatnije prokomentarisati kako nova beba baš njih gleda pravo u oči i kako im se smeje, kada malčice odraste porediće bebin razvoj sa njihovom decom, tj. vama, sadašnjim roditeljima.

Neretko moći ćete da čujete rečenice tipa: Ti si to radila još kad si imala dva meseca…a počeo si da sediš kad si imao 4 meseca….

Ne postoje dve bebe koje su potpuno iste - piše Biti roditelj.

Prva godina je najdinamičniji period u rastu i razvoju deteta

Prva godina života bebe je označena brzim fizičkim i mentalnim rastom i razvojem. Beba napreduje u kilaži, brzo dobija centimetre, brzo uči i emotivno se razvija. Neke bebe razvijaju se brže od drugih, neke malčice sporije ali je bito znati da svaka beba ima svoj ritam razvoja. Procene napretka uzimaju u obzir ne samo sve ono što dete u određenom periodu ume da uradi već i način na koji određenu stvar uradi. Takođe, veoma je bitno da je bebica baš tog momenta raspoložena da uradi sve ono što ste vi zamislili. Vezano za ovaj period postostoje “miljokazi” za razvoj dece koji nam govore o tome šta većina dece određenog uzrasta može da uradi. Nemojte se brinuti ukoliko vaše dete ne može da uradi nešto od nabrojanih stvari. Možda će sa 6 meseci uraditi nešto što je u spisku očekivanih aktivnosti sa 7, ali možda neće moći da uradi jednu aktivnost iz svog uzrasta.
Ovo su smernice koje vam mogu pomoći da propratite veoma buran i intenzivan psihomotorni razvoj svog deteta i da uživate u detetovom rastu.

Šta novorođenče treba da radi

Novorođenče odmah po rođenju može da se zagleda na nekoliko sekundi u svoju mamu kada mu je jako blizu. Prepoznaje glas i miris majke. Ako se dete stavi na stomačić, refleksno će okrenuti glavicu na stranu kako bi oslobodilo disajne puteve. Refleksno hvata ručicama i stopalcima. Otvara usta i počinje da vrši pokrete sisanja kada mu se predmet približi ustima. Ručice i nožice drži savijene.

Ovo je period koji bebica provodi gotovo celodnevno spavajući, budna je gotovo samo kada se hrani, ali ćete i u tim budnim trenucima kojih nema mnogo primetiti bebin brži razvoj.

Uzrast dva do tri meseca

Sa dva meseca vaša beba počinje da primećuje drage osobe koje svakodnevno viđa. Šakice sve češće otvara a ako se stavi na stomak glavicu malčice može pokušati da odvoji od podloge. Bebi od najranijeg perioda je potreban mir a lagana tiha muzika bebi može pomoći u razvoju. Razvoj bebe se brže dešava na ručicama nego na nožicama zbog specificnosti u razvoju nervnog sistema koji se dešava zbog redosleda sazrevanja nerava od glavice ka stopalima.
Kada napuni tri meseca, beba će već početi da primećuje igračke iznad krevetića koje se okreću i pratiti ih pogledom. Glavicu će već držati sama, a često će se igrati sa svojim ručicama, otkrivati ih i posmatrati.

Sve počinje da stavlja u usta, svet istražuje na ovaj način, ručice i šarene zvečke koje su bebi lagane, iako ih još uvek ne može samostalno da drži najčešće pronađu svoj put do usta. U položaju na stomaku beba postaje sve jača i jača najčešće može da se izdigne na ručice i okreće glavu. Smeje se dragim osobama koje često viđa u svom okruženju.

Peti, šesti i sedmi mesec

Ušli ste u drugu četvrtinu godine, a bebica je već naučila da se radosno smeje, da prati pogledom vesele boje i pokrete u blizini, a moguće je da će u ovom periodu početi prvi put da govori svojim jezikom, počeće da guče i guguće.
Na stomačicu se odiže na laktove i glavicu okreće u smeru interesovanja, a pokušava da održi ravnotežu ako želi da dohvati nešto, tako što težinu tela prebacuje na kolena i drugu ruku. U ovom periodu bebe su veoma zainteresovane za svet koji ih okružuje, najviše vole da ih nosite u uspravnom položaju kako bi imale veliku preglednost svega što se dešava.

Uobičajeno je da dete sa 5 meseci počne na stomačiću da zauzima položaj kada istovremeno podiže i ruke i noge od podloge. Beba zauzima polusedeći položaj jača je i sigurnija. Bebu ne forsirajte da radi vaše naloge i pustite je da sama odredi šta može da uradi. Pomognite joj da se blago uzdigne i okružite je mekanim jastucima u polusedećem položaju. Igračkice čvrsto drži u ruci a nekada uspeva da prebaci zvečku iz jedne u drugu ruku.

Šest meseci je velika prekretnica jer bebica počinje da sedi, u početku uz potporu, a vrlo brzo i samostalno. Počinje da se okreće sa stomaka na leđa. Noge su mnogo manje skupljene nego do sada, zauzima pripremni položaj za puzanje i oslanja se na ispružene ruke i stomačić. Sa sedam meseci počinje da hvata palcem predmete i prebacuje ih iz jedne u drugu ruku. Ako mu dodate jedan predmet a u ruci drži drugi, onaj iz ruke najčešće pušta a potom i uzima ponuđeni.

Od osmog meseca do navršenih godinu dana

Vremenom ponuđeni drugi pregled stavlja u slobodnu ruku. Počeće da se okreće sa stomaka na leđa tako da je ovo period kada beba neverovatnom brzinom može promeniti mesto na kome ste je ostavili. Kada dete napuni osam meseci počeće da se oslanja na laktove i kolena.

Igra se raznih igara sa roditeljima, veseli se i nepoznatim osobama. Počinje da reaguje na svoj lik u ogledalu i raduje se otkrivanju sveta.
beba hoda

Sa devet meseci deca najčešće počinju da puze a do godine dana da se oslanjaju na noge. U početku je to pridržavanje za sve pogodne i sigurne predmete koji se nalaze u detetovom okruženju a onda malo po malo i dete se oslobadja da samo krene u istraživanje sveta.

U periodu oko desetog meseca dete počinje da se uspravlja u kreveticu, često želi da izađe iz njega ali najčcešće još uvek za to nije dovoljno spretno.

Čuvajte dete od padova i udaraca u ovom periodu kako se ne bi uplašilo, a onda i odlučio da odloži period prohodavanja zbog straha.
Svaki od ovih perioda je ispunjen divnim razvojem jednog malog čoveka, bića koje ima svoju ličnost od rođenja i koje najverovatnije samo tačno zna šta kada želi da uradi. Pomozite mi da kroz ovaj divan period prođe što bezbrižnije, osmehom, radošću , igračkama u veselim bojama prilagođenim za uzrast, vežbicama koje vam mogu pokazati vaš pedijatar i fizijatar, koje mogu pomoći bebin razvoj.

Ovo je divan period jer svakog dana vidite napredak. Radujte se sa vašom bebom šta sve ona ume da uradi zajedno.
Prva godina života brzo prođe, roditelje čeka jos puno posla ali je ogromno ono što je dete do sada naučilo i što će u daljem periodu razvoja sve više usavšavati. Svakim danom će sve više formirati svoje sposobnosti i karakter a mi smo tu da mu pomognemo u svakoj sekundi života.

Dr Milena Nikolić, pedijatar

U somborskoj biblioteci "Karlo Bijelicki" povodom Dana biblioteke (2. januar), tokom celog januara važi sniženje od 50% na cenu godišnje članarine.

Osnovci i srednjoškolci – 400,00 dinara;
Studenti – 400,00 dinara;
Zaposleni – 600,00 dinara
Porodična članska karta – 750,00 dinara

Dečje odelјenje biblioteke:

Članarina

Za jedno dete – 400,00 dinara;
Za dvoje i više dece – 500,00 dinara.
Podsećamo da deca do 2. razreda osnovne škole imaju besplatnu članarinu.

Čekamo vas u biblioteci!

Proteklog vikenda u Sarajevu je održan turnir u malom fudbala, na kojem je nastupilo preko 400 ekipa iz cele bivše Jugoslavije. Učešće na istom su uzeli i mališani dva somborska kluba, Internacionala i Spektra.

Internacional je nastupio sa generacijom 2014. Odigrali su osam utakmica. Prva četiri u grupi, dva remija bez golova (protiv Željezničara iz Pančeva i slovenačkog Kamnika) i dve pobede (protiv hrvatskih ekipa Konkordije – 3:1 i Jelse – 3:0). U osminu finalu su ušli sa prve pozicije. Tu su odmerili snage protiv vršnjaka iz Mostara. Nakon regularnih 0:0, prolaz među osam najboljih su izborili na penale (3:1). U četvrtfinalu su bili bolji (2:0) od NK Primoštena (Hrvatska). U meču za finale sastali su se sa Novim Pazarom. Opet meč bet golova, ali ovoga puta rival je bolje izvodio penala (2:3). U susretu za bronzu rival je ponovo bio pančevački Željezničar. Nakon regularnih 0:0, Pančevci na penale (1:2) dolaze do pobedničkog postolja.

Po rečima trenera Mladena Vukovića, ekipa je uživala u druženju i nadmetanju sa rivalima. „Po oceni protivničkih trenera, sudija, organizatora, ali i pohvalama roditelja drugih klubova igrali smo ubedljivo najlepši fudbal, ali najveća pobeda je ipak što su deca pohvaljena za fer plej, odnos prema turniru i rivalima i ponašanje, kako u hotelu tako i na terenu“ – zaključio je Mladen Vuković.

Što se Spektra tiče, oni su se nadmetali sa generacijama 2013, 2014. i 2015. godišta. Generacija 2013. je u konkurenciji 52 ekipe zauzela visoko četvrto mesto, baš kao i 2015. godište koja je do ovog uspeha došla u konkurenciji 56 ekipa. Generacija 2014 je svoje takmičenje završila u grupnoj fazi. Uprava kluba uputila je čestitke deci, trenerima i roditeljima, koji su nam na svakoj utakmici bili sjajna podrška i vetar u leđa - piše somborsport.org.

Reču čuvenog pisca i novinara Ernesta Hemingveja, i 64 godine nakon negove smrti, odzvanjaju u ušima mnogih, a ostao je najveća enigma. Naime, U književnim delima nobelovca, naziru se fragmenti jedne složene ličnosti.

Tri decenije nakon što je za oca rekao da je kukavica zato što se upucao, Hemingvej je pucnjem iz lovačke piške izvršio samoubistvo. Supruga Meri ga je pronašla na pragu porodične kuće. O njemu su pisali brojni stručnjaci, kao i njegovi sinovi, ali niko nije mogao da ga odgonetne.

Jedna od njegovih najcitiranijih rečenica je:

„Sreća je kod inteligentnih ljudi najređa stvar koju znam.“

Hemingvej je smatrao da ljudi sa visokim nivoom inteligencije potpuno drugačije gledaju na stvari i nikako im nije svejedno šta se dešava oko njih. Kod pametnih osoba to naprosto ne može da bude tako.

Postoji nekih šest razloga za to zbog čega su inteligentni ljudi nesrećniji od opšte populacije, od proseka, a to su:

Suviše sve analiziraju
Imaju previsoke standarde
Previše su samokritični
Realnost im nije dovoljna
Nedostatak duboke komunikacije i razumevanja
Mnogi pate od psiholoških problema

Hemingvejevi citati koji ljudima mogu promeniti život

U nastavku se nalaze sjajne misli Hemingveja koje svakog čoveka nateraju da se zamisli:

- Ne klonite duhom. Nikada se nemojte obeshrabriti. Tajna mog uspeha je da nikad ne gubim hrabrost. Nikada ne gubite hrabrost pred svetom.

- Kad se otrezniš, uradi sve što si pijan obećao – to će te naučiti da držiš jezik za zubima.

- Putujte samo s onima koje volite.

- Ako u životu možeš da učinš makar i malu uslugu, nemoj se ustručavati.
- Ne sudi o čoveku samo po njegovim prijateljima. Seti se da su Judini prijatelji bili besprekorni.

- Najbolji način da saznaš da li je neko vredan poverenja jeste da mu veruješ.

- Kupujte ili odeću ili slike. Samo to. Niko osim veoma bogatih ljudi ne može da sebi priušti i jedno i drugo. Ne pridajte preteranu važnost odeći, a pre svega ne jurite modu. Kupujte trajne i udobne stvari i onda će vam ostati novca za slike.

- Od svih životinja, samo čovek ume da se smeje, iako ima najmanje razloga za to.

- Postoje dve vrste ljudi: oni s kojima je lako, a takođe je lako bez njih, i oni s kojima je teško, ali se bez njih ne može.

- Pametan čovek se ponekad napije, da bi se družio sa svojom glupošću.
- Ako sebi dopustiš šalu, ljudi te ne shvataju ozbiljno. A ti isti ljudi ne shvataju da se mnogo toga bez šale uopšte ne može podneti.

- Čovek nije stvoren za poraze. Čovek se može uništiti, ali se ne može poraziti.

- Zaista hrabri ljudi nemaju potrebu da se bore u dvobojima, ali mnoge kukavice to stalno čine, da se uvere u sopstvenu hrabrost.

- Čovek ne može sam… U svakom slučaju, čovek sam ne može baš ništa.

- Najvažniji dar pisca je urođeni detektor za sranja. Svi dobri pisci ga imaju.

- Sve dobre knjige su nalik jedna na drugu: istinitije su od života.

- Šta je to što piscu smeta? Piće, žene, novac i ambicije. Kao i nedostatak alkohola, žena, novca i ambicija.

- Ono što pisac želi da kaže, ne bi trebalo da govori, već da napiše.

- Piši pijan, rediguj trezan.

- Tamo gde se slomimo – postanemo jači.

- Sreća je: dobro zdravlje i loše pamćenje.

- Onaj ko se diči erudicijom ili znanjem, nema ni jedno ni drugo.

- Bolje je nemati ideologiju, nego nemati posao, prenosi Stil Kurir.

- Nije me briga kakav je svet. Sve što želim da znam je kako da u njemu živim. Možda ćeš, ako shvatiš kako da u njemu živiš, konačno razumeti i kakav je.

- Ima i gorih stvari od rata. Mnogo su gori kukavičluk, izdaja i sebičnost.

- U životu se nije tako teško smiriti kad nemaš šta da izgubiš.

- Onaj koji pobeđuje u ratu nikada neće prestati da ratuje.

- Na svetu ima mnogo žena s kojima možeš da spavaš, a tako malo onih s kojima možeš da razgovaraš.

- Ne može biti ništa sramotno u onome što daje sreću i ponos.

- Svet je dobro mesto za koje se vredi boriti i ja stvarno ne želim da ga napustim.

Kognitivni pad je prirodan deo starenja koji se suptilno pojavljuje već u četrdesetim, a taj proces se posetepeno značajno ubrzava u određenim godinama života, utvrdili su naučnici.

Do sredine pedesetih godina uobičajeno je da se nađete kako stojite usred sobe pitajući se zašto ste uopšte došli ovde. Iako su takvi propusti u pamćenju uobičajeni, nova kineska studija je otkrila da postoje tri ključna uzrasta u kojima kognitivni pad postaje izraženiji kod svih nas, piše britanski Telegraf.

Ovi oštri skokovi, primećeni u 57, 70, i 78. godini, znatno su veći kod nekih ljudi, a razlog je veoma jednostavan - način života, piše časopis Nature Aging. Studija je merila nivoe 13 proteina u mozgu povezanih sa ubrzanim starenjem i neurodegenerativnim bolestima. Zanimljivo je da su vrhunci pada povezani sa velikim životnim promenama, od hormonskih padova u srednjim godinama do uticaja penzionisanja.

Ključni uzrasti

Ali, to ne znači da je njihov uticaj van naše kontrole. Profesorka Barbara DŽ. Sahakijan sa Univerziteta u Kembridžu i koautorka knjige "Brain Boost" objašnjava studiju: "Ove ključne godine u studiji su kada počinjemo da vidimo značajne promene u mozgu - piše B92.

Sa 57 godina, reč je o tome koliko smo dobro upravljali fizičkim promenama koje dolaze sa srednjim godinama i menopauzom; sa 70 godina, reč je o tome koliko smo dobro održavali stimulaciju mozga u periodu pre i posle penzionisanja; a sa 78 godina, radi se o nivoima tih 'kognitivnih rezervi' koje smo izgradili izazivajući sebe da radimo teške stvari".

"Baš kao što upravljamo svojim holesterolom mnogo pre nego što izazove srčani udar, usvajanjem promena načina života najmanje 10 godina pre ovih vrhunaca opisanih u studiji, možemo da promenimo svoju budućnost. To je ključna poruka", dodaje Sahakijan.

Ukratko, za zdravlje mozga, moramo delovati sada i planirati unapred.

57. godina i povećanje telesne težine u srednjim godinama

Do 57. godine, mozak počinje da se smanjuje, proces koji počinje već u 30-im godinama. Smanjenje zapremine mozga tada postaje očigledno zbog smanjenja bele mase - mreže nervnih vlakana koja omogućava komunikaciju između različitih regiona mozga. Jednostavno rečeno, vaš "širokopojasni" internet se usporava.

Ovaj prirodni pad dodatno pogoršava povećanje telesne težine u srednjim godinama. Dr Sabin Donai, lekarka specijalizovana za dugovečnost, kaže da prekomerna težina utiče na funkciju mozga na više načina. "Povezana je sa smanjenim protokom krvi, što smanjuje hranljive materije i esencijalne masti koje su mozgu potrebne, i nakupljanjem otpadnih proizvoda koji se ne uklanjaju.

Telesne masti su takođe zapaljenske. Gojaznost je povezana sa oksidativnim stresom, onim nestabilnim atomima kiseonika koji oštećuju ćelije, uključujući neurone".

Nedavna istraživanja takođe sugerišu da visok holesterol može da poveća rizik od demencije, pa je važno redovno ga proveravati.

Šta raditi?

Studije pokazuju da vežbanje deluje izuzetno neuroprotektivno (zaštitnički), povećavajući veličinu hipokampusa i poboljšavajući pamćenje. Profesorka Sahakijan savetuje: "Vreme je da počnete i nastavite da vežbate, što ima mnoge prednosti, uključujući gustinu kostiju i sprečavanje depresije.

Podaci pokazuju da je svaka vežba koja malo povećava vaš puls bolja od sedentarnog načina života. Dakle, najbolji režim vežbanja je onaj kojeg možete da se pridržavate".

Dr Donai nas podstiče da svakodnevnim zadacima pristupamo sa više entuzijazma.

"Uključujem mnogo aktivnosti u svoj dan. Hodam po pokretnim stepenicama. Ne koristite ruke kada ustajete. Odgurnite stolicu i ustanite bez upotrebe ruku. Nemojte reći: 'Podigni to za mene', recite: 'Mogu da podignem tu kutiju, mogu da se sagnem'. Dok obavljate svoje svakodnevne zadatke, budite svesni aktivnosti koje izazivaju vaše mišiće. Ukratko, ne prestajte da se krećete".

Ona takođe preporučuje praćenje nivoa šećera u krvi, holesterola i odnosa struka i kukova, kao i proveru hormona. "Uvek kažem, prestanite sa HRT (hormonskom terapijom zamene) onog dana kada želite da ostarite. Postoje opsežne studije koje podržavaju HRT kao kognitivno-zaštitni faktor".

"Naši životni izbori čine 90 procenata i rizika", zaključuje dr Donai.

70. godina i "efekat penzionisanja"

U 70. godini života, tau protein, najpoznatiji od 13 proteina povezanih sa kognitivnim padom, počinje da se akumulira. Moždana kora se proređuje, što dovodi do smanjenja sinaptičkih veza u oblastima za razmišljanje i učenje. Frontalni režnjevi i hipokampus, ključni za više kognitivne funkcije, takođe se smanjuju.

U deceniji koja prethodi sedamdesetim, neuronski putevi počinju da pate zbog smanjenog nivoa stimulacije. "To je efekat penzionisanja", kaže profesor Sahakijan. "Oko 60. godine, ljudi se malo opuste, možda izbegavaju izazovne i teške stvari i počinju da se oslanjaju na iskustvo".

"To je loša ideja", kaže on, "jer naučni dokazi potkrepljuju izreku 'koristi ili izgubi'".

Ozbiljni faktori rizika

Dr Donai savetuje fokusiranje na aktivnosti koje razvijaju mozak. "Ne zadovoljavajte se sudokuom i ukrštenicama; zaista izazovite svoj mozak. Ples u balskoj dvorani, učenje jezika, stoni tenis". Izgradnja kognitivne rezerve - otpornosti mozga na propadanje - može značajno da odloži početak neurodegeneracije.

Studija iz 2022. godine otkrila je da čak i ljudi koji razviju visoku kognitivnu rezervu do 69. godine mogu da smanje verovatnoću pada pamćenja, čak i ako su imali niže kognitivne sposobnosti u detinjstvu. Profesorka Sahakijan ističe da je ovaj period ključan za rešavanje ozbiljnih faktora rizika za demenciju: usamljenosti i socijalne izolacije, koje mogu povećati rizik za 30, odnosno 60 procenata.

"Jedna studija je otkrila da se pet od 13 proteina povezanih sa starenjem mozga povećalo kao odgovor na usamljenost". Druženje i stimulacija su ključni, čak i ako je to uz piće u pabu. "Mnogo društvenog kontakta licem u lice je izuzetno dobro za starije ljude", kaže ona.

78. i iscrpljivanje rezervi

U ovoj životnoj dobi, zapremina mozga i protok krvi se dodatno smanjuju. Proteini povezani sa upalom se akumuliraju, a kognitivne rezerve koje ste izgradili tokom života počinju da se troše. Dr Donai savetuje da stalno radimo na smanjenju upale.

"To znači zdravu ishranu, vežbanje, opuštanje i izbegavanje šećera i previše stresa. Hronični stres smanjuje energiju dostupnu za esencijalne funkcije popravke i rasta". Ona takođe upozorava na toksine iz životne sredine, kao što je mikroplastika u ambalaži hrane i pića.

"Naši putevi detoksikacije su neverovatno efikasni, ali su jednostavno preplavljeni brojem različitih hemikalija u toliko naših svakodnevnih proizvoda", kaže Donai.

Uprkos svemu, dr Donai ostaje optimistična: "Sve u vezi sa našim mozgom je usmereno ka borbi za njegov opstanak. Ako podržavamo svoja tela dobrom hranom, ostanemo fizički aktivni i dovoljno spavamo, ne moramo da prihvatimo biološki pad koji povezujemo sa starenjem".

IAKO sve veći broj penzionera u Srbiji razmišlja o podizanju kredita, bilo za nepredviđene troškove, pomoć porodici ili refinansiranje dugova, mnogima i dalje nije jasno kolika je minimalna penzija potrebna da bi kredit bio odobren.

Odgovor, međutim, nije jednostavan. Naime, u Srbiji ne postoji zakonom propisana minimalna penzija koja garantuje da će penzioner dobiti kredit. Umesto toga, odluka zavisi od poslovne politike svake banke i procene tzv. kreditne sposobnosti klijenta.

Prema dostupnim podacima, kao donja granica u praksi se najčešće pominje penzija u rasponu od 12.000 do 25.000 dinara mesečno, u zavisnosti od iznosa kredita, roka otplate i visine mesečne rate. U pojedinim slučajevima, krediti se mogu odobriti i sa nižom penzijom, ali uz kraći rok otplate ili manji iznos zajma - piše Kamatica.

Ključni kriterijum je odnos rate i ukupnih primanja

Ključni kriterijum nije sama visina penzije, već odnos mesečne rate i ukupnih primanja. Banke uglavnom ne dozvoljavaju da rata kredita premaši 30 do 50 odsto mesečne penzije, kako bi se umanjio rizik od nemogućnosti otplate.

Takođe, proverava se da li penzioner već ima druge kredite ili finansijske obaveze. Pored visine penzije, važan faktor je i starosna granica. Većina banaka propisuje da penzioner ne sme biti stariji od 75 do 80 godina u trenutku otplate poslednje rate, što često ograničava dužinu kredita, naročito kod starijih korisnika.

Savet za penzionere koji razmišljaju o kreditu

Standardni uslovi za dobijanje kredita obično uključuju redovno primanje penzije, urednu kreditnu istoriju i saglasnost da se rata automatski naplaćuje sa računa na koji penzija leže. U pojedinim situacijama, kada penzija nije dovoljna, može se tražiti dodatno obezbeđenje ili jemac.

Stručnjaci savetuju penzionerima da se pre donošenja odluke o kreditu detaljno informišu, uporede ponude i pažljivo izračunaju da li će im, nakon plaćanja rate, ostati dovoljno sredstava za osnovne životne troškove.

Kredit, iako često deluje kao brzo rešenje, dugoročna je obaveza koja zahteva oprez, posebno kada je reč o primanjima koja su fiksna i ograničena.

Napad na Venecuelu deo je duge istorije vojnih intervencija i mešanja Sjedinjenih Država u Latinskoj Americi. Zasnivaju se na takozvanoj Monroovoj doktirni.

U ranim jutarnjim satima trećeg januara američke snage zarobile su spornog predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegovu suprugu Siliju Flores. Oboje su prebačeni u Sjedinjene Države, gde je Maduro optužen za „narko-terorizam“.

Američka operacija, koja je prema međunarodnom pravu nezakonita, najnovija je u dugom nizu intervencija SAD u Latinskoj Americi. Vašington ih najčešće pravda razlozima regionalne bezbednosti - piše Danas.

Mnoge od tih intervencija oslanjaju se na Monroovu doktrinu — spoljnopolitičko načelo koje je tokom dva veka snažno uticalo na američku spoljnu politiku.

Šta je Monroova doktrina?

Monroova doktrina potiče iz 1823. godine, kada je tadašnji predsednik SAD, Džems Monro, zatražio od evropskih sila da obustave sve kolonijalne ambicije u zapadnoj hemisferi.

Doktrina je proširena 1904. godine tzv. Ruzveltovim dodatkom. Predsednik Teodor Ruzvelt tada je tvrdio da SAD imaju pravo da intervenišu u zemljama Latinske Amerike kako bi sprečile ono što je nazvao „hroničnim lošim upravljanjem“ i „nestabilnošću“.

U Nacionalnoj strategiji bezbednosti SAD, objavljenoj 2025. godine, navodi se: „Nakon godina zanemarivanja, Sjedinjene Države će reafirmisati i sprovoditi Monroovu doktrinu kako bi obnovile američku prevlast u zapadnoj hemisferi.“

Ubrzo nakon hapšenja Madura, predsednik Donald Tramp se pozvao na ovu doktrinu i izjavio: „Monroova doktrina je velika stvar, ali mi smo je višestruko nadmašili. Sada se zove Donroova doktrina.“

Gvatemala 1954: CIA podržava državni udar

U jednoj od prvih intervencija Hladnog rata, Sjedinjene Države podržale su svrgavanje demokratski izabranog predsednika Gvatemale, Jakoba Arbenza.

On je sproveo agrarne reforme koje su dovele do nacionalizacije zemljišta, uključujući imovinu američke kompanije United Fruit Company (danas Chiquita Brands International).

Administracija predsednika Ajzenhauera smatrala je Arbenzovu vladu komunističkom pretnjom. Tadašnji američki državni sekretar Džon Foster Dals optužio je Arbenza da uspostavlja „komunističku vladavinu terora“.

Agenti CIA podržali su grupu gvatemalskih emigranata i doveli Karlosa Kastilja Armasa na vlast. On je ubrzo poništio sprovedene reforme.

Kuba 1961: Invazija u Zalivu svinja

Nakon komunističke revolucije Fidela Kastra 1959. godine, SAD su postajale sve zabrinutije zbog odnosa Kube sa Sovjetskim Savezom. Predsednik Dvajt Ajzenhauer razvio je plan za svrgavanje Kastra, koji je 1961. godine sproveo predsednik Džon F. Kenedi.

Oko 1.400 kubanskih emigranata, koje je obučila CIA, iskrcalo se u Zalivu svinja, oko 200 kilometara od Havane. Plan da se pokrene ustanak i svrgne Kastro brzo je propao. Kubanski lider poslao je oko 20.000 vojnika na obalu i primorao napadače na predaju.

Neuspeh je bio velika blamaža za SAD i dodatno je zaoštrio hladnoratovske tenzije.

Čile 1973: Tajne operacije i vojni puč

Komunistička Kuba i sovjetski uticaj u zapadnoj hemisferi i dalje su smetali SAD, zbog čega su od početka odbacivale socijalističku vladu predsednika Salvadora Aljendea u Čileu. Vašington je Aljendeovu nacionalizaciju ključnih industrija i bliske veze sa Moskvom smatrao pretnjom američkim interesima.

Iako SAD nisu direktno izvele puč, nastojale su da destabilizuju Čile kroz diplomatski pritisak, finansijska ograničenja, podršku opozicionim grupama i propagandu protiv Aljendea.

U septembru 1973. čileanska vojska, pod vođstvom generala Augusta Pinočea, svrgnula je Aljendea sa vlasti. Nakon njegovog samoubistva, Pinoče je preuzeo vlast.

Desničarski diktator vladao je Čileom 17 godina, okončavši 46-godišnju tradiciju demokratske vladavine. Tokom njegovog režima brojni opozicionari su nestali, a mučenje je bilo svakodnevica u zatvorima.

Grenada 1983: Operacija „Hitan bes“

Nakon ubistva premijera Grenade Morisa Bišopa tokom unutrašnjeg državnog udara, predsednik Ronald Regan naredio je invaziju na Grenadu. Kao razlog naveo je zaštitu američkih državljana i očuvanje regionalne bezbednosti.

Invazija, poznata kao „Hitan bes“ (Urgent Fury), dogodila se u vreme kada su SAD sa sumnjom posmatrale odnose Grenade sa Sovjetskim Savezom i Kubom.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija oštro je osudila invaziju, ocenivši je kao „flagrantno kršenje međunarodnog prava i nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta ove države“.

Panama 1989: Operacija „Pravedan povod“

U decembru 1989. godine predsednik Džordž Buš stariji pokrenuo je veliku invaziju na Panamu u okviru operacije „Pravedan povod“ (Just Cause). U zemlju je poslato oko 24.000 američkih vojnika sa ciljem svrgavanja generala Manuela Norijege.

Norijega, nekadašnji saveznik SAD, u Sjedinjenim Državama bio je optužen za trgovinu drogom, iznudu i pranje novca, te je zatvoren.

Nakon invazije, SAD su na vlast postavile Giljerma Endaru. Za razliku od ranijih intervencija tokom Hladnog rata, operacija u Panami nije bila usmerena protiv komuniste, već protiv bivšeg američkog saveznika.