Trećina odrasle populacije već ima visok krvni pritisak, a mnogi to i ne znaju
Arterijska hipertenzija je najčešća kardiovaskularna bolest u svetu i najčešća bolest u razvijenim zemljama.
Krvarenje iz nosa
To je opasno stanje koje pogađa trećinu stanovništva i povećava rizik od razvoja drugih hroničnih bolesti i dovodi do prerane smrti.
Vaš lekar će vam dijagnostikovati hipertenziju kada vam krvni pritisak bude 140/90 mmHg ili više u nekoliko navrata. Po novim smernicama upozoravaće i na prehipertenziju, jer je po novim smernicama idealan krvni pritisak za zdravu osobu 120-129/80-84 mmHg.
Mnogo godina bez simptoma
Problem krvnog pritiska je taj što on dugo prolazi neprimećen, a simptomi – okcipitalna glavobolja (jaki bol u potiljku), bol u grudima, vrtoglavica, umor, zujanje u ušima, nestabilnost u hodu, krvarenje iz nosa – uglavnom se javljaju paralelno sa oštećenjem drugih organa.
Zbog toga je redovno merenje i obraćanje pažnja na faktore rizika jedini način da se otkrije arterijska hipertenzija i da se dosledno leči promenama načina života i lekovima.
U stvari, postoji stalna povezanost između povišenog krvnog pritiska i rizika od moždanog udara, bolesti koronarne arterije, srčane insuficijencije i progresije hronične bolesti bubrega.
Istraživanja pokazuju da svakih 20 mmHg porasta sistolnog krvnog pritiska ili 10 mmHg povećanja dijastolnog krvnog pritiska udvostručuje rizik od fatalne bolesti koronarnih arterija i moždanog udara.
Sada su istraživači sa Medicinskog univerziteta u Beču otkrili strukturne promene u bubrezima hipertoničara bez vidljivih simptoma i objavili svoj rad u časopisu „Hypertension“.
Poremećena filtracija bubrega
Rezultati pokazuju da visok krvni pritisak može dovesti do abnormalnosti u podocitima, ćelijama u bubrežnom filteru, čak i bez drugih već postojećih stanja kao što je dijabetes.
„Podociti su specijalizovane ćelije bubrežnih glomerula koje imaju ključnu ulogu u funkciji filtriranja bubrega. Njihova veličina i gustina su važni pokazatelji zdravlja bubrežnog tkiva“, rekli su istraživači.
Visok krvni pritisak i dijabetes tipa 2 su među najčešćim uzrocima hronične bolesti bubrega. Iako su efekti dijabetesa na funkciju bubrega dobro proučavani, ranije je bilo nejasno u kojoj meri visok krvni pritisak izaziva direktne strukturne promene čak i bez dodavanja dijabetesa.
Trenutna studija pruža nove uvide u ovo, što bi moglo biti važno za rano otkrivanje i planiranje terapije.
„Rezultati pokazuju da pacijenti sa hipertenzijom imaju smanjenu gustinu podocita i da su im jedra ćelija uvećana u odnosu na zdrave osobe. Ove promene su se desile nezavisno od dodatne dijagnoze dijabetesa tipa 2 i verovatno predstavljaju prvi mikroskopski vidljiv korak ka poremećenoj funkciji bubrega“, saopštio je prvi autor studije, dr Kristofer Pašen.
Takođe je dodao da bi rano otkrivanje i lečenje bilo od pomoći kada je u pitanju usporavanje napredovanja bolesti bubrega i sprečavanju dugotrajnih oštećenja,, prenosi Živim.hr.
