Sombor.info

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je danas da je na teritoriji Srbije protekle nedelje zabeleženo više od 13.600 slučajeva oboljenja sličnih gripu.

Kako piše na sajtu Batuta, epidеmiоlоšкi nаdzоr nаd gripоm u sеzоni 2025/2026. zаpоčео је 29. sеptеmbrа 2025. gоdinе nеdеljnim prаćеnjеm i izvеštаvаnjеm u sklаdu sа dеfiniciјаmа slučаја, iz nаdzоrnih јеdinicа nа tеritоriјi nаdlеžnоsti, u dеfinisаnоm vrеmеnskоm pеriоdu. U pоsmаtrаnоm pеriоdu kоntinuirаnо sе sprоvоdi mоnitоring еpidеmiоlоšкih, kliničкih i virusоlоšкih kаrаktеristikа оbоljеnjа.

U tоku 2. izvеštајnе nеdеljе, оd 5.1.2026. dо 11.1.2026. gоdinе, u Rеpublici Srbiјi prеmа pоpulаciоnоm nаdzоru zаbеlеžеn је ukupnо 13.601 slučај оbоljеnjа sličnih gripu sа incidеnciјоm оd 204,08/100.000 stаnоvnikа.

Еpidеmiоlоšкi pоkаzаtеlji zа оvu izvеštајnu nеdеlju ukаzuјu dа sе rеgistruје širока gеоgrаfskа rаširеnоst, kliničка аktivnоst gripа је nа srеdnjеm nivоu, iznаd еpidеmiјsкоg prаgа, dоk је trеnd incidеnciје оpаdајući.

Kао i prеthоdnih izvеštајnih nеdеljа, i u оvој sе nајvišе uzrаsnо-spеcifičnе stоpе rеgistruјu коd dеcе. U uzrаsnој grupi оd 0 dо 4 gоdinе zаbеlеžеnа stоpа incidеnciје iznоsi 760,40/100.000 stаnоvnikа, dоk sе kоd dеcе uzrаstа оd 5 dо 14 gоdinа rеgistruје stоpа incidеnciје оd 394,60/100.000 stаnоvniка.

Аkutnе rеspirаtоrnе infекciје

U tокu 2. izvеštајnе nеdеljе, prеmа pоdаcimа sеntinеlnоg nаdzоrа nаd акutnim rеspirаtоrnim infекciјаmа (u оdаbrаnim zdrаvstvеnim ustаnоvаmа) rеgistrоvаnо је uкupnо 11.012 slučајеvа оbоlеvаnjа оd акutnih rеspirаtоrnih infекciја, sа stоpоm incidеnciје оd 931,77/100.000 stаnоvniка.

Prijavljena epidemija gripa u Beogradu

Lаbоrаtоriјsкi pоtvrđеni slučајеvi gripа u sеzоni nаdzоrа 2025/2026.

U 2. izvеštајnој nеdеlji putеm Sеrvisа јаvnоg zdrаvljа priјаvljеni su lаbоrаtоriјsкi pоtvrđеni slučајеvi infекciје virusоm gripа tip АH3, А nеtipizirаni i A(H1)pdm09 sа tеritоriја grаdа Bеоgrаdа, Јužnоbаčкоg, Zаpаdnоbаčкоg, Јužnоbаnаtsкоg, Sеvеrnоbаnаtsкоg, Brаničеvsкоg, Srеmsкоg, Pоdunаvsкоg, Коlubаrsкоg, Mаčvаnsкоg, Mоrаvičкоg, Pčinjsкоg, Pоmоrаvsкоg, Šumаdiјsкоg, Rаšкоg, Zlаtibоrsкоg, Nišаvsкоg i Јаblаničкоg окrugа.

Еpidеmiоlоšка situаciја u zеmljаmа ЕU/ЕЕА

Prеmа dоstupnim pоdаcimа zа 1. izvеštајnu nеdеlju, stоpа оbоljеnjа sličnih gripu је iznаd оsnоvnоg nivоа u 18, a stоpа акutnih rеspirаtоrnih infекciја је pоvišеnа u dvе zеmlje (Špаniја i Uјеdinjеnо Кrаljеvstvо). Акtivnоst gripа nа rеgiоnаlnоm nivоu pокаzuје znаке stаbilizаciје, аli i dаljе оstаје visока i širоко rаsprоstrаnjеnа imајući u vidu i smаnjеnо tеstirаnjе tокоm nеdаvnоg prаzničnоg pеriоdа i znаčајnе rаzliке mеđu zеmljаmа које sе nаlаzе u rаzličitim fаzаmа svојih sеzоnsкih еpidеmiја. Оsоbе stаrоsti 65 gоdinа i višе i dаljе činе nајvеći udео hоspitаlizаciја zbоg gripа. Influеncа tip A(H3) оstаје dоminаntni virus u cirкulаciјi, аli је prisutаn i A(H1).

U cеlоm rеgiоnu prоcеnаt pоzitivnоsti sеntinеlnih uzоrака nа grip prеšао је еpidеmiјsкi prаg i u 1. nеdеlji iznоsiо је 36%. Nа primаrnоm nivоu zdrаvstvеnе zаštitе svi dеtекtоvаni virusi gripа bili su tip А, sа dоminаntnim učеšćеm A(H3) оd 70% i A(H1)pdm09 – 30%.

Оd 30 zеmаljа i tеritоriја које su izvеštаvаlе о intеnzitеtu gripа, 19 је priјаvilо srеdnji ili viši intеnzitеt, dок је 24 priјаvilо rеgiоnаlnu ili širоко rаsprоstrаnjеnu distribuciјu gripа, piše na kraju saopštenja Batuta.

U Srbiji je počelo postavljanje novih takozvanih „super radara“, savremenih uređaja za automatsko merenje brzine, koji beleže i druga saobraćajna prekršaje. Radari su raspoređeni na različitim državnim putevima, prolazima kroz naselja, kao i na lokacijama koje slove za crne tačke. Prema navodima sajta Idrive.rs, radari su postavljeni na 30 lokacija.

Nadležni organi su još ranije najavili postavljanje velikog broja ovih detektora prekršaja na potencijalno rizičnim mestima, a kako su tada naveli, biće postavljeni na 99 lokacija, prenosi Nova.rs.

Ipak, prema podacima sajta Idrive.rs, poznato je 30 lokacija na kojima se nalaze ovi „super radari“.

Novi sistemi postavljeni su, između ostalog, na deonicama Užice – Bela Zemlja, Gajdobra – Čelarevo, Preljina – Mrčajevci, Niš – Svrljig, Mataruška Banja – Ušće, kao i na više pravaca u okolini Čačka, Kragujevca, Valjeva, Zrenjanina i Šapca. Posebna pažnja posvećena je i prigradskim zonama Beograda, gde su super radari instalirani na potezima Batajnica – Ugrinovci, Ostružnica – Umka i Orlovača – Rušanj.

Radari su postavljeni i na graničnim i međunarodnim pravcima, poput deonice Kelebija – Subotica, ali i na putevima kroz Vojvodinu, zapadnu i istočnu Srbiju, uključujući Kanjižu, Knjaževac, Boljevac i Ivanjicu.

Ovi uređaji mogu istovremeno da prate više vozila, da automatski prepoznaju registarske tablice, ali i da evidentiraju druge prekršaje poput prolaska na crveno svetlo ili nepropisnog preticanja, odnosno automatsko prepoznavanje rizičnog ponašanja. Kazne se, po pravilu, šalju poštom na kućnu adresu vlasnika vozila.

Kako je Nova.rs pisala, sistem stacionarnih radara aktivan je od 22. decembra i oni vrše automatsku detekciju prekršaja, pa nema potrebe za policijskim službenicima i zaustavljanjem vozila.

Nadležni ističu da je cilj postavljanja „super radara“ smanjenje broja saobraćajnih nesreća i stradalih, dok vozačima poručuju da poštuju ograničenja brzine jer su novi sistemi aktivni 24 sata dnevno.

Lista lokacija na kojima se nalaze super-radari:

Užice – Bela Zemlja (Užice)
Kljajićevo (Bački Sokolac) – Kula (Bačka Topola), Sombor
Pančevo (Kovačica) – Alibunar (Plandište), kroz naselje – Alibunar
Pančevo (Kovačica) – Alibunar (Plandište), van naselja – Topola
Pančevo (Kovačica) – Alibunar (Plandište), kroz naselje – Lazarevac
Gajdobra – Čelarevo (Bačka Palanka)
Požarevac (Ošljero) – Salakovac (Malo Crniće)
Vlaško Polje – Mladenovac (Dubona)
Kragujevac (Divostin) – Ravni Gaj
Sombor (industrijska zona) – Srpski Miletić
Granica AP Vojvodine (Pančevo) – Pančevo (Kovin)
Mataruška Banja – Ušće (Kraljevo)
Batajnica (Ugrinovci) – petlja Batajnica (Zemun)
Preljina – Mrčajevci (Čačak)
Petlja Ostružnica – Umka (Čukarica)
Granični prelaz Kelebija – Subotica
Trbušani – Čačak (Ljubić)
Pakovraće (veza sa A2) – Kratovska Stena (Čačak)
Petlja Orlovača – Rušanj (Ripanj)
Arilje – Prilike (Ivanjica)

Na društvenim mrežama ovih dana viralna je scena iz Netfliksove serije His & Hers, ali ne zato što je napeta, misteriozna ili emotivna — već zbog nečeg potpuno neočekivanog: Džon Bernthal kupuje Grand kafu dok prati drugog muškarca.

Scena je brzo postala tema internetskih foruma, TikTokova i memeova jer je u pitanju tipična naša domaća kafa. Iako se to možda čini banalno, izazvalo je pravi mali kulturni sudar među američkom internet publikom, s obzirom na to da kafa i ritual njenog pravljenja i konzumiranja u nekim delovima sveta (poput našeg) ima potpuno drugačiji značaj nego u SAD-u, gde se često pije instant brza kafa u pokretu.

Ovakav detalj, lik iz napete kriminalističke serije koji mirno naručuje i pije pravu, jaku kafu izazvao je salve komentara, od smeha do ozbiljnih razmišljanja šta to govori o junacima i scenariju - piše City magazine.

Naravno, sve je to donelo i talas šale i pozitivnih komentara — mnogi su samo rekli „Bravo Bernthal, pravi si balkanski čovek u srcu“ — dok drugi komentarišu kako bi se ovakve situacije zapravo lakše dogodile u stvarnom svetu nego što scena na prvi pogled izgleda.

Šta je His & Hers i zašto ljudi gledaju?

Serija His & Hers je Netflixov psihološki triler u šest epizoda koji je premijerno prikazan 8. januara 2026. godine i odmah postao jedna od najgledanijih novih serija na platformi. Temelji se na istoimenom romanu Alice Feeney iz 2020. godine i, kako i sam naslov kaže, fokusira se na dve strane jedne priče u ovom slučaju misteriozne serije ubistava u malom gradiću u Džordžiji.

U glavnim ulogama su Tessa Thompson kao novinarka Anna Andrews i Jon Bernthal kao detektiv Jack Harper, estranged supružnici koji se vraćaju u svoj rodni grad da istraže ubistvo bivše prijateljice. Iako se priča na početku čini kao klasično kriminalističko istraživanje, serija brzo prepliće prošlost i sadašnjost, skrivene tajne i lične drame, te zadržava pažnju gledalaca kroz niz obrta i novotarija.

Osim njih dvoje, u seriji se pojavljuju i drugi istaknuti glumci poput Pabla Schreibera, Sunite Mani i Cristal Fox, a cela naracija balansira između misterioznog ubistva i složenih međuljudskih odnosa, što je osnova zbog koje je His & Hers brzo postao tema rasprava i tražen sadržaj među ljubiteljima trilerskih serija.

Sve to je više nego dovoljno da čak i jedna scena o običnoj kafi postane viralna — jer internet obožava kad se ozbiljna drama sretne sa svakodnevnim, potpuno običnim momentima.

Ti periodi u godini se tradicionalno povezuju sa konfuzijom, kašnjenjima i problemima u komunikaciji, putovanjima i donošenju odluka.

Budući da nam se bliži prvi retrogradni Merkur u 2026. godini, nije loše saznati na koje tačno datume će se to desiti i koji su saveti astrologa da lakše prebrodimo te planetarne uticaje.

Šta je retrogradni Merkur

Tri do četiri puta godišnje planeta Merkur izgleda kao da menja smer kretanja na nebu. U astrologiji se ti periodi nazivaju retrogradni Merkur i tradicionalno se povezuju sa konfuzijom, kašnjenjima i problemima u komunikaciji, putovanjima i donošenju odluka.

Osim grešaka u mejlovima, otkazanih putovanja i pokvarenih planova, retrogradni periodi se takođe smatraju vrednim vremenom za razmišljanje i preispitivanje. Veruje se da intuicija tada može biti pojačana i da naizgled neobične slučajnosti mogu nositi posebno značenje.

Šta je retrogradno kretanje

Astronomsko objašnjenje retrogradnog kretanja počinje razumevanjem da planete u našem Sunčevom sistemu kruže oko Sunca na različitim udaljenostima i različitim brzinama. Dok i mi sami kružimo oko Sunca, možemo posmatrati druge planete kako se kreću po nebu.

Ponekad iz naše perspektive može izgledati da je neka planeta iznenada promenila smer i počela da se kreće unazad po nebu. Ali zapravo Merkur se ne kreće unazad. Ono što vidimo jeste optička iluzija nastala zbog položaja i brzina Zemlje i Merkura dok kruže oko Sunca, piše Almanac.com.

Pošto Merkur kruži oko Sunca brže nego Zemlja, postoje trenuci kada izgleda kao da usporava, staje i menja smer kretanja, slično automobilu koji pretiče drugi na putu. Zbog toga ovaj fenomen nazivamo prividnim retrogradnim kretanjem jer samo izgleda kao da se planeta kreće unazad.

Datumi retrogradnog Merkura u 2026. godini

U 2026. godini Merkur će biti retrogradan tokom sledećih perioda:

• Prvi retrogradni period: 26. februar – 20. mart 2026.
• Drugi retrogradni period: 29. jun – 23. jul 2026.
• Treći retrogradni period: 24. oktobar – 13. novembar 2026.

Šta raditi tokom retrogradnog Merkura

Planeta Merkur upravlja komunikacijom u svim oblicima – slušanjem, pisanjem, čitanjem, govorom i slično – kao i aktivnostima koje su blisko povezane sa komunikacijom, poput pregovora i ugovora. Takođe upravlja putovanjima, automobilima, transportom i poštom.

Zato, kada je Merkur retrogradan, stvari u tim oblastima mogu delovati neusklađeno. To ne znači da je katastrofa neizbežna, ali je mudro postupati sa dodatnim oprezom.

Tokom retrogradnog Merkura:

• Izbegavajte potpisivanje važnih ugovora ili donošenje velikih finansijskih odluka.
• Dvaput proveravajte mejlove, poruke i planove putovanja.
• Pravite rezervne kopije podataka.
• Budite strpljivi, naročito kada dolazi do nesporazuma.
• Vraćajte se starim projektima umesto da započinjete nove.

Fleksibilnost je vaš saveznik. Naravno, ne možete zaustaviti svoj život, ali možete planirati unapred, imati rezervne opcije i biti spremni na kraći fitilj kod ljudi i učestalije nesporazume u komunikaciji.

Na šta treba misliti tokom retrogradnog perioda

Neki okrivljuju retrogradni Merkur za sav haos koji se dešava u njihovom životu. Ipak, to je dobro vreme da se povučete i preispitate na šta usmeravate svoju energiju.

Zapitajte se:

• Da li usmeravate svoju energiju tamo gde je zaista važno? Ako su vam porodica i prijatelji važni, da li im posvećujete dovoljno energije?

• Ili ste se previše raspršili u određenim oblastima, poput karijere ili obaveza, na račun odnosa s drugima ili ličnog blagostanja?

Gubitak ravnoteže između različitih sfera vašeg života može dovesti do toga da trpe, pa vam svest o njihovoj povezanosti, naročito tokom retrogradnog Merkura, može pomoći da tu ravnotežu očuvate ili barem bolje razumete kako ona funkcioniše.

Odvojte trenutak za razmišljanje. Retrogradni Merkur može biti odlično vreme da napravite korak unazad i ponovo analizirate ko ste i šta radite, ali nije loše da se uzdržite od donošenja bilo kakvih drastičnih odluka dok se retrogradni period ne završi.

Senka retrogradnog Merkura

Sledeći retrogradni Merkur završava se 20. marta 2026. godine.

Kada se retrogradni Merkur završi, neki astrolozi veruju da postoji kratak period senke prilagođavanja, u trajanju od nekoliko nedelja, dok Merkur ponovo krene direktno.

Tokom tog perioda prilagođavanja:

• Nemojte žuriti sa velikim odlukama.
• Dozvolite da se eventualni preostali nesporazumi razreše.
• Pripremite se da krenete napred sa jasnijom namerom.

To je dobro vreme da doterate prezentaciju, finalizujete planove putovanja ili ponovo sagledate ugovore svežim pogledom.

Kada se taj period senke završi, generalno se smatra da dolazi povoljnije vreme za napredovanje sa velikim odlukama, ugovorima i novim projektima.

Nova studija pokazuje koji zapravo cilj treba dostići kako bi hodanje imalo stvarne zdravstvene koristi.

Dugo smo slušali da treba da napravimo 10.000 koraka dnevno. Smatralo se da to pomaže u održavanju dobre fizičke forme, stabilne mentalne ravnoteže, smanjenju stresa i poboljšanju raspoloženja. Međutim, taj duboko ukorenjeni broj sada se dovodi u pitanje. I pitanje je kako se i došlo do njega.

„Potiče iz marketinške kampanje tokom Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine – japanski znak za 10.000 pomalo liči na osobu koja hoda – i iako je reč o prilično proizvoljnom broju, nauka pokazuje da to ipak nije daleko od realnosti“, objašnjava britanski trener Luk Vortington.

I zaista, studija objavljena 2025. godine pokazuje da bi 5.000 do 7.000 koraka dnevno zapravo bilo više nego dovoljno da svi pokazatelji vitalnosti ostanu u dobrom stanju.

Koliko koraka dnevno je neophodno

Dobrobiti hodanja su dobro poznate. Na fizičkom planu hodanje snižava krvni pritisak, poboljšava lipidni profil i osetljivost na insulin, smanjuje nivo šećera u krvi nakon obroka i pozitivno utiče na mišićno-koštani sistem, povećavajući gustinu kostiju, mišićnu masu i funkcionalnost. Na psihološkom planu doprinosi boljoj mentalnoj ravnoteži, smanjuje stres i simptome depresije, a i poboljšava kvalitet sna i raspoloženje, delom zahvaljujući izlaganju sunčevoj svetlosti.

Vežba od 10 minuta koja topi kalorije brže od svih drugih

Ipak, ne hodamo dovoljno: na globalnom nivou nedovoljna fizička aktivnost, definisana kao nedostizanje preporučenih 150 minuta aktivnosti nedeljno, procenjuje se da je razlog za gotovo 8% nezaraznih bolesti. Svaka treća odrasla osoba u svetu nije dovoljno fizički aktivna. Ali koliko je koraka zaista potrebno da bi se pozitivni efekti osetili?

Vogue France navodi da odgovor donosi studija „Daily steps and health outcomes in adults: a systematic review and dose-response meta-analysis“, objavljena na sajtu The Lancet Public Health. Grupa istraživača sprovela je osam odvojenih studija, od kojih je svaka bila posvećena određenom ishodu (ukupna smrtnost, kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes tip 2, kognitivna oštećenja, mentalno zdravlje, fizička funkcija i padovi).

Prema analizama, u poređenju sa 2.000 koraka dnevno, 7.000 koraka dnevno povezano je sa:

• 47% manjim rizikom od ukupne smrtnosti,
• 25% manjim rizikom od pojave kardiovaskularnih bolesti,
• 47% manjim rizikom od smrtnosti usled kardiovaskularnih bolesti,
 6% manjim rizikom od pojave raka,
• 37% manjim rizikom od smrtnosti od raka,
• 14% manjim rizikom od dijabetesa tip 2,
• 38% manjim rizikom od demencije,
• 22% manjim rizikom od simptoma depresije.

Iako 10.000 koraka dnevno može biti realan cilj za vrlo aktivne osobe, 7.000 koraka dnevno povezano je sa klinički značajnim poboljšanjima zdravlja i predstavlja realniji i lakše dostižan cilj za većinu ljudi.

Mnogi su svesni da prehrambene navike imaju ključnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska.

Stručnjak za ishranu otkrio je kako jedna promena u jelovniku može sniziti, pa čak i preokrenuti visok krvni pritisak, a ne radi se o smanjenju unosa soli.

Ovaj prehrambeni činilac mogao bi biti „čak i važniji“ od minimiziranja konzumacije soli, istakao je.

Visoki pritisak kao „tihi ubica“

Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, često se opisuje kao „tihi ubica“. Razlog tome je što obično ne izaziva simptome, ali ako se ne leči, može dovesti do hitnih medicinskih stanja poput moždanog i srčanog udara, prenosi Net.hr.

Stručnjaci procenjuju da otprilike jedan od tri odrasla Britanca pati od povišenog krvnog pritiska, iako mnogi nisu svesni svog stanja. Zbog hipertenzije srce mora da radi znatno teže nego što je potrebno kako bi pumpalo krv kroz telo.

Mnogi su svesni da prehrambene navike igraju ključnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska. Posebno se so ističe kao jedan od glavnih krivaca za hipertenziju, jer natrijum izaziva zadržavanje viška tečnosti u telu, što stvara pritisak na zidove arterija.

Zašto je kalijum ključan za zdravlje srca?

Profesor Tim Spektor, epidemiolog i osnivač Zoe Healtha, otkrio je u podkastu Zoe Science Nutrition da još jedan prehrambeni činilac igra presudnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska. Iz tog razloga pozvao je ljude da povećaju unos kalijuma, minerala koji se nalazi u mnogim namirnicama poput voća, povrća i mahunarki.

„Ako želim da preokrenem visok krvni pritisak, želim da povećam unos kalijuma. Kao i uvek u ishrani, skloni smo da se previše fokusiramo na jedan element, a to je bila so. Studije su sada pokazale da je, osim što je so važna, kalijum zapravo još važniji“, rekao je Spektor.

Dodao je kako se to klasično postiže konzumacijom banana, ali i da većina zelenog lisnatog povrća takođe ima visok udeo kalijuma.

„Ljudi koji se hrane pretežno biljnom ishranom prirodno unose mnogo kalijuma. Što više to radite, to ćete više moći da poboljšate svoj krvni pritisak prirodnim putem pre nego što pređete na lekove“, pojasnio je.

Njegov savet podržavaju i stručnjaci iz Američke asocijacije za srce. Na njihovim stranicama navodi se: „Hrana bogata kalijumom važna je u upravljanju visokim krvnim pritiskom. Kalijum može smanjiti efekte natrijuma. Što više kalijuma jedete, to više natrijuma gubite urinom. Kalijum takođe pomaže da se ublaži napetost u zidovima krvnih sudova, što dodatno pomaže u snižavanju krvnog pritiska.“

Namirnice bogate kalijumom koje bi trebalo jesti

Banane se često smatraju glavnim izvorom kalijuma, a na 100 grama sadrže oko 330 miligrama ovog minerala. Međutim, postoji druga vrsta voća koja sadrži znatno više kalijuma.

Suve kajsije sadrže oko 1.162 miligrama (ili 1,1 gram) kalijuma na 100 grama.

Spisak namirnica bogatih kalijumom tu ne staje, a uključuje i avokado, batat, spanać, lubenicu, kokosovu vodu, pasulj, mahunarke, paradajz-pire, muskatnu tikvu, blitvu i cveklu, piše Mirror.

Uravnotežena ishrana bogata voćem i povrćem može prirodno doprineti boljem zdravlju srca i krvnih sudova. Ako ste zabrinuti zbog svog krvnog pritiska, svakako se posavetujte sa svojim lekarom opšte prakse.

Udruženje likovnih stvaralaca "Likovna grupa 76" iz Sombora, jedno je od najstarijih neakademskih likovnih udruženja u Srbiji. Postoji pola veka i neprekidno radi od svog osnivanja. Slike sa likovne kolonije, nastale tokom prethodne godine u kampu Crvenog Krsta u Bačkom Monoštoru, predstavilo je 29 izlagača.

Snagom vlastitog temperamenta, talenta, inspiracije i uz potpunu slobodu umetničkog izražavanja, tokom jednog dana nastala su 32 rada. Svaki član neguje sopstveni stil likovnog izražavanja. Cecilija Miler, najstariji je član "Likovne grupe 76". Deo je udruženja od 1983. godine - piše RTS.

Cecilija Miler, ULS "Likovna grupa 76", kaže. "To je jedna divna likovna grupa, gde se ljudi slične aktivnosti druže, uče jedno od drugog. Znate, to se pomalo kaže kraduckamo nekad i to dobro dođe. Druženje jako dobro dođe, ljudi napreduju i radujemo se svakoj novoj izložbi pojedinca koji je napredovao, pa može da napravi samostalnu izložbu."

Milorad Konjević, ULS "Likovna grupa 76", dodaje: "Bavim se dvadesetak godina likovnom umetnošću. Bio sam učenik od slikara Spasića Gradimira. Sad je on preminuo pre koju godinu i ja sam se učlanio u ovu grupu od 2020. godine. Radimo iste motive, delimo iste vrdnosti."

Antun Krulić, ULS "Likovna grupa 76", objašnjava: "To je jedno lepo druženje, uvek se nešto dešava. Ima i novih članova i upoznavanja, a mi uvek učimo, kako da kažem, i družimo se i učimo. Slikam svašta. Raznovrsne teme, uvek isprobavam nešto novo. Slikao sam i gradove, sela, ali najviše volim prirodu."

Udruženje likovnih stvaralaca "Likovna grupa 76" iz Sombora, iza sebe ima veliki broj izložbi i kolonija, brojnih nagrada na kolektivnim i pojedinačnim smotrama amatera. U prostorijama udruženja godišnje se organizuje desetak izložbi.

Zdravko Borojević, predsednik ULS "Likovna grupa 76", navodi: "50 godina, mi smo udruženje koje je po čitavoj Srbiji, najviše u samoj Pokrajini, dosta nagrada osvojili su naši članovi. Do sada je 238 ljudi koji su bili učlanjeni. Ko je platio članarinu, te godine je član. Ovog momenta imamo 50 članova."

Čllanovi "Likovne grupe 76" uvaženi su članovi lokalne zajednice jer svojim radovima doprinose očuvanju kulture i tradicije somborskog kraja, prenoseći na hartiju ili platno ono što vide svojim umetničkim okom.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 16. januar

Pravilno skladištenje i poznavanje postojanosti različitih vrsta vina ključni su za očuvanje njegovog kvaliteta nakon otvaranja.

Nedovršena boca vina posle proslave ili večere čest je povod za pitanje da li je i dalje upotrebljiva. Iako konzumacija takvog vina uglavnom ne predstavlja rizik po zdravlje, njegova organoleptička svojstva se vremenom znatno menjaju.

Nakon otvaranja, vino gubi prvobitnu svežinu, arome postaju manje izražene, a ukus gubi na intenzitetu. U krajnjem slučaju može doći do razvoja sirćetne kiseline, što vinu daje neprijatan, kiselkast ukus i čini ga neprikladnim za dalju konzumaciju, piše New York Post.

Uzroci degradacije kvaliteta otvorenog vina

Glavni uzrok promena u kvalitetu vina nakon otvaranja jeste njegova izloženost spoljnim faktorima. Otvaranjem boce vino dolazi u kontakt sa kiseonikom, toplotom, svetlošću, kao i mikroorganizmima poput kvasaca i bakterija.

Stručnjakinja za vina Dana Sako objašnjava kako ovi faktori pokreću hemijske reakcije koje narušavaju organoleptička svojstva vina. Zato je pravilno skladištenje otvorene boce od presudne važnosti, pri čemu je ključan korak čuvanje u frižideru.

„Skladištenje vina na nižim temperaturama usporava hemijske procese i time produžava njegovu svežinu“, naglasila je Sako.

Postojanost pojedinih vrsta vina nakon otvaranja

Period tokom kojeg otvoreno vino zadržava svoja svojstva u velikoj meri zavisi od njegove vrste. Poznavanje karakteristika pojedinih vina ključno je za očuvanje njihovog kvaliteta.

Penušava vina, zbog gubitka mehurića, imaju najkraću postojanost i preporučuje se da se popiju u roku od jednog do dva dana.

Laka bela vina i roze, uz uslov da su pravilno zatvorena i čuvana u frižideru, mogu zadržati svežinu četiri do pet dana.

Punija bela vina, kao što je šardone, kao i crna vina, pokazuju sličnu trajnost, uz preporuku da se konzumiraju u roku od tri do pet dana.

Najdužu postojanost imaju pojačana vina, poput porta, koja mogu očuvati kvalitet i do tri nedelje nakon otvaranja.

Metode očuvanja svežine

Iako se kiseonik smatra glavnim uzročnikom degradacije otvorenog vina, kratkotrajna i kontrolisana izloženost vazduhu u određenim slučajevima može poboljšati njegov ukus. Taj proces, poznat kao aeracija, posebno je koristan kod punih crnih vina.

„Prozračivanjem se tanini omekšavaju, oslobađaju se kompleksne arome i unapređuje se ukupni doživljaj degustacije“, objašnjava Sako.

Za optimalno očuvanje vina nakon otvaranja, Sako preporučuje upotrebu vakuumskih čepova sa pumpicom. Taj dodatak omogućava uklanjanje vazduha iz boce, čime se smanjuje prisustvo kiseonika i znatno usporava proces oksidacije.