Sombor vesti

Tržište nekretnina u Srbiji 2025. godine prolazi kroz fazu prilagođavanja nakon intenzivnog rasta cena u prethodnom periodu. Potražnja postoji, ali je znatno selektivnija, a kupci sve češće razmišljaju dugoročno – bilo da je reč o rešavanju stambenog pitanja, bilo o investicionom ulaganju. Faktori koji najviše utiču na kretanje tržišta su lokalna ponuda i potražnja, urbanizacija, dostupnost kredita i kvalitet infrastrukture. Dok cene u prestonici stagniraju, ostali gradovi beleže drugačije trendove – od uzlaznih kretanja do stabilizacije, što stvara prilike za one koji traže najbolji trenutak za ulaganje.

Beograd – širenje ka prigradskim opštinama

Beograd ostaje najskuplje i najdinamičnije tržište nekretnina u zemlji. Prosečne cene u širem centru kreću se oko 3.000 evra po kvadratu u novogradnji, dok se u centralnim zonama cene penju i do 4.500 evra. Međutim, ono što se menja jeste interesovanje kupaca. Sve više ljudi traži stanove na periferiji – u naseljima kao što su Mirijevo, Altina, Resnik i Zuce – gde se za znatno nižu cenu dobija veći prostor i često bolji kvalitet života. Investitori su to prepoznali i sve češće razvijaju manje stambene komplekse koji zadovoljavaju potrebe porodičnog života. Povećana potražnja u ovim krajevima pokazuje da tržište postaje decentralizovano i fleksibilnije prema kupovnoj moći stanovništva.

Novi Sad – kontinuiran rast i veliko interesovanje

Tržište u Novom Sadu zadržava stabilan rast cena, ali i konstantnu tražnju. Grad beleži veliku aktivnost kako domaćih kupaca tako i kupaca iz dijaspore, a stanovi u novogradnji često se prodaju i pre završetka radova. Lokacije kao što su Liman, Grbavica i Telep drže visoke cene, dok se šire gradske zone razvijaju i postaju atraktivne zbog nižih cena i dobrih saobraćajnih veza. Prodaja stanova Novi Sad jedna je od najtraženijih fraza na sajtovima za oglašavanje, što jasno govori o intenzitetu interesovanja. Novi Sad je postao jedno od glavnih čvorišta za ulaganje u nekretnine – kako zbog univerziteta i IT sektora, tako i zbog blizine granice i razvijene saobraćajne povezanosti sa Evropom.

Niš i Kragujevac – rast regionalnih centara

Niš i Kragujevac sve više privlače one koji žele da investiraju van dva najveća grada. U Nišu, stanovi u novogradnji koštaju između 1.000 i 1.300 evra po kvadratu, dok je u Kragujevcu prosečna cena nešto niža. Zajedničko im je to da beleže porast gradnje, naročito u zonama bližim centru i univerzitetskim ustanovama. Studenti, mladi parovi i zaposleni u novootvorenim fabrikama traže stanove za iznajmljivanje, što stvara povoljan ambijent za investitore. Ulaganja u manje stanove, površine do 50 kvadrata, pokazuju se kao isplative jer je njihova mesečna kirija često proporcionalna sa investicijom. Lokalna samouprava podstiče gradnju subvencijama i uređenjem infrastrukturnih zona.

Subotica, Pančevo, Sombor – pristupačnost i mirniji stil života

U manjim gradovima na severu i jugu Srbije vlada znatno drugačiji trend – cene su niže, ali je sve izraženiji trend doseljavanja iz urbanih sredina u potrazi za mirnijim životom. U Subotici i Somboru stanovi u novogradnji dostižu cene od 800 do 1.000 evra po kvadratu, dok je u Pančevu moguće naći nekretnine i za manje. Blizina Beograda, u slučaju Pančeva, dodatno doprinosi atraktivnosti ove lokacije za one koji žele kompromis između posla u prestonici i života u manjoj sredini. Porast interesovanja za kuće sa dvorištem, vikendice i stanove u prizemlju govori u prilog sve većem broju ljudi koji žele prirodnije okruženje, sigurnost i funkcionalnost.

Turistički centri – apartmani kao vid ulaganja

Zlatibor, Kopaonik i Vrnjačka Banja i dalje drže visoke cene, ali se promet usporava. Investitori i dalje grade apartmanske komplekse, ali kupci sve više biraju manje kvadrature – do 40 m², koje su lakše za izdavanje i održavanje. Na Zlatiboru, kvadrat se u luksuznijim kompleksima prodaje i po ceni od preko 2.000 evra. Međutim, povraćaj investicije nije više tako brz kao ranije, pa se kupci sve više informišu o realnim prihodima i troškovima održavanja. Izdavanje preko sezonskih platformi i dalje je isplativo, ali pod uslovom da je lokacija odlična i objekat kvalitetno upravljan.

Šta očekivati u narednim mesecima?

Prognoze za 2025. godinu ukazuju na blagi rast cena u većini gradova, uz povećanu selektivnost kupaca. Najveću stabilnost pokazuju Novi Sad i Niš, dok Beograd prolazi kroz fazu prilagođavanja. Ulaganja u manja mesta i prigradske opštine sve više dobijaju na značaju, naročito kada je reč o porodičnom životu i radu na daljinu. Očekuje se nastavak rasta gradnje u zonama sa pristupačnom infrastrukturom i blizinom velikih gradova. Kupci koji planiraju dugoročno i pažljivo biraju lokaciju i kvalitet gradnje imaju dobre šanse za očuvanje ili povećanje vrednosti svoje investicije - prenoci saveti.rs

Talas ekstremnih vrućina pogađa Evropu. Posebno su pogođeni veliki gradovi poput Beograda i sve se češće pominju takpzvana „urbana toplotna ostrva“. Šta je to?

„Urbanatoplotna ostrva“ su područja u gradovima koja su znatno toplija od ruralnih okolina zbog zgrada, popločanih površina i ljudskih aktivnosti kao što je vožnja automobila, prenosi DW.

Kao rezultat toga, toplotni talasi se u gradovima intenziviraju.

Taj takozvani efekat urbanog toplotnog ostrva može da poveća temperature za 10 do 15 stepeni Celzijusa.

S obzirom na to da više od polovine svetske populacije već živi u urbanim područjima – a očekuje se da će taj broj dostići skoro 70 odsto do 2050. godine – mnogi ljudi se guše od vrućine.

Šta uzrokuje urbana toplotna ostrva?

Ruralna područja su obično prekrivena travom, usevima ili šumama, što pomaže u hlađenju vazduha, dok tamni beton i asfalt grada apsorbuju toplotu.

Biljke rade kao prirodni klima uređaji tako što upijaju vodu iz zemlje kroz korenje, a zatim je oslobađaju u vazduh kao vodenu paru. Nepropusne tvrde, tamne površine, poput trotoara, parkinga i ulica ne dozvoljavaju da voda prodre unutra i zato ne pružaju isti efekat hlađenja.

Neke zemlje pokušavaju da taj nedostatak nadoknade prskanjem vode po trotoarima radi hlađenja. U Japanu je to vekovna tradicionalna praksa koja čak ima i svoje ime: „Učimizu“.

Visoke zgrade i uske ulice mogu da „zarobe“ i zagreju vazduh. Ti „urbani kanjoni“ blokiraju prirodni tok vetra koji bi inače mogao da pomogne u hlađenju.

Zagađenje iz automobila ili sagorevanje fosilnih goriva može da stvori svojevrsni minijaturni sloj staklene bašte iznad grada, držeći vruć vazduh zarobljenim.

Toplotna ostrva se često stvaraju tokom dana, jer trotoari i krovovi emituju više sunčeve toplote. Vrhunac se dostiže od tri do pet sati nakon zalaska sunca.

Od izlaska sunca, do kasnog popodneva, te površine su izložene intenzivnom sunčevom zračenju i apsorbuju toplotu kroz brojne slojeve. Nakon zalaska sunca, ta uskladištena toplota se zatim polako oslobađa.

Gde je efekat urbanog toplotnog ostrva najjači?

Veći gradovi imaju tendenciju da skladište više toplote nego manji. Urbani centri Londona i Pariza, pa i Beograda, često beleže temperature oko četiri stepena Celzijusa više nego u ruralnim sredinama noću.

Urbana područja su „ranjivija“ na toplotu, jer je količina globalnog zagrevanja zbog klimatskih promena pojačana efektom toplotnog ostrva.

Prošla 2024. je bila najtoplija godina u istoriji sa oko 1,55 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa. Očekuje se da će, pri trenutnom stanju stvari, globalni rast temperature biti 2,7 stepeni Celzijusa. To je uzrokovano sagorevanjem fosilnih goriva koja zagrevaju planetu, a koja oslobađaju emisije gasova staklene bašte u atmosferu.

Posledica toga su toplotna ostrva i ona bi takođe mogla da podstaknu klimatske promene, jer potražnja za klima uređajima koju pokreće sagorevanje uglja, nafte i gasa raste tokom toplotnih talasa.

Da li postoje rešenja za hlađenje gradova?

Da – rešenja podrazumevaju ozelenjavanje gradova sađenjem u urbanim centrima više drveća, žbunja i druge zelene vegetacije otporne na sušu, kao i uz više fontana i jezera, zelenih ili takozvanih „hladnih krovova“ koji apsorbuju i prenose manje sunčeve toplote do zgrade.

Takvi hladni krovovi odbijaju više sunčeve svetlosti od konvencionalne površine i ne zagrevaju se toliko. Beli krovovi su najhladniji i mogu da odbiju od 60 do 90 odsto sunčeve svetlosti, ali i druge slične površine su opcija za odbijanje nevidljivog zračenja.

Gradovi poput Njujorka počeli su da farbaju krovove u belo još 2009. godine kako bi pomogli u suzbijanju efekta toplotnog ostrva. Takvi hladni krovovi mogu da smanje unutrašnje temperature zgrada do 30 procenata i da smanje zagađenje vazduha i emisiju gasova staklene bašte smanjenjem potražnje za energijom za hlađenje zgrade.

Dodatne mere uključuju postavljanje „hladnih trotoara“ koji koriste propusne materijale da odbijaju više sunčevog zračenja i poboljšaju isparavanje vode, kao i mešanje stambenih, komercijalnih i rekreativnih prostora.

Megagradovi poput Los Anđelesa i Tokija već imaju takve hladne trotoare uz pomoć kojih pokušavaju da dodatno hlade urbane sredine. Studija sprovedena u jednom od najtoplijih naselja Los Anđelesa otkrila je da premaz za kolovoz koji odbija sunčevo zračenje može da smanji efekat toplotnog ostrva.

Gradska uprava Tokija do sada je postavila oko 200 kilometara takvih trotoara, a prioritet su im bila područjima u centru grada. Do 2030. godine, glavni grad Japana ima za cilj da pokrije 245 kilometara gradskih ulica.

Mali azijski grad-država Singapur postao je jedan od najzelenijih gradova na svetu. Više od 40 odsto njegove površine je ozelenjeno. Prostor su dali rezervatima prirode i parkovima, baštama i zelenilu.

Grad planira da do 2030. godine razdaljina od svakog domaćinstva da najbližeg park bude najviše deset minuta hoda. Singapur takođe strogo ograničava broj automobila na svojim ulicama kroz sistem ograničenih i skupih kvota za vozila koja se mogu registrovati.

Letnje temperature u poslednjih nekoliko godina ne ostavljaju mnogo prostora za dilemu – klima-uređaj je od luksuza postao apsolutna potreba. I dok se osveženje čini neprocenjivim, dolazak računa za struju ume da nas ozbiljno rashladi, ali ne na prijatan način. Zato mnogi pokušavaju da pronađu zlatnu sredinu između udobnosti i uštede.

Da li je pametnije da klima radi non-stop ili da se uključuje i isključuje po potrebi?

Odgovor nije sasvim jednostavan, ali jeste jasan – i zavisi od nekoliko faktora, piše Danas.

Paliti i gasiti ili ostaviti da radi – šta više troši?

Mnogi veruju da klima troši više struje kada je stalno uključena, ali zapravo najviše energije se potroši upravo pri uključivanju uređaja iz stanja mirovanja. Kada se klima tek uključi, motor kompresora radi punom snagom da brzo postigne željenu temperaturu, a to je trenutak kada uređaj troši najviše električne energije.

S druge strane, ako klima radi neprekidno i održava stabilnu temperaturu, kompresor se povremeno isključuje ili prelazi u režim niže potrošnje. To znači da uređaj radi ravnomerno i efikasnije, bez naglih skokova u potrošnji.

Dakle – učestalije paljenje i gašenje može na kraju dovesti do veće potrošnje nego konstantan rad, pogotovo ako klima svaki put mora da rashladi prostor iz početka.

Koliko klima zapravo troši struje?

Zavisi od modela, snage i načina upotrebe, ali prosečan klima-uređaj snage 2.5 kW potroši:

oko 0.8–1.2 kWh po satu rada u hlađenju,

što znači da osam sati rada dnevno može da potroši oko 8–10 kWh dnevno,

ili čak 240–300 kWh mesečno, ako radi svakog dana.

Kada se to pomnoži sa trenutnom cenom električne energije, nije zanemarljivo – ali ni alarmantno, pogotovo ako uzmete u obzir komfor koji pruža.

Kako da klima radi efikasno, a da vam ne stigne mnogo uvećan račun

Da bi klima bila vaš saveznik, a ne neprijatelj u julu i avgustu, dovoljno je da usvojite nekoliko pametnih navika:

Postavite temperaturu na 25–26 °C – svaka niža vrednost značajno povećava potrošnju.

Koristite “eco” režim ako ga klima ima – automatski podešava rad za manju potrošnju.

Zatvorite vrata i prozore dok klima radi – svaki prodor toplog vazduha znači više posla za uređaj.

Redovno čistite filtere – zapušeni filteri otežavaju rad i troše više struje.

Iskoristite roletne, zavese ili reflektujuće folije na prozorima – manje sunca u prostoriji, manje potrebe za hlađenjem.

Koristite tajmer – podesite da se klima isključi kad zaspite ili kada napuštate stan.

Klima ne mora da bude neprijatelj računa za struju

Ukoliko želite da klima-uređaj bude efikasan i ekonomičan, nije poenta u stalnom paljenju i gašenju, već u stabilnom režimu rada i pametnoj upotrebi. Održavanje konstantne temperature, dobra izolacija prostora i redovno održavanje uređaja su ključni faktori koji čine razliku na računu za struju – i na vašem raspoloženju.

Dakle, ako birate između “stalno uključena” i “palim po potrebi”, pobedu ipak odnosi – kontrolisano, ali neprekidno hlađenje, uz pažljivo podešavanje temperature.

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje za 3. i 4. jul, kada se prognoziraju veoma visoke temperature.

Na području Bačke tokom četvrtka, 3. jula očekuje se da će maksimalna dnevna temperatura biti veća od 35°C, dok se za petak, 4. jul prognoziraju dnevne temperature koje mogu preći čak i 38°C. Ova pojava je okarakterisana kao opasna pojava i nosi oznaku crvenog meteoalarma.

Institut za javno zdravlje Srbije „Batut“ izdao je preporuke za ponašanje tokom toplotnog talasa gde se savetuje rashlađivanje prostora, unošenje dosta tečnosti, lagana ishrana bogata vodom, izbegavanje izlaganja suncu tokom najtoplijeg dela dana i nošenje lagane odeće.

Upozorenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda možete pogledati ovde.

Defileom od glavne ulice do Trga Nikole Tesle, uz zvuke muzike i osmehe mladih sportista, zvanično je otvoreno Državno prvenstvo Sportskih igara mladih u Apatinu. Manifestaciju su svojim nastupom uveličale Apatinske mažoretkinje koje su predvodile povorku, dok su nazive gradova učesnika ponosno nosile predstavnice KUD-a „Carza“.

Na centralnom trgu takmičare je pozdravila predsednica opštine Apatin Dubravka Korać, poželevši svima dobrodošlicu, mnogo uspeha u duhu fer-pleja, nova prijateljstva i lepe uspomene iz Apatina.

Takmičenja u okviru državnog finala počinju sutra, 3. jula, od 9 časova. Mladi sportisti će se nadmetati u rukometu (u hali Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“), basketu 3x3 (na otvorenim terenima iste škole), kao i u odbojci na pesku (na gradskoj plaži u Apatinu).

Pozivamo sve sugrađane da podrže učesnike i svojim prisustvom daju podstrek mladima da u najboljem duhu takmičenja pokažu svoje veštine i sportski duh.

Proglašenje pobednika i zatvaranje takmičenja biće upriličeno iste večeri, u okviru 61. Apatinskih ribarskih večeri.

Poslednjih godina kortizol se sve češće pominje kao uzrok brojnih tegoba – od hroničnog umora i nesanice do nakupljanja masnog tkiva. Iako često ima negativan prizvuk, ovaj hormon ima ključnu ulogu u normalnom funkcionisanju organizma.

„Kortizol reguliše telesni odgovor na stres, nivo šećera u krvi, metabolizam, upalne procese, pa čak i ciklus spavanja i budnosti“, objašnjava doktorka Erika Armstrong za Eating Well.

Šta je kortizol i zašto je važan?

Kortizol je hormon koji luče nadbubrežne žlezde, a njegova količina u organizmu prirodno varira tokom dana – najviši je oko 30 minuta nakon buđenja, dok je najniži noću. U stresnim situacijama nivo kortizola naglo raste kako bi telo moglo brzo da reaguje – ubrzava se rad srca, raste nivo šećera u krvi i telo se priprema za „borbu ili beg“.

Problem nastaje kada je kortizol konstantno povišen, i to bez realne fizičke pretnje. Hronično povišen nivo kortizola može ozbiljno narušiti zdravlje. Kako piše Eating Well, to povećava rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i drugih upalnih stanja.

Prema rečima dr Armstrong, jedini siguran način da saznate da li imate povišen kortizol jeste laboratorijska analiza. Međutim, postoje simptomi koji mogu ukazivati na problem, prenosi Index.

Najčešći simptomi povišenog kortizola

1. Problemi sa spavanjem
Ako teško zaspite ili se budite usred noći, kortizol može biti uzrok. „Kortizol bi noću trebalo da bude nizak, ali stres ili pad šećera u krvi mogu ga povećati i tako vas probuditi“, navodi Armstrong. Istraživanja pokazuju da viši nivo kortizola uveče pogoršava kvalitet sna.

2. Nakupljanje masti u predelu stomaka
Ako primetite da dobijate na težini u predelu stomaka, a niste menjali ishranu ili nivo fizičke aktivnosti, uzrok može biti hormonski disbalans. „Kortizol podstiče skladištenje masnoće oko stomaka kao oblik zaštite,“ kaže doktorka.

3. Umor i razdražljivost
Kada je kortizol hronično povišen, možete se osećati mentalno napeto, čak i kada ste fizički iscrpljeni. „Kortizol može da nas drži budnim, a da se istovremeno osećamo premoreno“, objašnjava Armstrong. Dugoročno, ovakvo stanje može narušiti pamćenje, koncentraciju i druge kognitivne funkcije.

Kako prirodno sniziti nivo kortizola i smanjiti upalu?

Smanjenje kortizola pomaže u regulaciji upalnih procesa i umanjuje rizik od hroničnih bolesti. Evo nekoliko saveta koji su naučno potvrđeni:

Protivupalna ishrana: Konzumirajte namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama, raznoliko voće i povrće, kao i vlakna.
Stabilizacija šećera u krvi: Jedite redovno obroke koji sadrže proteine, zdrave masti i vlakna – to sprečava nagle skokove kortizola.
Upravljanje stresom: Meditacija, tehnike svesnosti (mindfulness) i redovan odmor pomažu u smanjenju stresa.
Zdrav san: Održavajte redovan raspored spavanja i večernje rutine koje umiruju.
Zdravlje creva: Uravnotežena crevna mikrobiota jača imunitet i smanjuje upalne procese.

Flert nije uvek znak neverstva – ponekad je to samo način na koji se ljudi izražavaju, komuniciraju i traže potvrdu.

Granica između bezopasnog flerta i ponašanja koje može izazvati nesigurnost u vezi je ponekad veoma tanka.

Neki ljudi jednostavno zrače šarmom i navikli su na kontakt očima, komplimente i sugestivan humor – čak i kada su u ozbiljnoj vezi, prenosi Index.hr.

Prema astrologiji, pripadnici ovih znakova su najskloniji flertu, bez obzira na svoj ljubavni status.

Blizanci

Ljudi rođeni u ovom znaku poznati su po svojoj društvenosti i koketnom stilu komunikacije.

Često čak ni ne primećujete da flertuju jer im je to prirodno - to je za njih samo zabavna interakcija. Čak i kada su u vezi, vole da se osećaju željeno, pa često nastavljaju sa laganim flertom iz čiste navike, a ne iz loših namera.

Vaga

Vage skoro nikada ne ulaze u sobu, a da ne ostave utisak. Atraktivne, uglađene i pažljive, često flertuju nesvesno kroz osmeh, dodir ili kompliment.

U vezi mogu biti verne i lojalne, ali flert ostaje njihov način održavanja samopouzdanja i društvene dinamike - sve dok ne osete da ugrožavaju svog partnera.

Lav

Lavovi vole pažnju i uživaju u tome što ih drugi primećuju. Njihov flert nije uvek ozbiljan - često je to način da potvrde svoj šarm i harizmu.

Iako mogu biti veoma posvećeni u vezi, teško im je da se potpuno odreknu igre zavođenja jer im to daje osećaj moći i samopouzdanja. Važno im je da se osećaju željenim, čak i kada to ne traže od određene osobe.

Rezultati analize kvaliteta morske vode za 114 lokacija, koju je Institut za biologiju mora sproveo u periodu od 16. do 17. juna ove godine, pokazali su da je na 86,0% lokacija morska voda bila odličnog kvaliteta, na 4,4% lokacija dobrog, a na 9,6% zadovoljavajućeg kvaliteta.

Kako JP Morsko dobro napominje u svom najnovijem izveštaju, ovi rezultati potvrđuju da je morska voda na crnogorskim kupalištima dobrog kvaliteta, tj. da je sanitarno ispravna, te bezbedna za kupanje i rekreaciju, prenosi Nova.rs.

Klasifikacija voda za kupanje u okviru ovogodišnjeg Programa praćenja sanitarnog kvaliteta morske vode vrši se u skladu sa članom 8 Pravilnika o načinu i rokovima za sprovođenje mera obezbeđivanja očuvanja, zaštite i poboljšanja kvaliteta vode za kupanje (“Službeni list Crne Gore”, br. 028/19), kojim se vode za kupanje klasifikuju kao: „odlične“, „dobre“, „zadovoljavajuće“ i „loše“, napominje se, a evo kako su prošla popularna letovališta.

U opštini Ulcinj, Program praćenja sanitarnog kvaliteta morske vode realizuje se na 18 lokacija, na 16 lokacija voda je bila odličnog kvaliteta, a na 2 dobrog.

Od ukupno 15 lokacija u opštini Bar, na njih 11 voda je bila odličnog kvaliteta, na 1 dobrog, dok je na 3 lokacije voda bila zadovoljavajućeg kvaliteta.

Kada je u pitanju opština Budva, Program se realizuje na 34 lokacije, i na svim lokacijama voda je bila odličnog kvaliteta.

U Bokokotorskom zalivu, u opštini Tivat, od ukupno 10 lokacija voda je bila odličnog kvaliteta na njih 9, a zadovoljavajućeg na 1 vodi za kupanje.

Analize su pokazale da je u Kotoru na 10 lokacija voda bila odličnog, te na 5 lokacija zadovoljavajućeg kvaliteta.

U Herceg Novom uzorkovana je voda na ukupno 22 lokacije, od čega je na njih 18 ona bila odličnog, a na 2 lokacije dobrog i takođe na 2 zadovoljavajućeg kvaliteta.

Rezultati ispitivanja kvaliteta morske vode kao i podaci o temperaturi mora, temperaturi vazduha i salinitetu za svako pojedinačno kupalište mogu se pogledati na posebnoj aplikaciji koja se nalazi na Internet stranici www.morskodobro.me.

Koliko puta u životu vam se desilo da stavite ruke iza leđa dok hodate? Da li je to vaša navika ili stav koji zauzimate u posebnim situacijama? Ili to niste uradili nikada? Stručnjaci za psihologiju i neverbalnu komunikaciju proučavali su ovaj stav i dali nekoliko tumačenja o ličnosti osobe koja najčeešće zauzima takav stav.

Postoje mnoga tumačenja na temu hodanja sa rukama na leđima. Psiholozi smatraju da ovaj stav najčešće zauzimaju osobe koje imaju jako samopouzdanje i koje odišu autoritetom. Ovako najčešće hodaju nastavnici, vojna lica, ali i starije osobe koje su pune životne mudrosti.

Ruke iza leđa, isturene grudi, pogled usmeren ka nebu - ovakva osoba zrači ličnim samopouzdanjem, samokontrolom i ujedno ima kontrolu nad okolinom. Ona kontroliše svoje telo i ujedno kontroliše situaciju. Ovo je neka vrsta dostojanstvenog, čvrstog držanja.

Međutim, u mirnijim trenucima, to takođe ukazuje na to da se osoba oseća udobno i sigurno. Posebno za starije ljude, ovo je jednostavno uobičajeno držanje tela.

Detalji otkrivaju najširu sliku

Psiholozi, takođe, otkrivaju da osobe koje hodaju sa rukama iza leđa teže koncentraciji i samoanalizi. Mnogi ljudi usvajaju ovaj stav kada meditiraju kako bi se isključili od "ostatka sveta". To je karakteristika i onih koji su uronjeni u svoje misli kad pokušavaju da reše neki problem.

Ako obratimo veću pažnju na detalje – da li su ruke napete ili su opuštene, da li osoba šalje negativnu energiju ili je isključena iz onoga što se događa oko nje..., lakše ćete "pročitati" o kakvoj osobi je reč. Možda neko ko je to komplikovan trenutak, možda situacija zahteva odlučnost, a telo to odražava.

Dakle, ako vidite da neko hoda sa rukama na leđima, obratite pažnju na kontekst, kako psiholozi detaljno opisuju – da li se kreće polako, sa pauzama, kakav je izraz lica, da li je telo kruto, šta se dešava oko njih... Svi ovi detalji otkriće vam zbog čega je osoba zauzela takav stav i da li je pravi trenutak da razgovarate sa njom ili ne.

Izvor: zena.blic.rs