Sombor vesti

Na Svetski dan čokolade istražujemo poreklo, razvoj i ogromnu raznovrsnost ukusa ove omiljene poslastice na planeti: od svetog napitka starosedelaca Centralne Amerike do tabli na policama supermarketa širom sveta.

Ovakva kakvu je danas poznajemo, čvrsta i slatka, čokolada postoji manje od 200 godina. No, veruje se da je dan kada je Evropa upoznala čokoladu bio 7. juli 1550. godine, kada je kakao navodno prvi put stigao na ovaj kontinent i potom počeo da se širi po svetu. I tako, baš usred leta u Evropi, odnedavno se slavi Svetski dan čokolade, piše Dojče vele.

Većina ljudi voli umereno slatku mlečnu čokoladu, neki vole belu, a neki sa raznim punjenjima. Poslednjih godina u modi su skoro crne, gorke čokolade, i one sa raznim začinima. Da li je to stvarno novina ili pak povratak korenima?

Kratka istorija čokolade - od gorke vode do slatke table

Poreklo čokolade vodi nas u postojbinu biljke kakaovca na zemljouzu Centralne Ameriku gde su ga još pre oko 4.000 godina korstili drevni narodi Olmeka i Maja, a kasnije i Asteka. Kakao je smatran darom bogova, a njegova zrna su služila i kao valuta.

Od kakaa je pripremano piće: gorko, često pomešano sa čilijem, vanilom ili drugom začinima - za obrede, a ne za uživanje. Zvalo se xocolatl, što na astečkom znači „gorka voda".

Sredinom 16. veka, posle španskog osvajanja Latinske Amerike - kakao stiže u Evropu. Na evropskim dvorovima konzumirao se slično kao u postojbini, kao napitak od gorkog kakao praha pomešanog sa vodom ili mlekom, često uz dodatke kao što su cimet, vanila ili čili.

Sa zaslađivanjem egzotičnog napitka se počelo tek u 17. veku, nakon što su Evropljani u kolonijalnim pohodima za sebe otkrili i šećernu trsku.

Industrijska revolucija, zahvaljujući razvoju mašina i tehnologije u 19. veku donosi ključni napredak.

Mada nisu imali kolonije u Latinskoj Americi, tu najveći doprinos daju Britanci i Švajcarci. Engleski kvekeri Fry´s i Cadbury prave prve čokoladne table i postaju pioniri masovne proizvodnje i time moderne industrije čokolade.

A Švajcarci Nestle i Lindt, takođe s protestantskom pozadinom, usavršavaju tehnologiju: stvaraju prvu mlečnu čokoladu i izmišljaju končiranje - tehniku kojom se postiže do tada nezamisliva kremasta tekstura.

Čokolada više nije luksuz, dobila je i praktičnu društvenu funkciju: postala je hrana za radnike, lek za decu, pa čak i zdrava alternativa alkoholu.

Tadašanje porodične firme u međuvremenu spadaju najveće korporacije na svetu, a čokolada postoji u bezbroj oblika i ukusa koji se razlikuju ne samo od marke do marke, već i od kontinenta do kontinenta.

Evropska čokolada: kvalitetna i uglavnom mlečna

„Najviše se i dalje jede mlečna čokolada – to je ono na šta se naviknemo još u detinjstvu. Tek u odraslom dobu ljudi počinju da otkrivaju i vole tamne čokolade", kaže nemačka somelijerka za čokolade Julija Mozer. To važi za sve evropske zemlje, a omiljeni dodaci mlečnoj čokoladi su lešnici, bademi, riža ili nugat.

Propisi o sastavu čokolade u Evropskoj uniji su prilično strogi: mlečna čokolada mora da sadrži najmanje 25 odsto suve materije kakaoa, a kao osnovna masnoća dozvoljen je isključivo kakao-maslac.

Američka čokolada: slatko-kiselkasta, debela i najčešće punjena

U Sjedinjenim Državama najuspešnije marke čokolade oslanjaju se na dug rok trajanja i ukus koji je mnogim evropskim nepcima prilično neobičan. To je, između ostalog, posledica upotrebe buterne kiseline, koja američkoj čokoladi daje blago kiselkast ukus – koji mnogi Evropljani doživljavaju kao neprijatan ili veštački.

Pored toga, visok sadržaj šećera i dodaci poput kukuruznog sirupa ili biljnih masti u velikoj meri određuju karakterističan američki šmek. „Takođe, veoma su popularne velike, debele i punjene čokoladne table", objašnjava Julija Mozer.

Afrika – najviše proizvodi, najmanje jede

Afrika, a naročito Zapadna Afrika, najveći je proizvođač kakaa na svetu. Ipak, potrošnja čokolade na tom kontinentu činila je 2018. svega oko četiri odsto svetskog tržišta. Jedan od razloga za to, objašnjava Mozer, jeste i klima: „Zbog visokih temperatura čokoladne table teško podnose skladištenje i transport."

U tim krajevima ljudi najčešće uživaju u svežoj, sluzavoj pulpi iz ploda kakaa ili od prženih zrna prave pastu od koje se priprema topla čokolada za piće. U zemljama poput Gane – koja je odmah iza Obale Slonovače po količini proizvedenog kakaa – raste interesovanje za lokalno proizvedenu čokoladu. No, čokolada mora da sadrži posebne aditive kako bi izdržala toplotu, što dodatno komplikuje lokalnu proizvodnju.

Azija - neobični ukusi

U Indiji i drugim delovima Azije čokolada je relativno nov prehrambeni proizvod. Industrijska proizvodnja započela je tek sredinom 20. veka. Danas, međutim, tržište brzo raste, a među mlađom populacijom čokolada sve više potiskuje tradicionalne slatkiše.

„Indijska čokolada je trenutno svojevrsna insajderska preporuka. Kakao iz tog regiona ima posebnu voćnu notu, sa primesama orašastog ukusa", kaže Julija Mozer.

Najneobičnije ukuse čokolade, barem iz evropskog ugla gledanja, nudi Japan: tamo su već godinama pravi kult čokoladice u varijantama poput zelene mače, soja-sosa ili čak vasabija.

Pomenimo ovde i najnoviji trend, Dubai čokoladu, koja je bogato punjena pistaćima.

Latinska amerika - najduža tradicija

U Latinskoj Americi, kolevci kakaa, omiljen je intenzivan, prirodan, gorak ukus tamne čokolade, sa visokim udelom kakao mase, često bez mnogo šećera. Kompleksne i aromatične note, mogu sadržati nijanse voća, duvana, orašastih plodova ili začina – u zavisnosti od sorte kakaa i načina fermentacije.

Tradicionalni napici od kakaa poput tople čokolade i dalje se prave po drevnim receptima.

Tamna strana industrije čokolade

Uz sav užitak koji pružaju ukusne i neobične čokoladne varijante, ne bi trebalo zaboraviti ni tamnu stranu ove priče: globalno širenje kakaa iz Latinske Amerike neraskidivo je povezano sa kolonijalnom eksploatacijom.

Evropske kolonijalne sile su namerno uvodile biljku kakaa u tropske kolonije kako bi zadovoljile sve veću potražnju. Poljoprivredne radove je obavljalo lokalno stanovništvo – gotovo uvek u krajnje nehumanim uslovima.

Ni danas situacija nije mnogo drugačija: mnogi uzgajivači kakaa i dalje su prepušteni milosti i nemilosti svetskog tržišta. Uprkos mukotrpnom radu, mnogi od njih žive u krajnjoj bedi, jer ih otkupne cene velikih trgovinskih lanaca ostavljaju bez pristojne zarade. A UNICEF i druge organizacije godinama upozoravaju da je u proizvodnji kakaa i dalje prisutan i dečji rad, posebno u Zapadnoj Africi.

Čokolada je dakle mnogo više od poslastice: ona je i ogledalo istorije, tradicije i često nevidljive strane globalne ekonomije.

Jednstavna tehnika koja ima naučnu osnovu.

Tokom letnjih meseci, nesanica je veoma česta. Visoke temperature, vrućina i promene u dnevnoj rutini mnogima otežavaju san.

Psihijatar Alehandro Martinez Riko podelio je na društvenim mrežama zanimljiv i jednostavan trik koji bi mogao da pomogne onima koji se bude usred noći i ne mogu ponovo da zaspe, prenosi Index.hr.

To je tehnika koja uključuje pokrete očiju, koja, prema njegovim rečima, deluje gotovo trenutno.

Kako metoda funkcioniše?

Postupak je veoma jednostavan. Kada se probudite usred noći i ne možete da zaspite, zatvorite oči i pratite ovaj niz pokreta:

Pogledajte gore.

Zatim dole.

Pogledajte levo, pa desno.

Napravite krug očima u smeru kazaljke na satu.

Ponovite krug u suprotnom smeru.

Ova vežba nije za vežbanje očiju, već za preusmeravanje fokusa sa misli poput „Moram da spavam“ na fizičku aktivnost koja smiruje um.

Psihijatar tvrdi da samo dva do tri ponavljanja ove vežbe mogu pomoći u opuštanju i ponovnom uspavljivanju. U praksi, kaže on, malo ljudi uspeva da ponovi vežbu više od dva puta, jer obično zaspe ubrzo.

Naučna osnova

Ova tehnika koristi principe EMDR terapije, metode koja se koristi za lečenje traume, stresa i anksioznosti. EMDR stimuliše obe hemisfere mozga i pomaže u emocionalnoj obradi informacija.

Pokreti očiju takođe mogu aktivirati parasimpatički nervni sistem, koji je odgovoran za smirivanje, opuštanje i uspavljivanje.

Stimulacija vagusnog nerva, koji je ključan u ovom sistemu, dodatno smanjuje broj otkucaja srca i usporava disanje, što priprema telo za san.

Dodatni saveti za bolji san

Da biste maksimizirali efekat ove metode, preporučuje se da se pridržavate nekoliko osnovnih pravila za kvalitetan san:

Izbegavajte korišćenje mobilnog telefona pre spavanja. Plavo svetlo sa ekrana smanjuje prirodnu proizvodnju melatonina, hormona koji reguliše san.

Ne gledajte na sat kada se probudite. To može stvoriti dodatni stres i otežati ponovno uspavljivanje.

Ne terajte sebe da spavate. Pokušaj da se „naterate“ da zaspite često ima suprotan efekat.

Izbegavajte jako svetlo i hranu kada se probudite. To dodatno stimuliše telo i može da poremeti san.

Filmom "Granica" reditelja Zorana Maširevića i koncertom filmske muzike u nedelju je svečano zatvoreno sedmo, revijalno izdanje Somborskog filmskog festivala, saopštili su danas iz Kulturnog centra "Laza Kostić".
Poslednjeg dana festivala predstavljene su knjige "Filmska deca ulice" Saše Radojevića, u izdanju Doma omladine Beograda, o garažnom filmu i nezavisnoj produkciji u savremenim uslovima, i biografija pionira srpske kinematografije "Stanislav Krakov - među pokretnim slikama" autora Mirka Demića, u izdanju Filmskog centra Srbije, navedeno je u saopštenju.

Otvaranje festivala 4. jula obeležila je izložba "Milena i magija filma" u Galeriji Kulturnog centra, posvećena umetnici Mileni Pavlović Barili, kao i uručenje nagrade "Specijalni Ernest" glumcu Bogdanu Dikliću za dosadašnji i budući doprinos filmskoj umetnosti.

Nakon uručenja priznanja u atrijumu Gradske kuće, prikazan je film "Mali svet" reditelja Miloša Radovića, u kom tumači jednu od glavnih uloga Diklić, sa kojim je o višedecenijskoj karijeri drugog dana festivala razgovarao Dejan Dabić u okviru programa "Espreso u 11", podsetili su organizatori.

Festival je otvorila direktorka KC "Laza Kostić" i festivala Ksenija Janković, istakavši da su ponosni što su i ove godine uspeli da održe festival "u nešto drugačijem ruhu, ali sa istom posvećenošću očuvanju kontinuiteta koji su sugrađani i gosti zavoleli".

Kako je istaknuto, u okviru predfestivalskog programa prikazan je dečiji film "Planeta 7693" reditelja Gojka Berkuljana, a na festivalu je bio i film "Paun" iz Austrije, zemlje koja je bila ovogodišnji počasni gost festivala.

"Ovogodišnji festival održan je pod sloganom 'Ukrštaj stvarnosti i snova', simbolično ukazujući na snagu filma da oblikuje i preispituje realnost", naveli su organizatori.

Izvor: rtv.rs

Gradska biblioteka Кarlo Bijelicki iz Sombora organizuje Letnji program čitanja za mlade i odrasle pod nazivom “Čitatron”.

Zainteresovani za ovaj program mogu da se prijave na pozajmnom odeljenju biblioteke.

Program je i takmilarski pa je za učešće potrebno pročitati najmanje tri knjige, nakon kojih je neophodno voditi dnevnik i napisati u istom utisak u vidu tri do pet rečenica. Dnevnik je moguće preuzeti prilikom prijave za učešće u ovom programu.

Završna svečanost, izložba dnevnika i dodela nagrada biće upriličena u septembru.

Izvor: radiodunav.com

Čitanje razvija maštu!

Dok detetu čitate, ono putuje — u šume pune čarolije, u gradove od čokolade ili na Mesec.
Svaka knjiga koju otvorite zajedno postaje početak jedne velike avanture.

Neka čitanje postane vaš svakodnevni ritual.

U okviru akcije Bebiteka, Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” u saradnji sa OB "Dr Radivoje Simonović", BREND MEDIA i Hamburgerija Feri svakog meseca daruje prvorođenu devojčicu i dečaka u Somboru posebnim paketom: knjige, igračka i porodična članska karta na godinu dana!

Naš cilј?

Da knjiga bude prva igračka,

a čitanje zajednički ritual.

Podsećamo, deca do drugog razreda osnovne škole imaju besplatnu članarinu! Čekamo sve one koji još nisu iskoristili ovu mogućnost!

U Velikoj sali apatinskog Кulturnog centra, 9. jula 2025. godine će sa početkom u 20 sati, povodom obeležavanja Dana nauke i rođenja Nikole Tesle, biti odigrana monodrama “Iskra” u izvođenju Maje Кolundžije Zoroe.

“Iskra” je priča o životu i delu Nikole Tesle, iz specifične vizure njegove majke Đuke. Bazirana je na istorijskim činjenicama, pismima, svedočenjima, dokumentima… ali ima dodatni pečat pošto je protkana emocijama i ličnim doživljajem jedne majke.

“U monodrami su prikazane vrline i mane njegove ličnosti, u pokušaju da približimo publici sreću, tugu, strepnju i ponos majke, koja iako svesna Nikoline veličine, ne može da ga vidi nikako drugačije nego kao svoga sina.
Želeli bismo da gledaoci kroz predstavu saznaju činjenice o Teslinom poreklu, ali i dožive ambijent i emociju porodice, vremena, rodnog kraja jednog od najvećih umova u ljudskoj istoriji”.

Od prvog izvođenja 25. avgusta prošle godine predstava je odigrana 45 puta, u Srbiji, našim zajednicama širom Republike Hrvatske, Republici Srpskoj i Londonu.

Blagajna Кulturnog centra biće otvorena sat vremena pred početak predstave, ulaznica za predstavu iznosi 300,00 dinara.

Izvor: radiodunav.com

Zamislite put prepun zavoja, mostova i tunela, kako se poput zmije penje kroz planinske vrhove – upravo takav je Transfagarašan u Rumuniji, često nazivan i “putem u nebo”.

Ova spektakularna ruta duga 114 kilometara proteže se od mesta Kartisoara do opštine Kurtea de Arges, prelazeći Južne Karpate, poznate i kao Transilvanijski Alpi, piše Pun kufer.

Najviša tačka nalazi se na 2.042 metra nadmorske visine, kod glečerskog jezera Balea.

Na ovom putovanju srešćete 27 vijadukta, čak 831 most i pet tunela, što dodatno doprinosi uzbudljivosti vožnje. Usponi i oštre krivine koje vode prema masivu Fagaraš i najvišem vrhu Rumunije – Moldoveanu (2.544 m) – čine ovu trasu posebnom i u svetskim razmerama.

Nije ni čudo što je Transfagarašan omiljena destinacija za motocikliste, bicikliste i ljubitelje adrenalina.

Nekada su kroz ove planinske prevoje sporo napredovali trgovci, boreći se sa teškim terenima i kanjonima. Ideja o savremenom putu potekla je od rumunskog diktatora Nikolaja Čaušeskua, koji je želeo da vojska može brzo da se kreće kroz ovaj strateški deo zemlje.

Zbog jakog vetra, guste magle i teških zimskih uslova, Transfagarašan je zatvoren tokom jeseni i zime. Uobičajeno se otvara krajem juna, a ostaje prohodan do kraja avgusta. Iako bi bez pauze moglo da se prođe za oko tri sata, većina putnika se zadržava čitav dan, istražujući čari planinskog pejzaža.

Među znamenitostima koje vredi posetiti su tornjevi manastira Curtea de Arges iz 16. veka, grobnica prvih rumunskih kraljeva i kraljica, zatim zamak Poenari – poznat kao pravi zamak grofa Drakule – kao i veštačko jezero i brana Vidraru, te jezero Balea koje oduzima dah svojom lepotom.

Svakodnevno ispuštanje gasova potpuno je normalno i većina ljudi to učini desetak puta dnevno. Ali ako ste stalno naduti, osećate nelagodnost i niste sigurni zašto, možda su u pitanju skriveni razlozi koji nemaju uvek veze s onim što jedete.

"Gasovi u crevima sastoje se od kiseonika, ugljen-dioksida i azota iz progutanog vazduha, kao i metana i vodonika koji nastaju razgradnjom hrane delovanjem bakterija u debelom crevu," objašnjava dr Mark Bernstin i dodaje: "Hrana koja se teško vari uzrokuje pojačanu fermentaciju i stvaranje mehurića gasa."

U većini slučajeva nadutost se može ublažiti jednostavnim promenama, ali ako je prisutna uz simptome poput dijareje, krvi u stolici ili povraćanja, potrebno je potražiti lekarsku pomoć. Stručnjaci su za portal Eating Well izdvojili jedanaest najčešćih skrivenih razloga zašto osećate nadutost i šta možete da učinite kako biste se osećali bolje, a prenosi ih Index.hr.

Neuredan ritam spavanja

Poremećeni obrasci spavanja mogu izazvati disbiozu, odnosno neravnotežu crevnih bakterija. To dovodi do povećanja nivoa metana i vodonika u telu, što rezultira gasovima, nadutošću i drugim probavnim smetnjama poput grčeva, dijareje ili zatvora. Preporučuje se odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme svaki dan uz najmanje sedam sati kvalitetnog sna.

Nuspojave lekova

Neki lekovi, poput nesteroidnih antiinflamatornih (NSAIL), mogu da nadraže želudačnu sluznicu i izazovu stvaranje gasova. Ostali lekovi koji mogu imati isti efekat uključuju statine, antidepresive, antibiotike, laksative i lekove protiv želudačne kiseline. Ako sumnjate da je uzrok u terapiji, obratite se svom lekaru radi mogućih prilagođavanja.

Govor tokom jela

Ako razgovarate dok jedete, možete progutati višak vazduha, što se naziva aerofagija. Taj vazduh završava u probavnom traktu i stvara osećaj nadutosti. Rešenje je jednostavno: temeljno žvaćite, progutajte, pa tek onda započnite razgovor, piše Eating Well, a prenosi Index.hr.

Stres usporava varenje

Emocionalni stres usporava prolazak hrane kroz creva, što bakterijama daje više vremena za fermentaciju. To može izazvati nadutost, zatvor, pa i dodatni stres. Tehnike opuštanja poput dubokog disanja, joge i redovne fizičke aktivnosti mogu pomoći, kao i sporije jedenje.

Intenzivne kardio vežbe

Tokom kardio treninga dišemo češće i dublje, a to povećava količinu progutanog vazduha. Fizičko pomeranje trbušnih organa takođe može izazvati gasove. Preporučuje se da ne vežbate odmah nakon jela, već da sačekate 30 do 60 minuta i izbegavate hranu koja može podstaknuti stvaranje gasova pre treninga.

Zatvor je glavni krivac ovog problema

„Zatvor je najčešći uzrok prekomernih gasova“, ističe dr Bernstin. „Stolica koja predugo ostaje u crevima pogoduje fermentaciji“, objašnjava za Eating Well. Ishrana bogata vlaknima, postepeno povećanje unosa i dovoljan unos vode mogu pomoći u redovnom pražnjenju creva.

Masna hrana usporava varenje

Ishrana bogata mastima (pržena hrana, brza hrana) usporava varenje i omogućava bakterijama da razgrađuju neprobavljene ostatke, što uzrokuje stvaranje gasova. Preporučuje se konzumacija voća, povrća, celovitih žitarica, nemasnog mesa i ribe uz redovnu fizičku aktivnost.

Pijenje iz flaše

Brzo ispijanje vode iz boce, naročito nakon vežbanja, može dovesti do gutanja vazduha. Ako se vazduh ne izbaci podrigivanjem, završava u crevima. Pijuckajte polako i izbegavajte nagle gutljaje vode.

Infekcije probavnog sistema

Bakterijske infekcije poput ešerihije koli ili salmonele mogu izazvati nadutost, dijareju i upalu creva, što usporava varenje i stvara gasove. Tokom oporavka birajte lako svarljivu hranu, pijte dovoljno tečnosti i izbegavajte mlečne proizvode, masnu i začinjenu hranu.

Nagla promena ishrane

Ako ste brzo povećali unos vlakana (na primer pasulja, sočiva, celovitih žitarica), vaše telo se možda još nije prilagodilo. „Kada bakterije razgrađuju oligosaharide iz pasulja, stvaraju azot koji se oslobađa kroz nadutost“, objašnjava nutricionistkinja Šeril Musato. Savetuje da počnete sa malim porcijama i postepeno povećavate unos vlakana i vode kako biste izbegli nelagodnost, piše Index.hr.

Svet Zodijaka ima svoje sanjare, kreativce i one koji razmišljaju o novoj karijeri.

Neki ljudi provode ceo život u istoj kompaniji, istoj kancelariji, sa istom šoljom kafe. I dobro im je tako. Ali postoje i oni drugi - neuhvatljivi, radoznali, sa glavom punom novih ideja i (još neostvarenih) poslovnih planova, prenosi Index.hr.

Tri znaka Zodijaka redovno zamišljaju kako bi bilo da ostave sve iza sebe i počnu ispočetka, možda kao putujući kuvari, digitalni nomadi ili vlasnici antikvarnica na obali mora.

Strelac

Strelac je u srcu frilenser. Njihova ideja o karijeri mora da uključuje mogućnost kretanja - preko horizonta, ideja i profesija.

Ako su na istom poslu duže od šest meseci, scenario za novi poduhvat im se već kuva u glavi: „Šta ako otvorim hostel na Baliju? Ili napišem knjigu o planinarenju u Andima?“.

Ne podnose monotoniju i brzo gube interesovanje ako ne osećaju da rastu. Tokom pauze za kafu traže oglase za posao u inostranstvu, a svaki imejl sa temom „Promenite karijeru u tri koraka“ otvaraju kao da je to poziv sudbine.

Vodolija

Ako neko zna kako da iznenadi sebe poslovnim idejama, to je Vodolija. Funkcionišu van klasičnih okvira i teško se nose sa hijerarhijskim sistemima.

Kada im ponestane intelektualnih izazova, automatski počinju da sanjaju o nečemu sasvim drugom: možda pokretanju društveno odgovornog startapa, ili upisu na kurs keramike.

Sa njima nikada ne znate šta je prava ambicija, a šta samo prolazna opsesija. Ali jedno je sigurno, stalno razmišljaju o alternativama i ne plaše se da sanjaju velike snove.

Ribe

Ribe su emotivni vizionari. Za njih, posao nije samo izvor prihoda, već bi trebalo da ima smisao, svrhu i bar malo poezije.

Ako se osećaju prazno, neshvaćeno ili neinspirisano u kancelariji, njihov duh je već negde drugde – slikaju u svom studiju, vode mali pansion sa doručkom napravljenim od lokalnih proizvoda ili prave nakit od recikliranog stakla.

Često nemaju konkretan plan, ali imaju osećaj. A kada im intuicija šapne da je vreme za promenu, stvarnost može poprimiti ozbiljno romantične konture. Njihova životna filozofija je: ako već moraju da rade, neka to bar bude nešto što ispunjava dušu.