Sombor vesti

Emocije nas usmeravaju. One nam pomažu da odlučimo da li ćemo nešto započeti, nastaviti, promeniti ili zaustaviti – u zavisnosti od našeg trenutnog stanja tela, okruženja i značenja koje tome pridajemo.

Na taj način, emocije funkcionišu kao unutrašnji kompas – pokazuju nam šta je važno ili nas upozoravaju kada nešto nije u redu, piše psiholog Teo Causidis zaPsychology Today.

Tokom dana proživimo čitav spektar emocija. Većina prođe neprimetno. Ali postoje tri emocije koje imaju moć da potpuno preuzmu kontrolu nad našim mozgom – da zaobiđu razmišljanje, blokiraju logiku i navedu nas na impulsivne, često pogubne poteze, prenosi City Magazine.

Kada nas ove emocije savladaju, gubimo emocionalnu ravnotežu. Delujemo na autopilotu. Razmišljajući deo mozga se gasi, a emocije preuzimaju komandu. Što duže ostanu nekontrolisane, one postaju jače – i sve nas više udaljavaju od onoga što nam je zapravo važno.

Važno je naglasiti da ove emocije nisu „loše“. Nijedna emocija sama po sebi nije loša. One su glasnici, ne neprijatelji. Tu su da nam prenesu poruku i služe određenoj svrsi – da preživimo, povezujemo se i pronađemo smisao.

Ove emocije imaju zajedničke osobine:

Sužavaju naše fokusiranje isključivo na ono što ih je pokrenulo. Stvaraju snažan unutrašnji pritisak da se „isprazne“. Udaljavaju nas od suštinskih prioriteta – a da toga nismo ni svesni.

Prve dve su strah i bes.

One su glasne, brze i poznate. Ali treća je manje očigledna – žudnja. Žudnja ne viče. Ona šapuće. I baš zbog toga može jednako snažno da preuzme kontrolu nad umom.

Strah: Mozak u režimu preživljavanja

Čim se suočimo s nečim što nas makar malo uplaši, mozak to registruje kao pretnju. Bilo da je to režanje psa ili osorni pogled, aktivira se reakcija „bori se ili beži“.

U tom trenutku, sve što nije neophodno biva pauzirano. Fokus se zaključava na pretnju i mogući odgovor. Treba li je izbeći? Suočiti se s njom? Zamrznuti se i nadati se da će nestati?

Pretnja čak i ne mora biti realna. Dovoljan je i strah koji samo zamišljamo. Primer? Trema pred javni nastup – srce lupa, mozak se prazni, telo želi da pobegne. To je strah koji vas je preuzeo.

Kada strah dominira, fokus se sužava, telo se priprema za odbranu, a dugoročno planiranje nestaje. Umesto strategije – opstanak.

Ovaj mehanizam nam je nekada spašavao život, ali danas nas često sputava – izbegavamo važne razgovore, propuštamo prilike i zatvaramo se kada bi trebalo da se otvorimo.

Bes: Brza i žestoka reakcija

Dok strah reaguje na pretnju, bes reaguje na uvredu. Uvrede ne moraju biti reči – to može biti osećaj da smo zanemareni, neshvaćeni, nepoštovani ili napadnuti.

Kada nas savlada bes, fokus se zaključava na ono što nas je uvredilo – i osobu koja je to izazvala. Instinktivno krećemo u kontraudar.

Dižemo ton, držanje tela postaje defanzivno ili agresivno, reči oštrije. Kritikuju se tuđe mane, greške i slabosti. Razum i promišljenost nestaju. Onaj deo mozga koji bi mogao da kaže: „Možda nemoj da to objaviš sada“ – ne funkcioniše.

Bes nas baca kao talas – silovito, sve dok nas ne izbaci na obalu. Ponekad neozleđene, ali često sa posledicama.

Isto važi i kada smo sami sebi izvor besa. Samokritika zna da bude jednako nemilosrdna. Umesto razumevanja – napad.

Setite se poslednje žučne rasprave s nekim koga volite. Da li ste mu rekli koliko ga cenite? Ili ste posegli za „sirćetom“, umesto „medom“?

Žudnja: Tiha saboterka

Žudnja je univerzalna emocija, ali se o njoj retko otvoreno govori. Čak i u terapiji se često izbegava. Intimna je. Privatan teren. Ali, kao i strah i bes, i ona može potpuno da zarobi naš mozak.

Žudnja nije samo seksualna. Ona se odnosi na žudnju za uzbuđenjem, nagradom, ispunjenjem. Kada je nekontrolisana, vodi opsesivnim mislima, pogrešnim izborima i emocionalnom odsecanju.

U ekstremnim slučajevima, doprinosi seksualnim ili pornografskim zavisnostima, patološkoj ljubomori, idealizaciji partnera, pa i samoponižavanju.

Žudnja fokusira pažnju, sužava svest i isključuje prosudbu – tiho, ali uporno. Ne viče – šapuće.

Naučna istraživanja pokazuju da za vreme seksualnog uzbuđenja raste aktivnost delova mozga zaduženih za nagradu i motivaciju, dok opada funkcija onih zaduženih za samokontrolu i kritičko razmišljanje. Hormoni poput dopamina, testosterona i oksitocina preplavljuju sistem. U osnovi – čitav mozak je u akciji.

I zanimljivo – predmet žudnje ne mora ni da bude stvaran. Dovoljne su fantazije i scenariji u glavi. Kao što nas zamišljene pretnje parališu od straha, tako i zamišljena bliskost održava žudnju u životu.

Šta možemo da uradimo?

Cilj nije da potisnemo ove emocije. One nisu neprijatelji. Ali možemo da ih usporimo i aktiviramo racionalni deo mozga.

Tu dolazi emocionalna regulacija – sposobnost da prepoznamo šta osećamo, shvatimo kako to utiče na nas i izaberemo ponašanje koje je u skladu sa našim vrednostima i ciljevima.

Jedan efikasan alat je strategija LAPS:
Label (Imenuj)

„Osećam strah/bes/žudnju.“

Imenujući emociju, uključujemo centar za svesnost i aktiviramo racionalni deo mozga.

Allow (Dozvoli)

„U redu je da ovo osećam.“

Emocije su ljudske. Ne treba ih demonizovati.

Pause (Pauziraj)

„Neću još da reagujem.“

Pravi se prostor između osećaja i akcije. Talas će proći.

Shift (Preusmeri)

„Šta drugo mogu sada da uradim?“

Usmeri pažnju na nešto smirujuće ili mentalno angažujuće. Pokreni um.

Strah, bes i žudnja su deo ljudskog iskustva. Ali ako im damo previše prostora – odvešće nas tamo gde nismo želeli da stignemo. Razumevanje kako funkcionišu ne znači da postajemo hladni – već svesni.

A svesnost je prvi korak da vratimo kontrolu nad sopstvenim umom - prenosi n1info.rs

Pokušaj da se odgonetnu muška osećanja ponekad može delovati kao rešavanje složene zagonetke. Ipak, njihovo telo i ponašanje često govore više od reči, otkrivajući signale koje je nemoguće sakriti, ako znate šta da tražite.

Bilo da su samouvereni ili stidljivi, muškarci interesovanje najčešće pokazuju kroz niz suptilnih znakova. Razumevanje tih neverbalnih signala ključ je za prepoznavanje prave privlačnosti i sigurnije snalaženje u svetu romantičnih odnosa.

Govor očiju

Oči su možda i najiskreniji pokazatelj nečijih osećanja. Kada je muškarac istinski zainteresovan, njegov pogled postaje intenzivniji i duži nego što je uobičajeno. Ne radi se o neprijatnom zurenju, već o prijatnom i postojanom kontaktu očima koji signalizira potpunu usmerenost i želju za povezivanjem. Možda ćete primetiti i blago širenje zenica dok razgovara s vama – to je prirodna reakcija na uzbuđenje i pojačane emocije.

Neki muškarci nesvesno podignu obrve na delić sekunde kada vas ugledaju, što je instinktivan znak da ste im privukli pažnju. Čak i stidljiv muškarac koji brzo skrene pogled ako primeti da ste ga "uhvatili" kako vas gleda, zapravo pokazuje snažan znak interesovanja – dovoljno ste ga zaintrigirali da vas posmatra, iako je previše nervozan da zadrži pogled.

Položaj tela

Osim pogleda, obratite pažnju i na njegov govor tela. Kada je muškarac zainteresovan, osoba koja mu se dopada postaje njegovo "težište". Njegovo telo od stopala do ramena biće prirodno okrenuto ka vama, čak i ako se nalazite u većem društvu. To je njegov podsvesni način da poruči: "Ti si u mom fokusu."

Takođe, često će se nagnuti prema vama dok govorite ne samo da bi vas bolje čuo, već i kako bi smanjio fizičku udaljenost i stvorio osećaj bliskosti. Neki muškarci će pokušati da zauzmu više prostora, ispravljajući leđa i šireći ramena, što je podsvesni prikaz samopouzdanja i želje da budu primećeni.

Fizički kontakt

Dodir je jedan od najočiglednijih znakova privlačnosti, naravno, kada je izveden s poštovanjem. Muškarac kojem se dopadate često će tražiti suptilne izgovore da vas dodirne. To može biti lagani dodir po ruci tokom razgovora, "slučajno" dodirivanje ramena dok prolazi pored vas ili zaigrano gurkanje kao reakcija na šalu.

Ovi naizgled bezazleni dodiri zapravo su način da se uspostavi fizička bliskost i testira vaša reakcija. Time on ne samo da pokušava da stvori osećaj prisnosti, već i da proceni postoji li uzajamna privlačnost i da li vam je kontakt prijatan.

Od nervoze do ogledanja

Prisustvo osobe koja nas privlači često izaziva kombinaciju uzbuđenja i nervoze, što se manifestuje kroz niz nesvesnih radnji. Ako primetite da muškarac u vašem društvu postaje nemiran igra se sa čašom, olovkom, popravlja odeću, provlači ruku kroz kosu ili dodiruje lice - verovatno ste ostavili snažan utisak na njega.

Neki će čak početi da se sapliću s rečima ili teže artikulišu misli, iako inače govore jasno i samouvereno. Ovo ne treba tumačiti kao slabost, već kao kompliment – vaša prisutnost mu je važna i želi da ostavi dobar utisak, što izaziva tremu.

Jedan od najzanimljivijih znakova povezanosti jeste podsvesno oponašanje govora tela osobe prema kojoj osećamo bliskost. Ako muškarac počne da kopira vaše pokrete prekrsti ruke kada vi to uradite, nagne se istovremeno s vama, ili čak koristi sličan ton glasa to je snažan signal da oseća povezanost i želi da vas prati u ritmu.

Ogledanje je instinktivan način na koji mozak poručuje: "Na istoj smo talasnoj dužini, razumem te." Kako objašnjavaju stručnjaci sa portala Science of People, to je jedan od temelja za dublje povezivanje i nepogrešiv znak da ste u njegovom fokusu.

Reči, dela i namere

Iako govor tela otkriva mnogo, ne treba zanemariti ni reči i ponašanje. Muškarac kojem se dopadate neće vas samo slušati, on će vas zaista čuti. Pamtiće sitnice koje ste rekli, postavljati pitanja o vašim interesovanjima, snovima i vrednostima, pokazujući iskreno interesovanje za vaš život.

Njegov ton glasa može postati nežniji kada razgovara s vama, u poređenju s tonom koji koristi sa drugima, stvarajući osećaj bliskosti. Uz to, potrudiće se da vas nasmeje jer smeh oslobađa dopamin, hormon sreće, i stvara jake pozitivne asocijacije.

Na kraju, dela često govore više od reči. Ako se trudi da vas obraduje, nudi pomoć čak i kada je ne tražite, pokazuje brigu za vašu dobrobit ili vas upoznaje sa svojim prijateljima, to su jasni pokazatelji da vas vidi kao nekog posebnog.

Iako nijedan od ovih znakova sam za sebe nije konačan dokaz, njihova kombinacija može stvoriti prilično jasnu sliku. Posmatranje ovih signala, uz oslonac na sopstvenu intuiciju, može vam pomoći da sa više samopouzdanja odlučite o sledećem koraku – bilo da želite da uzvratite interesovanje, ili ne, prenosi Večernji list.

Leto je savršeno vreme za opuštanje na terasama i u hladu, uz hladno pivo. Mnogi će vam reći da ih ništa ne osvežava kao gutljaj tog zlatnog napitka tokom vrelog dana. Ali, da li ste se ikada zapitali zašto je to tako? Ispostavlja se da iza tog osećaja stoji više od pukog utiska.

Prema rečima naučnika i nutricionista, razlog zbog kojeg nas pivo toliko osvežava krije se u njegovom sastavu, prenosi Index.hr. Pošto je reč o fermentisanom piću, pivo sadrži znatno manje šećera u poređenju sa gaziranim sokovima, što ga čini lakšim za organizam – naročito za one koji vode računa o unosu šećera.

Još važnije, pivo se najvećim delom sastoji od vode. To ga čini pićem koje prirodno hidrira telo i pomaže u nadoknađivanju tečnosti izgubljene znojenjem. Uz to, sastojci poput hmelja i slada bogati su mineralima i vitaminima koji dodatno pomažu u borbi protiv iscrpljenosti izazvane letnjim vrućinama.

Kada je najbolje vreme za pivo?

Iako većina ljudi uživa u pivu popodne ili uveče, neka istraživanja sugerišu da – sa stanovišta ishrane – pijenje piva ujutru može imati određene prednosti. Naime, telu je potrebno vreme da preradi alkohol, pa konzumacija piva ranije tokom dana omogućava organizmu lakšu obradu.

Naravno, društvene i kulturne navike najčešće prevagnu, pa se pivo kod nas pije uz ručak, popodne ili uveče – i to je sasvim u redu. Najvažnije je da poznajete sopstveno telo i da pijete umereno.

Drugim rečima, pivo nas ne osvežava samo zato što je hladno, već zbog svog sastava. Voda, nizak sadržaj šećera i dragoceni vitamini i minerali čine ga logičnim izborom za tople letnje dane. Ali kao i sa svakim drugim pićem – ključ je u umerenosti. Ako ga konzumirate u pravo vreme, pivo zaista može biti vaš saveznik u borbi protiv letnjih vrućina, prenosi Index.hr.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković upriličio je danas u atrijumu „Županije“ svečani prijem za đake generacije osnovnih i srednjih škola školske 2024/2025. godine.

Gradonačelnik je čestitao učenicima na uspehu i postignutim rezultatima, istakavši da su oni pobednici, ponos i bogatstvo Sombora.

„Želim da izrazim zadovoljstvo, jer duže od dve decenije negujemo tradiciju organizovanja svečanog prijema u čast najboljih maturanta svih osnovnih i srednjih škola sa teritorije Sombora! Moje zadovoljstvo je utoliko veće jer je ovo dan kada slavimo vaš uspeh, uspeh naših mladih sugrađana i odajemo vam priznanje, jer ste okrenuti najvažnijim životnim vrednostima – obrazovanju, znanju i uspehu! Ali, ovo je dan i kada se zahvaljujemo vašim roditeljima na ljubavi, strpljenju i podršci koju vam svakodnevno pružaju! Dragi naši mali i veliki maturanti, pred vama je jedno novo životno razdoblje, svojevrsna prekretnica za sve! Za male maturante koji će nastaviti svoje obrazovanje u srednjoj školi, za velike maturante koji će nastaviti svoje akademsko obrazovanje na fakultetima, ali i za roditelje koji će se prilagođavati tim važnim promenama u vašem životu i biti vam podrška. Pred vama je još mnogo učenja i usvajanja novih znanja, još mnogo lepih trenutaka, ali i mnogo izazova za koje ćemo se truditi da ih vam olakšamo i podržimo vas tokom savladavanja svih prepreka, jer naše duboko uverenje je da je najbolje ulaganje upravo: ulaganje u znanje i uslove u kojima učimo i do znanja dolazimo“, poručio je gradonačelnik Ratković zahvalivši se i svim nastavnicima, profesorima i direktorima.

Đaci kojima je pripalo priznanje đaka generacije u osnovnim školama su: Sofija Cvetković– OŠ „Avram Mrazović“ Sombor, Nikolina Prole – OŠ „Nikola Vukićević“ Sombor, Jana Jelić – OŠ „Dositej Obradović“ Sombor, Teodora Stakić – OŠ „Ivo Lola Ribar“ Sombor, Lana Milošević – OŠ „Bratstvo jedinstvo“ Sombor, Miloš Crnčević – OŠ „Aleksa Šantić“ Aleksa Šantić, Melita Terzić – OŠ „22. Oktobar“ Bački Monoštor, Ivana Vunjak – OŠ „Ognjen Prica“ Кolut, Mark Кabok OŠ „Кiš Ferenc“ Telečka, Lejla Odri – OŠ „Bratstvo jedinstvo“ Bezdan, Petra Čeri – OŠ „Bratstvo jedinstvo“ Svetozar Miletić, Marko Đurđev – OŠ „Branko Radičević“ Stapar, Ivan Gundić – OŠ „Ivan Goran Кovačić“ Stanišić, Tijana Borić – OŠ „Nikola Tesla“ Кljajićevo, Anja Dejanović – OŠ „Miroslav Antić“ Čonoplja i Aleksandar Tadić – OŠ „Vuk Кaradžić“ Sombor.

Titula đaka generacije srednjih škola pripala je: Lani Bili iz Srednje poljoprivredno – prehrambene škole Sombor, Iliji Miličeviću iz Srednje ekonomske škole Sombor, Nadi Čelar iz Srednje škole „Sveti Sava“ Sombor, Miji Peši iz Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Vuk Кaradžić“ Sombor, Dušanu Šijačiću iz Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor, Stefanu Sekuliću iz Srednje tehničke škole Sombor, Ivani Perišić iz Srednje medicinske škole „Dr Ružica Rip“ Sombor i Slobodanu Dančuloviću iz Muzičke škole „Petar Кonjović“ Sombor.

Za sve đake generacije osnovnih škola, Grad Sombor je pored tradicionalnog poklona: plakete i ruže, obezbedio i jednokratnu nagradu u iznosu od 70.000 dinara, dok je za đake generacije srednjih škola Grad dodelio 100.000 dinara. Pored toga, najboljim maturantima srednjih škola Кolo srpskih sestara je i ove godine uručilo poklon knjige.

Svečanom prijemu prisustvovali su i zamenik gradonačelnika Milan Stakić, direktorka Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor Ljiljana Tica, načelnica Školske uprave Sombor Milana Minarski, Natalija Olujić i Julija Jerković iz Кola srpskih sestara, direktori škola, nastavnici i roditelji nagrađenih učenika.

Bokseri Sombora osvojili su Arena fajt ligu, pošto su u finalu plej-ofa savladali Radnički rezultatom 8:6.

Finale plej-ofa Arena fajt lige u sezoni 2024/2025. održano je u Somboru. U borbi za naslov ekipnog šampiona Srbije učestvovali su Sombor, novosadska Vojvodina, Radnički i niški Vitez.

Bokseri Sombora su u prvom polufinalu savladali Vojvodinu rezultatom 10:4, dok je Radnički bio bolji od Viteza 14:0.

"Sve čestitke mojim bokserima, ali isto tako čestitke i protivničkoj ekipi koja je bila kao i mi izuzetno motivisana, jaka i raspoložena za trijumf. Srećni i zadovoljni, srca punog ponosa, završavamo i ovo takmičenje na pobedničkom postolju. Iza svega stoji veliki rad, veliko odricanje, stoji ljubav prema ovom sportu, klubu, gradu. Pored toga što smo se takmičili bili smo i organizator plej ofa Arena fajt lige 2024/2025. Velika zahvalnost svima koji su učestvovali u svemu tome i koji su nam pomogli da budemo i sjajni domaćini, ali i da uz domaću publiku dođemo do tako sanjanog trofeja. Idemo dalje, nastavljamo sa velikim radom i ciljamo nove titule", rekao je predsednik i glavni trener BК Sombor Stojan Кnežević.

Domaćini plej-ofa Arena fajt lige 2024/2025. bili su Grad Sombor i BК Sombor u saradnji sa Bokserskim savezom Srbije prenosi rts.rs

Gost programa „Espreso u 11“ u Cafe Des Arts bio je legendarni glumac Bogdan Diklić, koji je u razgovoru sa Dejanom Dabićem poveo posetioce na svojevrsno putovanje kroz bogatu glumačku karijeru. Publika je imala priliku da se priseti njegovih nezaboravnih uloga, ali i da čuje brojne anegdote sa snimanja kultnih filmova.

Podsećamo da je Bogdan Diklić ovogodišnji dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“ sedmog izdanja Somborskog filmskog festivala koja mu je dodeljena za dosadašnji i budući doprinos filmskoj umetnosti.

Jovan Ratković iz Apatina, strastveni varaličar i dugogodišnji član Udruženja sportskih ribolovaca „Bucov“, proglašen je za ribolovca godine na 61. Apatinskim ribarskim večerima. Ovo priznanje dodeljeno mu je kao kruna četvorodecenijske predanosti ribolovu i izuzetnog zalaganja u očuvanju ribljeg fonda Dunava. Rođen 1975. godine, Jovan se ribolovom bavi već 40 godina, od čega tri decenije isključivo varaličarskim tehnikama. Iako mu je trenutna adresa u Novom Sadu, Jovan svoje mesto pod suncem nalazi upravo na vodama gornjeg Podunavlja, za koje kaže da su „najlepši ribolovni tereni na svetu“.

Poznat je po tome što redovno vraća kapitalne ulove nazad u reku. Samo prošle godine vratio je nekoliko trofejnih primeraka, a jedan od najimpresivnijih ulova bio je som težak preko 70 kilograma i dužine preko dva metra. Takođe je pustio šarana od 15-16 kilograma, ulovljenog na mamac za smuđa. „Dobiješ od ribe zadovoljstvo, riba dobije život, a Dunav ono što mu pripada“, poručuje Jovan, istakavši da se sve svodi na poštovanje prirode i sportski duh.

Iako je mnogo putovao i pecao širom Srbije, za njega je Dunav kod Apatina neprikosnoven. Ne peca u Novom Sadu, i kako kaže, emocija ga uvek vraća rodnom kraju. Кao iskreni zastupnik održivog ribolova, apeluje na sve da ličnim primerom pokažu poštovanje prema reci i da se drže propisa. Ovo priznanje je, kako sam kaže, veliko ohrabrenje i podstrek da nastavi putem odgovornog i savesnog sportskog ribolova.

Izvor: radiodunav.com

Sombor, 4. jul 2025. – Svečanim programom u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ i atrijumu Gradske kuće večeras je otvoren Sedmi Somborski filmski festival, koji se ove godine održava pod sloganom „Ukrštaj stvarnosti i snova“. Festival traje do 6. jula, a organizuje ga Kulturni centar „Laza Kostić“.

Festival je svečano otvoren izložbom „Milena i magija filma“, posvećenoj umetnici svetskog glasa Mileni Pavlović Barili, koja je u svoje stvaralaštvo rano utkala duh i estetiku filma. Izložbu su otvorile Ksenija Janković, direktorka Kulturnog centra „Laza Kostić“ i Violeta Tomić, istoričarka umetnosti i muzejska savetnica Galerije Milene Pavlović Barili iz Požarevca. Prilikom otvaranja izložbe predstavljen je životni i umetnički put Milene Pavlović Barili, a posetioci su imali priliku da vide i njen prvi uljani rad – portret Rudolfa Valentina. Još kao učenica Umetničke škole u Beogradu (1922–1926), Milena je otkrila čaroliju filma u malom bioskopu dvora kralja Aleksandra i kraljice Marije, gde je zavolela glamur i egzotiku filmskih zvezda.

U nastavku večeri, u atrijumu Gradske kuće, uručena je nagrada „Specijalni Ernest“ za dosadašnji i budući doprinos filmskoj umetnosti, a ovogodišnji dobitnik je istaknuti glumac Bogdan Diklić. Nagradu dodeljuje direkcija Somborskog filmskog festivala, u sastavu Dejan Dabić (selektor), Mihajlo Nestorović (umetnički direktor), Milivoje Mlađenović (programski direktor) i Ksenija Janković (direktorka festivala).

U obrazloženju se navodi da je Bogdan Diklić izuzetno analitičan, duhovit i promišljen glumac, čije uloge karakterišu preciznost i dubina. Tokom više od pola veka rada, ostvario je više od 200 uloga na filmu, televiziji i pozorištu, ostavivši neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji. Njegove antologijske role u filmovima kao što su Nacionalna klasa, Variola vera, Maratonci trče počasni krug, Balkan ekspres, Sabirni centar, Bure baruta, Obrana i zaštita, Falsifikator i mnogi drugi, urezale su se u kolektivnu svest publike svih generacija, potvrđujući njegov status jednog od najznačajnijih glumaca regiona.

Ksenija Janković, direktorka festivala, obratila se publici rečima: „Velika je čast, ali i hrabrost i smelost, stajati večeras pred vama. Ponosni smo što smo uspeli da istrajemo i ove godine održimo festival, u nešto drugačijem ruhu, ali sa željom da očuvamo kontinuitet na koji su navikli naši sugrađani iz Sombora, kao i gosti iz drugih gradova. Zahvaljujem se svim gostima festivala, a posebno gospodinu Bogdanu Dikliću – njegovo prisustvo dodatno je osnažilo našu viziju Ernesta Bošnjaka da je Sombor zaista mali Holivud. Zahvalnost dugujem i lokalnoj samoupravi i Gradu Somboru, kao i našim brojnim sponzorima koji su nam ukazali poverenje i podršku, kao i celom timu Kulturnog centra. Žiža radosti koja u nama tinja je najvažnija – upravo ona nas vodi ka optimističnijoj realnosti. Zajedno ćemo pregurati ovaj ukrštaj stvarnosti i snova.”

Bogdan Diklić, laureat nagrade zahvalio se na priznanju i rekao: „Kada se čovek izuzetno raduje onda je bolje da ćuti. Da ne devalvira trenutak. Ovo je zaista lep trenutak za mene i čast mi je i zahvaljujem se direkciji festivala i vama što ste večeras došli. Ja se nalazim u toj životnoj dobi kada su zaređale gerijatrijske nagrade i priznanja i mislio sam da je Ernest jedna od tih nagrada. Međutim, nije. Zato što se ona dodeljuje za dosadašnji ali i budući doprinos, a to znači da ima šanse da još nešto u budućnosti radim“.

Nagradu je uručio Uroš Buzadžić, pomoćnik gradonačelnika grada Sombora iz oblasti kulture i turzima. Nagrada „Ernest“ Somborskog filmskog festivala nosi ime po pioniru srpskog i jugoslovenskog filma, Somborcu Ernestu Bošnjaku, prvom jugoslovenskom snimatelju, reditelju i producentu koji je još 1906. godine doneo kino-projektor u svoj rodni grad i otvorio bioskop.

Nakon uručenja nagrade usledila je projekcija filma „Mali svet“ reditelja Miloša Radovića, u kome Diklić tumači jednu od ključnih uloga.

Festival je i ove godine otvorio vrata najmlađima, u okviru predfestivalskog programa prikazan je dečiji film „Planeta 7693“ reditelja Gojka Berkuljana. Program se nastavlja u subotu, 5. jula, razgovorom sa Bogdanom Diklićem u okviru govornog formata „Espresso u 11“ u bašti Cafe Des Arts, koji će voditi Dejan Dabić. U nedelju, 6. jula, biće predstavljene knjige „Filmska deca ulice“ autora Saše Radojevića i „Stanislav Krakov – među pokretnim slikama“ Mirka Demića, dok je za zatvaranje festivala zakazana projekcija filma „Granica“ reditelja, somborca Zorana Maširevića (koji se prikazuje u okviru programa „Kad bi Sombor bio Holivud“), uz nastup benda Šlagvort, koji izvodi muziku iz kultnih filmskih ostvarenja domaće i strane produkcije.

Ulaz na sve festivalske događaje i projekcije je slobodan.