Sombor vesti

Njihovi umovi stalno analiziraju, snimaju, raščlanjuju i povezuju.

Postoje ljudi koji primećuju promenu frizure, tona glasa, pa čak i suptilno kašnjenje u odgovoru na poruku. Ništa im ne promakne, bilo u govoru ili ponašanju prenosi reporter-info.com

Njihovi umovi stalno analiziraju, snimaju, raščlanjuju i povezuju. I dok to može biti dar, često im se obije o glavu jer kada sve primete, brzo im dosadi, prenosi N1.

Neki nikada nisu potpuno zadovoljni u vezama zbog toga, neki ne mogu da uživaju u trenutku bez preispitivanja svojih motiva, a neki jednostavno gube interesovanje čim shvate da su već sve dešifrovali.

Četiri horoskopska znaka koji obraćaju pažnju na svaki detalj i zbog toga retko ostaju dugo impresionirani. Ti znaci su sledeći:

Devica

Device su zodijački detektivi. U stanju su da primete da ste reč upotrebili drugačije nego obično i odmah započnu tihu unutrašnju istragu.

U ljubavi, prijateljstvu, pa čak i na poslu – ništa im ne promakne. Ne zato što su nepoverljivi, već zato što njihov mozak jednostavno ne prestaje da ih analizira.

Ali kada prepoznaju obrasce, kada sve „otkriju“, nastupa zasićenje. Ako nema iznenađenja, dubine ili nečeg izazovnog, Devica gubi interesovanje.

Dosada ne dolazi od površnosti drugih, već od njihove sopstvene potrebe da sve ima značenje i svrhu.

Škorpija

Škorpije ne slušaju šta govorite - slušaju šta izostavljate. Njihov osećaj za nijanse je neverovatan, a intuicija je toliko jaka da je teško bilo šta sakriti od njih. Sve im je signal: pauza u rečenici, pogled u stranu, promena dinamike poruka.

Ali problem nastaje kada shvate da je druga strana već „pročitana“.

Kada više nema misterije, Škorpija počinje da gubi strast. Jer za njih veza nije samo veza, to je proces dubokog psihološkog istraživanja.

A kada teren postane poznat i ravnodušan, Škorpija već traži nešto što će ponovo probuditi njihove instinkte.

Jarac

Jarčevi možda ne deluju preterano emotivno, ali njihove analitičke sposobnosti prevazilaze profesionalne granice. Oni posmatraju, pamte i donose zaključke tiho i precizno.

Ako zakasnite dva puta zaredom – Jarac to zna. Ako promenite ton imejla, i to se primećuje.

Oni znaju kada neko glumi trud, kada obećanja nemaju težinu, a kada su gestovi prazni.

Zato im većina veza brzo postane dosadna jer ne pronalaze dovoljno istinske dubine ili pouzdanosti u ljudima. Nisu hladni, samo im sitnice previše znače da bi ih ignorisali.

Vaga

Vage deluju opušteno, ali njihov um stalno vaga, procenjuje i ispravlja. Detalji su im ključni – od društvenog ponašanja, izbora reči, do načina na koji neko drži čašu.

Vage sve primećuju i traže harmoniju u svakom trenutku. Ali kada otkriju neravnotežu koja se ne može popraviti, njihova tolerancija počinje da opada.

Kada veze postanu ponavljajuće, površne ili jednostavno previše jednostavne, Vage počinju da traže nova estetska i mentalna iskustva.

Ne beže od veze, ali njihovo interesovanje bledi kada harmonija nestane. A pošto su sklone idealizaciji, stvarnost ih često razočara.

U tirkiznim karipskim vodama Bahama brčkaju se prasići i prava su atrakcija, ali ne morate da putujete toliko daleko ako želite da plivate pred njih i doživite to nezaboravno iskustvo. Dovoljno je da skoknete do zemlje bogova, nama omiljene Grčke, preciznije do Jonskog mora i jedne male, izolovane oaze, skrivenog dragulja ove regije, koji zrači posebnom aurom i zove se Atokos.

Krf, Kefalonija, Lefkada, Zakintos... Jonski biseri, raj za zaljubljenike u ovaj deo Grčke. Tu je i mitska Odisejeva Itaka, Homerov simbol mitske žudnje za zavičajem, koji će vas posle samo jedne posete inspirisati da promenite poglede na život. A svega devet kilometara severoistočno od tog prelepog ostrva smešten je još jedan dragulj, koji nećete videti na prvim stranicama turističkih brošura, a možda ni na poslednjim. Jednostavno, Atokos.

Nema ga s razlogom, ali - neka se nađe u vašem planeru ako vam je i ovog leta izbor Grčka i zapadni deo zemlje. Ova minijaturna oaza nije naseljena i, što moramo napomenuti već u uvodnoj reči, privatna je. Prostire se na svega 4,7 kvadratnih kilometara, a iako je bliži Itaki, Atokos se smatra delom arhipelaga Ehinade, na zapadu, prema Peloponezu.

Pripada porodici grčkog magnata i brodovlasnika Panajotisa Cakosa, ali je takođe i zaštićeni rezervat prirode. Na 13 nautičkih milja odatle naići ćete na još jedno privatno ostrvo, koje je do 2013. bilo u vlasništvu daleko moćnijeg brodovlasnika, Aristotela Onazisa, odnosno njegove unuke Atine.

Netaknuta priroda i mitska aura

Divlja, netaknuta lepota nasuprot glamuroznim, kosmopolitskim destinacijama, kao što su, recimo, Santorini ili Mikonos. No, Grci, vrhunski domaćini koji su turizam razvili do nebeskih visina, vole da ponekad, usred letnje vreve, pobegnu od gužve na neko malo, udaljeno ostrvo, za koje šira javnost još nije čula, i da se prepuste "detoksikaciji" i "dekontaminaciji".

Stanovnici Peloponeza, ali i oni sa Kefalonije, velike jonske turističke atrakcije, znaju za to skriveno mesto i ljubomorno ga čuvaju od najezde radoznalaca, mada je prilaz svakako ograničen.

Interesantno je da se čak i članovi porodice Cakos pojavljuju samo jednom godišnje, 15. avgusta, na gozbi koju priređuju na najvećoj od tri plaže, gde se nalazi kapela Svetog Jovana.

Nije lako prići ostrvu. Posmatran iz daljine, Atokos izgleda kao da stoji na stenama izniklim iz mora, koje duž cele površine prekriva gusta mediteranska vegetacija. Potpuna suprotnost egejskom reljefu. Ljudi nema, a jedinu zajednicu čini stado divljih koza, koje odnedavno imaju i društvo – crne svinje.

Plivanje sa prasićima i druženje sa divljim kozama

Voda je tirkizna i čista, a plaže mlečno bele zahvaljujući finom sitnom pesku. Nema opušaka, smeća i ostalih "dostignuća" savremenog sveta. Plaže se mogu izbrojati na prste jedne ruke, jer Atokos je pre svega stamena, kamena gromada, čije se litice ogledaju na površini mora.

Ponegde podseća na zeleni bazen, zbog boje četinara koji se nadvijaju nad stenama praveći hladovinu. Nekad, usred leta, ostrvo je okruženo jahtama, ali možete se iskrcati samo na čamcu. Možda zateknete pastira koji dolazi svakog četvrtog dana da obiđe životinje.

Atokos je iskustvo koje morate doživeti bar jednom u životu, kako bi ga opisao neki lifestyle magazin. Poslednjih godina glavna atrakcija su, pogađate, prasići. Kao na Ostrvu svinja na Bahamima. Misterija je kako su dospeli ovde, a to priču čini još zanimljivijom, zar ne? Uvek imajte na umu da ne smete zagađivati prirodu, ali ni maziti prasiće, koliko god bili slatki.

Lepo grčko ostrvo idealna je destinacija za sve koji žude za mirom i privatnošću, daleko od masovnog turizma. Nema ugostiteljskih objekata, niti gužvi, što ga čini savršenim mestom za opuštanje i uživanje u iskonskim, gotovo mitskim prirodnim lepotama.

Ako letujete na Lefkadi ili Kefaloniji, iskoristite priliku, jer postoje organizovane ture brodićima do malog raja za koji posetioci kažu da podseća na ostrvo iz popularne serije "Izgubljeni". Pa, zašto se i vi ne biste izgubili i prepustili hedonizmu na jonski način?

Iako je znojenje ključni mehanizam kojim telo reguliše temperaturu, neki ljudi se znoje vrlo malo ili uopšte ne. Ovo stanje, koje se manifestuje kao smanjeno znojenje ili njegov potpuni izostanak, može biti ne samo neuobičajeno već i životno ugrožavajuće.

Uzroci mogu varirati – od genetskih predispozicija i retkih naslednih bolesti, do stečenih stanja, oštećenja nerava i neželjenih dejstava lekova. Razumevanje zašto se neko ne znoji ključno je za prevenciju ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, poput toplotnog udara, prenosi Index.

Stečeni uzroci i drugi faktori

Nemogućnost znojenja nije uvek urođena. Prema zdravstvenom portalu Verywell Health, smanjeno ili potpuno odsustvo znojenja može biti posledica niza stečenih stanja. Oštećenje nerava (periferna neuropatija), koje se često javlja usled dijabetesa ili alkoholizma, može prekinuti signale od mozga do znojnih žlezda.

Kožna oboljenja kao što su psorijaza, opekotine ili posledice zračenja mogu fizički oštetiti ili blokirati znojne žlezde. Takođe, određeni lekovi, uključujući neke antipsihotike, antihistaminike i blokatore kalcijumskih kanala, mogu kao nuspojavu smanjiti znojenje. Autoimuna oboljenja poput lupusa i Šegrenovog sindroma takođe se povezuju sa ovim stanjem. Čak i neki oblici raka pluća mogu izazvati izostanak znojenja na jednoj strani tela.

Opasnosti i dijagnostički postupci

Najveća opasnost kod nedostatka znojenja je pregrevanje. Bez sposobnosti da se telo hladi isparavanjem znoja, telesna temperatura može opasno porasti, što dovodi do toplotnih grčeva, toplotne iscrpljenosti i, u najgorem slučaju, toplotnog udara. Toplotni udar je hitno medicinsko stanje koje karakteriše telesna temperatura viša od 39,4 °C, vruća i crvena koža bez znoja i mogući gubitak svesti.

Dijagnostika počinje detaljnom anamnezom i fizičkim pregledom. Kako bi se potvrdilo smanjeno ili odsutno znojenje, lekari mogu primeniti nekoliko testova. Termoregulatorni test znojenja procenjuje znojenje celog tela u kontrolisanim uslovima, dok kvantitativni sudomotorni aksonski refleksni test (QSART) meri funkciju nerava koji kontrolišu znojne žlezde na malom delu kože.

Mutacija jednog gena kao uzrok

Naučnici su otkrili da uzrok nemogućnosti znojenja može ležati u mutaciji samo jednog gena. Prema studiji objavljenoj u The Journal of Clinical Investigation, istraživači su proučavali pakistansku porodicu s nekoliko dece koja nisu mogla da se znoje. Njihove znojne žlezde izgledale su normalno, ali nisu radile.

Analiza genetskog koda otkrila je grešku u genu nazvanom ITPR2. Taj gen može se zamisliti kao prekidač koji znojnim žlezdama daje signal da počnu da rade, a signal se prenosi pomoću kalcijuma. Kod te porodice, zbog sitne promene u genu – kao da je jedno slovo u uputstvu pogrešno napisano – taj prekidač nije funkcionisao. Kako navodi NBC News, ta „tačkasta mutacija“ bila je dovoljna da potpuno zaustavi znojenje. Zanimljivo je da pogođeni članovi porodice nisu imali druge zdravstvene probleme, što znači da je ovaj gen specijalizovan isključivo za rad znojnih žlezda.

Retke nasledne bolesti

Osim specifičnih mutacija, potpuni izostanak znojenja (anhidroza) ključni je simptom nekoliko retkih naslednih poremećaja. Jedan od najpoznatijih je hipohidrotska ektodermalna displazija (HED), multisistemski poremećaj koji, prema Nacionalnoj organizaciji za retke bolesti (NORD), prvenstveno pogađa kosu, zube, nokte i znojne žlezde.

Osobe sa HED-om imaju delimičan ili potpun nedostatak znojnih žlezda, što izaziva netoleranciju na toplotu i česte epizode povišene temperature. Ostali simptomi uključuju retku i tanku kosu, nedostatak zuba i karakteristične crte lica. Stanje se najčešće nasleđuje kao X-vezana recesivna osobina, zbog čega se u potpunosti ispoljava samo kod muškaraca.

Lečenje i budućnost

Lečenje je usmereno na rešavanje osnovnog uzroka, ako je to moguće, i na prevenciju komplikacija. To podrazumeva izbegavanje fizičkih aktivnosti po vrućini, boravak u klimatizovanim prostorima, nošenje lagane odeće i korišćenje raspršivača sa vodom za hlađenje kože.

Iako lek za samo stanje još ne postoji, naučna otkrića pružaju nadu za druge slučajeve. Istraživanje gena ITPR2 sugeriše da bi razvojem leka koji blokira njegov protein mogla da se smanji proizvodnja znoja. To bi moglo otvoriti vrata novim terapijama za suprotan problem – prekomerno znojenje (hiperhidrozu), koje pogađa oko 2% populacije.

Nekima od nas, čak i ako bi po svim kriterijumima drugi mogli reći da smo uspešni, teško je da se sami osećaju uspešno. Oni su stalno u nekoj vrsti samoispitivanja ili straha da će svet otkriti da ne zaslužuju zasluge koje im se pripisuju, piše Živim.hr.

To nije sigurno priznanje ili neizvesnost da zaista nešto ne znamo, to je neizvesnost u ono što imamo kao rezultat. Ponekad je to korisno, jer ti ljudi stalno rade na toj „nesigurnosti“, stalno se usavršavaju, stalno dele svoje zasluge sa drugima, pa je njihova okolina često naklonjena njima.

Međutim, i dalje je bolno stalno biti u očekivanju da će se sve iznenada srušiti, da nema kontinuiteta u njihovom uspehu i da samo čekaju da budu otkriveni.

Često, iza takve nesigurnosti stoji dete koje je uslovno voljeno kada postigne uspeh ili dobije dobre ocene, a kada ne uspe, onda je samo njegova krivica što nije uradilo nešto bolje, što je lenjo, a ima toliki kapacitet.

Pri tome se ti uspesi ne slave pripisivanjem detetu kakvo jeste, i lenjo i vredno, već ili roditeljima koji su tako dobri roditelji ili nekom prirodnom procesu koji je posledica nečega što je izvan detetove moći, nečega što se uzima zdravo za gotovo.

Ponekad je sam roditelj veoma uspešan i pretpostavlja se da će dete uspeti, a da ga se ne pita da li takav uspeh uopšte znači sreću za njega.

Štetni perfekcionizam

Sve ovo, sumnja u sopstvenu vrednost i sposobnosti, kasnije može dovesti do štetnog perfekcionizma - ne znam svoju vrednost i zato moram po svaku cenu bežati od grešaka.

Ako pogrešim, nisam dobar. To će se pokazati na način na koji možemo previše dugo da se spremamo za nešto, za učenje, za nastup, još samo jednu knjigu, samo da dobijem ove beleške, nikad neću znati dovoljno.

Takva deca ne osećaju da uspeh pripada njima. Drugi tip roditelja može biti nedostižan model kojim dete definiše uspeh, i ako se ne uklapa u taj model, počinje da se oseća neuspešno.

Savršeno obrazovan, savršeno omiljen, savršenog izgleda. Sledeći primer roditelja, dete zaključuje šta je sreća: sreća je uspeh u poslu, sreća je mnogo zaraditi, sreća je imati akademsku diplomu.

Ne treba detetu objašnjavati šta je sreća ili uspeh. Za dete, sreća i uspeh treba da budu ono što su sreća i uspeh za njega. Možda će dete visokoobrazovanih roditelja smatrati uspehom pečenje torte, možda ples. To, naravno, ne znači da dete ne treba da ima nikakvu odgovornost dok odrasta. Treba ih pozivati na odgovornost, ali na topao i empatičan način.

Ne bi trebalo da budemo kao onaj jedan „iskreni“ prijatelj koji će nam reći da smo ružni zato što su iskreni. Prava iskrenost ne znači bacanje onoga što mislimo nekome u lice, već uzimanje u obzir konteksta i načina na koji to izražavamo.

Takvi bi trebalo da budemo i prema sebi, jer ako smo oštri prema sebi, možemo samo da zamislimo kakvi ćemo biti sa detetom koje u nama izaziva haos. Kao što ne bi trebalo da povećavamo disciplinu kada detetu treba uteha, na primer kada dođe umorno i tužno iz škole, nećemo mu odmah reći da prihvati knjige, već empatija gde je potrebna akcija i disciplina ne mora biti odraz snage, već upravo suprotno - slabosti i nevoljnosti da se suočimo sa detetovim odbijanjem i reakcijom.

Ponekad treba brzo da reagujemo i pokažemo da znamo šta radimo, a ne da ulazimo u dugoročne pregovore.

Samopoštovanje

Zašto nam je tako teško da se nosimo sa neprijatnim, ali neophodnim aktivnostima - pisanjem rada, početkom učenja, započinjanjem posla?

Jedan od najčešćih razloga je zapravo borba da ipak održimo sopstvenu vrednost. Ako počnemo nešto da radimo, možemo napraviti grešku, možemo shvatiti da nemamo pojma o tome, da imamo premalo vremena... i odmah nakon toga moraćemo da se suočimo sa neprijatnim, ali poznatim - evo opet ne radiš dobro, opet ne vrediš.

Pošto takav rad povezujem sa svojom vrednošću, znam koliko lako mogu da počnem da se osećam bezvredno i da moram da bežim od greške. Za takve ljude greška nije greška u koracima, već još jedan dokaz da im nema pomoći. A kako da izbegnemo ove greške? Dakle, previše dugo se pripremamo za posao, da bismo prikupili informacije, da bismo sebe ubedili da još nismo spremni, informisani ili dovoljno pametni.

Često studenti ne predaju svoj rad do roka, ali čim rok prođe, počinju da rade na njemu i čak uživaju u njemu. Jer sada nema opasnosti da možda neće stići ili da nešto neće funkcionisati. Na taj način, već su dotakli „dno“ i sada mogu da se nose sa tim bez brige.

Još jedan razlog može biti taj što očekujemo od sebe da na neki način budemo „prirodni genije i stručnjak“ u onome što treba započeti. Moram biti zaista nadaren, sposoban ili načitan da bih to započeo.

Zašto bih počeo da učim šminkanje kada nisam talentovan za kombinovanje boja, kako bih počeo da sviram muziku kada još uvek čekam da se pojavi talenat koji će me odmah sprečiti da pravim greške.

Ako počnem da pravim greške, neću moći da to tolerišem i ubediću sebe da je ovo dosadno. Ne znam kako da napravim ove tabele za školski projekat, to mogu samo oni koji su „dobri u tome“, morala bih „samo da naučim“, a to će me frustrirati, a pošto ne znam ništa o tome, ovi puki podaci su mi zaista dosadni.

Nijedna moja fotografija nije uspela na kursu, a sramota me je da pitam kako da to popravim jer će mi mentor reći - da li je moguće da to ne znaš i odmah ću izgubiti volju da ga ikada više vidim. Ne volimo ono u čemu nismo dobri, i ne radimo ono što ne volimo.

Ne morate sve sami da radite

Ovaj razlog se nastavlja trećim, koji je veoma čest među perfekcionistima, a to je da traženje pomoći znači da ste nesposobni i da nemate ono što bi trebalo da imate, inteligenciju, talenat, veštinu, da ste samo obični, a to tako ne funkcioniše. Ljudi sa perfekcionističkim osobinama mogu lako usporiti svoj napredak ili odustati jer misle da moraju sami da shvate sve, a ne traže lako pomoć i savet kako ne bi dobili dokaz da su nesposobni.

Ovo takođe ima korene u detinjstvu, kada smo kao deca bili kritikovani što nismo mogli dovoljno brzo ili dovoljno dobro da obavimo određene zadatke, čak i ako to nije bilo u skladu sa našom razvojnom fazom.

Mnoga deca su bila sramota jer nisu mogla brzo da zavežu pertle, preskoče ogradu, očiste kuhinju ili napišu domaći zadatak, kao da su to uradili sto puta u prošlom životu. Ovde odrasli zaboravljaju da dete nije mini-odrasla osoba, već dete koje se razvija u skladu sa svojim razvojnim fazama i obavlja zadatke u skladu sa spremnošću koju svaka faza donosi.

Dete nije mali menadžer čiji uspeh zavisi od motivacije i nagrade. Ne možemo reći bebi da nije talentovana za hodanje ako se i dalje spotiče kada pokušava da hoda.

Sva naša očekivanja

Sledeći razlog je očekivanje da moramo biti adekvatni u svim oblastima. Moramo biti ljubazni, čisti, uredni, dobar prijatelj, dobar sin, dobra majka, uspešni na poslu, u sportu i pomaganju drugima i istovremeno biti zahvalni što smo tako dobro vaspitani.

To zaista nije moguće. Kada imamo izazov u ​​nekoj oblasti, sasvim je u redu da se zaglavimo negde drugde na neko vreme.

Za mnoge ljude, čak i uspeh koji postignu, a koji im je toliko važan, znači toliko malo da sreća koju dobijaju od onoga što su postigli traje 30 sekundi.

Potpuno umanjuju pozitivne povratne informacije, umanjuju iskustvo druge osobe, gotovo kao da su profesori ili prijatelji praznoglavi i naivni ljudi koji još nisu shvatili da mi zapravo ništa ne znamo, ali da smo se nekako snašli.

Oni koji zaista znaju, oni to ipak postižu nekako drugačije - dobijaju veće ocene na ispitima, kul su u vezi svega, brže su učili itd.

Verovanje u sebe na čekanju

Najgora stvar koju možemo sebi ili detetu učiniti jeste da čekamo da počnemo da verujemo u sebe, da steknemo samopouzdanje. Kako se to treba desiti?! Nekim procesom difuzije ili osmoze? Disanjem? Ne moramo verovati u sebe da bismo završili osnovnu školu, ali kada je završimo, imaćemo to iskustvo da možemo nešto da završimo - i tako ćemo steći veru u sebe.

Ne moram verovati u sebe da bih izašao na scenu, ali kada jednom izađem pred publiku i mogu to da uradim, verovaću (samopouzdanju) u sebe da to mogu. Termin samopouzdanje se često pogrešno tumači, kao nešto što treba imati ili razviti da bi se nešto uradilo, ali je upravo suprotno - moramo nešto da pokušamo, nešto da uradimo i to iskustvo će nam onda dati priliku da verujemo u sebe i da verujemo sebi.

Ljudi koji imaju samopouzdanje nisu srećnici, već oni koji sakupljaju svoja iskustva i preuređuju ih kao ona koja su im korisna i ona koja nisu. I nemaju samopouzdanja ni u svemu u životu, jer nisu sve probali niti uložili trud u to.

Najbolji kuvar na svetu može imati samopouzdanja u kuvanju testenine, ali se osećati nesigurno sa desertima.

Sramota zbog greške

Da bismo imali više samopouzdanja, najvažnije je da prihvatimo da može biti neprijatno i teško i da je u redu da bude tako, pa šta onda? Da naučimo da razumemo i regulišemo svoje emocije - ako smo razočarani rezultatom, ljudima, nečim za šta smo mislili da treba da bude drugačije, to bi trebalo da bude znak da tražimo nove načine, nove strategije.

Mnogi ljudi zapravo osećaju stid ispod ovog razočaranja jer grešku povezuju sa činjenicom da je njihova vrednost ugrožena i to je onda zaista bolno. Nikada ne bi trebalo da povezujemo doživljavanje greške sa našom vrednošću kao osobe, jer to samo obogaćuje naše iskustvo iako nije prijatno i iako nije onako kako bismo želeli.

Sledeći put kada osetimo stid jer smo napravili grešku ili smo odbijeni, možemo pokušati da odvojimo ponašanje koje je dovelo do greške od nas kao osobe, jer kada se ta greška eliminiše, mi smo i dalje osoba sa hiljadama i hiljadama slojeva koje ta greška ne može ugroziti.

Greške su korak u učenju

Izuzetno je važno naučiti decu da se raduju svojim uspesima, a da mi odrasli počnemo da im se radujemo na način na koji naši roditelji nisu znali. Položiti ispit ne znači - u redu, odlučio sam, da vidimo šta me još čeka, ali to znači da sam položio, a mogao sam i da padnem.

Još jedna važna stvar koju treba preneti deci jeste da je greška korak u učenju. Kako bismo učili da ne grešimo? Ako ne grešimo, to znači da to već znamo, a ne da pokušavamo da učimo. Za sada, ne postoji drugi mogući način da osoba nešto nauči osim kroz greške.

Ne znamo koliko neko drugi zna i može nešto da uradi i koliko mu je to teško, ali možemo sebe videti kao nekoga ko će sledećeg dana ili sledećeg sata pokušavanja biti korak dalje od te početne tačke, dok neko nije ni to postigao. Možda sam pročitao samo jednu knjigu na neku temu, ali neko nije ni to postigao.

Lubenica nije samo neizostavan deo letnjih dana, već i izuzetno zdrava namirnica koja pruža brojne zdravstvene koristi.

Pored toga što je osvežavajuća, sadrži niz hranljivih materija koje podržavaju hidrataciju, zdravlje srca i imunitet.

Nutricionistkinja Megi Mihalčik objasnila je portalu "Eating Well" kako redovna konzumacija lubenice može uticati na celokupno zdravlje.

Pomaže kod hidratacije

Kako nutricionistkinja objašnjava, lubenica je „bogata vodom, što je čini odličnim izborom za hidrataciju i održavanje elektrolitskog balansa jer sadrži kalijum i magnezijum“.

Pošto lubenica sadrži čak 92 odsto vode, njena konzumacija može doprineti dnevnim potrebama za tečnostima – 2,7 litara za žene i 3,7 litara za muškarce, prenosi index.hr.

Izvor antioksidanata

Lubenica duguje svoju ljubičasto-crvenu boju likopenu, moćnom antioksidansu koji pomaže u borbi protiv slobodnih radikala i može smanjiti rizik od hroničnih bolesti poput srčanih bolesti i neurodegenerativnih bolesti.

Pored likopena, tu su i vitamin C i beta-karoten, koji dodatno podržavaju zaštitne funkcije organizma.

Podržava imuni sistem

„Lubenica je dobar izvor vitamina A i C, koji su ključni za zdravlje kože i imunitet“, objašnjava Mihalčik.

Vitamin C, na primer, može pomoći u sprečavanju, pa čak i lečenju infekcija, a antioksidansi u lubenici dodatno jačaju imuni odgovor.

Doprinosi zdravlju srca

Istraživanja pokazuju da likopen može pomoći u snižavanju nivoa holesterola i šećera u krvi, čime se smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Ovo omiljeno letnje voće ne sadrži masti, holesterol i natrijum, a njegov nizak glikemijski indeks je dodatna prednost za zdravlje srca i stabilnost šećera u krvi.

Da li je lubenica bezbedna za sve?

U većini slučajeva, lubenica je bezbedna za jelo, ali postoji nekoliko izuzetaka. Ljudi koji imaju problema sa regulisanjem šećera u krvi, poput dijabetičara, trebalo bi da paze na svoj unos zbog prirodnog šećera.

Takođe, ljudi koji su alergični na polen ili određeno voće (breskve, celer, paradajz, pomorandže) mogu iskusiti stanje koje se naziva sindrom oralne alergije.

Simptomi uključuju svrab ili otok u ustima i grlu, i važno je potražiti medicinsku pomoć u tim slučajevima.

Italijanska folklorna muzička grupa „Morescanova“ priredila je somborskoj publici nezaboravan koncert.

Ovaj muzički sastav, u jedinstvenom ambijentu atrijuma Županije, predstavio se sa čuvenim melodijama tradicionalne narodne muzike sa juga Italije, te je svojim upečatljivim, energičnim i emotivnim nastupom publici upriličio veče za pamćenje. Na programu su se našle ljubavne sonate, tradicionalne stornele seljačke kulture, tamurijat i tarantele Alta Murđe.

Na samom početku koncerta prisutne je pozdravio zamenik gradonačelnika Milan Stakić i Ana Кrstić ispred Italijanskog kulturnog centra „Piazza Italia“

Uz publiku koja je ispunila atrijum, koncertu su prisustvovali i član Gradskog veća za oblast međunarodne saradnje Tamaš Кanižai i Marija Jerković i Mirela Ivanković iz Odeljenja društvenih delatnosti.

Кoncert je organizovao Italijanski kulturni centar u Subotici „Piazza Italia“ u saradnji sa Udruženjem „Dante Alighieri“ iz Vranja, Gradom Somborom, uz podršku Italijanskog instituta za kulturu Beograd i kompanije „Agriserbia“.

JVP „Vode Vojvodine“ nastavlja radove na revitalizaciji Velikog bačkog kanala, na kanalu Vrbas-Bezdan (km 55+600 – 56+200). Deonica se nalazi u gradskoj zoni Grada Sombora u dužini od 600 metara, na potezu od prvog železničkog mosta nizvodno do gradskog kupališta.

Radovi podrazumevaju izmuljenje korita kanala, iskop kanala, uklanjanje postojeće deponije i izgradnju inspekcione staze. Izmuljenje se vrši specijalizovanom amfibijskom mašinom i suvozemnom mehanizacijom, a predviđeno je da će se izmuljiti oko 20.000 mᵌ materijala. Uporedo sa tim radovima, predviđena je i izgradnja inspekcione staze širine 5 metara, na desnoj obali, koja će omogućiti lakši pristup kanalu.

Radovi bi trebalo da budu završeni do kraja jula 2025. godine.

Revitalizacijom ove deonice kanala Vrbas – Bezdan stekli bi se uslovi za bolje i sigurnije snabdevanje svih korisnika vodom, kao i efikasno odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta u vreme odbrane od unutrašnjih voda, piše u saopštenju JVP “Vode Vojvodine”.

Izvor: radiodunav.com

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 17. jula, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Akcija će biti realizovana u vremenu od 09.00 do 13.00 sati u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Iz Crvenog krsta Sombor pozivaju sugrađane da se odazovu i ovoj humanoj akciji.

Izvor: radiodunav.com