Sombor vesti

U okviru projekta „Borba protiv anticiganizma na teritoriji Grada Sombora“, koji se finansira sredstvima Evropske unije, a sprovodi ga Grad Sombor u partnerstvu sa Centrom za proizvodnju znanja i veština, realizovano je više obuka na temu anticiganizma.

Tokom dvodnevne obuke održane 17. i 18. juna, koje su bile namenjene predstavnicima javnih službi, razgovaralo se o načinima zaštite prava romske zajednice, razumevanju predrasuda, stereotipa i mehanizama integracije. Učesnici su se kroz interaktivne sesije upoznali sa pojmom anticiganizma kao specifičnog oblika rasizma i učili kako da u svojim ustanovama prepoznaju i spreče diskriminaciju.

Takođe, 19. i 20. juna su održane i obuke za predstavnike privatnog sektora, tokom kojih je bilo reči o društveno odgovornom poslovanju, razbijanju predrasuda prema Romima i kreiranju ravnopravnih radnih sredina. Fokus je bio na razumevanju anticiganizma kao prepreke ka pravednijem tržištu rada i razvoju lokalne ekonomije u kojoj ima mesta za sve.

U sklopu borbe protiv anticiganizma, 21. i 23. juna, održana je i treća obuka namenjena učenicima i mladima koji su kroz dijalog, radionice i razmenu iskustava govorili o značaju prihvatanja različitosti, rušenju predrasuda i prepoznavanju anticiganizma u svakodnevnom životu. Obuka je podstakla mlade da budu aktivni zagovornici tolerancije i ravnopravnosti u svojim školama i zajednicama.

Crveni krst iz Sombora u saradnji sa Zavodom za transfuziju Vojvodine organizovaće sutra, 9. jula 2025. godine još jednu akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Akcija će biti realizovana u vremenu od 9 do 13 sati u prostorijama Centra za edukaciju somborskog Crvenog krsta.

Organizatori pozivaju dobrovoljne davaoce i ostale građane da se odazovu i ovoj humanoj akciji i podsećaju da su zalihe krvi na minimumu.

Podsećamo, davalac krvi može da bude svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18 do 65 godina kod koje se pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, a ni osobu na kojoj bi se ta krv primenila.

Interval između davanja krvi je tri meseca za muškarce i četiri meseca za žene.

Izvor: radioapatin.com

Italijanski kulturni centar “Piazza Italia” iz Subotice, u saradnji sa Comitato Società Dante Alighieri iz Vranja, organizuje koncerte italijanske muzičke grupe Morescanova, koja izvodi tradicionalnu narodnu (folk) muziku sa juga Italije!

Na programu su ritmovi Tarantelle, La Stornello, La Serenata, La Tamurriata — muzika koja se ne sluša mirno, već pokreće telo i duh!

Sombor
Nedelja, 13. jul 2025.
20:00 časova, Atrijum Županije

Subotica
Ponedeljak, 14. jul 2025.
20:00 časova, Svečana sala Gradske kuće

Ulaz je slobodan!

Koncerti se organizuju uz podršku opština Sombor i Subotica, kao i uz pokroviteljstvo Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i brojnih sponzora.

Dobro došli na večeri italijanskog ritma i emocije!

Opštinski kulturni centar Apatin raspisao je konkurs za kratki film, koji se priređuje u okviru manifestacije kratkih formi iz vizuelnih umetnosti, književosti, teatra i muzike pod nazivom „Potpis”, u periodu od 24. do 26. septembra 2025.

USLOVI КONКURSA:

-Učešće je besplatno

-Кonkurs je otvoren za sve filmske žanrove

-Trajanje filma od 14 do 41 min.

-Format mp4

-Radove možete dostaviti linkom na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., ili poslati poštom na CD ili USB

-Zbog sigurnosti pošiljku šaljite “preporučeno“

-Obavezno popuniti prijavni list i saglasnost

-Jedan autor može da učestvuje na konkursu sa jednim filmom

-Nepotpune prijave se neće uzeti u razmatranje

Najbolji kratkometražni film biće nagrađen sa 30.000 rsd. Pobednički rad će biti objavljen na Sajtu Кulturnog centra od 16. septembra 2025.

Najbolji radovi biće prikazani u okviru desetog festivala kratke forme “Potpis”

Кrajnji rok za dostavljanje radova je 1. septembar 2025. godine.

Izvor: radiodunav.com

Bubnjar čuvenih Bitlsa, juče je proslavio 84. rođendan.

Ring Star je rođen 7. jula 1940. godine kao Ričard Starki mlađi u u Liverpulu u porodici pekara, i imao je prilično teško detinjstvo.

Njegovi roditelji Elsi i Ričard Starks su se razveli kada je imao samo tri godine, nakon čega se njegova majka ponovo udala za Harija Grejvsa, koji je usmerio Ringa ka muzičkim vodama, prenosi Index.hr.

Imao je i mnogo zdravstvenih problema u detinjstvu. Sa šest godina je imao upalu slepog creva, čije su komplikacije izazvale desetonedeljnu komu, te je skoro godinu dana proveo u bolnici.

Sa trinaest godina je dobio prehladu koja se razvila u pleuritis, što je izazvalo komplikacije na plućima, pa je dve godine proveo u bolnici.

Kao dete je imao 12 operacija, a zbog velikih zdravstvenih problema razvio je alergije i osetljivost na hranu.

Zbog zdravstvenih problema nije završio školu, pa je morao prilično rano da pronađe posao.

Na jednom od poslova na kojima je radio, upoznao je Roja Traforda i ubrzo otkrio da obojica dele ljubav prema muzici. Ringov komšija Edi Majls im se ubrzo pridružio, a trio je formirao Edi Majls Bend, kasnije preimenovan u Edi Klejton i Klejton Skvers.

Godine 1959. pridružio se bendu Rori Storm i Harikensi, koji je ubrzo postao jedan od najpoznatijih lokalnih bendova.

U to vreme, Bitlsi su tek ostavljali svoj trag, a Pit Best je bio na bubnjevima. Best nije bio posebno talentovan bubnjar, a Džon Lenon je navodno želeo da ga se reši jer je bio najlepši u bendu i devojke su ga volele.

Takođe, Bestova majka je bila suvlasnica kluba Kavern u Liverpulu, gde su Bitlsi redovno nastupali, pa čim su potpisali ugovor o snimanju i prestali da budu klupski bend, zamenili su Besta sa Ringom, koji je rado prihvatio ponudu da se pridruži onome što će postati najpoznatiji bend u istoriji.

Levoruk čovek koji je svirao na setu za desnoruke

Angažman mu je donela dovoljno novca da kupi prsten za svaki prst, a ljubav prema prstenju mu je donela nadimak Ringo. Iako nikada nije bio tehnički virtuoz kada je u pitanju sviranje bubnjeva, imao je nešto mnogo bitnije za rokenrol - osećaj za pesmu i izuzetnu inovativnost.

Iako levoruk, Ringo je sastavljao svoj bubnjevski set onako kako ga sastavljaju dešnjaci, što je doprinelo specifičnosti njegovog zvuka. Uvek bi stavljao paklicu cigareta u činele, a nakon što bi prestao da puši, stavljao bi smotani peškir da bi prigušio zvuk tačno na jačinu koju je želeo.

Kao pevač, Ringo je nastupao u brojnim pesmama Bitlsa, od njihovih verzija starih hitova do nekih od najpoznatijih kompozicija Lenona i Makartnija, poput „Yellow Submarine“.

Nakon raspada Bitlsa, imao je uspešnu solo karijeru, i bio je jedini od liverpulske četvorke koji je uspeo da okupi i Džona i Pola, i Džordža kao saradnike na svakom od svojih 18 albuma (iako ne na istoj pesmi).

Jedan od najuticajnijih bubnjara u istoriji

Pored muzike, Ringo se pokazao i kao dobar glumac. Pored filmova o Bitlsima, glumio je i u špageti vesternu („Slepi čovek“ iz 1971), a među njegovim filmskim ulogama vredi napomenuti da je igrao Frenka Zapu u filmu „200 motela“, koji je sam Zapa režirao.

Dok je glumio, upoznao je i glumicu Barbaru Bah, koja mu je postala druga supruga i sa kojom je u braku od 1981. godine. Bio je veliki prijatelj Kita Muna, bubnjara grupe The Who, i kada se Ringov sin Zak Starki pokazao kao talentovani bubnjar, nije ga otac naučio tajnama instrumenta, već Kit Mun.

Tokom svoje bogate karijere objavio je i tri knjige, a smatra se jednim od najuticajnijih bubnjara u istoriji muzike.

Jedan od onih na koje je uticao bio je čuveni bubnjar grupe Genesis, Fil Kolins, koji je jednom izjavio da „danas možete uzeti bilo kog bubnjara, dati mu Ringa i niko od njih ne bi znao šta da radi“.

Među najvećim fanovima Bitlsa bio je pokojni Lemi Kilmister, frontmen grupe Motorhead, koji je pratio i divio se čuvenom bendu od mladosti, još od njihovih svirki u klubu Kavern.

„Svako ko misli da Bitlsi nisu bili žilavi momci ne zna kako je odrastati u Liverpulu. Pa, Ringo je iz Dingla, znate kakav je to kraj, za njega je Bronks igralište za malu decu“, jednom je rekao, a Ringova bogata karijera samo je potvrdila njegove reči.

Prema novom istraživanju platforme GetYourGuide, evropska prestonica noćnog provoda sada je Aja Napa.

Ovo turističko mesto na južnoj obali Kipra posebno je popularno leti među mladima željnim dobre zabave. Većina klaberske scene odvija se duž Aja Napa strita, koji je prepun klubova i barova koji rade do kasno u noć, prenosi Daily Mail.

Na drugom mestu evropske liste našla se Majorka. Iako je poznata kao porodična destinacija, ovo špansko ostrvo je i dom Magalufa – jednog od najpoznatijih evropskih centara za noćni provod.

Iako je Magaluf poslednjih godina pokušao da promeni svoju reputaciju, mnogi ga i dalje vide kao idealno mesto za klabing i lud provod na plaži.

To, međutim, više nije slučaj sa Ibicom.

Novo istraživanje pokazuje da više od trećine (33 odsto) Britanaca koji putuju na Ibicu žele da izbegnu barove i klubove kada posećuju ovo Balearsko ostrvo. Čak 58 odsto njih kaže da želi da izbegne mamurluk i da se sa odmora vrati odmorno i osveženo.

Gotovo polovina žena (43 odsto) navodi da bi razmislile o tome da uopšte ne piju na odmoru, jer im alkohol nije potreban da bi se dobro provele.

Cene pića i ulaznica za klubove takođe odvraćaju mnoge Britance od odlaska na destinacije poznate po partijanju.

Opstipacija je čest simptom u opštoj populaciji, ali se često pogrešno tumači. Prava opstipacija označava vrlo retka pražnjenja creva (manje od tri stolice nedeljno) ili potrebu za jakim naprezanjem kako bi se crevo ispraznilo.

Mnogi pacijenti pod opstipacijom smatraju:

1. smanjenu količinu stolice,
2. tvrdu stolicu,
3. osećaj nepotpune ispražnjenosti creva nakon defekacije,
4. ili potrebu za korišćenjem klizmi i laksativa.

Međutim, to nisu uvek pravi simptomi opstipacije.

Pražnjenje debelog creva se smatra normalnim, ako se dešava od tri puta dnevno do tri puta nedeljno. Na učestalost pražnjenja značajno utiču ishrana i fizička aktivnost. Ishrana bogata vlaknima (kao što su voće, povrće i žitarice) i redovna fizička aktivnost doprinose češćem pražnjenju, a stolice postaju mekše, voluminoznije i lakše se izbacuju.

„Nažalost, većina ljudi smatra da zdrava osoba mora imati bar jednu stolicu dnevno, što je zabluda”, objašnjava digestivni hirurg, prof. dr Goran Barišić za Stetoskop.info.

Ako su epizode opstipacije učestale ili traju duže, potrebno je obratiti se lekaru radi detaljnog ispitivanja uzroka.

Koji su uzroci nastanka opstipacije (zatvora)?

Najčešći uzroci su:

nepravilna ishrana - koja uključuje nedovoljan unos tečnosti i vlakana,

promena životne sredine i

fizička neaktivnost.

Opstipacija se često javlja tokom i nakon putovanja, u trudnoći, kao i pri promenama u načinu ishrane. Takođe, neki ljudi namerno odlažu pražnjenje creva, što može dovesti do opstipacije.

Postoji više faktora koji mogu uzrokovati opstipaciju, a često deluju zajedno.

Postoje i ozbiljniji uzroci, poput:

tumora debelog creva,

upalnih stenoza i

brojnih funkcionalnih oboljenja debelog creva, koji mogu izazvati opstipaciju.

Takođe, opstipacija može biti simptom drugih bolesti koje pogađaju različite organske sisteme, poput:

Parkinsonove bolesti,

povreda i bolesti kičme,

šloga,

sklerodermije,

lupusa i

multiple skleroze.

Da li lekovi mogu da utiču na pojavu opstipacije (zatvora)?

„Da!Mnogi lekovi, uključujući analgetike, antidepresive, sedative, antihipertenzive, diuretike, preparate gvožđa i kalcijuma, antacide i mnoge druge, mogu uzrokovati pojavu ili pogoršati postojeću opstipaciju”, ističe prof. dr Barišić.

Kada je potrebno zatražiti pomoć lekara?

„Svaka dugotrajnija promena u režimu pražnjenja creva, bilo da se radi o pogoršanju opstipacije ili pojavi proliva, zahteva konsultaciju sa lekarom specijalistom. Ako simptomi opstipacije traju duže od tri nedelje, obavezno je zatražiti pomoć lekara. Takođe, ukoliko se uz opstipaciju pojavi krv u stolici, odmah treba potražiti pregled specijaliste, najčešće kolorektalnog hirurga”, navodi prof. dr Barišić.

Kako se leči opstipacija (zatvor) ?

Prvi korak u lečenju opstipacije je utvrđivanje njenog uzroka. Ako je uzrok opstipacije organska bolest creva ili funkcionalni poremećaj, lečenje će biti usmereno na rešavanje osnovnog problema, bilo lekovima ili hirurškim putem.

Kod većine osoba koje pate od opstipacije, značajno poboljšanje može se postići jednostavnom promenom načina ishrane, kao što je povećan unos tečnosti, voća, povrća i žitarica. Takođe, preporučuje se promena životnih navika, odnosno povećana fizička aktivnost.

„Ne preporučuje se uzimanje laksativa niti korišćenje klizmi, osim ako ih nije prepisao lekar specijalista”, objašnjava prof. dr Barišić.

Operativno lečenje se obično primenjuje samo kada su svi drugi tretmani iscrpljeni i kada je opstipacija ozbiljna, dugotrajna i utiče na kvalitet života pacijenta.

Pre nego što se donese odluka o operativnom lečenju opstipacije, potrebno je sprovesti detaljnu dijagnostiku kako bi se utvrdio tačan uzrok problema. Detaljno ispitivanje omogućava lekaru da precizno odredi osnovni uzrok opstipacije, što je ključno za izbor odgovarajuće terapije i vrste operacije, ukoliko je potrebna.

Kako se dijagnostikuje opstipacija (zatvor)?

Pored anamnestičkih podataka i fizikalnog pregleda pacijenta, u cilju dijagnostikovanja uzroka opstipacije radi se:

kolonoskopski pregled (kako bi se isključilo ili potvrdilo postojanje mehaničkog uzroka - prepreke u pražnjenju creva),

biopsija i histološke analize (kada postoji sumnja na ozbiljna oboljenja - Hiršprungova bolest, inflamatorne bolesti creva),

tranzitno vreme kroz kolon (meri koliko vremena je potrebno da određena kapsula prođe kroz sve delove kolona),

analna manometrija (procenu funkcije analnog sfinktera i mišića rektuma),

defekografija (procenu funkcije rektuma i analnog kanala tokom samog čina pražnjenja creva).

Znate one ljude koji na pijaci ili u prodavnici lupkaju, kuckaju i pažljivo proučavaju lubenice? Pripremite se da postanete deo te ekipe, i zabavno je i korisno! Naime, sezona lubenica je u punom jeku, te su mnogi sebi ovog leta zadali zadatak da u njoj uživaju bez granica. Sa čak 92% vode, malo koja namirnica je toliko osvežavajuća.

Iako su lubenice najukusnije upravo u ovom periodu godine, odabrati savršenu može da bude pravi izazov. Nema većeg razočaranja od toga da, nakon mukotrpnog sečenja tvrde kore, unutra zateknete bezukusnu i bledunjavu sredinu. Srećom, postoji nekoliko proverenih trikova koji pomažu da se uvek izabere najzrelija i najslađa lubenica.

Prvo proveriti mrlju na dnu

Ključ se krije u jednostavnom triku: posmatranju mrlje na donjoj strani lubenice, one koja je tokom rasta ležala na zemlji. Po toj mrlji može se lako zaključiti da li je lubenica zrela ili još nije.

Za najbolji izbor, treba tražiti lubenicu sa blago žutom, gotovo kremastom mrljom. To je znak da je lubenica zrela i spremna za jelo. Ako je mrlja bledo zelena ili skoro bela, to znači da lubenica još uvek nije sazrela i da će biti manje slatka.

Kucnuti i slušati

Zatim sledi stari trik – kucanje. Potrebno je lagano udariti po kori i oslušnuti. Zrela lubenica proizvodi dubok, šupalj zvuk. Ako zvuk nije dovoljno jasan, već prigušen ili tup, to može značiti da lubenica nije dovoljno zrela.

Obratiti pažnju na težinu

Zrelija lubenica biće teža nego što izgleda. To je pokazatelj da je puna vode, sočna i osvežavajuća. Najbolje je uzeti nekoliko lubenica slične veličine i izabrati onu koja je najteža u ruci.

Pogledati peteljku

Peteljka ili "rep" može otkriti mnogo. Suva i smeđa peteljka znak je da je lubenica dozrevala na polju i ubrana kada je bila potpuno zrela.

Ako je peteljka još zelena, to znači da je lubenica ubrana prerano i da nije imala dovoljno vremena da sazri.

Obratiti pažnju na oblik

Oblik takođe govori dosta. Simetrične lubenice, bez udubljenja i nepravilnosti, obično su ravnomerno sazrele i ukusnije.

Nepravilnosti mogu ukazivati na probleme tokom rasta ili nepovoljne uslove uzgoja.

Prateći ove jednostavne savete, lako je prepoznati savršeno zrelu lubenicu i uživati u njenom punom ukusu tokom letnjih dana, prenosi MissGastro.