Sombor.info

Šta treba da znate o malim boginjama.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“, broj obolelih od malih boginja raste, a Alexandra Laura Hidi Jovanović, lekarka na specijalizaciji iz pedijatrije i DokTok lekarka, kaže da Srbiji preti epidemija morbila. Prenosimo vam njen tekst o malim boginjama.

Srbiji preti epidemija malih boginja (morbila) – šta su male boginje, zašto moramo pričati o njima i koji su uzroci moguće nove epidemije?
Morbile su grozničavo osipno oboljenje koje može dovesti do ozbiljnih komplikacija i smrti i jedna je od najzaraznijih virusnih bolesti na svetu. Virus je veoma zarazan. Osnovni reproduktivni broj (ili prosečan broj sekundarnih slučajeva koje generiše zarazna osoba u potpuno osetljivoj populaciji) za morbile se procenjuje na 12–18, što je više od broja mnogih drugih uobičajenih dečjih bolesti (npr. gripa, pertusisa). Pod pretpostavkom o homogeno mešanoj populaciji, tako visoka prenosivost znači da su potrebni značajno visoki nivoi imuniteta populacije od >92%–94% da bi se sprečio kontinuirani prenos virusa morbila.

Virus morbila nema životinjski rezervoar i javlja se samo kod ljudi. Male boginje se prenose sa osobe na osobu:

respiratornim kapljicama,
malim česticama aerosola i
bliskim kontaktom.

Period inkubacije je 10 do 14 dana, iako su zabeleženi i duži periodi. Nevakcinisana mala deca i trudnice su u visokom riziku od obolevanja od morbila, a ospice najčešće pogađaju malu decu. U skorije vreme, došlo je do prelaska na stariju decu i adolescente zbog povećanja nivoa pokrivenosti imunizacijom i promena u nivoima imuniteta stanovništva u različitim uzrastima. Mala beba rođena od majki sa stečenim imunitetom zaštićena su od morbila zbog pasivnog prenosa antitela, ali kako ta antitela nestaju, postaju podložna. Infektivnost slučaja je maksimalna u četiri dana pre i četiri dana nakon razvoja osipa.

Poznato je da virus morbila izaziva imunosupresiju koja može trajati nedeljama, mesecima, čak i godinama. Ovo uzrokuje povećanu osetljivost na sekundarne bakterijske i druge infekcije.

Definicija kliničkog slučaja ospica SZO (Svetska zdravstvena organizacija) je „svaka osoba sa temperaturom, generalizovanim makulopapuloznim osipom, kašljem, korizom ili konjuktivitisom“. Male boginje su akutni febrilni egzantem koji se karakteriše sa tri „C“-a: kašalj, koriz i konjuktivitis. Koplik pege, male bele papule na bukalnoj sluzokoži, patognomonične su za morbile i pojavljuju se dan-dva pre osipa, iako se ne vide uvek. Osip prethodi pojavi groznice, pojavljuje se prvo na licu i širi kaudalno da bi postao generalizovan. Nekomplikovane ospice obično nestaju nedelju dana nakon pojave osipa.

Dijagnoza morbila zavisi od velike kliničke sumnje, posebno kada se procenjuju deca sa febrilnom bolešću i makulopapuloznim osipom. Kompletna krvna slika može pokazati nizak broj leukocita, posebno limfocita i trombocita. Abnormalnosti elektrolita mogu se otkriti kod dece sa lošim unosom ili dijarejom. Identifikacija IgM antitela specifičnih za virus morbila u serumu ili plazmi potvrđuje dijagnozu, iako može biti lažno negativna u do 25% slučajeva kada se uradi rano (manje od 3 dana od pojave osipa). Ova antitela obično dostižu maksimum u roku od 1 do 3 nedelje nakon pojave osipa i postaju neotkriveni za 4 do 8 nedelja. Zlatni standard je test neutralizacije smanjenja plaka koji ima najveću osetljivost. Virus morbila se može izolovati iz nazofaringealnog sekreta, ali ovo je radno intenzivno i nije praktično. Najčešće se sprovodi polimerazna lančana reakcija (PCR) detekcije virusa iz uzoraka grla, nosa, nazofarinksa i urina, sa osetljivošću koja se približava 100%.

U slučaju morbila ne postoji specifična antivirusna terapija. Lečenje je prvenstveno potporno. Kontrola groznice, prevencija i korekcija dehidratacije i mere kontrole infekcije, uključujući odgovarajuću izolaciju, čine osnovu terapije. SZO preporučuje davanje dnevnih doza vitamina A tokom 2 dana i više dana za pothranjenu decu. Komplikacije morbila treba rano identifikovati i započeti odgovarajuću terapiju.

Iako će se mnogi oporaviti od morbila bez komplikacija, postoji rizik od loše prognoze. Češće komplikacije uzrokovane infekcijom morbila su upale srednjeg uha i dijareja. Otitis može dovesti do gubitka sluha. Oni koji imaju veće šanse da imaju teške komplikacije uključuju novorođenčad i decu mlađu od pet godina, odrasle starije od dvadeset godina, trudnice i one sa oslabljenim imunitetom. Encefalitis se može javiti kod 1 od 1000 zaražene dece, a 1-2 od sve zaražene dece će umreti od neuroloških ili respiratornih komplikacija od morbila. Najčešća respiratorna komplikacija je upala pluća koja može biti posledica samog virusa malih boginja (Hechtova gigantoćelijska pneumonija) ili sekundarne bakterijske infekcije.

Trudnice sa boginjama su pod povećanim rizikom od smrti, spontanog pobačaja, intrauterine smrti fetusa i novorođenčadi niske porođajne težine. Keratokonjunktivitis kod malih boginja javlja se uglavnom kod dece sa nedostatkom vitamina A i može dovesti do slepila. Komplikacije centralnog nervnog sistema uključuju akutni diseminovani encefalomijelitis (ADEM), encefalitis inkluzijskog tela morbila (MIBE) i subakutni sklerozirajući panencefalitis (SSPE).

ADEM je autoimuna demijelinizirajuća bolest koja se javlja u roku od nekoliko dana do nedelja. Smatra se da je MIBE progresivna infekcija mozga kod pacijenata sa oslabljenim ćelijskim imunitetom koja se javlja u roku od nekoliko meseci od početne infekcije. SSPE je progresivna neurološka bolest koja se javlja 5 do 10 godina nakon akutne bolesti. Javlja se uglavnom kod dece koja su obolela od morbila pre 2 godine i manifestuje se napadima i progresivnim gubitkom kognitivnih i motoričkih funkcija.

Morbili su bolest koja se može sprečiti zbog dostupnosti bezbedne, jeftine i efikasne vakcine. Vakcina je živi oslabljeni soj malih boginja koji se koristi ili kao jednokomponentna ili kao kombinovana vakcina (MMR, MMR-V). SZO preporučuje dve doze vakcinacije protiv morbila počevši od starosti od 9 do 12 meseci i od 15 do 18 meseci u zemljama u kojima su incidencija i mortalitet još uvek visoki u prvoj godini života.

U Srbiji je tokom prošle godine 74,8 odsto dece primilo MMR vakcinu saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut. To je daleko ispod očekivanog obuhvata od 95 odsto koji obezbeđuje jak imunološki bedem i dobru zaštitu nacije od malih boginja.

U izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut se navodi da obuhvat od 95 odsto MMR vakcinacijom nije postignut ni u jednom okrugu, dok je obuhvat veći od 90 odsto dostignut u svega tri od ukupno 25 okruga: Borskom u centralnoj Srbiji i Severnobanatskom i Severnobačkom okrugu u Vojvodini.

Srbija je poslednju epidemiju malih boginja imala 2017. godine, kada je zaraženo više od 5.800 ljudi, a preminulo 15 osoba.

Zemlje Zapadnog Balkana imaju niže stope pokrivenosti MMR vakcinom od proseka Evropske unije (EU), a propuštena vakcinacija tokom pandemije Corona virusa povećala je broj ljudi koji su podložni virusima. Prema podacima WHO-a iz 2021.godine, pokrivenost drugom dozom MMR vakcine je bila u Srbiji 85 odsto.

Zbog pandemije korona virusa, u 2020. godini u Srbiji je smanjen broj dece koja su primila redovnu MMR vakcinu. Još jedan razlog opadanja rate vakcinacije je antivakcinalni pokret koji je nažalost u porastu i koji širi dezinformacije o toksičnim efektima vakcina. Moramo napomenuti da su efikasnot i bezbednost MMR vakcine dokazane višebrojnim studijama i istraživanjima.

Naime, nakon 2 doze vakcine:

oko 99% ljudi će biti zaštićeno od morbila i rubeola
oko 88% ljudi će biti zaštićeno od zauški.

Ljudi koji su vakcinisani protiv zauški, ali ih ipak zaraze, imaju manje šanse da će imati ozbiljne komplikacije ili biti primljeni u bolnicu. Zaštita od malih boginja, zauški i rubeole počinje da se razvija oko 2 nedelje nakon uzimanja MMR vakcine.

MMR vakcina je veoma bezbedna. Većina neželjenih efekata su blage i ne traju dugo, kao što su:

područje gde igla ulazi, izgleda crveno, otečeno i boli 2 do 3 dana,

oko 7 do 11 dana nakon injekcije, bebe ili mala deca mogu se osećati loše ili razviti visoku temperaturu oko 2 ili 3 dana,
neka deca takođe mogu da plaču i da budu uznemirena odmah nakon injekcije. Ovo je normalno i trebalo bi da se osećaju bolje nakon maženja.
MMR vakcina nije povezana sa autizmom. Nema dokaza o bilo kakvoj vezi između MMR vakcine i autizma. Postoje mnoge studije koje su ovo istraživale.

Važno je zapamtiti da su moguće komplikacije zaraznih stanja, kao što su boginje, zauški i rubeola, mnogo ozbiljnije.

Kada odložiti ili izbegavati MMR imunizaciju?

MMR vakcina se ne preporučuje ako vaše dete:

imalo ozbiljnu alergijsku reakciju na raniju dozu MMR vakcine ili komponente vakcine, koje uključuju želatin i antibiotik neomicin,
ima poremećaj koji utiče na imuni sistem (kao što je rak),
uzima steroide ili druge lekove koji slabe imuni sistem,
je na hemoterapiji ili terapiji zračenjem.

Razgovarajte sa svojim lekarom o tome da li je vakcina dobra ideja ako vaše dete:

je trenutno bolesno. Ali obične prehlade ili druge manje bolesti ne bi trebalo da spreče imunizaciju.
je primilo bilo koju drugu vakcinu u poslednjih mesec dana ili krvne proizvode u poslednjih nekoliko meseci (kao što je transfuzija), jer neke mogu da utiču na to koliko će dobro MMR vakcina funkcionisati.
je ikada imalo nizak broj trombocita.
Vaš lekar može odlučiti da su koristi od vakcinacije vašeg deteta veće od mogućih rizika.

Trudnice ne bi trebalo da dobiju MMR vakcinu pre porođaja.

Umesto zaključka: odbijanjem vakcinacije roditelji ugrožavaju svoju, ali i tuđu decu koja zbog zdravstvenog stanja nisu u mogućnosti da prime vakcinu. Vakcinišite svoju decu, to je jedini način sprečavanje nove epidemije o kojoj ne bismo trebali ni pričati u 21.veku!

Izvor: Doktok.rs

Pet godina za redom, Finska je na prvom mestu najsrećnijih zemalja na svetu.

Finski psiholog i filozof Frank Martela napisao je za CBNC tekst o tome zbog čega su ljudi u Finskoj zapravo toliko zadovoljni svojim životom.

„U Izveštaju o sreći u svetu iz 2022. godine, od ljudi u 156 zemalja zatraženo je da vrednuju svoje živote danas na skali od 0 do 10, a da pritom najgori moguć život ocene nulom. Takođe, razmatrali su faktore koji doprinose društvenoj podršci, očekivanom životnom veku, velikodušnosti i odsustvu korupcije.

Kao finskog filozofa i naučnika u domenu psihologije koji proučava osnove sreće, često me pitaju – šta tačno ljude u Finskoj čini tako izuzetno zadovoljnim svojim životom?

Da bismo održali visok kvalitet života, evo tri stvari koje nikada ne radimo:

Ne poredimo se s komšijama

Postoji poznati stih finskog pesnika: „Kell’ onni on, se onnen kätkeköön“. U grubom prevodu, to znači: Ne upoređuj se i ne hvali se svojom srećom.

Finci to zaista uzimaju k srcu, posebno kada su u pitanju materijalne stvari i prekomerno prikazivanje bogatstva.

Jednom sam naleteo na jednog od najbogatijih ljudi u Finskoj. Gurao je svog mališana u kolicima prema tramvajskoj stanici. Mogao je sebi da kupi skup auto ili da iznajmi vozača, ali se opredelio za javni prevoz.

Tako izgleda uspeh u Finskoj – kao i svi ostali.

Savet za sreću: Fokusirajte se više na ono što vas čini srećnim, a manje na to da izgledate uspešno. Prvi korak ka istinskoj sreći je da postavite sopstvene standarde, umesto da se poredite sa drugima.

Ne zaboravljamo na prednosti prirode

Prema istraživanju iz 2021. godine, 87% Finaca smatra da im je priroda važna jer im pruža duševni mir, energiju i opušta ih.

U Finskoj zaposleni imaju pravo na četiri nedelje letnjeg odmora. Mnogi od nas koriste to vreme da odu na selo i urone u prirodu. Što manje pogodnosti, čak i ako se radi o mestu bez struje ili tekuće vode u kući, to bolje.

Mnogi finski gradovi su takođe gusto izgrađeni, što znači da mnogi ljudi imaju pristup prirodi direktno sa vrata. živim pored centralnog parka Helsinki, gde redovno šetam.

Savet za sreću: Provođenje vremena u prirodi povećava našu vitalnost, blagostanje i daje nam osećaj ličnog rasta. Pronađite načine da dodate malo zelenila svom životu, čak i ako je to samo kupovina nekoliko biljaka za svoj dom.

Ne prekidamo krug poverenja zajednice

Istraživanja pokazuju da što je veći nivo poverenja u jednoj zemlji, to su njeni građani srećniji.

Eksperiment sa „izgubljenim novčanikom“ 2022. testirao je poštenje građana ispuštanjem 192 novčanika u 16 ​​gradova širom sveta. U Helsinkiju je 11 od 12 novčanika vraćeno vlasniku.

Finci imaju tendenciju da veruju jedni drugima i cene iskrenost. Ako zaboravite laptop u biblioteci ili izgubite telefon u vozu, možete biti sasvim sigurni da ćete ga dobiti nazad.

Deca takođe često idu javnim autobusom kući iz škole i igraju se napolju bez nadzora.

Savet za sreću: Razmislite o tome kako vi možete da budete bolji za svoju zajednicu. Kako možete stvoriti više poverenja? Kako možete podržati politike koje se grade na tom poverenju? Mala dela poput otvaranja vrata strancima ili ustupanje mesta u gardskom prevozu takođe čine razliku.

Izvor: nova.rs

Radnici JKP “Čistoća” Sombor se svakodnevno na terenu susreću sa raznoraznim preprekama, jedna od prepreka na terenu jeste i nesavesno parkiranje vozila naših sugrađana, koji svojim nesavesnim parkiranjem blokiraju pristup do samih kontejnera, pa shodno tome naši radnici nisu u mogućnosti svoj posao do kraja obave.

Radnici JKP “Čistoća” moraju vlasnike vozila sačekati, kako bi svoj posao obavili savesno i kako je planirano po planu i programu.

Ovim putem iz JKP Čistoća apeluju na sve vozače da obrate pažnju na propisno parkiranje svojih vozila kako bi pomogli u očuvanju higijene i čistoće našeg grada.

Kako bi stanovnici somborskih sela lakše došli do specijalističkih lekarskih pregleda, Grad Sombor i Dom zdravlјa „Dr Đorđe Lazić“ zajedničkom saradnjom omogućili su da se ovakvi pregledi organizuju i u seoskim ambulantama.
Pregledi su počeli u sredu, 8. februara u ambulanti u Bezdanu, gde su lekari pozvali i stanovnike Koluta i Bačkog Brega.

Članica Gradskog veća za oblast omladine, dece, sporta i zdravstva Antonija Nađ Kosanović ovom prilikom istakla je da grad već nekoliko godina ulaže sredstva u programe Doma zdravlјa kako bi se unapredila zdravstvena zaštita.
„Kroz program Zdravi zubi za sve kupili smo 11 novih stomatoloških stolica sa komplet opremom koje su postavlјene na Odelјenju za dečiju stomatologiju i stomatologiju odraslih. Prethodne stomatološke solice poslate su na popravku i iste su ugrađene u stomatološkim ambulantama, gde je bila potrebna zamena. Kroz drugi program – Stručni i opremlјeni za vas, smo prošle godine Domu zdravlјa kupili jedno sanitetsko vozilo sa komplet opremom, koje nam je omogućilo da potrebnu aparaturu za stručne preglede donesemo u selo, gde će lekari specijalisti moći da urade adekvatne i potrebne preglede. Na osnovu preporuke izabranog lekara, pacijenti će imati ultrazvuk abdomena, štitne žlezde, po potrebi radiće se ultrazvuk dojki, kompletna laboratorija i EKG.

Želeli smo da omogućimo zdravstvene preglede svima kojima je to potrebno. U narednom periodu ćemo raditi na proširenju specijalističkih pregleda, te da uvedemo i ginekološke, oftalmološke preglede, ujedno i da dovedemo i pokretni mamograf, i da na taj način pobolјšamo i unapredimo zdravstvene preglede na selima.

Bitno je napomenuti da će ovi pregledi biti realizovani u kontinuitetu i svake nedelјe će se organizovati u jednom od naselјenih mesta. Sva sela će doći na red i po potrebi će se iznova realizovati pregledi u selima gde je za to postoji dodatna potreba.

Prošle godine grad Sombor je uložio velike napore i kada je u pitanju pobolјšanje infrastrukture. Završeni su radovi na rekonstrukciji Doma zdravlјa u Mirnoj ulici u Somboru, zatim smo renovirali četiri ambulante u naselјenim mestima Klјajićevo, Doroslovo, Riđica i radovi se uskoro završavaju ovde u Bezdanu. Cilј nam je da u naredne dve do tri godine renoviramo sve ambulante u naselјenim mestima i da tako doprinesemo da naši lekari i sugrađani imaju bolјe uslove kako za rad, tako i za zdravstvene preglede“ poručila je članica Gradskog veća.

Direktorica Doma zdravlјa dr Emeše Uri istakla je da je ovo zajednička akcija koja može da se realizuje zahvalјujući novoj opremi Doma zdravlјa.

„Doneli smo ultrazvučni aparat i radimo ultrazvučne preglede u seoskim ambulantama. Prva stanica nam je Bezdan gde dolaze pacijenti iz Koluta, Brega i Bezdana. Na ovaj način smo praktično želeli da omogućimo pacijentima, odnosno stanovnicima ovih sela za koje njihovi odabrani lekari smatraju da im je potreban pregled i koji pregled treba da se izvrši. Ono što nas posebno raduje je da su svi mladi lekari koji rade u ovoj ambulanti došli isprobali sami da rukuju sa tim aparatom i zainteresovani su za buduće obuke što se tiče ultrazvučne dijagnostike. Mislimo da je to budućnost, ako imamo opremu da omogućimo svim našim doktorima koji žele da se usavrše i da rade neke dijagnostičke procedure, koje mogu da rade i u malim sredinama, da to i rade. Ove godine planiramo svakako još nekoliko ultrazvučnih mobilnih sondi sa kojima je još lakše odraditi ove preglede, dakle sa jednim tabletom ćemo moći ove preglede da odradimo. Značaj ovoga je neka vrsta skrininga pacijenata koji pate od šećerne bolesti, od visokog pritiska ili se smatraju i osećaju zdravim, ali recimo, imaju neke bolesti u svojoj porodici i žele da seuvere da i oni ne pate od te bolesti“ objasnila je dr Uri.

 Gradska biblioteka Karlo Bijelicki u Somboru na startu nove sezone sprema niz programa koji će zadovoljiti najrazličitije ukuse.

Februar, 2023. godine:

Četvrtak, 16. februar, 18 časova, Svečana sala zdanja Županije:
Predstavlјanje knjige Milana Stepanovića Kako je nastala pesma Santa Maria Della Salute Laze Kostića

Sreda, 22. februar, 18 časova, sala Dečjeg odelјenja Gradske biblioteke:
Književno veče – Andrija Radulović

Mart, 2023. godine:

Petak, 3. mart, 18 časova, sala Dečjeg odelјenja Gradske biblioteke:
Književno veče – Danica Vukićević, dobitnica ovogodišnje NIN-ove nagrade

Utorak, 7. mart, 18 časova, sala Dečjeg odelјenja Gradske biblioteke:
Književno veče – Godana Blanuša

Ulaz je na sve programe slobodan.

Grad Sombor raspisao je Javni konkurs za finansiranje ili sufinansiranje programa/projekata, udruženja koja neguju identitet nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica na teritoriji grada Sombora za 2023. godinu.

Putem konkursa sufinansiraće se projekti i programi u oblasti: kulturnih delatnosti nacionalnih manjina – projekti koji doprinose jačanju kapaciteta subjekata u kulturi, saradnje, umrežavanja, koprodukcije, gostovanja u zemlјi i regionu; zaštite kulturnog nasleđa – očuvanja i negovanja tradicije; kao i obrazovanja – unapređivanje mogućnosti učenja maternjeg jezika/govora i elemenata nacionalne kulture, kao i promocije različitih modela obrazovanja pripadnika nacionalnih manjina.

Za ovaj konkurs u gradskom budžetu je izdvojeno 2.000.000,00 dinara, a više informacija o rokovima, načinu prijave i potrebnoj dokumentaciji možete da pogledate na sledećem linku: Javni konkurs za finansiranje ili sufinansiranje programa/projekata, udruženja koja neguju identitet nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica na teritoriji grada Sombora za 2023. godinu

Gradsko veće grada Sombora održalo je u četvrtak, 9. februara, 141. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 18 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće donelo je odluku o raspisivanju Javnog konkursa za finansiranje ili sufinansiranje programa/projekata, udruženja koja neguju identitet nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica na teritoriji grada Sombora za 2023. godinu. Za ovaj konkurs iz gradskog budžeta je izdvojeno 2.000.000,00 dinara, a sufinansiraće se projekti i programi u oblasti kulturnih delatnosti nacionalnih manjina, zaštite kulturnog nasleđa i obrazovanja. Javni konkurs biće objavlјen u Somborskim novinama i na zvaničnom gradskom sajtu.

Gradsko veće na današnjoj sednici usvojilo je Program primarne zdravstvene zaštite za 2023. godinu, koji će se bazirati na tri podprograma: unapređenje dentalnog zdrtavlјa „Zdravi zubi za sve“, unapređenje kvaliteta zdravstvenih usluga „Stručni i opremlјeni za vas“, kao i ravnomernu pristupačnost i dostupnost zdravstvenim uslugama „Zdravi i na selu i u gradu“. Za realizaciju posebnih programa primarne zdravstvene zaštite Doma zdravlјa „dr Đorđe Lazić“ Sombor u gradskom budžetu izdvojeno je 33.000.000,00 dinara.

Kako se određenom broju korisnika stambenih jedinica, koje su u vlasništvu Grada Sombora, dugovanja za utrošenu električnu energiju obračunavaju po višoj tarifi, namenjenoj za komercijalno snabdevanje privrednih subjekata, Gradsko veće odobrilo je da se lokalna samouprava obrati Elektrodistribuciji Srbije kako bi se korisnicima stambenih jedinica koje su u svojini grada Sombora, omogućilo da dugove za utrošenu električnu energiju plaćaju po ceni koja važi za domaćinstva, odnosno individualne korisnike.

Na 141. sednici Gradsko veće prihvatilo je i ponude JKP „Zelenilo“ za održavanje spomenika znamenitih ličnosti na javnim površinama i groblјima i za održavanje fontana i česmi za 2023. godinu, kao i ponudu JKP „Prostor“ za popravku i tekuće održavanje popločanih površina u gradu za 2023. godinu.

Gradsko veće prihvatilo je i predlog za dodelu Povelјe grada Sombora za 2023. godinu.

Kulturno-prosvetna zajednica (KPZ) Srbije u sredu, 8. februara, uručila je „Vukove nagrade“ na svečanosti koja je održana u Predsedništvu Srbije.

Među deset dobitnika „Vukove nagrade“ za 2022. godinu je i prof. dr Lidija Nerandžić Čanda, profesorka srpskog jezika somborske Gimnazije „Velјko Petrović“, a priznanja su uručena i prof. dr Vojislavu Andriću, prof. dr Milivoju R. Jovanoviću, Lunu Levajcu, Pavlu Popoviću, Radivoju Radivojeviću, mr Živojinu Rakočeviću, dr Đorđu Sibinoviću, prof. dr Momčilu Spasojeviću i Zoranu Stamatoviću.

„Izuzetnu Vukovu nagradu“ za 2022. godinu dobili su Novica Đurić i prof.dr Miloš Kovačević, a dodelјene su i nagrade za institucije i to: Matematičkom društvu „Arhimedes“, Narodnoj biblioteci Osečina, Srpskoj čitaonici u Irigu i manifestaciji „Belvodska rozeta“.

Na svečanosti prisutne dobitnike i goste pozdravio je Živorad Žika Ajdačić, Generalni sekretar KPZ Srbije, zatim, državni sekretar u Ministarstvu prosvete prof. dr Ivica Radović kao i dr Momčilo Vuksanović u ime Srpskog nacionalnog vijeća u Crnoj Gori.

Uprava saobraćajne policije saopštila je da je od početka godine u saobraćajnim nezgodama poginulo osmoro biciklista, što je dvostruko više u odnosu na isti period prošle godine, a takođe je povećan i broj povređenih biciklista

- Najveći broj poginulih biciklista su građani stariji od 65 godina, a nažalost ove godine je kao biciklista život izgubilo i jedno dete na teritoriji Sombora - navodi se u saopštenju.

Saobraćajne nezgode sa nastradalim biciklistima uglavnom su se događale noću i u uslovima smanjene vidljivosti, pri čemu bicikli nisu bili propisno osvetljeni.

Uprava saobraćajne policije apeluje na vozače da povećaju opreznost i obrate posebnu pažnju na bicikliste, kako bi se smanjio broj saobraćajnih nezgoda njihovim učešćem.

- Takođe, skrećemo pažnju biciklistima na obavezu da prilikom učestvovanja u saobraćaju noću i u uslovima smanjene vidljivosti moraju imati upaljeno belo svetlo na prednjoj strani i crveno svetlo na zadnjoj strani bicikla, a kako bi ih vozači motornih vozila blagovremeno uočili, poželjno je i da na svojoj odeći nose reflektujuće elemente - navode srpski saobraćajci.

Izvor: alo.rs

 Svakog 17. februara Somborci obeležavaju Dan grada, u spomen na 1749. godinu kada je Marija Terezija Habsburg svoj kitnjasti potpis i veliki ceremonijalni pečat austrijske nadvojvotkinje, ugarske kralјice i imperatorke Svetog rimskog carstva stavila na povelјu kojom su stekli slobodu.

Pre toga platili su 150.000 zlatnih forinti da ih ne bi razvojačenje ovog dela carstva iz ponosnih graničara preko noći pretvorilo u kmetove, već u slobodne lјude sa pravom na lokalnu samoupravu.

Ove godine će biti priređen trodnevni program, koji započinje 16. februara u 18 sati predstavlјanjem knjige somborskog hroničara i publiciste Milana Stepanovića „Kako je nastala pesma Santa Maria della Salute” u Velikoj sali Skupštine grada koju Somborci i danas zovu Županija. Iste večeri od 20 sati u sali Kulturnog Centra „Laza Kostić“ uslediće kabaretska predstava „Dobra stara vremena”, u kojoj igraju Tanja Bošković i Rade Marjanović. Nastup ovog dueta popularnih srpskih glumaca ima poseban značaj za Somborce, pošto su, upravo njih dvoje, u vreme kada su bili na vrhuncu slave, nastupajući u predstavi „Pozabavi se Amelijom“ ovdašnjeg Narodnog pozorišta, prosto „zapalili“ svaki teatarski kutak tadašnje velike Jugoslavije i ustoličili somborsko pozorište u red onih za čije se predstave traži karta više, bilo gde da nastupaju. Za ovu kabaretsku predstavu lјubitelјi pozorišta besplatne ulaznice mogu da preuzmu 13. i 14. februara od 10 do 13 časova na biletarnici Kulturnog centra.

Na sam dan proslave Dana grada najavlјen je ujedno i najveći broj programa. Pored turističkog obilaska gradskog jezgra, najavlјene su i izložbe, sportske manifestacije, predstave kao i centralni program - Svečana akademija koju priređuje Gradska uprava. Program pod nazivom „Zagrlјaji gradskog jezgra - od šanca do somborskih venaca 1685 - 2023” biće upriličen u Narodnom pozorištu od 12 sati, a ulaz će biti moguć samo uz pozivnicu. Turistička organizacija grada tog i narednog dana, dakle 17. i 18. februara od 11 sati organizuje obilazak znamenitosti u centru grada, pod nazivom „Grlјenje gradskog jezgra“. Kako je saopšteno iz TOGS-a, obilazak obuhvata promotivne ture uz stručno vođenje i vožnju fijakerom po glasovita četiri somborska venca, imenovana po srpskim vojvodama putniku, Mišiću, Stepanoviću i Bojoviću, kao i po unutrašnjosti gradskog jezgra. Turistički obilazak grada je besplatan, ali je neophodna prethodna prijava do 14. februara u prostorijama Turističke organizacije u prizemlјu Gradske kuće.

Otvaranje izložbe „Vekovi somborskog venca” najavlјeno je za petak, 17. februara u 11 časova u Gradskom muzeju. Istog dana, u 18 sati, zakazano je otvaranje još dve izložbe. Postavke slika pod imenom „Zagrlјaj gradskog jezgra” i „Pasteli Milana Konjovića” biće otvorene u Galeriji „Milan Konjović”. Sportski spektakl „Serbian battle championship ” biće organizovan u Gradskoj hali „Mostonga” sa početkom u 19 časova. Sat vremena kasnije, u Narodnom pozorištu Sombor, biće odigrana predstava „Tramvaj zvani želјa”, a podela besplatnih ulaznica će početi već od sutra na biletarnici NPS. Vrhunac masovne zabave očekuje se u 21 sat kada će se na glavnom trgu biti održan koncert Yenana Lončarevića.
Poslednjeg dana obeležavanja 267. godina od kada je Sombor stekao status grada, 18. februara, u Velikoj sali Gradske kuće biće organizovan gala koncert profesora i učenika Osnovne i Srednje muzičke škole „Petar Konjović” a koncert pod nazivom „Muzički venci” najavlјen je za 19 sati.

Izvor: dnevnik.rs