Japanska dunja je ukrasni grm poreklom iz istočne Azije sa atraktivnim prolećnim cvetovima
Preferira sunčana ili polusenovita mesta i plodno, dobro drenirano tlo
Japanska dunja je ukrasni grm poreklom iz istočne Azije, poznat po svojim prelepim cvetovima koji se pojavljuju već početkom proleća, pre nego što izbije lišće. Iako ne spada u zahtevne biljke, postoji nekoliko važnih stvari na koje treba obratiti pažnju - piše Blic.
Japanska dunja najbolje uspeva na sunčanim ili polusenovitim mestima. Nije previše izbirljiva biljka kada je reč o zemljištu, ali najviše voli plodno i dobro drenirano tlo. Otporna je na zimu, niske temperature, letnje vrućine i sušu.
Sadnja i nega
Sadnju je najbolje obaviti u rano proleće ili na jesen. Iskopajte rupu dvostruko veću od korena biljke, a zatim u zemlju dodajte organsku materiju i đubrivo.
Iako dobro podnosi sušu, tokom prve godine nakon sadnje neophodno je redovno zalivanje.
Biljku prihranjujte tri puta godišnje – u proleće đubrivom bogatim azotom, u leto i jesen sredstvima sa više kalijuma i fosfora. Nakon cvetanja, orežite bočne grane na dva do tri pupoljka, a suviše guste grane proredite kako biste oblikovali lep grm.
U hladnijim predelima preporučuje se da pre zime zaštitite koren slojem malča.
Razmnožavanje i plodovi
Japanska dunja se može razmnožavati semenom, reznicama ili povaljenicama. Reznice se uzimaju krajem leta ili početkom jeseni, dužine 10 do 15 centimetara.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da japanska dunja daje plodove slične malim zlatnožutim jabukama.
Iako su jestivi, plodovi su veoma tvrdi, pa se najčešće koriste kao dodatak za džemove, kompote i likere – upravo zbog svoje jake arome. Sazrevaju kasno u jesen i bogati su nutritivnim vrednostima, naročito vitaminom C, pektinom i organskim kiselinama.
