Sombor.info

Proteklog vikenda je u Subotici je održan Kup Srbije za pionire (U15) u rvanju grčko – rimskim stilom. Rvači somborskog „Radničkog“ su nastupili sa deset takmičara i osvojili osam medalja.

Najuspešniji među njima bio je David Mazinjanin u kategoriji do 62 kg koji je sa četiri ubedljive pobede tušem osvojio zlatnu medalju.

Kristian Dobi je prva tri meča pobedio, da bi u finalu izgubio i osvojio srebrnu medalju u kategoriji do 48 kg. Srđan Todorović u kategoriji do 85 kg posle dve pobede tušem u finalu gubi i osvaja takođe srebrnu medalju.

Nikola Gunj u najtežoj kategoriji do 100 kg sa tri pobede ulazi u finale, gde gubi meč i osvaja srebrnu medalju. Ista odličja pripala su i Milošu Ranisavljeviću (41 kg) odnosno Nemanji Lončareviću (44 kg).

U kategoriji do 57 kg bilo je 18 takmičara, a Uroš Ilić sa tri pobede i jednim porazom osvaja bronzanu medalju, kao i Ilija Hinić u kategoriji do 38 kg. Bez medalja ostali su Mladen Batalo i Marko Mamula. Ekipa „Radničkog“ je u konačnom plasmanu bila najuspešnija u konkurenciji 21 ekipe iz cele Srbije. Somborci su osvojili 135 bodova, čak 40 boda više u odnosu na vicešampiona Šapca. Trećeplasirani Soko je takmičenje završio sa 93 boda.

Izvor: somborsport.org

„Davati plate hirurzima po učinku je savršena ideja, koja teško da će u Srbiji biti ostvarena“, „Zarada po broju operacija je divna zamisao, ali kod nas je to nažalost nemoguća misija“, „Jedan kolega ulazi u salu svaki dan, a većina jednom nedeljno i plate su im iste", neki su od komentara srpskih hirurga koji govore za Nova.rs, a reagovali su na najavu o novom obračunu plata koju priprema Ministarstvo zdravlja.

Jedna od stavki najavljenih reformi zdravstvenog sistema, biće i plate lekara, koje će ubuduće zavisiti od njihovog angažovanja, truda i posvećenosti u državnim ustanovama, ali i od operacija, koje će se bodovati po „težini“.

Sve katedre Medicinskog fakulteta dobile su zadatak da učestvuju u izradi pravilnika koji će odrediti normative za rad lekara, a hirurzi čekaju da vide kakav ishod će doneti reforma.

“Ljudi su dobili zadatke po katedrama Medicinskog fakulteta, da u kratkom vremenskom roku naprave tabele sa odrednicama koliko koja operacija zahteva vremena, angažovanja hirurga, koliko je složena, pa ako to bude urađeno kako treba, onda neće biti problema. Ministarka je zahtevala da napravimo spisak operacija po složenosti, da odredimo koliko koja nosi bodova. Međutim, pitanje je koliko će se poštovati ta metodologija, da relativna težina operacija i njeno trajanje, kao i složenost, bude na adekvatan način numerisana. Nismo mi pioniri u ovome, ovakav način bodovanja postoji u mnogim zemljama. Uopšteno gledano, u ovoj ideji o zaradama nema ništa loše. Očekivano je da se uvede neka vrsta norme koja će određivati broj i složenost operacija, ali na koji način će se te norme formirati još treba da vidimo“, kaže za Nova.rs prof. dr Milenko Stojković, načelnik Odeljenja za hirurgiju konjunktiva i rožnjače, u Klinici za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS).

Razlike po učinku među hirurzima vrlo su očigledne.

„One sigurno postoje i sada se sprema neka vrsta odredbe koja će sa jedne strane upoređivati količinu rada u državnoj praksi, a uticaće i na primanja. Rad u privatnoj praksi niko ne spori, niti zabranjuje. Jednostavno će se konačno videti ko ulaže minimalno, a ko maksimalno angažovanja. Ovo je jedan vrlo složen sistem, koji nije lako napraviti. Nemamo razloga da budemo paranoični, nema mesta drami, ali ni oduševljenju jer ne znamo kakav će biti efekat novih normativa. Ovo će svakako biti korak napred, ali samo ako sve bude osmišljeno kako treba i kao takvo implementirano u sistem”, naglašava prof. dr Stojković.

Plaćanje hirurga po učinku je nemoguća misija, smatra većina lekara.

„Daj bože da bude tako, da se taj plan ostvari, ali plašim se da je to nemoguća misija i da će ostati samo na papiru, teško da će zaživeti u praksi. Možda bi neka slična ideja uspela za četiri do pet godina, ali sada, u ovako kratkom roku, mislim da nema šanse. Hirurzi nesrazmerno rade i to nije nikakva tajna, niti je nešto novo. Mi u bolnicma znamo ko, koliko i kako radi svoj posao. Kada bi svako bio plaćen po učinku, to bi bilo savršeno i voleo bih da vidim i to čudo“, kaže za Nova.rs dr Vladimir Lalošević, specijalista ortopedske hirurgije u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“.

Jedan hirurg ulazi u salu i do dva, tri puta dnevno, dok ima onih koji nisu sigurni da bi znali gde se rade operacije.

„Nažalost, razlike u angažovanju su velike, tačnije broj sati provedenih u operacionoj sali, kao i u broju pacijenata se ne može uporediti između pojedinih kolega. Problem imamo i sa kolegama iz unutrašnjosti, koji često šalju obolele kod nas u Beograd, pa onda mi, iz nekog razloga, operišemo njihove pacijente. Imamo kolege koji više puta dnevno uđu u salu, a onda imate i one koji operišu na svakih nekoliko dana po jednom, a svima su iste plate. Kada bi se rad hirurga bodovao po učinku i složenosti operacija, bilo bi zaista divno, ako bi tako nešto uspelo. Međutim, mislim da je to prekomplikovano za organizaciju“, kaže za Nova.rs dr Toplica Milojević, neurohirurg i načelnik neurotraumatološkog odeljenja u Urgentnom centru UKCS.

Da li će se nešto promeniti, zavisi od načina izrade pravilnika.

„Hirurgija nije laka, a ljudi koji se bave ovom granom medicine treba da budu nagrađeni ukoliko daju sve od sebe. Istina je međutim da su razlike u angažovanju izražene, jer ima onih koji ne izbijaju iz sale, a opet neki su vrlo retki na operacijama. Pitanje je naravno na koji način će se ti pravilnici o normativima i bodovanju izrađivati. Sve je to vrlo kompleksno i mora biti urađeno bez greške kako bi čitava ideja zaista dobila na značaju. Kada rad lekara bude cenjen i poštovan u odnosu na njihov trud i požrtvovanje, onda ćemo imati daleko manje problema i svi će biti zadovoljniji“, kaže za Nova.rs prof. dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju UKCS.

Podsetimo, dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, najavio je da su u pripremi pravilnici o normativma i bodovanju operacija po broju i složenosti, prema kojima će ubuduće hirurzi u Srbiji primati platu.

„Zarade će biti u odnosu na učinak. Za najkasnije tri meseca imaćemo Pravilnik u kojem će se svaka intervencija bodovati i svaki lekar će znati koliko će biti plaćeni pregledi i operacije koje je uradio. Zarada će zavisiti ne samo od broja operacija, već i od njihove složenosti. Nisu sve operacije iste, neke su ‚rutinske‘, dok druge mogu potrajati i do sedam sati jer su komplikovane, ekspertske“, priča Đerlek.

Rad u privatnim ustanovama koji dozvoljava zakon, ne sme više da ometa posao u državnim bolnicama.

„Ne smeju pacijenti u državnim ustanovama da trpe, zato što lekari imaju druga posla u privatnoj klinici i žuri im se. Pojedini hirurzi urade dve operacije mesečno u državoj bolnici, a neke njihove kolege i do pet puta više i kako sad oni da imaju istu platu, to nije pošteno“, kaže državni sekretar.

Bodovanje će važiti za sve lekare.

„Pravilnik koji izrađuje tim najeminentnijih lekara pri Republičkoj stručnoj komisiji Ministarstva zdravlja je uskoro gotov, ali mora se izraditi još jedan za lekare specijaliste. Trenutno su za hirurge odredili bodove za plate u odnosu na težinu operacija, pa sada prelaze na druge grane medicine. Mora se urediti sistem normativa po kojem će se svaka intervencija bodovati. Kada pravilnici budu završeni, Republički fond za zdravstveno osiguranje će odrediti do koliko zarade mogu da idu, u zavisnosti od budžeta“, naglašava Đerlek.

Izvor: nova.rs

Kao što je i najavljavano proteklih nedelja, u Domu zdravlja u Kuli počela je sa radom Škola za trudnice. Imajući u vidu da je direktorka Doma zdravlja Kula, dr Vesna Tomić, lekar specijalista dermatovenerologije, ona je istakla najbitnije činjenice za trudnice sa aspekta sopstvene struke:

„Ono što je bitno u celoj priči jeste to da treba obratiti pažnju tokom celog perioda trudnoće, a samim tim i nakon porođaja, na niz kožnih promena koje se dešavaju. Uglavnom, osnova tih kožnih promena jeste hormonski deo priče, koji podrazumeva različite promene, u smislu aktivacije mnogobrojnih hormona i mehanizama kojima se objašnjavaju različiti poremećaji koji se tiču kože. Ne smemo zaboraviti ni kosu, nokte i tome slično. Takođe, treba istaći i negu samog novorođenčeta u prvih par dana, a kasnije i meseci, života. Bitno je istaći i negu, kako u vreme trudnoće, tako i u vreme porođaja, u smislu celokupnog organizma majke, a samim tim i bebe koja dolazi na svet. Tu ćemo obratiti pažnju na kozmetiku koja je dozvoljena, a naročito na preparate koji su danas zastupljeni na tržištima, ali ne znači da je svaki ponaosob jednako dobar na kontu prakse sa kojom se srećemo“.

U radu Škole za trudnice angažovane su sve službe Doma zdravlja, a svoje viđenje i svoju ulogu u radu Škole detaljnije su obrazložili logoped Tatjana Keravica i ortodont Vladimir Tunguz:

„Pričaćemo o psihomotornom razvoju dece do prve godine života. Obratićemo pažnju na motorni razvoj i, pošto sam ja logoped, posebno na govorno jezički razvoj. S obzirom da je prva godina života godina u kojoj se vrlo intenzivno odvija rast i razvoj bebe, upoznaćemo mame sa najosnovnijim miljokazima za razvoj bebe, a obratiću i pažnju na razvoj govora i jezika, te ću spomenuti na šta treba obratiti pažnju nakon prve godine života, s obzirom da smo danas svedoci da veliki broj dece nema razvijen govor, slabije govori ili uopšte ne govori, tako da ću i na to malo da obratim pažnju roditeljima. Pre svega, zabranjeni mobilni telefoni i crtani filmovi do neke treće godine života, a treba što više da roditelji razgovaraju sa svojom decom i da se bave njima i da prate njihov rast i razvoj. U slučaju da postoji neka potreba, mogu doći po savet ili, ako je potrebno, da uključimo decu na neki od tretmana“. – Tatjana Keravica, logoped

„Potrudićemo se da pružimo veoma bitne i korisne informacije u pogledu ishrane i da istaknemo značaj dojenja. Takođe, objasnićemo šta je to što može da dovede do ispoljavanja nekih nepravilnosti u razvoju i rastu vilica. Pričaćemo i o štetnim navikama i o još mnogo toga što je bitno da buduće majke čuju. U praksi najčešće nailazimo na teskobnost zubnih nizova, dakle nesklada između veličine zuba i vilica.“ Vladimir Tunguz, ortodont.

Izvor: nasemesto.rs

"Rejon 24" je debitantski roman Borisa Džinića (1988, Sombor), a ujedno i prvo izdanje u novoj ediciji Iza horizonta izdavačke kuće "Dokaz", i donosi priču o Luku i Eli, ocu i ćerki tinejdžerki u istraživačkoj misiji na Marsu.

Sadnjom višanja na Marsu, koje zasad jedine uspevaju na ovoj turobnoj planeti, Luk i Eli započinju uzbudljivu potragu za tajnama ukopanim u naslage crvenkaste prašine…

U svom debitantskom romanu Boris Džinić vešto prepliće prošlost i sadašnjost svojih junaka, pripovedajući nam dirljivu priču o snazi uspomena, ljubavi, bolu, patnji i neraskidivim vezama među ljudima. „Rejon 24“ podseća da je i na najmračnijem mestu moguće sačuvati radost življenja i veru da se onome što nas čeka vredi vratiti.

Boris Džinić je diplomirao žurnalistiku na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Nakon studija radio je kao novinar i urednik, a trenutno je na poziciji desktop publishing dizajnera u jednoj stranoj kompaniji.

Izvor: nova.rs

Ako sve bude teklo po planu, najstroži centar Sombora trebao bi da do leta dobije još jednu kružnu raskrsnicu, odnosno kružni tok.

Grad Sombor je raspisao javni poziv za izvođenje radova na izgradnji kružnog toka na raskrsnici Venca vojvode Petra Bojovića, Venca Stepe Stepanovića i Ulice Arsenija Čarnojevića. Radovi podrazumevaju i izgradnju parkinga, a ponude se dostavlјaju do poslednjeg dana februara.
Ovakvo saobraćajno rešenje pretvaranja dosadašnje trokrake raskrsnice u kružnu trebalo bi da olakša i ubrza protok saobraćaja na raskrsnici u neposrednoj blizni Osnovnog suda i Sportskog centra „Soko“, ali i vrtića Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ i baze profesionalne vatrogasne brigade. Vozačima je predstavlјala dodatni problem činjenica da nisu mogli skrenuti u levo, u Ulicu Arsenija Čarnojevića ukoliko su se kretali Vencem Stepe Stepanovića iz smera pešačke zone centra grada. Kako se u dostupnoj dokumentaciji navodi procenjena vrednost radova iznosi 51,66 miliona dinara bez PDV-a, dok je predviđeni rok za izgradnju pet meseci.
„Projektom saobraćajnice je obuhvaćen deo površine predviđen za kružni tok, deo pristupnih saobraćajnica, trotoarske površine, biciklističke staze i kolsko-pešačke površine i kolski prilazi privatnim posedima. Projekat rekonstrukcije raskrsnice urađen je da bi se ostvarilo efikasnije, racionalnije i bezbednije odvijanje saobraćaja. Projektom rekonstrukcije raskrsnice izvršena je obnova konstruktivne nosivosti i potrebne celovitosti saobraćajnica uz korekciju oblika kolovozne konstrukcije u cilјu produženja njene upotreblјivosti. Projektom rekonstrukcije raskrsnice izvršeno je pobolјšanje geometrijskih elemenata saobraćajnica imajući u vidu ekonomsku opravdanost takvog rešenja”, navodi se u tehničkoj dokumentaciji.

Svaki kružni tok sve skuplјi
Četvrti po redu somborski kružni tok, sa preko 50 miliona dinara, biće ujedno i najskuplјa raskrsnica takvog tipa. Kružni tok na vencima dvojice srpskih vojvoda i Beogradskoj i Ulici 21. oktobra koštao je 2020. godine poreske obveznike 25,5 miliona dinara, dok su preostala dva, doduše manja, kružna toka izgrađena 2017. godine koštala po nešto više od 13 miliona.

Najnovija kružna raskrsnica će imati centralno ostrvo radijusa od četiri metra, dok će spolјni radijus kružnog toka biti 13 metara, tako da će kolovoz u kružnom toku imati širinu od 7,5 metara što omogućava obeležavanje samo jedne saobraćajne trake, pošto će centralni krug biti oivičen betonskim ivičnjakom i kamenom kockom koji će činiti prelazni kolovoz širine od 1,5 metara, dok je na svim prilazima kružnom toku projektovano razdelno ostrvo za razdvajanje saobraćajnih tokova.

U poslednjih pet godina novopredviđeni kružni tok će biti četvrta raskrsnica koja će u Somboru biti rešena na ovakav način. Prethodno su, 2017. godine, urađeni kružni tokovi na ukrštanju Venaca Živojina Mišića i Stepe Stepanovića sa Beogradskom i Ulicom 21. oktobra, kao i onaj na raskrsnici Vojvođanske, Skoplјanske i Ulice Solunskih boraca. Najstarija i dugo jedina kružna raskrsnica, na Vidovdanskom trgu, dobila je novo tehničko i građevinsko rešenje tri godine kasnije, odnosno 2020. godine, kada je ukrštanje Venaca Vojvode Radomira Putnika i Živojina Mišića sa Konjovićevom i Ulicom Miloša Obilića konačno i zaživelo kao pravi kružni tok sa svim saobraćajnim pravilima koja važe za ovakav tip raskrsnice, na koja se Somborci još uvek teško privikavaju.

Do tada su pravo prvenstva, ne mareći za pravila kružnog toka, imala vozila koja su se kretala trasom regionalnog puta Sombor-Subotica, odnosno ona koja su iz Venca vojvode Živojina Mišića nastavlјala Konjovićevom ulicom ili iz nje ulazili na isti taj venac. Ako su tada ovim pravilom bili zbunjeni vozači koji su dolazili van Sombora, privikavanje na pravila kružnog toka na ovoj raskrsnici i danas često dovode do grešaka „domaćih“ vozača.

Izvor: dnevnik.rs

Odelјenje za polјoprivredu i zaštitu životne sredine raspisalo je Oglas za prikuplјanje pisanih ponuda za davanje u zakup gradskog građevinskog zemlјišta koje je u javnoj svojini Grada Sombora a koje se koristi kao polјoprivredno zemlјište do privođenja planiranoj nameni u proizvodnoj 2022/2023. godini – drugi krug.

Za uzimanje u zakup gradskog građevinskog zemlјišta, koje se koristi kao polјoprivredno zemlјište, zainteresovana lica mogu da podnesu zatvorene pisane ponude, a javno nadmetanje sprovešće imenovana Komisija. Pravo na učešće u javnom nadmetanju ima fizičko lice sa prebivalištem u katastarskoj opštini na kojoj se nalazi zemlјište koje je predmet zakupa, kao i pravno lice koje je vlasnik polјoprivrednog zemlјišta u katastarskoj opštini u kojoj se nalazi zemlјište koje je predmet zakupa i ima sedište na teritoriji Grada Sombora.

Grafički pregled katastarskih parcela po katastarskim opštinama, koje su predmet izdavanja u zakup, može se izvršiti na zvaničnom sajtu Geo Srbija- www.geosrbija.rs.

Sve o načinu prijave i potrebnoj dokumentaciji možete da pogledate na sledećem linku: Javni oglas za davanje u zakup gradskog građevinskog zemlјišta koje je u javnoj svojini Grada Sombora a koje se koristi kao polјoprivredno zemlјište do privođenja planiranoj nameni u proizvodnoj 2022/2023. godini

Sve dodatne informacije mogu se dobiti u zgradi Gradske uprave grada Sombora (Županija), Odelјenje za polјoprivredu i zaštitu životne sredine, u kancelariji br. 55 – kontakt osoba Gordana Cvetićanin, svakog radnog dana od 8.00 do 14.00 časova.

Bobi iz Portugala je najstariji pas na svetu, objavljeno je iz Ginisove knjige rekorda.

Bobi, star 30 godina, je čistokrvni alentejski mastif, rasa pasa čuvara stoke, sa prosečnim životnim vekom od samo 12 do 14 godina, objavljeno je na veb stranici Ginisove knjige rekorda.

Ceo život je proveo u selu Conqueiros u centralnoj provinciji Leiria sa porodicom Kosta.

„Kad bi Bobi govorio, samo bi on mogao da objasni njegovu impresivnu dugovečnost“, rekao je Bobijev vlasnik Leonel Kosta (38).

Pas živi prilično uobičajen život – spava po celu noć nakon što se dobro najede. Zimi voli da se smesti ispred kamina i greje. U proleće voli da luta farmom i kroz obližnju šumu.

Sa 30 godina i 266 dana, danas voli da se nakon obroka opusti u svom krevetu i uz vatru.

Izvor: n1info.rs

Fleksitarijansku ishranu kreirala je dijetetičarka Don Džekson Blatner kako bi pomogla ljudima da iskoriste prednosti vegetarijanskog načina ishrane, ali da i dalje uživaju u životinjskim proizvodima u umerenim količinama.

Naziv ove dijete je nastao kombinacijom reči „fleksibilan“ i „vegetarijanac“.

Vegetarijanci eliminišu meso, a ponekad i drugu životinjsku hranu, dok vegani izbegavaju meso, ribu, jaja, mliečne proizvode i sve druge prehrambene proizvode životinjskog porekla. Pošto fleksitarijanci jedu životinjske proizvode, ne smatraju se vegetarijancima ili veganima.

Fleksitarijanska dijeta nema jasna pravila ili preporučeni broj kalorija i makronutrijenata koje treba uneti na dnevnom nivou. U stvari, to je više način života nego dijeta.

Principi na kojima se zasniva fleksitarijanska ishrana:

– jedite uglavnom voće, povrće, mahunarke i integralne žitarice.

– fokusirajte se na proteine biljnog porekla.

– budite fleksibilni i s vremena na vreme uključite meso i proizvode životinjskog porekla u ishranu.

– konzumirajte najmanje obrađene, najprirodnije oblike hrane.

– ograničite unos šećera i slatkiša.

Kao rezultat svoje fleksibilne prirode i fokusiranosti na ono što treba uključiti u ishranu, a ne šta ograničiti, fleksitarijanska ishrana je popularan izbor za ljude koji žele da se hrane zdravije.

Kako birati životinjske proizvode?

Kada uključujete životinjske proizvode, izaberite sledeće kada je to moguće:

– jaja: iz slobodnog uzgoja ili uzgoja na pašnjacima

– živina: organska, iz slobodnog uzgoja

– riba: divlja ulovljena

– meso: od životinja koje su hranjene na travi ili na pašnjacima

– mlečni proizvodi: organski od životinja koje se hrane travom ili sa pašnjaka.

Prednosti fleksitarijanske ishrane

Ishrana bogata vlaknima i zdravim mastima dobra je za zdravlje srca.

Studija koja je obuhvatila više od 48.188 učesnika otkrila je da su oni koji jedu ribu i vegetarijanci imali nižu stopu pojave ishemijske bolesti srca od onih koji jedu meso.

Vegetarijanska ishrana je često bogata vlaknima i antioksidansima koji mogu da smanje krvni pritisak i povećaju dobar holesterol.

Pregledom 15 studija iz 2020. godine utvrđeno je da vegetarijanska ishrana značajno smanjuje sistolni i dijastolni krvni pritisak.

Dodatno, studija iz 2020. godine o vegetarijanskoj, peskatarijanskoj i fleksitarijanskoj ishrani koja je uključivala 10.797 učesnika otkrila je da su oni koji su se pridržavali bilo kog principa ishrane koji isključuje ili smanjuje unos mesa imali niži indeks telesne mase, nivo ukupnog holesterola i krvni pritisak od onih koji su jeli meso.

Fleksitarijanska ishrana vam takođe može pomoći u kontroli telesne mase.

Nekoliko studija je pokazalo da ljudi koji se pridržavaju biljne ishrane mogu da izgube više kilograma od onih koji to ne čine.

Pregled studija na više od 1.100 ljudi otkrio je da su oni koji su konzumirali vegetarijansku ishranu tokom 18 nedelja izgubili 2 kg više od onih koji nisu vegetarijanci. Ova, i druge studije, takođe pokazuju da oni koji se pridržavaju veganske dijete gube više kilograma od vegetarijanaca.

Kako je fleksitarijanska dijeta bliža vegetarijanskoj ishrani nego veganskoj, može da pomogne u gubitku telesne mase, ali verovatno ne toliko koliko bi veganska ishrana pomogla.

Studija sa više od 200.000 učesnika otkrila je da je ishrana koja naglašava značaj biljne hrane i sadrži malo životinjske hrane povezana sa oko 20 odsto smanjenim rizikom od razvoja dijabetesa.

Ishrana sa visokim sadržajem biljnih namirnica kao što su voće, povrće i mahunarke i malo ultraprerađene hrane povezana je sa manjim rizikom od razvoja određenih karcinoma.

Istraživanja ukazuju na to da je vegetarijanska ishrana povezana sa nižom ukupnom incidencom pojave svih maligniteta, ali posebno kolorektalnog karcinoma.

Nedostaci fleksitarijanske ishrane

Neki ljudi mogu da budu izloženi povećanom riziku od razvoja nedostatka hranljivih materija kada smanje unos mesa i drugih životinjskih proizvoda, a ovde se misli pre svega na nedostatak vitamina B12, cinka, gvožđa, kalcijuma i omega-3 masnih kiselina. Vitamin B12 se prirodno nalazi samo u životinjskim proizvodima, pa treba razmotriti primenu suplemenata ovog vitamina kod onih koji praktikuju ovaj princip ishrane, prenose Vijesti.me.

Kod fleksitarijanaca se može javiti nedostatak cinka i gvožđa jer se ovi minerali najbolje apsorbuju iz hrane životinjskog porekla.

Većina orašastih plodova, semenki, celih žitarica i mahunarki sadrže i gvožđe i cink. Dodavanje izvora vitamina C je dobar način da se poveća apsorpcija gvožđa iz biljne hrane. Neki fleksitarijanci ograničavaju unos mlečnih proizvoda i moraju da konzumiraju biljne izvore kalcijuma da bi dobili adekvatne količine kalcijuma. Ovde spadaju kelj, blitva i semenke susama.

Hrana koju bi trebalo da jedete redovno

– proteini: soja, tofu, tempeh, mahunarke, sočivo

– povrće bez skroba: zelje, paprike, prokelji, boranija, šargarepa, karfiol

– skrobno povrće: tikvica, grašak, kukuruz, slatki krompir

– voće: jabuke, pomorandže, bobičasto voće, grožđe, trešnje

– orašasti plodovi, semenke i druge zdrave masti: bademi, laneno seme, čia semenke, orasi, indijski orah, pistaći, maslac od kikirikija, avokado, masline, kokos

– sojino mleko

– alternative mleku na biljnoj bazi: nezaslađeno mleko od badema, kokosa i sojino mleko

– bilje: bosiljak, origano, nana, timijan, kumin, kurkuma, đumbir

– začini: soja sos sa smanjenim sadržajem natrijuma, jabukovo sirće, senf, nutritivni kvasac, kečap bez dodatka šećera

– pića: negazirana i gazirana voda, čaj, kafa.

Šta ne bi trebalo da jedete?

– prerađeno meso: slanina, kobasica, šunka

– rafinisani ugljeni hidrati: beli hleb, beli pirinač, đevreci, kroasani

– dodatni šećer i slatkiši: sokovi, krofne, kolači

– brza hrana: pomfrit, hamburgeri, milkšejkovi.

Izvor: vijesti.me

Recepti iz devedesetih koji će vam probuditi nostalgiju, ali i gorak ukus u ustima.

Ako „step“ sok pamtite kao najgori produkt devedesetih, prevarili ste se – ima gorih. U svakoj srpskoj kući pre 5. oktobra jele su se svojevrsne „delicije“ od onih bednih sastojaka koje smo mogli da iskupimo po frižiderima. Prisetimo se kako su se to snalazile domaćice.

LUDO TESTO

Prednosti „ludog testa“ u ona vremena bile su ogromne – prvo, testo je moglo da stoji i do sedam dana u frižideru, a može da se koristi i za slana i slatka peciva. Svaki frižider imao je u sebi dobro zavezanu kesu, jer je testo raslo kao ludo, što mu i ime kaže, pa je bilo potrebno obuzdati ga.

Potrebno je (za 8 osoba):

500 ml toplog mleka
30 g svežeg ili 12 g suvog kvasca
1 kašičica šećera
1 kašika brašna
400 ml jogurta
2 žumanca
100 ml ulja
1 kašičica soli
1 kg i 300 g brašna

Priprema:

U pola količine toplog mleka rastopiti kvasac, dodati šećer i malo brašna i ostaviti da kvasac nadođe.

U velikoj posudi prosejati brašno, dodati ulje, ostatak toplog mleka, dva žumanca umućena viljuškom, jogurt i nadošli kvasac i sve dobro umesiti dok ne dobijete pomalo lepljivo i glatko testo.

Testo oblikovati u loptu, premazati sa svih strana uljem, takođe premazati najlon kesu i staviti testo u frižider, najmanje 4 sata, a najbolje preko noći.

Ujutru uzimati testo koliko vam je potrebno, razvaljati na blago pobrašnjenoj radnoj površini i praviti šta vam je srcu drago: pogačice, ,mekike, kiflice, pogaču…

TORTA OD JEDNOG JAJETA

Kultna poslastica koju vam je mama barem jednom spremila za rođendan.

Potrebno je za koru:

1 jaje

10 kašika šećera

1 šolja ulja

2dl mleka

16 kašika brašna

3 kašike kakaa

1 prašak za pecivo

Potrebno je za krem:

5dl mleka

4 kašike brašna

1 margarin

10 kašika šećera

Priprema:

Umutite sastojke za koru, a kada je ispečete, presečete je na dva dela. Poprskate sokom od limuna, a onda je nafilujete iznutra i spolja. Ostavite na hladnom i spremna je za konzumaciju. Obavezno zaliti „step“ sokom.

EUROKREM OD BRAŠNA

Samo ime govori koliko je gadno, zato uzmite kašiku Nutele dok se prisećamo recepta.

Priprema:

15 kašika oštrog pšeničnog brašna pržiti nekoliko minuta na laganoj vatri uz stalno mešanje da ne požuti. Čim se oseti miris prženog brašna, odmah ga skinuti sa vatre i uz stalno mešanje, dodavati mleko sve dok se ne dobije gusta kompaktna masa.

Kada to postignete, dodate 250g rastopljenog margarina za kolače i 300g šećera i dobro promešati. Na kraju, dodate 2 kesice vanilin šećera. Prepolovite smesu i drugoj polovini dodate i 50-100g kakaa ili otopljene čokolade za kuvanje. Obe smese izlijete u neku kutiju pravog eurokrema, pa sednete i plačete nad svojom sudbinom.

Izvor: danas.rs

U sklopu obeležavanja Dana grada Sombora, Kulturni centar “Laza Kostić” Sombor organizuje prikazivanje Kabarea “Dobra stara vremena” 16. 2. 2023. godine, u Velikoj Sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, na adresi Venac Radomira Putnika 2, u 20.00 časova.

Puno dobre muzike i duhoviti tekstovi Galeta Jankovića, Mome Kapora i Matije Bečkovića koji nas vode u romantičnu prošlost.

U Kabareu učestvuju velikani srpskog glumišta Tatjana Tanja Bošković i Rade Marjanović uz muzičku pratnju pijanistkinje Pozorišta na Terazijama Tanje Radunović.

Pozivamo vas da se zajedno sa nama podsetite dobrih starih vremena i da na najlepši način proslavimo dan našeg voljenog Grada.

Besplatne ulaznice možete preuzeti na Blagajni Kulturnog centra, na Vencu Radomira Putnika 2, u ponedeljak i utorak, 13. i 14. februara od 10.00 do 13.00 časova.

Broj mesta je ograničen!