Sombor.info

Uredbom o energetski ugroženom kupcu olakšana je procedura i proširena lista korisnika koji mogu da dobiju popuste na račune za struju, gas i daljinsko grejanje.

Cilj je da olašice stignu do 190.000 ugroženih građana, ali je to pravo ostvarila tek trećina od tog broja, piše Euronews.

Od 17. decembra primaju se zahtevi za ovu godinu, a prvi rezultati su ispod očekivanog – u januaru je popust na račune ostvarilo tek 55.500 domaćinstava.

U januaru je najviše energetskih olašica odobreno na području Užica, Vranja, Novog Pazara, Sombora, Leskovca, a u Beogradu samo 2.000. U Prokuplju je bilo 100 zahteva manje nego u istom mesecu prošle godine.

Ko može da konkuriše?

Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da je povećan iznos budžetskih sredstava za zaštitu energetski ugroženih građana sa 1,3 milijarde dinara na četiri milijarde dinara, a pored korisnika struje i gasa Uredbom su sada obuhvaćeni i potrošači toplotne energije.

Pravo na dobijanje statusa ugroženog kupca prošireno je na primaoce uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica, a omogućeno je i da seosko domaćinstvo može steći status ugroženog kupca.

Prema kriterijumima iz Uredbe, pravo na sticanje statusa energetski ugroženog kupca imaju domaćinstva sa jednim članom sa ukupnim mesečnim primanjima do 21.074 dinara, porodice sa dva člana sa primanjima do 33.402 dinara, a za svakog sledećeg člana domaćinstva ukupni mesečni prihodi koji se računaju kao kriterijum za sticanje statusa ugroženog potrošača se uvećavaju za 12.328 dinara.

Prema Uredbi, energetski ugroženi kupac stiče pravo na umanjenje mesečne obaveze za električnu energiju za jednočlano domaćinstvo do 120 kilovatčasova mesečno, za dvočlano i tročlano do 160 kilovatčasova, za četvoročlano i petočlano domaćinstvo do 200 kilovatčasova mesečno i za šestočlano i veće domaćinstvo do 250 kilovatčasova mesečno.

Energetski ugrožena domaćinstva koja koriste prirodni gas za januar, februar, mart, oktobar, novembar i decembar mogu računati na popust za potrošnju kod jednočlanog domaćinstva do 359 kilovatčasova mesečno.

Za dvočlano i tročlano domaćinstvo do 462 kilovatčasova, za četvoročlano i petočlano domaćinstvo do 616 kilovatčasova i za šestočlano i veće domaćinstvo do 770 kilovatčasova mesečno.

Za isporučenu toplotnu energiju umanjenje mesečnog računa je za jednočlano domaćinstvo 60 procenata, za dvočlano i tročlano domaćinstvo 50 odsto, za četvoročlano i petočlano domaćinstvo 45 procenata i za šestočlano i veće domaćinstvo 40 procenata mesečnog računa.

Uredba dozvoljava da se prava na umanjenje računa ostvari bez obzira na prethodni dug za električnu energiju, prirodni gas ili toplotnu energiju.

Ugroženi građani zahteve podnose opštinama i gradovima po mestu prebivališta, a lokalna smaouprava je dužna da u roku od mesec dana odgovori na zahtev, kao i da podatke o energetski ugroženim kupcima dostavljaju energetskom snabdevaču svakog meseca.

Jednostavnija procedura, ali i dalje slab odziv građana

Pomoćnik ministarke energetike Milan Aleksić naglašava da se sada u prijavi gleda mesečni prihod domaćinstva.

"Građani sa ugroženim zdravstvenim stanjem mogu da apliciraju, i seoska domaćinstva sada imaju promenjen način apliciranja - više se ne gleda da li imaju više nekretnina, sada se gleda mesečni prihod seoskog domaćinstva", rekao je on.

Zahtev za sticanje statusa energetski ugrožnog kupca je besplatan, a predaje se gradskoj upravi.

Mali odziv je posledica nedovoljne obaveštenosti građana, pa u Ministarstvu energetike pozivaju lokalne službe da pojačaju infomisanje potrošača o povlasticama.

"Upotrebićemo mehanizme gde ćemo uz pomoć drugih institucija kontrolisati opštine da li se na pravi način primenjuje uredba i da li pomoć dolazi do ljudi kojima je ona potrebna", kaže Aleksić.

Dešava se i da građani nemaju sva dokumenta što usporava proces odobrenja zahteva. Trebalo bi da se zna da neke potvrde elektronski mogu da pribave i same gradske službe.

Izvor: 021.rs

Sombor je 15. februara bio jedan od gradova u Srbiji u kojima je u organizaciji NURDOR-a obeležen Svetski dan dece obolele od raka. Ovogodišnja kampanja održava se pod sloganom „Biti heroj“, a Somborci su simboličnim puštanjem balona hrabrosti i lјubavi poslali poruku podrške za sve male velike superheroje.

Volonterka NURDOR-a Nada Šućur Živanović zahvalila se na podršci koja je oboleloj deci i njihovim roditelјima potrebna tokom cele godine, ukazavši na značaj dobrovolјnog davanja krvi i doniranja matičnih ćelija u lečenju obolelih. „Ako vam kažemo da u našoj zemlјi od 100 lјudi koji mogu dati krv, to uradi samo troje – jasno je da možemo i moramo bolјe! Takođe, u našoj zemlјi postoji svega oko 10 000 registrovanih davalaca koštane srži na 7 miliona stanovnika. Upravo krv i koštana srž su veoma često ono što detetu obolelom od raka spašava život. Pozivamo vas da postanete redovni davalac krvi i potencijalni davalac koštane srži već danas. Vama će to oduzeti 20 minuta, a nekome ćete podariti novu šansu za život“ naglasila je Šućur Živanović.

Akciju je i ove godine podržao Grad Sombor, a prisutne je ispred lokalne samouprave pozdravila članica Gradskog veća Antonija Nađ Kosanović, koja je poslala poruku podrške i ohrabrenja oboleloj deci i njihovim roditelјima, u nadi da će što pre izaći kao pobednici.

Doktorka opšte medicine Stefani Delić predstavila je važnost, način i proceduru doniranja matičnih ćelija, a podršku akciji dali su i Dečiji hor „Šareni vokali“, Crveni krst Sombor sa svojim volonterima, Irina Nikolić, Zumbice i Kik boks sportski klub „Sledgehammer team“.

Sofija i Luka – imena su koja su roditelji u Srbiji najčešće davali svojoj deci 2021. godine, dok se neka decenijama popularna imena kao što su Marija, Jelena, Nikola i Aleksandar nisu čak ni našla među dvadeset najomiljenijih, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Među deset ženskih imena koja su tokom 2021. godine najviše puta upisane u matične knjige rođenih našlo se samo jedno sa liste deset najpopularnijih ženskih imena u Srbiji u prethodnih 70 godina – Milica. I to tek na sedmom mestu.

Više nisu popularna ni imena Ana i Jovana, koja su obeležila prvu deceniju 21. veka, a u zaborav odlazi i Anđela. Imena kao što su Radmila, Ljubica, Vera, Olga i Desanka, koja su obeležila period između dva svetska rata, nisu uspela da povrate nekadašnju popularnost.

Nastankom „druge Jugoslavije“ u modu su ušla imena Slobodanka, Ljiljana, Snežana i Zorica, kojih sada nema ni u tragovima. Među devojčicama rođenim 2021. godine teško je naći i one koje se zovu Ivana, Nataša ili Danijela, a roditelji se retko odlučuju i da svojoj deci daju ime Aleksandra, Gordana ili Biljana.

Popularnost su u međuvremenu stekla kratka imena kao što su Dunja, Mila, Sara, Una, Tara i Nađa, a na listi deset najčešćih u 2021. godini našla su se još i imena Teodora i Nikolina.

Na infografiku u nastavku teksta možete videti deset najčešćih ženskih i isto toliko muških imena u Srbiji, kao i najpopularnija imena po okruzima:

Primat nisu zadržala ni decenijama popularna muška imena kao što su Milan, Dragan i Zoran, a slična sudbina zadesila je i imena Goran i Marko. Dečaci rođeni u Srbiji 2021. godine retko se zovu Dušan i Miloš, a više nisu popularna ni imena Jovan, Petar i Nemanja.

Od imena koja su roditelji često davali svojoj deci početkom 21. veka popularna su i dalje Lazar i Stefan, a u sam vrh izbila su imena Vuk, Vasilije i Bogdan. Na listi deset najčešćih muških imena u 2021. godini nalaze se još Aleksa, Vukan, Filip i Vukašin.

Izvor: n1info.rs

Kaputići za pse su, uglavnom, slatki i privlačni na oko ali da li je ovakva „oprema“ potrebna svim ljubimcima? Koje to rase mogu a koje ne bez zimskih džemperića i ostalih dodataka? Ovo su činjenice i zablude, kažu stručnjaci. Oblačenje pasa sve je popularnije i kod nas, bilo koje godišnje doba da je u pitanju. Kaputići i džemperi za naše najvernije četvoronožne prijatelje najviše se prodaju u jesenjim i zimskim mesecima. Trend, potreba ili nešto treće?

Zablude

1.Zabluda – Svi psi treba da nose kaputiće kako bi se zaštitili od hladnoće. Činjenica je da ne moraju. Prednosti zimske garderobe i dodatnog grejanja, ipak, osetiće psi sa kraćom dlakom, stariji psi, štenci i psi koji imaju određenih zdravstvenih problema. Njima će svakako garderoba biti potrebna. I to odgovarajuća – da pokriva od vrata do repa i da stomak bude zaštićen.

 2.Zabluda - Svi psi se lako i brzo naviknu na garderobu predviđenu za njih. Činjenica je da nekim psima i nije baš najprijatnija i najzabavnija stvar da ih vlasnici obuku i izvedu u šetnju. I dok ima pasa koji uživaju u čarima dodatnog utopljavanja, neke ne treba forsirati da nose kaputiće. Probajte, ako niste sigurni da li vašem psu kaputić treba ili ne, da „testirate“ ljubimca. Pre odlaska u park, obucite mu odelce i sačekajte reakciju. Ako je pas miran, najverovatnije, neće se mnogo buniti ako ste ga „doterali“ za izlazak. Ima pasa koji će malo burnije reagovati ako im se oblačenje ne sviđa.

 3.Zabluda – Većim psima ne trebaju zimski kaputići i džemperi. Činjenica je će neki vlasnici ovo pomisliti. Ima pasa čija dlaka ili poreklo ukazuju da zima može da prođe bez opreme. Retko ćete videti sibirskog haskija obučenog. Ipak, veći psi poput hrtova su osetljiviji na hladnoću i zimu i njima će odelce sigurno biti od koristi. Što se tiče manjih pasa, najčešće obučene su pudle, maltezeri, čivave i drugi patuljasti psi. Niski psi kao jazavčari čije je telo blizu tla ako se pokvase na kiši ili snegu teško se suše i mogu da se razbole pa je dobro da su u takvim uslovima zaštićeni odećom.

 4.Zabluda -Bilo koji džemper i odelo zagrejaće mog psa. Činjenica je da garderoba mora biti pre svega funkcionalna, da zaštiti od kiše i snega. Ipak, kada na primer birate kabanicu, gledajte od kog je materijala, da bude nepromočiva jer glavna funkcija je da pas ostane suv pod njom.

5.Zabluda – Psa treba dooobro ušuškati u garderobu. Činjenica je da vaš pas mora da se kreće. Nemojte da dođete u situaciju da ga toliko stegnete sa garderobom da takoreći ne može da diše a kamoli da se normalno prošeta. Zamislite sebe u takvoj situaciji, natrontani sa debelim džemperom i kaputom, zakopčani i stegnuti, sigurno vam ne bi bila prijatna šetnja.

6.Zabluda – Pseće šape su otporne na sve što ga čeka kada izađe u šetnju. Činjenica je da nekim psima sneg i led nisu najbolji prijatelji i da mogu da naprave veće probleme nego što mislite. Obuća za pse nije samo moda ili trend. U zimskim mesecima nekim psima cipelice zaista pomažu. Za one koji ih ne nose, vlasnici po povratku iz šetnje neka mlakom vodom obrišu šape kako bi odstranili eventualni sneg ili led. Psima će svakako prijati ovakvo grejanje.

7.Zabluda – Kaputići i odela treba da budu dovoljno teški kako bi zaštitili psa od zime. Činjenica je da je tehnologija umešala prste i u modnu industriju. Kvalitetniji a na oko i dodir tanji materijali mogu da se pokažu kao bolje rešenje, jer teže ne znači i bolje. U stvari, ako je odeća preteška, veće su šanse da psu bude ne samo neudobno već i pretoplo. Odeća treba da bude tako napravljena da može lako da se obuče i skine.
Savet – Ako imate većeg psa obavezno idite s njim u prodavnicu gde može da proba kaput ili džemper kako ne bi pogrešili veličinu. Pristalice oblačenja pasa bi vam rekle da sigurno nećete izaći iz radnje sa jednom kupljenom stvari. Jer specijalizovane prodavnice osim toplih papučica, patikica i odela imaju u ponudi i majice, trenerke, pantalone. Čak i uz to odgovarajući nakit.

Izvor: apetit.rs

Nenad Đorđević je bio, najblaže rečeno, neprijatno iznenađen kada je sredinom 2019. godine dobio pismo u kojem ga Infostan obaveštava da je zbog neizmirenih dugovanja pokrenut postupak izvršne naplate.

U rešenju koje je dobio stajalo je da je dužan da plati malo više od 20 hiljada dinara duga sa kamatama, plus deset hiljada troškova za izvršni postupak.

U rešenju se navodi da računi za Infostan nisu plaćeni u periodu od maja 2018. godine, do januara 2019. godine. orđević je tek tada saznao za to, imajući u vidu da računi nisu plaćeni za lokal u Ustaničkoj ulici, koji je on u tom trenutku iznajmljivao jednoj firmi.

U zakonskom roku, Nenad orđević je uložio prigovor na rešenje o izvršenju, čime je cela stvar završila pred Prvim osnovnim sudom. Uz prigovor, priložio je i uplatnicu na kojoj se videlo da je platio račune za period od maja do septembra 2018. godine. Sud je ukinuo rešenje o izvršenju, a advokati Infostana su odustali od dela tužbe za iznos koji je orđević u međuvremenu platio. Ipak, ostalo je nerešeno pitanje duga od 1.582 dinara, kolika je bila vrednost spora.

Nakon četiri održana i dva odložena ročišta sud je presudio u korist Infostana. U sporu koji se vodio zbog 1.582 dinara, sud je odlučio da orđević mora da plati sudske troškove u iznosu od – 93.455 dinara.

U presudi je objašnjeno i kako je sud došao do tog iznosa. Troškovi izvršnog postupka, koji su naplaćeni pošto su računi plaćeni nakon njegovog pokretanja, iznose 10.550 dinara. Za sastav tri obrazložena podneska Infostanovih advokata naplaćeno je 9.000 dinara po podnesku. Za svako održano ročište, njih četiri, orđević će morati da izdvoji po 10.550 dinara, plus po šest hiljada za dva ročišta koja nisu održana. Na sve to, dodate su i sudske takse za presudu u iznosu od 1.900 dinara.

orđević je tokom ovog postupka iskoristio zakonsko pravo da zastupa sebe, što je prema rečima Petra Učajeva, advokata koji je u međuvremenu počeo da ga zastupa, sud iskoristio.

– Ovakva presuda, u kojoj su troškovi višestruko veći od vrednosti spora, nije po sebi nezakonita. Zapravo, može se slobodno reći da je u pitanju uobičajena procedura koju sud primenjuje u 99 odsto sličnih sporova. Ipak, nezavisno od toga, u pitanju je zloupotreba neznanja tuženog, kaže Učajev.

Ključan deo postupka, kako navodi Učajev, dogodio se u trenutku u kojem je Infostan povukao deo tužbenog zahteva čime je spor sa prvobitnih dvadesetak hiljada, smanjen na 1.582 dinara.

– Tuženi u tom trenutku treba da se izjasni da li pristaje na to ili ne. Da je odbio da se saglasi i tražio da sud odbije deo tuženog zahteva, Infostan bi imao pravo na deo troškova srazmeran svom uspehu u sporu. On to nije uradio, već je odlučio da nastavi spor, čime se podrazumeva da je pristao na to da Infostan povuče deo tužbenog zahteva. Sud mu to nije objasnio, nije mu predočio koje će biti posledice njegove odluke. Sud je dužan da stanci pruži pravnu pomoć, a to je u ovom slučaju izostalo, naveo je Učajev.

Ono što je u ovom slučaju takođe problematično je i činjenica da, iako se radi o poprilično jednostavnom sporu, sudu bilo potrebno četiri održana i dva odložena ročišta, pre nego što je došao do presude.

– Potpuno je besmisleno da spor ove vrste traje toliko dugo, a pritom nije bilo ikakve opstrukcije od strane tuženog. On se odazivao svakom pozivu suda, a ročišta su odlagana na zahtev tužioca ili suda. Ovakve stvari se iznova ponavljaju, a posle se sudije žale da imaju ogroman broj predmeta u radu, ističe Učajev dodajući da je takođe problematično i to što Infostan, kao i druga javna preduzeća, angažuju advokate iako imaju pravne službe koje za to primaju platu.

Nenad orđević je uložio žalbu Višem sudu u Beogradu na presudu, i čeka se odluka drugostepenog suda.

Svaki deseti duguje Infostanu

Slučaj Nenada orđevića ni po čemu nije jedinstven. Kako je saopštilo udruženje građana Levica, protiv 272.190 Beograđana se vodi izvršni postupak zbog dugova na ime Infostan računa, dok se sudski postupci vode protiv 5.647 stanovnika glavnog grada. Ove podatke, Levica je dobila od Infostana po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja. Iz istog izvora su saznali da je prosečan dug Beograđana za Infostan na osnovu izdatih računa za decembar prošle godine iznosi 36.410 dinara.

Izvor: danas.rs

Na svečanosti povodom Dana državnosti predsednik Srbije Aleksandar Vučić dodelio je najviša državna odlikovanja zaslužnim pojedincima, udruženjima i ustanovama.

Ovom prilikom, Sretenjskim ordenom trećeg stepena odlikovana je Gimnazija „Velјko Petrović“, za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u prosvetnoj delatnosti, povodom 150 godina rada.

Priznanje je predsednik Srbije uručio direktoru Gimnazije Dušanu Miškoviću, a somborsku Gimnaziju za odlikovanje je predložio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

retenjsko ordenje dodelјuje se za izuzetna dela i velike zasluge.

Prva rata (akontacija) naknade za odvodnjavanje za fizička lica dospeva 15. februara, ali će obveznici zbog prazničnih dana biti zaduženi 17. februara, kažu iz JVP “Vode Vojvodine”.

U rešenjima za prošlu godinu obveznicima piše da su do dobijanja novih rešenja dužni da plaćaju akontacije u visini poslednje prošlogodišnje rate. Obveznicima koji su dostavili svoje kontakt podatke, kao i u prethodnom periodu, stići će SMS poruka kao podsetnik da dospeva prva ovogodišnja rata naknade za odvodnjavanje.

Osnovne informacije o plaćanju naknade obveznici mogu dobiti pozivanjem korisničkog servisa na broj 0800/21-21-21. Pozivi su besplatni i vremenski ograničeni.

Juče je zamenica predsednika opštine Dejana Salaj posetila opštinsku organizaciju Crvenog krsta u Odžacima, povodom obeležavanja 77 godina postojanja i rada ove organizacije.

13. februar se obeležava kao dan kada je 1946. godine održana osnivačka skupština opštinskog odbora Crvenog krsta Odžaci na kojoj su izabrani upravni i nadzorni odbor, sekretar i predsednik ove organizacije. Prema rečima Ljilјane Mladenović sekretara Crvenog krsta u Odžacima, ova organizacija je verovatno postojala i ranije, ali je pre 77 godina dobila svoj institucionalni oblik, dok je u decenijama koje su usledile zahvalјujući velikom broju volontera realizovala programe pomoći ugroženima.

Tokom posete je zaklјučeno da postoje brojne oblasti u kojima treba graditi institucionalnu saradnju opštine Odžaci sa Crvenim krstom u našoj opštini.

Država planira da od 1. januara 2024. zabrani uvoz polovnih automobila Euro 3 i Euro 4 standarda, dok će od 1. januara 2025. u ponudi biti dostupna samo vozila Euro 6 standarda, odnosno 2014. godište i mlađe. Nova regulativa mogla bi da dodatno poveća cene korišćenih automobila, koji su tokom prošle godine već poskupeli za 24%.

Gost emisije „Pokreni se“ na Nova S bio je Slobodan Marjanović, član upravnog odbora srpske Asocijacije uvoznika vozila i delova, koji se ovom prilikom bavio temom zabrane uvoza starijih polovnjaka.

Prema njegovom mišljenju, ova zabrana neće mnogo uticati na kupce slabijih finansijskih mogućnosti, jer će i 2025. moći da kupe automobil star 11 godina. Marjanović smatra da bi zabrana uvoza polovnjaka Euro 3, Euro 4 i Euro 5 standarda doprinela boljem kvalitetu vazduha, jer vozila Euro 6 standarda emituju i nekoliko stotina puta manje čestica od automobila Euro 3 standarda. Treba napomenuti da su se tokom 2022. godine, u Srbiji najviše kupovali automobili od 10 do 15 godina starosti, koji su uglavnom Euro 4 standarda.

Pored toga, član upravnog odbora srpske Asocijacije uvoznika vozila se osvrnuo i na tržište novih automobila, koje je prošle godine zabeležilo ogroman pad, pre svega zbog nedostatka komponenti i rata u Ukrajini.

Izvor: nova.rs

On se sumnjiči da je u januaru ove godine, u okolini Odžaka, oštrim predmetom usmrtio svog šezdesetčetvorogodišnjeg strica u kući.

Policija u Somboru uhapsila je S.I. (21) zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo.

On se sumnjiči da je u januaru ove godine, u okolini Odžaka, oštrim predmetom usmrtio svog šezdesetčetvorogodišnjeg strica u kući, kao i da je njegovo telo potom sakrio u šahtu.

S.I. je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru, navodi se u saopštenju MUP-a.

Izvor: telegraf.rs