Sombor.info

Suzbijanje zagađenja prouzrokovanog farmaceutskim i poljoprivrednim sektorom ključ je u borbi protiv širenja superbakterija koje su otporne na lekove. Naime, prema predviđanjima stručnjaka, one bi do 2050. godine mogle da usmrte do 10 miliona ljudi godišnje.

„Sve je očiglednije da okolina igra ključnu ulogu u razvoju, prenošenju i širenju“ otpornosti antimikroba (AMR), ističe UN u svome izveštaju. Ta otpornost razvija se kada mikroorganizmi kao što su: bakterije, virusi, paraziti ili gljivice postaju otporni na antimikrobne terapije na koje su ranije bili osetljivi.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra antibiootpornost pretnjom i strahuje da se svet kreće prema dobu u kojem će svakodnevne infekcije ponovno početi da ubijaju. UN procenjuje da je 1.27 miliona smrti u 2019. godini bilo povezano sa infekcijama otpornim na lekove. Očekuje da bi do 2050. godine ta brojka mogla da poraste na čak 10 miliona novih smrti, godišnje.

Ovakvu vrstu otpornosti podstiče i preterana primena antibiotika, ali UN ističe i druge faktore koji se ređe spominju. Tako napominje da je otpornost „usko povezana sa trostrukom krizom naše planete: klimatskom krizom, gubitkom bioraznolikosti i prirodnih staništa, te zagađenjem i otpadom“.

Zagađenje, posebno povezano sa farmaceutskom industrijom i poljoprivredom, omogućava zapravo antimikrobima da prodru u okolinu, najbrže u reke.

„To je istinski problem jer su reke često izvor naše pitke vode“, ističe mikrobiolog Džonaton Koks sa britanskog Univerziteta Aston, koji nije učestvovao u predmetnom izveštaju UN-a.

„Možemo već da govorimo o tihoj pandemiji“, kaže Koks. UN predlaže niz rešenja usmerena na sektore koji pogoršavaju taj problem.

Bolnice bi morale da ugrade specifične kolektore za pročišćavanje otpadnih voda i morale bi da garantuju trajno uništenje lekova, ističu stručnjaci.

U poljoprivredi se savetuje da „se ponovo procene granice antimikroba“ te da se „smanji otpad“ kako bi se zaštitile vode.

Izvor: danas.rs

U samo jednom danu donete su tri odluke koje će značajno skresati budžete građana Srbije. Narodna banka povećala je kamatnu stopu, a time i poskupela vaše kredite. Vlada je rešila da odmrzne cenu mesa i podigne cenu hleba Sava.

Hleb

Hleb Sava ubuduće će koštati 57 dinara, a ne 53,5 dinara kao do sada. Ovo je predviđeno novom Uredbom o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, koji je u četvrtak usvojila Vlada Srbije. Ovaj udarac po džepu će najviše osetiti oni najsiromašniji, koji su ujedno i najčešći kupci hlaba Sava.

„Maksimalna maloprodajna cena hleba iz člana 2. ove uredbe je 57 dinara, a maksimalna proizvođačka cena je 48,88 dinara“, stoji u danas usvojenoj uredbi, piše N1.

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije (u trenutku nastanka ovog teksta Službeni glasnik još nije objavljen) i važi do 30. juna 2023. godine.

Kamata

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 0,25 odsto, na nivo od 5,5 procenata, saopštili su iz NBS. Ovo je već 11. uzastopni mesec u kojem raste referentna kamatna stopa.

Referentna kamatna stopa poslednji put je porasla u januaru, kada je povećana za 0,25 odsto, te je iznosila 5,25 procenata.

Referentna kamatna stopa je i pre toga rasla iz meseca u mesec. Prvo povećanje je zabeleženo u aprilu, kada je ova kamatna stopa porasla za pola procenta, te je iznosila 1,5 odsto.

Profesor ekonomksog fakulteta Ljubodrag Savić objašnjava da je rast kamatne stope očekivan i da je to realnost u trenutku kada inflacija raste.

On objašnjava da će posledice rasta referentne kamtne stope osetiti oni koji imaju promenljivu kamatnu stopu – naročito ako je reč o dinarskim kreditima.

„Za one koji su uzeli male iznose kredita, to neće predstavljati veliko opterećenje, ali za one koji su imal investicione kredite na duži period, to može biti znčajno opterećenje“, navodi Savić.

Nisu bezbedni ni oni sa deviznim kreditima i varijabilnim kamatnim stopama.

„Njima će doći do povećanja mesečnih rata za onoliko koliko je porastao euribor. On je sada u negativnoj vrednosti i još uvek se odbija od kamatne marže. Ne treba očekivati da će to potrajati, pitanje je dana kada će i Centralna evropska banka morati da se prilagođava i prihvati inflaciju“, kaže iskusni ekonomista.

Meso

Vlada Srbije ukinula je ograničenje cena na pojedine vrste mesa, agroekonomista Milan Prostran smatra da će epilog ovakve odluke je biti poskupljenje te namirnice, kao i da će prva na udaru poskupljenja biti piletina.

Naime, odlukom Vlade Srbije, cene određenih vrsta mesa više nisu ograničene.

U pitanju su but i plećka bez kostiju, kao i vrat i slabina sa kostima, a trgovci će moći slobodno da formiraju cene svežeg pilećeg trupa.

Agorekonomista Milan Prostran navodi da kad „pustite nekoga sa lanca“, obično počine da „divlja“.

„Trgovci su bili skoro godinu dana pod kontrolom cena, sa pomeranjem naviše. U celom lancu proizvodnje mesa, pre svega živinskog biće pokušaja da cene idu na gore“ ,kaže Prostran dodajući da to nije dobro rešenje jer će tako potrošači posegnuti za kupovinom mesa manjeg kvaliteta.

Najpre će poskupeti živinsko meso

Sagovornik Nove ističe i da treba očekivati da će poskupljenja biti, al ida će se i cene možda vratiti nazad jer će trgovci ostati bez kupaca.

„Dakle, meso će poskupeti. To je psihološki model. S druge strane, mislim da će pre poskupeti živinsko meso. To je najjejftinije u odnosu na druge vrste mesa, a koriste ga svi potrošači, bez obzira na pol, uzrast, veru…Tu će pokušati da dođu do nešto većeg poskupljenja, nego, kod svinjskog, koje je i inače ugroženo zbog proizvođača koji su teškoj situaciji“, kaže Prostran.

Napominje i da se plaši da će cene hrane i u narednom periodu rasti, kao i da i dalje uvozimo velike količine iste.

Podsetimo, Vlada Srbije ranije je Uredbu o ograničenju cena o osnovnim životnim namirnicama kojom se u cilju sprečavanja i otklanjana štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja, ograničavaju proizvođačke cene i cene u trgovini na veliko i malo osnovnih životnih namirnica.

Izvor: nova.rs

U Srbiji će danas biti oblačno, mestimično sa kišom ili snegom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Pre podne u Negotinskoj Кrajini, a posle podne i u delovima severne Srbije očekuje se razvedravanje.

Najniža temperatura od minus šest do jedan stepen Celzijusa, a najviša dnevna od tri na jugoistoku do 10 stepeni na istoku Srbije.

Vetar slab, na severu i istoku, kao i u planinskim predelima povremeno jak, severni i severozapadni, uveče u slabljenju.

U Beogradu će pre podne biti oblačno, ujutro sa slabim snegom, a posle podne i uveče očekuje se postepeno razvedravanje.

Najniža temperatura od minus dva do jedan stepen Celzijusa, najviša dnevna oko šest stepeni. Vetar slab i umeren zapadni, u toku dana severni i sevrozapadni.

Očekivana biometeorološka situacija izazvaće uobičajene tegobe kod većine hronično obolelelih i osetlјih osoba. Nesanica i glavobolјa su očekivane meteoropatske reakcije.

Izvor: nova.rs

Povodom proslave Dana Grada Sombora, u periodu od 16. do 18. februara, biće upriličen niz kulturno-umetničkih, zabavnih i sportskih sadržaja. Ovogodišnji 274. rođendan Sombora nosi naziv "Zagrljaji gradskog jezgra -od odbrambenog šanca do somborskih Venaca 1685-2023."

Dan Grada Sombora obeležava se 17. februara, u znak sećanja na dan kada je 1749. godine Sombor od carice Marije Terezije dobio povelju kojom je uzdignut u status slobodnih kraljevskih gradova.

Osim velikog koncerta Dženana Lončarevića, koji je zakazan za petak, 17. februar, sa početkom u 21 sat, organizator je objavio i ostatak programa. U nastavku vam donosimo kompletan sadržaj ove trodnevne manifestacije:

Četvrtak, 16. februar

- 18h, promocija knjige „Kako je nastala pesma Santa Maria della Salute“ Laze Kostića, Svečana sala Županije, Sombor
- 20h, predstava „Dobra stara vremena“, Velika sala KC Sombor

Petak, 17. februar

- Od 11 do 15h, promotivne ture po Vencu i unutar gradskog jezgra, uz stručno vođenje i vožnju fijakerom
- 11h, otvaranje izložbe „Vekovi somborskog venca“, Gradski muzej Sombor
- 12h, Svečana akademija "Zagrljaji gradskog jezgra od odbrambenog šanca do somborskih Venaca 1685-2023.", Velika scena Narodnog pozorišta Sombor
- 18h, otvaranje izložbi „Zagrljaj gradskog jezgra“ i „Pasteli Milana Konjovića“, galerija Milan Konjović
- 19h, sportski spektakl „SerbianBattle Chanpionship 47“, Gradska hala Mostonga
- 20h, pozorišna predstava „Tramvaj zvani želja“, Narodno pozorište Sombor
- 21h, koncert Dženana Lončarevića, Trg Svetog Trojstva

Subota, 18. februar

- Od 11 do 16h, promotivne ture po Vencu i unutar gradskog jezgra, uz stručno vođenje i vožnju fijakerom
- 19h, gala koncert profesora i učenika Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor, Veika sala Gradske kuće

Svi sadržaji koji će biti organizovani povodom Dana Grada Sombora biće besplatni, a istim povodom, Sportski centar „Soko“ 17. februara će omogućiti posetiocima besplatan ulaz na bazen.

Izvor: Radio Apatin

Kao nekadašnja močvarna oblast Sombor i njegova okolina su „na zelenu granu“ izašali tek kada je ovaj deo Vojvodine prošaran kanalskom mrežom, koja je odvela vodu za ravnice i za sobom ostavila neverovatno plodnu zemlјu, černozem.

Danas, kada je severozapad Vojvodine, kojem je Sombor administrativni centar, prokrvlјen sa oko 200 kilometara kanalske mreže od koje je velik broj i plovan, sami kanali i njegove obale predstavlјaju i ogroman turistički potencijal.
Viziju kanala kao okosnice turizma, sami stanovnici Sombora i okoline su odavno prepoznali, pa su kanalske obale prosto načičkane vikend naselјima kojima dominiraju i skromne vikendice, dostatne tek za jednog ili dvojicu zalјublјenika u sportski ribolov, ali i prave vile koje mogu da prime daleko veći broj onih koji su namerni da uživaju u netaknutoj prirodi kanala, ali i samog Dunava koji je okosnica kanalske mreže.

Međutim, sistem kanala koji je počeo da se izgrađuje još u 18. veku ima daleko više potencijala, čega je svesna i lokalna samouprava, pa su se tako ovih dana somborski gradonačelnik Antonio Ratković i načelnik Zapadnobačkog okruga Goran Nonković, zajedno sa saradnicima sastali sa direktorom Agencije za upravlјanje lukama Vukom Perovićem i savetnikom za održivi turizam u Vladi Srbije Markom Bajićem. Povod za sastanak bilo je uspostavlјanje saradnje između Grada Sombora i Agencije za upravlјanje lukama na zajedničkom radu na uređenju upravlјanja rečnim i kanalskim tokovima na teritoriji grada, što je od posebnog značaja, budući da je teritorija Grada Sombora mesto na kome Dunav ulazi u Srbiju i gde započinje nekoliko bitnih kanalskih tokova.

Učesnici sastanka su iskoristili ovu priliku ne bi li posebno istakli da je potrebno povećati iskorišćenost kanala u turističkom smislu i omogućiti promotivne i turističke plovidbe od prevodnica kod Bezdana, koje imaju i veliki istorijski značaj, do Sombora, kao i svih usputnih tačaka od interesa za turiste. Tokom sastanka razgovarali su i o potencijalnim lokacijama za izgradnju pristaništa manjih kapaciteta na kanalima kod naselјenih mesta, što bi uvrstilo Sombor na mapu gradova koji su nosioci kanalskog turizma u Srbiji. Tokom sastanka bilo je reči i o pripremanju konferencije kojom će biti promovisan projekat „Zaplovimo Srbijom” – zajednički projekat Agencije za upravlјanje lukama i Vlade Republike Srbije, koji za cilј ima podizanje pristaništiih kapaciteta, povećanje turističke ponude, sa posebnim akcentom na zaštitu prirodnog i kulturno-istorijskog nasleđa.

Izvor: dnevnik.rs

Književnica Jelena Vukelić iz Sombora dobitnica je Vibove nagrade lista „Politika” za najbolјu mladu satiričarku i prva žena laureatkinja ovog značajnog priznanja koje se dodelјuje od 1995. godine, u znak sećanja na istaknutog srpskog satiričara Vladimira Bulatovića Viba (1931–1994).

Aforizme, poeziju i književne recenzije nagrađena autorka objavlјuje u mnogim listovima, časopisima i portalima, a zastuplјena je u zbornicima aforizama „Aforizam i žena” i „Žensko pismo”, te panoramama poezije „Arte stih” i „Almanah poezije”.

Rođena je u Somboru, gde i živi. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i stekla zvanje master filozof. Više od deset godina ispisuje aforizme, filozofeme, gnome, maksime, sentence, epigrame i satirične komentare. Zapažena je i kao pesnikinja lirske i refleksivne poezije, te kao recenzentkinja pesničkih i publicističkih dela.

Uspešno spajajući dve oblasti kojima se bavi, dokazuje da aforistika nije samo književni već i filozofski žanr. Osim o egzistencijalnim pitanjima, u svojim aforizmima dotiče se tema iz politike, ekonomije, obrazovanja, književnosti, medija, lјubavi, braka, odnosa među polovima... Nјeni zapisi su proniclјivi, višeznačni, kritički uz obaveznu dozu reskog humora. Unosi u njih moderne pojmove i termine, svojstvene mladoj generaciji, a često i idiome, žargon i sleng, koji aforizmima daju živopisnost i ležernost i pomažu u oslobađanju od društvenih konvencija, opuštaju i rasterećuju, pa stoga imaju i terapeutsku funkciju.

U najužoj konkurenciji za ovogodišnju Vibovu nagradu bile su i Esma Sarić i Radojka Draganić.

Odluku o dobitnici jednoglasno je doneo žiri, kojem je na čelu bio Dragutin Minić Karlo, a u odlučivanju su učestvovali Aleksandar Apostolovski, Aleksandar Čotrić, Mitar Đerić Laki i Jovan Zafirović.
Priznanje našeg lista dobitnici će biti uručeno 8. marta, na dan rođenja Vladimira Bulatovića Viba.

Izvor: politika.rs

Brojni Apatinci i drugi humani ljudi udružili su se proteklih nekoliko meseci kako bi pomogli šestogodišnjem Danilu Balaću u njegovoj borbi za lepše i srećnije detinjstvo. Nažalost, još uvek nije prikupljeno dovoljno sredstava, te apelujemo na sve ljude dobre volje da pomognu ukoliko su u mogućnosti.

Prema poslednjem preseku Fondacije „Budi human“, prikupljeno je oko 2,5 miliona dinara od potrebnih 4,8 miliona.

Prema rečima Danilove majke Dubravke, on se trenutno oseća dobro i spreman je za novu operaciju.

„Novi termin za operaciju je 27. februar, a ona će biti obavljena u Novom Sadu, na klinici Parks. Za ovu operaciju su obezbeđena sredstva, ali su nakon nje Danilu potrebni intenzivni tretmani logopeda, defektologa i montesori defektologa, za šta nema dovoljno novca na računu“, izjavila je Dubravka Balać, te još jednom zahvalila svima koji su do sad na bilo koji način pomogli put ka Danilovom napretku.

Podsećamo, naš mladi sugrađanin ima dijagnozu epilepsije, kao i dijagnozu iz spektra autizma, koja udružena sa epilepsijom dodatno usporava njegov dalji razvoj i oporavak.

Danilu možete pomoći slanjem sms poruke, sadržine 1364, na broj 3030.

Izvor: Radio Apatin

Umorni ste, nemate energije, ne osećate se dobro, a niko vam ne veruje. Sindrom hroničnog umora je ozbiljna bolest zbog koje trpi ceo organizam. Zbog ove bolesti se gubi posao, narašuva se kvalitet života u celosti, a krajnji stepen je invaliditet.

Postvirusni sindrom umora je neurološka bolest za koju od 1969. godine postoji šifra. Drugi naziv za ovu bolest, koji neurolozi često koriste je mijalgični encefalomijelitis , a treći naziv je sindrom Epštajn – Bar virusa.

„Smatra se da je Epštajn – Bar virus uzrok ove bolesti, ali to nije potvrđeno. Postoji više teorija. Smatra se da veći broj virusa ima ulogu u nastajanju ove bolesti i uglavnom je to herpes familija virusa, to je Epštajn -Bar virus na prvom mestu, i obično se kaže da su oni koji su imali infektivnu mononukleozu u većem riziku od sindroma hroničnog umora“, kaže za portal N1 prof. dr Branislav Milovanović, neurokardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, koji se više od 20 godina bavi sindromom hroničnog umora.

Drugi virusi kao što su citomegalovirus, varičela zoster virus, i ostali herpes virusi, ali i određene bakterije, pominju se koksijela burneti bakterija, zatim hlamidija, mikoplazma i borelia, tako da etiologija još nije razjašnjena.

Prvi naziv bolesti postvirusni sindrom umora je promenjen, pa u naziv stoji sindrom hroničnog umora, kako bi se ukazalo na multidisciplinarnost vezanu za taj problem. Ova bolest priznata je od strane Svetske zdravstvene organizacije i ima šifru R-53,8.

Genetski faktor ima važnu ulogu

Kada je u pitanju sindrom hroničnog umora, prof. dr Milovanović kaže da genetski faktor ima važnu ulogu i da žene više obolevaju od ovog sindroma, nego muškarci.

„Ova bolest se javlja u dva perioda, u periodu puberteta, oko petnaeste, šesnaeste godine, i oko tridesete godine, što govori da je to bolest mladih ljudi i to izuzetno teška bolest“, kaže prof.dr Milovanović.

On ističe da nije u pitanju običan umor, koji se javlja posle nekog fizičkog ili psihičhog napora, posle kog se odmorite, naspavate i nastavite dalje život bez problema.

„Sindrom hroničnog umora je ozbiljno stanje u nivou onkološke bolesti i HIV-a, koje se javlja kod mladih ljudi i dovodi do invaliditeta“, ističe sagovornik portala N1.

On dalje objašnjava stepene ove bolesti, kojih ima četiri: prvi i drugi stepen su toliko teški da osoba ne može da funkcioniše na poslu, napušta ga i pritom je niko ne razume ni na poslu ni u kući. U trećem stepenu osoba ne može da izađe iz kuće, dok je kod četvrtog stepena osoba „vezana“ za krevet.

Za ovu bolest nije postojalo razumevanje

Nerazumevanje za ovu bolest nastaje i, kako navodi profesor, kada se jave prvi simptomi, osoba počinje da traži doktore, rade se ispitivanja i ništa se ne pronađe, a osobi nije dobro, nema energije.

„Kako je osoba po prvi put dobila anksiznost, fobije, depresiju, tada se to pripiše psihološkom faktoru i osoba završi kod psihijatra. Dalje se to tretira kao psihički problem, što se dugo i smatralo, ali nije tako. U pitanju je komplikacija osnovne, organske bolesti. To znači da su oštećene mitohondrije koje proizvode energiju“, kaže profesor Milovanović.

Dijagnostikovanje sindroma hroničnog umora

Profesor dalje objašnjava da to ne može da se dokaže običnom dijagnostikom, osim ako se radi biopsija mišića, što je veoma komplikovano i invazivno i ne može da se radi svakom pacijentu, u pitanju su na hiljade ljudi.

U svetu se otvaraju instituti za ispitivanje mitohondrija i pokušava se da se nađe određeni test koji može da dokaže prisustvo ove bolesti.

„Postoji jedno testiranje koje može da potvrdi oštećenje kod ove bolesti, a to je testiranje funkcije autonomnog nervnog sistema, odnosno neurokardiološko testiranje. Problem kod ovog testiranja je taj što je u pitanju visokosofisticirana medicina i ne postoji veliki broj centara u svetu koji se bave tom problematikom“, dodaje profesor.

Pored referentne laboratorije u Londonu gde se iz ove oblasti edukovao i sam profesor Milovanović kao stipendista „Wellcome Trust-a“ , postoje još četiri značajne laboratorije u Americi gde se testira funkcija autonomnog nervnog sistema, kao što su Hardvard, Univerzitet Džon Hopkins, Mejo klinika i NASA centar u Hjustonu.

Profesor navodi i centre u regionu koji su vezani za laboratoriju u Londonu i to su klinika “Rebro” u Zagrebu i Klinički centar u Ljubljani. Oni su, posle Srbije, počeli da primenjuju tu dijagnostiku, ali su vezani za neurološke bolesti i ne bave se hroničnim umorom.

Kriterijumi za postavljanje dijagnoze

„Postoje jasno definisani kriterijumi za postavljanje dijagnoze hroničnog umora od strane više organizacija u svetu još od 1969. godine, a to su kanadski kriterijumi, japanski (Fukuda) kriterijumi, internacionalni kriterijumi (obično su to američki) i engleski kriterijumi“, kaže profesor Milovanović.

Simptomi hroničnog umora
Profesor kaže da postoje osnovni, sporedni i dodatni simptomi hroničnog umora.

Glavni simptoma hroničnog umora:

– umor koji se prvi put javlja u životu, koji remeti vaš normalan život i koji traje duže od šest meseci, a po engleskim preporukama, duže od tri meseca.

– neosvežavajuće spavanje i poremećaj spavanja, primećujete da mnogo spavate ili se budite neodmorni iako ste se spavali.

– gubitak energije posle fizičkog napora, to je karakteristično.

Sporedni simptomi hroničnog umora:

– kognitivni poremećaji (problem sa pamćenjem, sa koncentracijom, “magla” u glavi, zaboravljanje reči)

– poremećaj ortostatske stabilnosti, dakle disautonomije, što je vezano za neurokardiologiju (krize svesti, nestabilnost prilikom ustajanja, lupanje srca prilikom ustajanja, vrtoglavice).

Dodatni simptomi:

– fibromijalgija (bolovi u mišićima)

– Iritabilni kolon (creva), kod 80 odsto ovih pacijenata

– psihološki problem (anksioznost, depresija, fobije)

– autoimmune bolesti (Hašimoto sindrom, policistični jajnici, insulinska rezistencija).

Lečenje

Profesor Milovanović ističe da kada se bolest ne dijagostikuje na vreme, kada traje dugo – pet, 10, 20, pa čak i 30 godina, pacijenti uđu u to stanje kada postanu invalidi.

„Njima niko ne veruje, leže kod kuće, a kako imaju i psihološke probleme, smatraju da je to depresija. A kod ovih pacijenata su u stvari oštećene mitohondrije, postoje multisistemski ispadi, što znači da su svi sistemi zahvaćeni i bukvalno uništeni. Kod njih dolazi do poremećaja autonomnog nervnog sistema, poremećaja imunog sistema, metaboličkog poremećaja. Tako da je i lečenje problematično“, objašnjava profesor.

Prema navedenim preporukama, može da se pomogne u pet do 10 odsto slučajeva, međutim profesor kaže da to nije tačno.

„Lečenje mora da bude multidisciplinarno, da to bude bazično lečenje, od mitohondrija, gde tačno znate koje lekove treba da dajete da produkujete više energije u organizmu, ali i koje lekove ne smete da dajete. Treba da se leči autonomna disfunkcija (krize svesti, ortostatske nestabilnosti). Takođe treba da se uključe i druge specijalnosti da bi se lečili ti ispadi”, navodi profesor.

Kako su u pitanju virusi i bakterije, odnosno hronična infekcija, profesor kaže da bi trebalo ustanoviti koja je infekcija u pitanju, pa da se eventualno uključe antibiotici i svaka vrsta antivirusne terapije. To bi bilo kauzalno lečenje, odnosno prema uzroku infekcije.

„Za lečenje ove bolesti morate da imate multidisciplinarni tim, da imate znanje i morate da restaurirate ceo organizam koji je potpuno uništen“, kaže profesor.

Zato je važno da se otkrije bolest na vreme i zaustaviti taj proces, jer ako bolest traje kratko mogu da se postignu rezultati u lečenju.

„Lečenje ove bolesti traje od sedam meseci do dve godine, ako bolest duže traje, da bi pacijent stao na noge“, dodaje prof. dr Milovanović.

izvor: n1info.rs

Čini se da poslednjih godina viđamo sve više krpelja. U većini slučajeva su vlasnici pasa ti koji primete ovog parazita na svom ljubimcu, ali se dešava i da se on slučajno otkrije, za vreme redovnog pregleda kod veterinara.

Ovi člankonošci, nimalo privlačnog izgleda, hrane se krvlju svoje žrtve (koja može biti i životinja i čovek), tako što obično vrebaju na grani nekog grma, šiblja, ili u visokoj travi. Svojim posebnim aparatom koji je osetljiv na povećanje koncentracije ugljen-dioksida, otkrivaju svoju žrtvu koja prolazi mimo njih. Ubod krpelja se ne oseća jer on koristi «lokalni anestetik» pa se često tek nakon nekoliko dana otkrije njegovo prisustvo, kada se već nasisao krvi. Posle nekoliko dana hranjenja, krpelji se višestruko povećaju i izgledom podsećaju na mladež, zelenkasto-braon boje.

Krpelji mogu biti prenosioci većeg broja bolesti, kako ljudi, tako i životinja. Jedna od bolesti o kojoj se, ne bez razloga, mnogo govori je tzv. lajmska bolest ili borelioza. U pitanju je zoonoza (znači da od nje podjednako oboljevaju i ljudi i životinje) koja može imati vrlo teške posledice. Prouzrokovač je svrdlasta bakterija Borrelia burgdorferi koju mogu da prenose krpelji iz roda Idžodes.

Bolest je duge inkubacije (do šest meseci), hroničnog toka i često sa nejasnom, netipičnom kliničkom slikom. Kod pasa se najčešće ispoljava u vidu poliartropatije, artritisa koji se pojavljuje čas na jednom, čas na drugom zglobu ili na više njih odjednom, zatim povećanjem limfnih čvorova, a takođe može da izazove oštećenje bubrega a u nekim slučajevima i nervne poremećaje itd.

Ne oboljevaju sve životinje koje je ubo inficirani krpelj. Posebnim serološkim testovima može se utvrditi da li je titar antitela povećan ukoliko se sumnja da pas ispoljava simptome koji navode na lajmsku bolest. Lečenje se vrši određenim vrstama antibiotika, u toku četiri nedelje. Ako je lečenje otpočeto na vreme, ne bi trebalo da bude razloga za brigu, međutim kod zanemarenih, zastarelih slučajeva, posledice su mnogo teže i takvi pacijenti često moraju uzimati lekove i do kraja svog života.

Što tiče prevencije, ona je dvojaka: postoji vakcina protiv ove zarazne bolesti, a takođe je važno odbraniti se od krpelja. Mali je broj zaista efikasnih sredstava koji će pružiti zaštitu od krpelja iz roda Idžodes i da time spreče infekciju Borelijom. Najbolje je oko ovog posavetovati se sa veterinarom pošto mnogi proizvodi štite od drugih vrsta krpelja ali ne i ove. Pažljivo pregledajte svog psa dan posle izleta ili boravka na terenu sa visokim rastinjem.

Krpelji najviše vole da se «prikače» u predelu glave i vrata. Ukoliko pronađete krpelja, ne pokušavajte da ga sami izvadite, a pogotovu nemojte upotrebljavati ulje, alkohol i druge tečnosti! Uklanjanje krpelja prepustite stručnom licu, i to što pre, kako bi se verovatnoća infekcije minimalizovala.

Često čujete da kada neko ima problem sa želudcem kao glavni uzrok navodi Heliko bakteriju.

Nutricionista Ivana Mišić pokušala je da bliže pojasni kakava je to ustvari bakterija i na koji način možete prepoznati simptome.

– Heliko bakterija odnosno Helicobacter pylori je vrsta bakterije koja najčešće dovodi do infekcije u stomaku

– Heliko bakterija je sitna, gram negativna bakterija spiralnog oblika sa velikom sposobnošću preživljavanja.

– Ovo je ujedno i jedina bakterija koja može da opstane u izuzetno kiselom okruženju želuca i na temperaturi od 37 i više stepeni i vrlo je pokretljiva.

– Smatra se da gotovo polovina svetskog stanovništva u svom organizmu ima heliko bakteriju, ali mnogi to ni ne znaju zbog izostanka simptoma.

Koji su simptomi

• Bolovi u stomaku koji su jači kada je stomak prazan. Bol je uglavnom tup.
• Nadimanje
• Mučnina
• Gubitak apetita
• Često podrigivanje
• Nenamerni gubitak kilograma
• Bol u stomaku praćen osećajem peckanja

Na koji način se proverava da li imate Heliko bakteriju

– laboratorijski test krvi na antitela heliko bakterije – Antitela su proteini koje imuni sistem proizvodi da bi se oslobodio bacila. Obično ostaju u našem organizmu u slučaju da se ponovo borimo sa istom bakterijom. Pozitivan test može pokazati ranu izloženost Helicobacter pilori, ali ne i aktivnu infekciju.

– test daha kojim se može uočiti ugljenik koji stvara heliko bakterija nakon popijenog rastvora. Test daha zahteva mnogo vremena i može biti težak za dijagnostiku, naročito kod dece.

– test stolice na Heliko bakteriju takođe nije previše precizan jer pokazuje samo prisustvo bakterije, ali ne i težinu infekcije.

– Gastroskopija je najprecizniji način za utvrđivanje prisustva bakterije i težine infekcije istom.

Kako izbeći dobijanje ove bakterije?

Heliko bakterija se može izbeći ukoliko se redovno pridržavate sledećih pravila:

– Perite ruke redovno, naročito pre i posle jela.

– izbegavajte da pijete vodu sa nepouzdanih izvora, već samo bakteriološki proverenu.

– Izbegavajte konzumiranje hrane sa čijim načinom pripreme niste upoznati

– Dobro operite voće i povrće pre jela

Izvor: danas.rs