Sombor.info

Prvih dana 2023. godine Sportski savez opštine Apatin je raspisao konkurs za sufinansiranje programa u oblasti sporta za tekuću godinu. Ukupan iznos sredstava za tu namenu je 17.500.000 dinara, a raspoređena su na nekoliko delatnosti samih klubova sa teritorije apatinske opštine.

Za delatnost organizacija u oblasti sporta koja su od posebnog značaja za opštinu Apatin je predviđeno 5 miliona dinara, za učešće sportskih organizacija sa teritorije naše opštine u domaćim i evropskim takmičenjima olimpijski sport je rezervisan iznos od 10 miliona dinara, dok je 2,2 miliona dinara opredeljeno za neolimpijski sport. Iznos od 300 hiljada dinara prdviđen je za podsticanje i stvaranje uslova za unapređenje sportske rekreacije, odnosno bavljenje sportom posebno dece, omladine, žena i osoba sa invaliditetom, rekao je sekretar sportskog sveza opštine Apatin Radomir Radujko.

Predstavnici 30 sportskih klubova sa teritorije naše opštine danas su u velikoj sali SO Apatin potpisivali ugovore kojim su se obavezali Sportskom savezu opštine Apatin da će dobijena sredstva namenski utrošiti za realizaciju projekta koji su podneli na osnovu raspisanog konkursa.

Prisutne predstavnike pozdravio je zamenik predsednice opštine Apatin Radovan Đukić istakavši značajno uvećana sredstva koja su opredeljena za sport ove godine u odnosu na prethodne.

Preko 50 procenata dosadašnjih sredstava je uvećan, odnosno iznos sredstava koje spotski savez raspisuje, tako da se nadam negde u budućnosti plodonosnim rezultatima od svega ovoga, a u šta zaista verujemo svi, poručio je Đukić.

Vest da će vlasnici automobila koji koriste dizel gorivo do sledeće godine moći da od države dobiju subvenciju u iznosu od 2.100 evra za kupovinu novog ili polovnog putničkog automobila evro 6 standarda, zvuči primamljivo.

Posebno kada građani u Srbiji bukvalno gledaju na svaki dinar, te su spremni da za razliku od 200 dinara u ceni registracije vozila idu na drugi kraj grada, kao što je to primer u Zaječaru.

Ova nova akcija države podrazumeva da od naredne godine svi, koji imaju motore evro 1, evro 2 ili evro 3 u vozilima mogu da ih deregistruju, a ona će potom biti odvožena u reciklažne centre, a njihovi vlasnici dobiti subvenciju za kupovinu vozila evro 6 standarda.

U celoj toj priči, kako se ispostavlja, krije se nekoliko problema, a osnovni je kupovna moć građana Srbije. Na primer, na beogradskim autoplacevima mogu se naći automobili sa evro 6 motorima čija je cena od 5.000 evra pa naviše, što znači da bi subvencija mogla, u najboljem slučaju, da pokrije do 40 odsto vrednosti kupovine drugog automobila.

Pitanje je da li srpski vozači imaju tih 60 odsto novca koliko je potrebno da obezbede da bi uopšte kupili kola koja imaju evro 6 standard.

U Beogradu prosečna starost vozila 13 godina

Sa druge strane, prosečna starost oko 2,5 miliona automobila, koliko ih prema dostupnim podacima ima u Srbiji, je 17 godina, a u Beogradu 13. Proizvodnja automobila koji imaju euro 6 standard počela je 2014. godine, pa se slobodno može reći da su nam na ulicama vozila starija od 17, pa i 20 godina.

Dušan Mladenović, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu koji je učestvovao u pravljenju strategije o bezbednosti u saobraćaju, ističe za Danas da su kalkulacije pokazale da je efikasnije zameniti veliki broj automobila sa subvencijom po 2.000 evra, nego davati 5.000 evra za kupovinu električnih i hibridnih automobila, kao što je to bio slučaj.

„Računica je pokazala da se može zameniti oko 50.000 starih automobila godišnje. Motori euro 6 standarda su mnogo efikasniji od euro 3 motora i veći efekat na životnu sredinu će se tako ostvariti nego subvencionisanjem skupih električnih automobila, koji opet koriste struju napravljenu od uglja“, objašnjava Mladenović.

S obzirom na izjavu ministra sobraćaja, građevine i infrastrutkure Gorana Vesića da je u budžetu izdvojeno 102 miliona evra za program subvencionisanja deregistracije starih dizelaša i kupovinu euro 6 automobila sa 2.100 evra, računica pokazuje da država planira da blizu 50.000 starih dizelaša zamene automobili modernijih i čistijih motora.

Prema rečima Mladenovića, zanavljanje voznog parka od uticaja na ekologiju imaće veći efekat na bezbednost u saobraćaju.

„Svaki noviji automobil sa euro 6 motorom u sebi ima tehnologije koje znatno povećavaju bezbednost“, ističe on.
Sudeći prema ponudi na beogradskim autoplacevima, od 5.000 do 7.000 evra koštaju manji automobili, kao što su „pežo 208“, „citroen C1“ ili „fiat 500“ od 2014. do 2016. godišta sa euro 6 motorom. Sa veličinom, luksuzom ili novijim godištem rastu i cene.

Od automobila koji se mogu reciklirati u zamenu za subvenciju od 2.100 evra najčešći u ponudi su oni sa euro 3 motorom. To su automobili od 1998. do 2005. godišta i tražena cena retko kome prelazi 1.800 evra, a uglavnom koštaju do 1.500 evra. Od dizelaša sa euro 1 i euro 2 motorom najčešći su čuveni „golfovi“ 1 i 2 koje cene do nekoliko stotina evra.

U Novom Sadu starost vozila 16 godina

Na mapi prosečne starosti vozila u Srbiji, Agencije za bezbednost saobraćaja, građani na području Policijske uprave Novi Sad koriste vozila stara u proseku 16 godina, što je odmah iza Beograda, gde se voze najmlađa vozila, prosečne dobi od13,3 godina.

Ko će moći da iskoristi subvenciju od 2.100 evra za kupovinu automobila: Šta voze naši građani i imaju li para za nova kola? 3
Foto: Shutterstock/guteksk7
Oni koji još voze po euro 1, 2 i 3 standardima najčešće imaju „golf“ i „pasat“ vozila, pokazuju podaci iz novosadske policije. Pri samom vrhu su i stariji modeli „opela“ poput „astri“ i „kadeta“, te „audija“.

Dragan Jovanović direktor Departmana sa saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu procenjuje da u ovom gradu ima oko 140.000 putničkih vozila.

“Svaka akcija koja bi trebalo da unapredi korišćenje novih vozila sa kvalitetnim pogonom, bio on električni ili sa novim motorima, u svakom slučaju poboljšava bezbednost i kvalitet našeg saobraćaja, ali i manje utiče na životnu sredinu. Sve je to dobro, samo se postavlja pitanje koliko će neka mera i akcija zaživeti i biti prepoznata među građanima. Odnosno ovde će kupovna moć našeg stanovništva pokazati da li će akcija uspeti“, rekao je Jovanović.

Niš: Obični građani ne mogu to sebi da priušte čak i sa subvnecijama

Srđan Nonić, građanski aktivista i glavni i odgovorni urednik portala Niška inicijativa, koji se bavi i pitanjima saobraćaja i ima akcije te vrste, kaže da ne vidi svrhu državnog subvencionisanja kupovine “dizelaša” evro 6 standarda sa 2.100 evra jer je to nedovoljno za njihovu nabavku.

On ne veruje da će veliki broj građana koristiti ovakvu pogodnost jer vozila čija se kupovina subvencioniše spadaju u skuplja.

„Kome je to nemenjeno? Novoj SNS eliti i njihovoj deci? Obični građani ne mogu da priušte sebi takvu kupovinu, tako da dolazimo do zaključka da je ovo rešenje bez problema, odnosno rešenje za drugi problem, a to je – kako da prikažemo da nešto radimo, a da u stvari ništa ne uradimo. Dokaz tome je sve stariji vozni park naših građana, uprkos svim navodnim merama koje se donose ‘u njihovu korist’, a oni ih osećaju po svom džepu”, kaže Nonić i dodaje:

„Ako već želimo da imamo vozila sa višim eko standardom, pitanje je zbog čega država ne daje povlastice za ugradnju plinskih uređaja u vozila sa benzinskim motorom, već se skraćuje period atesta sa deset na pet godina i diže cenu ovog derivata akcizama, pa je i to gorivo kod nas skuplje nego u regionu. Gas je najčistije gorivo za vozila, nekada je bilo i najjeftinije, ali se politikom Vlade godinama podizala cena, a uslovi za vožnu na gas pooštravali. Ali, važno je da su se sad setili da subvencionišu beznačajnom sumom kupovinu skupih vozila“ objašnjava naš sagovornik.

Prema podacima Parking servisa, u Nišu ima više od 80.000 registrovanih vozila.

Kragujevac: Akcija će pomoći veoma malom broju ljudi, ostali nemaju novca

Kragujevčani najčešće kupuju automobilekoji koštaju od 3.000 do 4.000 evra, rečeno je za Danas na auto placevima u gradu.

Vlasnici auto placeva akciju države tumače kao još jedno zamazivanje očiju najsiromašnijim slojevima društva jer je, kažu, cena između automobila koji oni poseduju i onih koje bi u ovoj akciji trebalo da kupe izuzetno velika.

„Akcija će pomoći veoma malom broju ljudi, možda od dva do pet odsto. Jer ta stara vozila sa euro 1, euro 2 i euro 3 motorima koštaju od 500 ili 700 evra do najviše 2.000. Ona sa euro 6 motorima se kreću od sedam do 17.000 evra. Dakle zašto bi neko zamenio svoje vozilo od 2.000 evra, dobio isto toliko para i još mu nedostaje 5.000 evra da bi kupio ono sa euro 6 motorom, objašnjava vlasnik jednog auto placa.

On dodaje, da su ljudi koji su imali te najstarije automobile već kupili neke novije koji im završavaju posao, a da ih poprave treba im od 100 do 200 evra, pa zbog čega bi onda ulazili u kredite i trošili novac koji nemaju.

Sagovornik Danasa objašnjava da je ljudima rečeno da će dobiti 2.100 evra, ali da to nije u potpunosti tačno. Kada auto daju državi, on će biti recikliran, dakle ne može da ga proda ni za delove. Tako da od tih 2.100 evra treba oduzeti vrednost automobila na tržištu, pa ako je cena auta 700 evra, vlasnik će praktično dobiti samo 1.400 evra.

Obični Šapčani ne mogu da kupe automobile sa evro 6 standardom

Prema podacima Policijske uprave, na šabačkim ulicama ima oko 50.000 registrovanih vozila, računajući putnička, teretna, priključna vozila, mopede i traktore.

Koliko je među njima onih sa evro 1, evro 2 i evro 3 motorima, teško je znati, budući da, kako nam je rečeno, ne postoji tačna evidencija.

Program države po kome će vlasnici ovih automobila od sledeće godine moći da dobiju subvenciju od 2.100 evra, za kupovinu novog ili polovnog putničkog automobila, evro 6 standarda, za građane neće mnogo značiti, smatraju u jednom od najvećih šabačkih autosalona.

„Cena novih vozila je skočila minimum 20 odsto, pa tako primera radi, za najpovoljniji „fordov“ model „fiesta“, koji je ranje koštao 11.900 evra, sada treba izdvojiti oko 19.000 evra. Dati subvencije za vozilo koje je nekada koštalo oko 12.000 evra, možda i ima nekog smisla, ali po novim cenama, koje imaju tendeciji rasta u zadnjih godinu i po dana, sa dobijenih 2.100 evra, kupcu će, da bi kupio novo vozilo, i dalje nedostajati bar 17.000 evra“, objašnjava za Danas jedan od autodilera.

Napominje da 80 odsto, prodaje novih vozila, čine pravna lica i teretni program.

„Fizička lica ili obični ljudi u Šapcu nemaju novac da kupe nova kola i oni se nalaze u najnepovoljnijem položaju. Program države će iskoristiti samo onaj koji je svakako planirao da kupi auto i broj prodatih vozila se neće povećati“, kažu u autosalonu.

Užice: Sve se više uvoze automobili sa evro 6 motorima

Prema podacima Policijske uprave Užice, prošle godine je registrovano 26.654 putničkih vozila, ali nema podataka o tome koliko njih je u nekoj od kategorija euro motora.

Sagovornici Danasa procenjuju da je u Užicu većina starih automobila i pozdravljaju najavu države da subvencijama pomogne građanima da kupe vozila sa „euro 6“ motorima.

„Državnim dotacijama ljudi će moći da kupe novija vozila i ostvare uštede u kućnim budžetima, a biće i manje zagađenje životne sredine, posebno vazduha“, ocenio je za Danas Nikola Planić, koji se bavi registracijom vozila.

Miroslav Rakić, samostalni diplomirani mašinski inženjer u laboratoriji za ispitivanje vozila u AMSS Užice, ističe da je u gradu oko 50 odsto uvezenih putničkih vozila sa motorima „euro 6“, ali da je uvoz veoma mali.

On ocenjuje da su subvencije dobra prilika da građani kupe novija vozila.

„Ako bude tako, to će biti odlično“, poručuje Rakić i poseća na to da je, nekada, kragujevačka Zastava nudila zamenu automobila po sistemu „staro za novo“ i da su tada mnogi Užičani stare „jugiće“ i „zastave 101“ zamenili za „zastavu 10“.

Kaže da je „teško kupiti polovan i dobar auto iz uvoza sa „evro 6“ motorom za 5.000 evra“.

Zaječarci štede na registraciji svaki dinar

Kako su iz Policijske uprave u Zaječaru kazali za Danas, na teritoriji grada registrovano je 15.363 vozila. Podatke o kakvim motorima je reč, oni nisu mogli da dostave.

Vlasnik jedne agencije za registraciju vozila i tehničkih pregleda kaže za Danas, da nadležni programom države žele da se smanji emitovanje štetnih gasova u atmosferu i zaštiti životna sredina.

“Ali, u mom poslu se oseća nemaština. Zaječarci su spremni da za 200 dinara razlike u ceni odu na drugi kraj grada da završe registraciju”, iskren je on.

Ko će moći da iskoristi subvenciju od 2.100 evra za kupovinu automobila: Šta voze naši građani i imaju li para za nova kola? 6
foto FoNet Dragan Antonić
Prema njegovim rečima, što se tiče voznog parka on je na rubu ispravnosti.

“ Znatan broj je onih koji nemaju mogućnost održavanja vozila, Nije to zbog nemara već zbog nemaštine. Ljudi obilaze tehničke pregleda u nadi da će im neko progledati kroz prste za neku neispravnost koja pre svega njima pravi problem u vožnji. Zamislite sada da neko kupi novi auto? Pa to je misaona imenica”, objašnjava naš sagovornik.

On kaže, da kod njih na tehničkom pregledu najveći broj registrovanih vozila je sa euro 1,2 i 3 motorima i to iznosi oko 85 odsto vozila u saobraćaju.

Vranjancima nov automobil udar na budžet

„Kupovna moć ljudi u Vranju nije velika da mogu sebi da priušte da daju 3.000 ili 4.000 evra, pa da, uz subvenciju od 2.100 koju daje država, kupe polovno vozilo od 5.000 ili 6.000 evra sa euro 6 motorom, da ne pričam o skupim novim vozilima“, kaže za Danas radnik firme za registraciju vozila u Vranju.

Dodaje da „ne zna tačan broj registrovanih vozila sa euro 6 motorom“, ali „nije više od pet odsto“.

Dodaje da je njegova procena da „70 do 80 odsto Vranjanaca imaju vozila sa motorima euro 1, euro 2 i euro 3“.

Subotica: Dobra zamisao sa nedovoljnom stimulacijom

Kako su objasnili subotički vozači, ideju da se smanji emisija štetnih gasova i zagađenje životne sredine zanavljanjem starih vozila za nova potpuno podržavaju, ali smatraju da je zbog trenutne finansijske mogućnosti, za većinu građana ekonomski neisplativa.

Kao primer navode da polovni automobili sa motorom “evro 6” standarda ne mogu da se nađu ispod 4.500 i 5.000 evra, dok su novi duplo, pa i trostruko skuplji, zbog čega smatraju da je subvencija u iznosu od 2.100 evra za mnoge nedovoljna stimulacija.

“Uzmimo da se neko, ko vozi kola sa ‘evro 1’, odluči da kupi najjeftinija polovna kola sa ‘evro 6’, to znači da će morati da doplati još najmanje 2.000 ili 3.000 evra. To je, po mom mišljenju, preveliki skok, jer ako neko vozi kola koja vrede možda 600-700 evra, to znači da on ima poteškoće druge prirode, kako će da preživi mesec, a ne da razmišlja o kupovini kola”, naveo je primer jedan vozač.

Takođe, vlasnici četvorotočkaša skreću pažnju i na to da se ulaganje ne završava kupovinom vozila, već da ima i dodatnih troškova, koji se povećavaju što je auto bolji.

“To nije samo kupovina, jer ti kad kupiš taj auto, tebi je skuplja i registracija, skuplje su gume, skuplje je i održavanje. Znači, tu ima više aspekata zbog kojih će ljudi možda odustati”, dodaje drugi vozač.

Na ulicama Zrenjanina sve manje starih vozila

Iako je na ulicama Zrenjanina sve manje starih vozila, što su nam potvrdili i u privatnim registracionim centrima za vozila, dotrajalih automobila sa motorima koji će izaći iz upotrebe još uvek ima.

Na pitanje koliko takvih vozila ima i kako komentarišu ovu akciju u Auto-moto društvu „Petar Drapšin“ Zrenjanin nisu bili razgovorljivi.

„Podatke nemamo koliko takvih vozila ima. Kada je reč o akciji, nemamo pune informacije, samo smo iz medija saznali da se to planira“, odgvoreno je Danasu.

Ukupno je u ovom gradu evidentirano 34.219 putničkih automobila, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dok je teretnih vozila 3571.

Izvor: danas.rs

Povodom Dana Grada Sombora Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" i UG "Norma" organizuju promociju monografije „Kako je nastala pesma 'Santa Maria della Salute' Laze Kostića" autora Milana Stepanovića, u četvrtak, 16. februara, u 18 časova, u Velikoj sali zdanja Županije u Somboru. O knjizi će govoriti: dr Nataša Gojković i Milan Stepanović.

Monografija Milana Stepanovića koja istorijski dokumentovano i objektivno, mimo često površnih mistifikacija i sentimentalizma, ukazuje na sve segmente nastanka najpoznatije pesme Laze Kostića, po mnogima i najlepše pesme srpske ljubavne lirike. U njoj je sažeto prikazana ličnost pesnika, njegov književni i društveni rad, kao i prilike u kojima je živeo i delovao. Potom se, skidajući sloj po sloj istorijske patine, knjiga naglašeno bavi svim dimenzijama nastanka Kostićeve „labudove“ pesme na osnovu njegove prepiske, tajnih zapisa pesnikovih snova, izvornog rukopisa pesme, objavljenih i neobjavljenih svedočanstva savremenika, kao i brojnih interpretacija ovog poetskog dela, besumnje najtumačenijeg u srpskoj književnosti. Njome se razotkriva čudesna poetska alhemija nastanka velike pesme i ona nas uvodi u najposvećeniji deo tajne njenog rađanja.

Izdavači će svakom posetiocu promocije darovati po primerak monografije, čije objavljivanje je pomogao Grad Sombor.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, od danas do 19. februara sprovodiće međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na otkrivanje prekršaja koje čine vozači autobusa i teretnih vozila.

Tokom akcije koja se istovremeno sprovodi u 30 evropskih zemalja koje su članice organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope), saobraćajna policija će patrole prvenstveno usmeravati na puteve sa najintenzivnijim saobraćajem autobusa i teretnih vozila, saopšteno je iz MUP-a. Poseban akcenat će biti stavljen na kontrolu poštovanja odredbi Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, kontrolu prevoza tereta, kao i kontrolu ispunjenosti opštih uslova za učešće u saobraćaju vozača teretnih vozila i autobusa.

Pored toga, Uprava saobraćajne policije će narednih dana sprovesti akciju pojačane kontrole svih učesnika u saobraćaju, s obzirom da se zbog državnog praznika, Dana državnosti, očekuje pojačan intenzitet saobraćaja na svim važnijim putnim pravcima u našoj zemlji. Aktivnosti u kontroli saobraćaja biće usmerene na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja koji direktno ugrožavaju bezbednost saobraćaja, u prvom redu upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, prekoračenje brzine, nepropisno preticanje i nekorišćenje sigurnosnog pojasa.

Uprava saobraćajne policije apeluje na sve građane da poštuju saobraćajne propise i da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja. Dodaju da je od početka ove godine u saobraćajnim nezgodama poginulo 45, a povređena su 1.334 učesnika u saobraćaju.

Pošta Srbije ponudila je na prodaju 174 rashodovana vozila, a početne cene su od 19.000 dinara za Jugo tempo do 600.000 dinara za teretnjak DAF.

Na sajtu Pošte navodi se da je ponudila 62 putnička vozila, među njima i mercedese S 500 L za 500.000 dinara.

“Najmlađi” je kombi Citroen Džamper iz 2016. ponuđen za 288.000 dinara, a među ponuđenima je najviše fordova, pa zastava, pežoa i fijata.

Svako vozilo se prodaje pojedinačno, a javna licitacija zakazana je za 23. februar.

Izvor: vojvodinauzivo.rs

Inicijativu nastavnika fizičkog u Novom Sadu podržala je gradska uprava, roditelji se slažu, ukoliko se smanji broj predmeta.

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je jasna – za pravilan razvoj dece i mladih đaci bi od prvog razreda osnovne do četvrtog razreda srednje škole trebalo da imaju po jedan sat umerene do jake fizičke aktivnosti dnevno. U Srbiji đaci u osnovnoj školi imaju časove fizičkog tri puta, a u srednjoj školi dva puta nedeljno, što je tri puta manje od preporuke SZO, a istraživanja pokazuju da većina ovaj nedostatak ne uspe da nadoknadi van škole. Istovremeno, podaci Instituta “Batut” objavljeni pre pandemije pokazuju da svako sedmo dete u Srbiji ima deformitet stopala, a svako jedanaesto deformitet kičme. Stručnjaci tvrde, posle pandemije stanje je još gore.

Upravo iz ovih razloga Savez profesora fizičkog vaspitanja Srbije, kao i nastavnici fizičkog u Novom Sadu uputili su inicijativu nadležnom Ministarstvu obrazovanja da se broj časova fizičkog vaspitanja u školama povećava na pet puta nedeljno.

Miroslav Marković iz Saveza profesora fizičkog vaspitanja u izjavi za RTS je naglasio da je inicijativa podneta jer je uočeno da “generalno zdravstveno stanje školske dece nije dobro”.

„Što se tiče njihovih motoričkih sposobnosti i deformiteta, tu nazadujemo. Nama je skoro svako treće dete gojazno, svako drugo ima neki problem sa svodom stopala, a da ne pričam koliko se puta povećao dijabetes, krvni pritisak i kardiovaskularni problemi kod učenika“, rekao je Marković.

Inicijativu za svakodnevno uvođenje časova fizičkog vaspitanja u škole podržava i nastavnica fizičkog vaspitanja u penziji Ana Šobot, koja za portal N1 kaže da je “nastava fizičkog vaspitanja neophodna karika u vaspitno obrazovnom procesu i preduslov sticanja energije za sve ostale oblasti i izazove”.

“Fizičke aktivnosti u nastavi, treninzi i rekreacija su neizostavni u savremenom životu u kojem dominiraju nove tehnologije, elektronska komunikacija, pretrpani sadržaji nastavnog plana i programa koji zahtevaju mnogo vremena i sedenja, a mlad organizam mora da ima uslove da se pravilno razvija, a ne da trpi posledice narušenog zdravlja usled hipokinezije (manjak kretanja)”, kaže Ana Šobot upoređujući prethodne generacije sa današnjim pri čemu je kaže “vidljiva velika razlika u pristupu, odnosu i upražnjavanju fizičkih vežbi u korist ranijih generacija”.

Inicijativa je izazvala brojne i različite komentare na društvenim mrežama pre svega roditelja, ali i samih učenika. Rekcije su od apsolutne podrške, preko apela da se smanji broj drugih časova, jer su “đaci već preopterećeni obimnim gradivom i velikim brojem predmeta” do predloga da se ugrade ormarići za odlaganje opreme koja bi se ostavljala u školi, ali i zahteva starijih đaka da se obezbede i tuševi “kako ne bi smrdljivi sedeli ceo dan na nastavi”.

Odlaganje opreme za fizičko u školskim ormarićima, a pre svega „reformu obrazovanja koja bi rasteretila učenike preobimnog gradiva i ustanovila prioritete“ koji bi omogućili više prostora za fizičko vaspitanje podržava i sagovornica N1 portala Ana Šobot.

“Prostor za rasterećenje učenika je svakako reforma u obrazovnoj sferi, prilagođavanje nastavne materije uzrastu učenika, izbacivanje nepotrebnog gradiva čime bi fizičko vaspitanje moglo da postane obavezan nastavni predmet na svim nivoima obrazovanja. U osnovnoj školi je potreba da to bude svakodnevno, u srednjoj tri puta a na akademskom nivou dva puta nedeljno“, kaže Šobot za portal N1 naglašavajući da „deca sede u školi, sede kod kuće zbog prezahtevnih nastavnih sadržaja, sede pred kompjuterom igrajući virtualne igrice umesto da trče, skaču, preskaču, vuku, nose, igraju “šantiškole” i lastiš, kao nekada u slobodno vreme”.

“Organizam trpi. Ne jača, nije otporan na bolesti, stvaraju se posturalni poremećaji (stečeni deformiteti), a i dalje se u školama nameće važnost svih ostalih predmeta. Zdravlje neće oprostiti”, kaže Šobot.

Uz problem velikog broja predmeta i časova koji ne ostavljaju prostora za dodatne časove fizičkog, kao problem nameće se i prostor gde bi se časovi odvijali, jer „nemaju sve škole svoje sale za fizićko“, ali i budžet koji bi se izdvojio za nastavnike. Kao rešenje, Šobot navodi postepen prelaz na dodatne časove, a kao zamenu za salu nastava fizičkog vaspitanja mogla bi se, navodi Šobot, odvijati i u prirodi, na bazenu, klizalištu i sličnim mestima. U nižim razredima osnovne škole, fizičko, smatra Šobot „ne bi trebalo da predaju učiteljice, već stručan kadar, koji bi učeteljicama i učiteljima pomogao i sa njima radio, jer dečji organizam traži stručno vođenje vežbi“.

Kao veliki i dodatni problem, Šobot navodi i nepostojanje obaveznih sistematskih pregleda školske dece uzrasta 7 – 19 godina jednom godišnje što je bila praksa u bivšoj Jugoslaviji do ratova devedesetih.

Inicijativu za uvođenje fizičkog vaspitanja u škole svaki dan podržao je član gradskog veća zadužen za sport u Novom Sadu Ognjen Pribićević. Ministarstvo obrazovanja o ovoj inicijativi se još nije ogasilo.

Izvor: n1info.rs

Bend Let 3 s pesmom „Mama ŠČ“ predstavljaće Hrvatsku na predstojećoj Evroviziji, a nakon pobede na "Dori" njihova numera postala je glavna tema na društvenim mrežama.

Oni su odneli ubedljivu pobedu na „Dori“ i ekscentričnim nastupom oduševili glasače širom zemlje, ali se pesma nije baš svima svidela.

Ubrzo su na Tviteru počeli da se gomilaju komentari stranaca koji smatraju da pesma nije za Evroviziju, pa čak i da bi trebalo diskvalifikovati Hrvatsku sa takmičenja.

Mnogima poruka nije bila jasna, pa su Damir Martinović Mrle i Zoran Prodanović Prlja u intervjuu nakon pobede otkrili nešto više.

„Tema je ratna, pesma je antiratna, nastajala je prošlo leto dok sam u Splitu radio jednu predstavu. Došlo je do tog ratnog momenta da napravimo ratnu operu i ‘Mama ŠČ’ je jedna od pesama iz ratne opere“, rekao je Mrle.

Tekst pesme koja je izazvala veliku pažnju prenosimo u celosti:

Mama kupila traktora, šč
Mama kupila traktora, šč

Mama kupila traktora
Trajna-nina, armagedon, nona, šč
Mama kupila traktora, šč
Mama kupila traktora, šč
Mama kupila traktora
Trajna-nina, armagedon, nona

Traktora

Mama ljubila morona, šč
Mama ljubila morona, šč
Mama ljubila morona
Trajna-nina, armagedon, nona

A, b, c, č, ć, d, dž, đ (A, b, c, č, ć, d, dž, đ)

E, f, g, h, i, j, k, l, lj, m, n, nj (A, b, c, č, ć, d, dž, đ, oprez, oprez)
O, p, r, s, š, t, u, v, z, ž (V, d, z, v, d, z)
Mama, mama, mama, ja se idem igrat’
Mama, idem u rat

Onaj mali psihopat (R-r-rat, rat)
Mali, podli psihopat (R-r-rat, rat)

Krokodilski psihopat (R-r-rat, rat)
Mama, idem u rat

Mama ljubila morona, šč
Mama ljubila morona, šč
Mama ljubila morona
Trajna-nina, armagedon, nona

Onaj mali psihopat (Mama, idemo u rat)
Mali, podli psihopat (Rat, rat)
Krokodilski psihopat (Mama, idemo u rat)
Mama, idem u rat
Onaj mali psihopat (Mama, idemo u rat)
Mali, podli psihopat (Rat, rat)

Krokodilski psihopat (Mama, idemo u rat)
Mama, idem u rat
Mama, mama, mama
Onaj mali psihopat (Mama, idemo u rat)
Mali, podli psihopat (Rat, rat)
Krokodilski psihopat (Mama, idemo u rat)

Mama, idem u rat

Izvor: nova.rs

Ultrazvučno vođena biopsija podrazumeva poseban način uzimanja uzorka iz sumnjivih promena dojke, posebnom iglom, pod kontrolom ultrazvuka; procedura traje kratko, vrlo je komforna i radi se u lokalnoj anesteziji, pa žena nakon jednog sata ide kući.

Od početka februara meseca u Opštoj bolnici “Dr Radivoj Simonović” Sombor primenjuje se nova medicinska procedura, koja će u mnogome doprineti da se ubrza proces postavlјanja dijagnoze i proces lečenja tumora dojke, a istovremeno će se smanjiti čekanja i odlasci u veće kliničke centre. Radi se o histološkoj biopsiji tkiva dojke (poznatija kao kor biopsija), tj. o uzimanju uzorka tkiva iz sumnjivih promena dojke pod kontrolom ultrazvuka. Ovu metodu u somborskoj bolnici sprovodiće dva obučena radiologa, dr Ljerka Vukmirović i dr Marta Stić Vuković. Postavlјanje patohistološke dijagnoze iz ovako uzetih uzoraka vršiće patolozi naše bolnice, dr Tatjana Ćurić i dr Vladimir Zečev.
Kor biopsija ili iglena biopsija, podrazumeva jedan poseban način uzimanja uzorka tkiva specijalnom iglom, koja je deblјine oko 1,5-2mm pod kontrolom ultrazvuka. Iz sumnjive promene se uzima nekoliko uzoraka tkiva, deblјine oko dva milimetra, različite dužine od zavisnosti od igala i ovaj uzorak je potpuno validan za histopatološku dijagnostiku i za druge procedure, kao što su imunohistohemijske analize, odnosno određivanje hormonskih receptora, koji su važni za određivanje vrste terapije za svaku ženu ponaosob. Kod nekoliko žena sa sumnjivim promenama, biopsija je urađena ovih dana unašoj ustanovi i sve se one dobro osećaju, do sada nije bilo komplikacija, potvrdila je spec. dr Marta Stić Vuković, radiolog.

Spec. dr Ljerka Vukmirović, radiolog, istakla je da je ova metoda se isklјučivo radi kod promena u dojci koje su ultrazvučno detektabilne. To je velika grupa promena, od kojih su pojedine palpabilne, tj. mogu da se napipaju, a pojedine su male i nepalpabilne. Takođe, tu spadaju i promene uočene na mamografiji i magnetnoj rezonanci dojki, pod uslovom da se vide i ultrazvučno. Kor biopsija je proverena metoda, praktično bezbolna i bezbedna, pa se kao takva može primeniti i kod trudnica. Kontraindikacije za ovu metodu, odnosno trenutak kada ona ne može da se izvodi, su hematološka obolјenja, a posebno se to odnosi na pacijente na antikoagulantnoj terapiji odn. terapiji protiv zgrušavanja krvi. Ako je ova metoda neophodna kod takvih pacijenata, terapija se prilagođava i pristupi se izvođenju procedure. Ne postoji starosna granica za izvođenje ove dijagnostičke metode. Pacijenti po završetku radiološkog pregleda dobijaju nalaz sa zaklјučkom koji u sebi sadrži klasifikaciju promena tzv. BI RADS. Ukoliko je „ocena“ 4 ili 5, upućuju se na biopsiju.

Do sada su pacijentkinje kojima je bila potrebna ova metoda upućivane u Klinički centar Vojvodine i Sremsku Kamenicu, a sada se ova metoda primenjuje i kod nas. Zahvalјujući multidisciplinarnom pristupu, pacijenktinje iz Sombora brže dolaze do dijagnoze.

Vezano za ovu metodu, olakšavajuća okolnost je, što uzet uzorak odmah može da se testira na hormonske receptore, imunohistohemijska obrada je izvodlјiva na takvom, što nije slučaj sa prethodno smrzavanim uzorkom koji se koristi za „eks tempore“ analizu. To je ona intra operativna, hitna analiza, kada je kvalitet preparata lošiji, i kada je dijagnoza orijentaciona (maligno ili benigno). Nakon toga, u slučaju maligne promene, uzimamo još isečaka da bi se oni mogli slati na pomenute imunohistohemijske analize. Ovako, sa primenom kor biopsije, dobijamo dijagnozu i uzorak koji odmah može da se koristi za određivanje hormnoskih receptora i ostale imunohistohemijske analize. U najbolјem slučaju, pacijentkinje na rezultat, tj. patohistološki nalaz, čekaju nekoliko dana-kaže spec. dr Tatjana Ćurić, patolog.

Hirurg spec. dr Darko Kosanović, izražava veliko zadovolјstvo što su koleginice radiolozi usvojile i počele sa primenom ove nove zdravstvene metode.

I ističe da je standard u savremenom tretmanu tumora dojke postavlјanje dijagnoze pre prestavlјanja pacijentkinje na operacioni sto, dalјeg operativnog lečenja ili prethodne hemioterapije kombinovane sa zračnom terapijom. Napomenuo bih samo da je ovo dominantno dijagnostička metoda, koja je u domenu radiologije, ali nekako u isto vreme započeta je metoda kor biopsije i na hirurgiji, koju radimo u određenom broju slučajeva, kada su u pitanju veliki i uznapredovali tumori, da bi se brže došlo do dijagnoze. Nakon kor biopsije i patohistološke dijagnoze, u slučaju da nije prethodno indikovana hemio ili zračna terapija, sledi operativno lečenje. Ono što je jako značajno je, da smo mi na hirurgiji, započeli još jednu novu metodu, dodatak operativnom lečenju-obeležavanje tzv. „stražarskog“ limfnog čvora pazušne jame, kojeg specijalnom bojom obojimo, izvadimo taj limfni čvor tokom operativnog zahvata i pošalјemo ga na patologiju. Ukoliko je rezultat limfnog čvora negativan, to znači da se tumor nije proširio, pa ne radimo uklanjanje limfnih čvorova iz pazušne jame, što značajno smanjuje vreme lečenja i omogućava brži oporavak pacijentkinja.

Na kor biopsiju smo do sada naše pacijentkinje upućivali u Novi Sad ili Sremsku Kamenicu, operaciju limfnog čvora stražara nismo do sada radili. Nove metode značiće našim pacijentima da brže i lakše dođemo do dijagnoze u uđemo uproces lečenja, kaže hirurg spec. dr Milisav Vujović.

Veliki je ovo pomak za sve nas, jer će biti manje troškova kako za pacijente tako i za ustanovu i najznačajnije brži nalaz. Jedino nam još nedostaje da na patologiji počne da se radi hormonski receptorski status. Kada to bude jedna celina mi ćemo imati kompletnu dijagnostiku potrebnu pacijentu, kaže onkolog spec. dr Đerđi Šarić.

PREVENTIVA JE PRIORITET!
Ako imate 20 godina i više uradite samopregled dojki jednom mesečno, a ultrazvučni pregled jednom godišnje! Ako imate 45 godina i više uradite mamografski pregled jednom u dve godine! Rak dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena u Srbiji. Svake godine oko 4.600 žena oboli, a 1.600 umre od ove bolesti. Jedna od osam žena tokom svog života oboli od raka dojke.

Izvor: bolnicasombor.org.rs

Slodes – Džoker 65:88 (Q1 – 18:19, Q2 – 9:23, Q3 – 21:19, Q4 – 17:27).

Košarkaši Džokera pobedom u prestolnici nad fenjerašem lige sve su bliži plasmanu u viši rang takmičenja. Domaći igrači su utakmicu otvorili vođstvom 10:2, a kako je vreme odmicalo tako su gosti preuzimali inicijativu. Na startu druge četvrtine Zoran Krstanović sa pet poena donosi svom timu prednost od šest poena, ubrzo mu se priključio Nino Čelebić sa šest poena, dok su Simjanovski, Munižava i Sužnjev ubacili po trojku, pa je na velikom odmoru bilo +15 (42:27) za goste. U nastavku susreta domaći igrači nisu bili ozbiljniji takmac igračima iz Sombora, koji su na kraju zasluženo upisali novu prvenstvenu pobedu.

U pobedničnom timu Munižaba i Vukas su bili najefikasniji sa 17 odnosno 15 poena. Dvocifreni su bili još i Čelević (13) i Krstanović (12). U poraženom sastavu Ognjen Ivković je meč završio sa 20 poena.

Nakon dva odigrana kola u doigravanju kragujevčaki SPD Radnički je prvi sa 15 bodova, dok je Džoker drugi sa bodom manje. Naredno treće kolo igra se za dve nedelje kada će u Somboru gostovati trećeplasirani Borac. Zemunci su upisali dva poraza u doigravanju, prvo od novosadskog Stara, a potom i od SPD Radničkog. Treći neuspeh bi ih gotovo sigurno izbacio iz igre za viši rang.

Izveštaj sa utakmice:

Slodes: N. Knežević 2, Ivković 20, Ilić 13, Simović 6, Kovačebić 8, Medić, Višnjić 4, S. Knežević 8, Bulatović, Trifković 4.

Džoker: Čelebić 13, Katušić 2, Brbaklić 7, Vuksanović 6, Munižaba 17, Sužnjev 9, Brekić, Vukas 15, Krstanović 12, Đapa, Simjanovski 5, Stević 2.

Izvor: sportsombor.org

Dvadesetosmogodišnji Petar Josipović iz Apatina, iako nikad u životu nije ni sanjao da će se baviti glumom, do sada je uzeo učešće u preko 40 filmova i serija. Ovaj neobični statista iz Apatina došao je čak i do svojih prvih malih uloga, a u svet glume zakoračio je sasvim slučajno. Sudbonosnu ulogu, kako nam je otkrio, za njega je odigrao niko drugi, do čuveni glumac Voja Brajović.

„Bio sam u Novom Sadu na nekom muzičkom događaju i krenuo sam stopom kod majčinog oca u posetu. Imao sam dvadesetak godina tad, i stane mi čevek za kog sam mislio da ga nikad u životu neću upoznati, proslavljeni glumac Voja Brajović, on i njegov vozač. Tada se radio projekat „Senke na Balkanu“, trebalo im je puno statista i pitali su me da li bih ja došao da statiram. Plaćaju, imaš klopu, piće, i ja sam prihvatio“, prisetio se Josipović svojih početaka.

Prema njegovim rečima, već u to vreme upoznaje ekipu „Novosadski statisti“ i njihovog vođu Dragana Božića, zahvaljujući kojima nastavlja svoje angažovanje u brojnim filmovima i serijama.

„Radili smo mnogo projekata, „Crveni mesec“, „Žigosani u reketu“, „Knez Mihajlo“, „U ime naroda“... Snimali smo u celoj Srbiji. Ne radim sve vreme u kontinuitetu, jer sam odlazio u inostranstvo da radim, ali kad god sam u Srbiji, ja pustim poruku da sam stigao i oni me angažuju“, priča Petar i dodaje da bi od ovog posla mogao da živi samo pod uslovom da se preseli u prestonicu.

„Od toga može da se živi, ali pod uslovom da se preseliš u Beograd. Tamo ljudi svaki dan statiraju, imaju po dva, tri snimanja dnevno, tako da se može zaraditi i po 10.000 dinara dnevno. Za sad nemam ambiciju da se preselim tamo“, rekao je naš sagovornik.

Petar ističe da je zahvaljujući ovom poslu stekao mnogo lepih iskustava, upoznao veliki broj sjajnih ljudi i mnogo naučio. Glumci sa kojima je sarađivao, kako kaže, većinom se ponašaju kao sav normalan svet i veoma su pristupačni.

„Od svih glumaca, posebno bih izdvojio Andriju Kuzmanovića. On je sasvim prirodan i normalan tip, kao bilo ko od nas, i druži se sa svima koji dođu na set. Mene je valjda zgotivio jer smo na dan kad smo se upoznali obojica nosili majice sa natpisom „Motorhead“. Prišli smo jedan drugom, počeli priču o muzici, tad smo radili „U ime naroda“, pomogao mi je kako to da uradim, pošto sam imao neku reč da kažem, i tako smo počeli da se družimo. Oko 10 dana smo konstantno imali snimanja. Sutradan smo čak otišli zajedno na pivo i ostao mi je u najlepšem sećanju. Takođe, tu je i Žarko Laušević, a bila mi je životna želja da ga upoznam. Čovek je izuzetno pristojan, miran, lepo je popričao sa nama, čak preoručio nekim ljudima kako da se ponašaju na setu. Zatim Ivan Bekjarev pokojni, divan čovek. Pa recimo Sergej Trifunović, on je takođe na mene ostavio poseban utisak. Mi bi to rekli „pozitivna budala“. Zbijao je šale sve vreme na snimanju, nudio nas pićem, pravio dobru atmosferu... Tu je i Kalina Kovačević, prava dama. Od nje, npr. nikad nećete čuti ružnu reč, divna žena“, podelio je svoja iskustva sa nama.

Uprkos tome što nikad u životu nije razmišljao o tome da će se baviti glupom i da će se naći ispred kamere, danas je ponosan na sebe, naročito zbog toga što je uznapredovao, u smislu da je dobio i ulogu.

„Osećao sam se važnim kad sam dobio ulogu Mileta četnika u seriji Vreme zla. Došao sam s dugom kosom da statiram u Knjaževcu i kad su me videli, odmah su me pozvali iz produkcije. Seo sam da pričam sa Ivanom Živkovićem, poznatim tv i filmski rediteljom, koji je režirao, recimo, Lepa sela lepo gore. Mnogo dobar čovek. Ponudio mi je ulogu, pročitao sam tekst i prihvatio. Na tom projektu su počeli da me tretiraju kao glumca. Imao sam posebnu klopu, posebno sam sedeo u kombiju, sa svim tim glumcima. Zaista je lep osećaj kad vidiš sve to iz nekog drugog ugla. Na projektu „Vreme smrti“ igram tu ulogu, a u februaru imamo nova snimanja. Još uvek se ne zna kad će biti emitovano“, saznajemo od Petra.

Naš sagovornik otkriva da u Srbiji ima jako puno statista.

„Velika je konkurencija, ali u grupi gde smo mi, „Novosadski statisti“, gde se ljudi često javljaju, ja sam stalan već 4 godine. Moj glas, kad se ja javim, je jači od nekog ko se prvi put pojavi. Eto, taj Božić Dragan npr, on je sad trenutno u Veneciji, radi, on je vođa statista Novog Sada. Taj čovek je imao i jače uloge, a počeo je kao i ja, da bi danas postao to što jeste. Kad on nije tu, ja recimo radim deo njegovog posla, dajem oglase za Novosadske statiste“, priča Josipović i dodaje da, ikao je lep osećaj biti među svim tim glumcima, zna biti naporno, jer se nekad radi po 12 do 15 sati, slabo ima pauza, ali se ne žali, jer je puno onih lepših stvari.

Ovaj tehničar finalne obrade drveta po struci kaže za sebe da nije bio najsjajniji đak, ali da je kroz statiranje u filmovima i serijama mnogo toga naučio iz oblasti glume, književnosti, istorije...

Mimo glume, Josipović je i inače umetnička duša. Svira gitaru, piše i crta. Trenutno, kaže, radi na jednom muzičkom projektu sa bratom i nada se da će u budućnosti imati priliku i nastupiti zajedno.

Ono što je za njega specifično, to je slobodan stil života koji neguje. Naime, većinu slobodnog vremena Petar je autostoper. Stopom je obišao celu Srbiju i veći deo Evrope, od Nemačke, Danske, Austrije, pa do Grčke. Priča da uglavnom ide sa nekim ciljem, u smislu odlaska na neki muzički događaj i slično, ali nekad prosto „skokne“ do Niša na kafu sa prijateljima. Josipović je trenutno u Apatinu, ali je često i u inostranstvu. Obično odlazi na povremeni rad u Nemačku, a nada se i skorom odlasku u Kanadu.

U svojim brojnim avanturama zbližio se i sa mnogim poznatim muzičarima, među kojima izdvaja Najdu iz Smaka, te Galeta i Nešu iz Kerbera, sa kojima je, kako nam je ispričao, sada već dobar prijatelj.

Njegove ambicije po pitanju glume su sledeće:

„Voleo bi da uspem u glumi do te mere da se pojavi neka priča o meni, u smislu vikipedije, da sam ostavio negde neki trag ozbiljniji, a ne, eto, da ostanem neki lik koji je aplaudirao u publici.“

Za sam kraj, nestrpljivo očekujemo gledati Petra u ulozi Mileta četnika, želimo mu ispunjenje njegovih glumačkih snova, te srećan put u novim pohodima koje je sebi zacrtao.

Izvor: Radio Apatin