Sombor.info

Podigao je ceo kej na noge, a za 24sedam ispričao je detalje ove nezaboravne avanture

Ono što je počelo kao još jedan običan odlazak na pecanje pretvorilo se u prizor koji se retko viđa i još ređe prepričava. Aleksandar Vučković, strastveni ribolovac iz Loznice koji danas živi u Novom Sadu, uspeo je da na Dunavu izvuče soma teškog više od 30 kilograma i dugog čak 170 centimetara.

Njegova priča nije samo o ulovu, već o godinama strpljenja, učenja i posmatranja – i trenutku kada se sve poklopilo - piše Blic.

Od detinjstva uz štap do borbe života

Aleksandar se ribolovom bavi praktično od malih nogu.

- Pecam već 25 godina, od svoje četvrte godine. Otac i ujak su me učili, oni su pravi majstori ribolova - kaže Vučković.

Iako je dugo pecao, lov na soma mu nije išao od ruke.

- Prvi put sam soma počeo da pecam u Loznici na Drini pre tri godine i iskren da budem bukvalno ni jednog nisam uspeo da uhvatim - priznaje on.

Prekretnica dolazi nakon selidbe u Novi Sad, gde sate provodi posmatrajući iskusnije pecaroše.

- Dolaskom u Novi Sad sedeo sam na keju mesecima i gledao kako to meštani pecaju tu veliku ribu, pratio sam pokrete, vodu i sisteme, raspitivao i kupio svačiju školu - priča on.

Neverovatna serija ulova

Upornost mu se brzo isplatila. Na istom mestu, kod Žeželjevog mosta, usledila je serija ulova koja je zbunila i iskusnije pecaroše.

- Moja osnovna kultura kada neko peca, obično se pomerim od ljudi, što sam i uradio. Otišao sam levo od njih, raspremio se i bukvalno na prvi zabačaj uhvatio sam somića od tri kilograma. Svi su ostali zatečeni jer oni nisu imali ulova, a tu su već satima - kaže Aleksandar.

- Došao sam i sutradan, uradio istu stvar, ponovo na prvi zabačaj uhvatio sam malog, takođe oko dva-tri kilograma. Mnogi su rekli „ti si srećnik, ovo je neverovatno“, bez obzira što je sitan som - dodaje on.

- Došao sam treći dan, uradio isto, sedeo, gledao i pomerio se od ljudi, zabačio samo tri puta i uhvatio soma od pet kilograma - priseća se.

Nakon toga, usledila je pauza od mesec dana.

Dan kada je sve eksplodiralo

Sudbonosni dan počeo je baš onako kako ga je Aleksandar opisao – bez plana, ali sa osećajem.

- Juče sedim kući, gledam kroz prozor, nema vetra, tmurno, oblaci se sudaraju, nema sunca, a topao je vazduh. Uzimam opremu i krećem na kej - priča on.

- Stižem, stoji ista standardna ekipa. Sednem i gledam… Uzmem štap, ovog puta odem desno i krećem da pecam, ali tek posle pola sata sedenja i gledanja - dodaje.

Prva tri pokušaja nisu dala rezultat, ali četvrti je doneo trenutak koji će pamtiti ceo život.

- Posle trećeg zabačaja odlučim da četvrti put vodim varalicu po dnu i jako sporo džigujem sa njom, radi se o šedu slim bele boje… I pri samom izvlačenju – nenormalan udarac koji nikada u životu nisam osetio! Kreće da vlada sa mojim štapom i rukama - opisuje Aleksandar gotovo bez daha.

Borba sa nemani

Ono što je usledilo bila je prava drama.

- Bez zaustavljanja dva puta mi je izvukao po 100 metara strune, koju sam srećom nedavno novu kupio i promenio baš zbog ovakvih stvari. Ljudi koji su pecali oko mene svi su stajali iza mene, savetovali, pomagali i gledali čudo - kaže Vučković.

U pomoć stiže momak sa čamcem.

- Posle nekoliko minuta teške borbe u pomoć dolazi momak sa čamcem, bez kojeg verujem da bi teško uspeo da izvadim sa obale ovako velikog i jakog soma. Prišao je čamac obali, ušao sam i nastavio borbu, a som je krenuo da nas „voza“ po Dunavu - dodaje on.

- Prošlo je još nekoliko minuta, uspeo sam da ga podignem sa dna i vidim na površini. Osećaj se ne može opisati, riba moćna, velika, jaka… polako popušta i predaje se - priča Aleksandar.

Aplauz na keju i ulov života

Kraj borbe bio je spektakl za sve prisutne.

- Izvadili smo ga nas trojica iz vode, ubacili u čamac i krenuli ka obali keja. Svi prisutni su aplaudirali, ljudi koji su šetali kejom slikali su, snimali i zastajali da vide ono što se ne viđa tako često - kaže on.

Za Aleksandra, ovo je više od ulova.

- Ovo je ne samo moj najveći som, nego i riba mog života - poručuje.

Ipak, odluka šta uraditi sa ovakvim ulovom nije bila laka.

- Na prvu odluku hteo sam da ga vratim u vodu, ali mi je jedan prijatelj rekao da ima jedan star čovek koji voli somove jer ih od malena lovi i da bi trebalo njemu pokloniti. Posle slikanja sa ulovom ribu sam poklonio i za uzvrat dobio punu kutiju pribora za lov soma - ispričao je Vučković.

Od ringa do Dunava

Zanimljivo je da Aleksandar dolazi iz sportske porodice.

- Na sve to, moja bokserska karijera je jako bogata. Cela porodica je bokserska, čak i moja žena i njen brat. Ukupno nas šestoro iz porodice smo bokseri. Sada sam trener i stvaram nove šampione - zaključuje Vučković.

Na Dunavu je osvojio trofej koji se ne broji samo kilogramima, već iskustvom koje će pamtiti ceo život.

Evropska komisija saopštila je da od danas, 22. aprila, stupaju na snagu nova pravila za putovanja kućnih ljubimaca u EU, koja uključuju strožu identifikaciju, obavezne pasoše i vakcinaciju protiv besnila.

Evropska komisija saopštila je da od danas, 22. aprila, stupaju na snagu ažurirana pravila kada je reč o putovanju sa psima i mačkama u Evropsku uniju.

Cilj novih mera je sprečavanje širenja životinjskih bolesti i zoonoza, ujednačavanje kontrola i obezbeđivanje zdravstvene sigurnosti, bez ograničavanja slobodnog kretanja.

Pravila se odnose samo na kućne ljubimce koji putuju u nekomercijalne svrhe, odnosno pse i mačke. Obuhvaćeni su i tvorovi, dok za određene ptice važe posebni uslovi i ograničenja broja putovanja.

Od 22. aprila 2026. godine, vlasnici pasa i mačaka moraće da imaju odgovarajuću dokumentaciju, u suprotnom putovanje neće biti dozvoljeno.

Obavezna je identifikacija mikročipom koji ispunjava EU standarde, dok čipovanje važi samo ako je urađeno pre 3. jula 2011. godine i ostalo čitljivo - piše B92.

Putovanje sa kućnim ljubimcima u EU uskoro jednostavnije i jeftinije; Ušteda do 100 evra FOTO

Vakcina protiv besnila mora biti primljena pre putovanja i upisana u evropski pasoš ljubimca.

Psi i mačke, kao i njihovi vlasnici, moraju imati pasoš koji izdaje ovlašćeni veterinar.

Nova pravila ograničavaju broj ljubimaca na najviše pet po prevoznom sredstvu i definišu uslove tranzita kroz EU, kao i postupke u slučaju odbijanja ulaska u zemlju van EU.

Takođe se pooštravaju zahtevi za identifikacione dokumente, uključujući podatke poput koda zemlje porekla životinje.

Psi koji putuju u zemlje poput Irske, Malte i Finske moraju proći antiparazitni tretman protiv Echinococcus multilocularis, kao i tvorovi i mačke, osim ako nisu odobrene alternativne mere.

Za neke vrste ptica važe posebna ograničenja i uslovi putovanja.

Iako većina pravila počinje da važi 22. aprila, pojedine odredbe uvode se postepeno. Novi zdravstveni sertifikati biće obavezni od 1. oktobra 2026. godine, dok će novi zahtevi za identifikaciju i pasoše stupiti na snagu 1. januara 2028.

Od početka rata u Ukrajini, automobilsko tržište u Rusiji napustile su mnoge marke. Prazan prostor popunio je "sivi" i "crni" uvoz, kao i ruske marke koje samo prepakuju kineska vozila.

Jedan od projekata "prepakivanja" pokrenuo je AvtoVAZ, poznat po Ladi, a u pitanju je marka Xcite koja je lansirana u proleće 2024. godine. Proizvodnja je uspostavljena u bivšoj Nissanovoj fabrici u Sankt Peterburgu.

Proizvodnja je zaustavljena prošle jeseni, iako je fabrika u to vreme imala oko 3.500 gotovih automobila na zalihama. Oni se i dalje prodaju, ali veoma sporim tempom - štaviše, finski list Ilta-Lehti izveštava o potpunom fijasku.

Tokom prva tri meseca ove godine u Rusiji je registrovano samo 25 novih automobila ovog brenda, što je pad od gotovo 70 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, kada je prodaja takođe bila skromna. Istovremeno, hiljade automobila ostaju neprodate na lagerima prodavaca - piše B92.

Postoji jasno objašnjenje za ovaj neuspeh. Modelima marke Xcite nedostaje inovativnost i nisu "najnovija roba u izlogu". Najprodavaniji model, X-Cross 7, zapravo je preimenovana verzija kineskog modela Chery Tiggo 7, prenosi RevijaHAK.

Isti automobil se pod drugim imenima prodaje i u Evropi, uključujući DR 6.0 u Italiji i Ebro S700 u Španiji. Ispod haube nalazi se kineska tehnologija, ali sa novim amblemom na prednjem delu - očigledno, Rusima ovaj model nije naročito privlačan.

Ako ste nekada prošli pored dvorišta okruženog gustom, tamnozelenom živom ogradom koja zadržava svoj uredan izgled tokom cele godine, velike su šanse da ste videli lovor višnju.

Ova biljka je poslednjih godina postala jedan od najpoželjnijih izbora za uređenje pejzaža, i to sa dobrim razlogom, piše Zadovoljna.hr.

O kakvoj je biljci reč?

Lovor višnja (latinski Prunus laurocerasus) je zimzeleni žbun iz porodice ruža, poznat po svojim sjajnim, kožastim listovima koji podsećaju na lovor, dok cvetovi i plodovi podsećaju na višnju, po čemu je i dobio ime.

To je izuzetno prilagodljiva biljka koja može da izraste do nekoliko metara u visinu, a krasi je gusta, kompaktna kruna koja joj daje dekorativni izgled tokom cele godine. Upravo ta kombinacija estetike i otpornosti čini je jednim od najpopularnijih izbora u hortikulturi.

Zašto je idealna kao živa ograda?

Lovor višnja je gotovo sinonim za živu ogradu – i to ne bez razloga.

Pre svega, to je biljka koja brzo raste i već posle nekoliko godina stvara gustu, neprozirnu zelenu barijeru koja štiti od pogleda, vetra, pa čak i buke. Pored toga, zimzelena je, što znači da zadržava lišće tokom cele godine, pa bašta nikada ne izgleda „prazno“.

Dodatna prednost je njena izdržljivost. Lovor višnja podnosi sunce, polusenku, pa čak i hlad, kao i urbane uslove i zagađenje vazduha. Lako se oblikuje orezivanjem, što omogućava stvaranje urednih, pravih linija koje se najčešće traže kod živih ograda.

Na šta treba obratiti pažnju ako želite da uspe?

Iako se lovor višnja smatra zahvalnom biljkom, postoje ključne stvari koje će napraviti razliku između prosečnog i bujnog izgleda:

1. Zemljište i drenaža

Najbolje joj odgovara plodno, dobro drenirano zemljište. Previše vlage može izazvati truljenje korena, pa je važno izbegavati preplavljivanje.

2. Zalivanje

Nakon sadnje, redovno zalivanje je neophodno dok se biljka ne ukoreni. Kasnije postaje otpornija na sušu, ali najbolje uspeva u umereno vlažnom zemljištu.

3. Svetlost

Može da raste skoro svuda, ali svoj najgušći i najlepši oblik razvija na sunčanom ili polusenovitom mestu.

4. Redovno orezivanje

Da bi živa ograda ostala gusta i uredna, potrebno ju je povremeno orezivati. Lovor višnja to veoma dobro podnosi i brzo se regeneriše.

5. Oprez zbog toksičnosti

Važno je znati da su delovi biljke, posebno listovi i seme, otrovni, pa treba biti oprezan ako u bašti ima dece ili kućnih ljubimaca.

Lovor višnja je savršen izbor za svakoga ko želi uredan, elegantan i dugotrajan zeleni okvir za svoju baštu, bez previše komplikovane nege. Upravo je ta kombinacija estetike i praktičnosti učinila ovu biljku neizbežnim favoritom modernih bašta.

Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice u Somboru obeležilo je značajan jubilej 90 godina postojanja i rada. Devet decenija predanog rada, znanja i posvećenosti pretočeno je u hiljade rođenih beba i generacije žena koje su tu dobile zdravstvenu zaštitu. 

Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice u Somboru beleži značajan napredak u kvalitetu zdravstvenih usluga. U proteklih godinu dana uvedene su dve važne novine, a to su laparoskopska hirurgija i epidural tokom porođaja.

,,Laparaskopija kao minimalno invazivna hirurgija koj apomaže pacijentkinjama da što pre izađu iz bolnice, mnogo kraći operativni tok, brže vraćanje svakodnevnim aktivnostima, a druga veoma bitna stvar koja je uvedena u našoj bolnici je epiduralna analgezija, koja je jako bitna za buduće majke, jer sve pacijentkinje imaju pravo da se besplatno opredele za taj način dodatni u porođaju, tako da ne osete bolove", rekao je dr Dragan Strgar, ginekolog u Opštoj bolnici u Somboru - piše RTV.

"Pokretanjem ove dve stvari mislim da smo napravili jednu dobru celinu u Somboru, tako da će sada budućim majkama da sve bude mnogo jednostavnije, pristupačnije i mislim da će se lakše odlučiti da rode još po neko dete, da ne ostanu samo na jednom", rekao je prim. dr Dragan Antić, ginekolog akušer.

Iako je broj porodjaja u poslednjih godina u blagom padu, u bolnici naglašavaju da je ta cifra u skladu sa demografskom slikom Sombora i okoline.

"Naša usluga je i bez epidurala bila na visokom nivou, sada smo na 800 -900 porođaja godišnje i to je u skladu sa brojem stanovnika u Somboru", rekao je dr Sima Katanić, načelnik odeljenja ginekologije i akušerstva Opšte bolnice u Somboru.

Planovi za budućnost uključuju i nabavku nove opreme.

"U toku iduće godine planiramo nabavku nove laparoskopske opreme, novog ultrazvučnog aparata, a takođe očekujemo i rekonstrukcione momente, nadamo se da ćemo konačno krenuti u rekonstrukciju Opšte bolnice Sombor", istakao je dr. Dragan Rastovic, direktor Opšte bolnice u Somboru.

Jubilej je bio prilika da se podvuče crta između prošlosti i budućnosti i da se oda priznanje svima koji su gradili ugled tog somborskog odeljenja.

U subotu, 25. aprila, sa početkom u 19 sati, Srpsko kulturno – umetničko društvo “Zlatnik” Apatin održaće drugi po redu “Prolećni koncert”. Кako najavljuju u društvu, ovaj praznik folklora okupiće sve ansamble “Zlatnika”, kao i goste, Folklorni ansambl “Sunce” iz Subotice.

“Ove godine na bini će biti 70 članova našeg društva, tj. svi igrački ansambli, dečiji, stariji dečiji, veteranski, izvođački i pevačka grupa. Gosti ce nam biti FA Sunce iz Subotice, koji će po prvi put nastupiti ispred apatinske publike. Кao i uvek, Zlatnik vam poklanja veče folklora, dobre muzike, odlične igre i vrhunskih kostima, što bi se reklo, melem za oči, uši i dušu. Dođite da se opustite i uživate”, poručuju iz SКUD-a “Zlatnik”, te pozivaju sve ljubitelje folklora da dođu u što većem broju.

Na najavljenom koncertu, posetioce očekuje bogat program ispunjen igrom, pesmom i narodnim nošnjama, koji će prikazati raznolikost i lepotu tradicionalne kulture - piše Radio Apatin.

Jedna od najvećih manifestacija ove vrste u regionu, Prolećna berza sitnih životinja i opreme za kućne ljubimce, održaće se u nedelju, 26. aprila 2026. godine, u Somboru, u dvorištu fabrike „Panonka“ na Staparskom putu bb.

Vrata berze biće otvorena već od 4 časa ujutru, a posetioci će moći da obiđu štandove i učestvuju u programu do 12 časova. Organizator manifestacije je Društvo odgajivača sitnih životinja „Sombor 1871“, koje godinama okuplja veliki broj izlagača i ljubitelja životinja iz celog regiona.

Prema najavama organizatora, posetioce očekuje raznovrsna ponuda sitnih životinja, kao i opreme za kućne ljubimce, što ovu berzu čini jednim od najznačajnijih događaja u ovoj oblasti na prostoru Balkana. Posebna pogodnost je nova lokacija sa više od 2.000 kvadratnih metara pokrivenog prostora, što omogućava nesmetano održavanje manifestacije i u slučaju loših vremenskih uslova - piše Radio Dunav.

Organizatori ističu da je cilj berze razmena iskustava, unapređenje uzgoja i povezivanje odgajivača, ali i pružanje prilike građanima da se bliže upoznaju sa različitim vrstama životinja.

Za sve dodatne informacije, zainteresovani se mogu obratiti organizatorima putem telefona: 065/239-88-79 i 060/042-73-72.

Očekuje se veliki broj posetilaca, pa organizatori pozivaju sve ljubitelje životinja da nedeljno jutro provedu u Somboru.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković upriličio je prijem za predstavnike romske zajednice, na kojem se razgovaralo o dosadašnjim rezultatima saradnje, ali i o daljim koracima u unapređenju položaja Roma u ovom gradu.

Tokom sastanka istaknuto je da je saradnja lokalne samouprave i romske zajednice u prethodnom periodu dala vidljive i konkretne rezultate, posebno kroz sprovođenje mera i usluga usmerenih ka poboljšanju kvaliteta života.

Predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Aleksandar Radulović zahvalio je na kontinuiranoj podršci koju Grad Sombor pruža romskoj zajednici, naglasivši da je Lokalni akcioni plan za Rome u ovom gradu među najuspešnijima u Srbiji - piše Telegraf.

Poslanica u Skupštini AP Vojvodine i članica Saveta Jelena Jovanović ocenila je da Sombor predstavlja primer dobre prakse kada je reč o institucionalnoj podršci Romima. Ona je ukazala i na inicijative Pokrajinske vlade koje se odnose na uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu u sredinama sa značajnim brojem pripadnika romske nacionalne manjine.

- Grad Sombor danas predstavlja primer kako odgovorna lokalna politika može da doprinese stvarnoj inkluziji romske zajednice. Kroz kontinuiranu saradnju sa institucijama i organizacijama Roma, vidljivi su konkretni pomaci u oblasti obrazovanja, zapošljavanja i socijalne zaštite. Posebno je važno da se u narednom periodu nastavi sa sprovođenjem mera koje će dodatno osnažiti položaj Roma, uključujući i inicijative za uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu tamo gde za to postoje uslovi. Samo kroz sistemski pristup i partnerstvo možemo graditi društvo jednakih šansi za sve.

Sastanku su prisustvovali i zamenik gradonačelnika Milan Stakić, kao i pomoćnik gradonačelnika za oblast nacionalnih manjina i verskih zajednica Silard Janković. Delegaciju romske zajednice činili su predstavnici Saveza romskih nevladinih organizacija Zapadnobačkog okruga Stevan Oršoš i Branka Bošković, Stevan Nikolić iz Udruženja mladih Roma Sombor, Stevan Jovanović iz Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, kao i Željko Radu, v.d. direktora Pokrajinske kancelarije za inkluziju Roma.

Sagovornici su se saglasili da je nastavak partnerskog odnosa i otvoren dijalog ključ za dalje unapređenje položaja romske zajednice, uz fokus na konkretne politike i mere koje donose dugoročne rezultate.

Tradicionalna manifestacija „Sajam cveća“, koja se po 18. put organizuje u našem gradu, svečano je otvorena danas. Više od 100 izlagača iz različitih krajeva Srbije predstavilo je bogatu ponudu kako cveća i baštenskog pribora, tako i začinskog i tropskog bilja, a izložene su i rukotvorine starih zanata.

Na početku svečanog dela programa prisutne je pozdravio organizator ove manifestacije Dušan Кontić, a član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić, zvanično je otvorio ovogodišnji „Sajam cveća“.

– Veliko mi je zadovoljstvo što je sajam i ove godine privukao veliku pažnju kako izlagača, tako i naših sugrađana. Grad Sombor nastaviće da podržava ovu manifestaciju, jednu od omiljenih kod naših Somboraca, ali i drugih posetilaca, koji ovim povodom dođu u naš grad – rekao je Dojić.

Direktor Turističke ogranizacije Grada Sombora Jovan Uzelac, ovom prilikom ukazao je na turistički potencijal manifestacije.

– Sajam cveća je odlična prilika da se brojnim posetiocima predstavi turistička ponuda našeg grada i da za vreme trajanja ove manifestacije upoznaju barem deo bogate ponude našeg grada i ponovo nam dođu. Osim iz Sombora, danas imamo izlagače i iz drugih gradova u Srbiji, od Кruševca i Valjeva pa nadalje – kazao je Uzelac.

Si ljubitelji cveća imaće priliku da posete sajam do subote, 25. aprila.