Sombor.info

Atopija je nasledna sklonost koja se manifestuje kroz prenagašen odgovor organizma na neke uobičajene stimuluse iz spoljašnje sredine (alergeni).

Manifestacije mogu da se ispolje na koži, kao što je to slučaj sa ekcemom i atopijskim dermatitisom, disajnim organima, kao što su astma ili alergijski rinitis, očima, kao što je to slučaj sa alergijskim konjuktivitisom i sl.

Ekcemi su preterane imunološke reakcije kože na uobičajene alergene.

Najčešći ekcem je atopijski dermatitis, koji predstavlja hronični ekcem udružen sa intenzivnim svrabom, manifestacijom grube kože koja pokazuje sklonost ka pucanju.
Osim navedenog, atopijski dermatitis karakteriše suva koža, iritacije na koži I prateća zapaljenja.

Po lokalizaciji, atopijski dermatitis može da bude po celom telu ili lokalizovan na pojedinim delovima tela, najčešće na licu, pregibima ruku, nogu. Često se na zapaljenje nadoveže I bakterijska (streptokokna, stafilokokna) ili gljivična infekcija.

Iako je atopija nasledna sklonost, sve više se govori o uticaju sredine na nastanak atopijskog dermatitisa.

Statistički gledano, svako 4. Ili 5.dete oboli od atopijskog dermatitsa. Ukoliko jedan roditelj ima atopijski dermatitis, verovatnoća da I dete dobije je 30%, dok je verovatnoća 70% ukoliko su oba roditelja atopičari.

Iako je genetska predispozicija bitna za nastanak ove bolesti, ima dece koja su prva u porodici manifestovala ovu bolest, tako da možemo da kažemo da je kod atopijskog dermatitisa udružena aktivnost genetske predispozicije ispoljašnjih faktora.

U poslednjih 30 godina broj obolelih se povećao 3 puta.

Obzirom na ovako brz razvoj bolesti, jer genetska osnova se nije mogla izmeniti u tako kratkom vremenskom periodu, kao I obzirom na činjenicu da je atopijski dermatitis prisutniji u razvijenim zemljama, uticaj sredine je evidentno sve veći.

Kada smo kod statistike, možemo da kažemo da 60% dece sa težim oblikom atopijskog dermatitisa istovremeno ima I alergijski rinitis ili alergijsku astmu, 60% dece sa atopijskim dermatitisom ima problem sa snom, u 80% slučajeva se javlja do 5.godine života, češće kod dečaka, drugog deteta, dece rođenih u zimskim mesecima…
Ono što ohrabruje je činjenica da se od ukupnog broja slučajeva prisutnih u dečijem dobu, bolest zadrži samo kod manjeg broja odraslih, tako da se incidenca smanjuje na 1-2% odraslih.

Bitan statistički podatak ukazuje da su teži oblici prisutni kod dece koja su bila hranjena veštačkim mlekom.

Ovo ukazuje na bitnost dojenje, kako za opšte stanje deteta, tako I kao faktor prevencije nastanka atopijskog dermatitisa.

Kod lečenja, najbitnije je bolest prepoznati I uspostaviti pravilnu dijagnozu.

Odmah zatim je bitno uspostaviti pravilan režim ishrane I života, a kako bi se unošenje alergena svelo na najmanju moguću meru.

Potrebno je izbegavati faktore koji pogoršavaju stanje atopijskog dermatitisa, kao:
- Iritacije zbog korišćenja neodgovarajućih sapuna, deterdženata, omekšivača… kao I zbog odeće od vune I sintetičkih sredstava.
- Promene temperature zimi, kao I suv vazduh u zatvorenim prostorijama dovode do pogoršanja stanja
- Stres I anksioznost
- Određene namirnice (kravlje mleko, jaja, kikiriki, citrusi, riba…)
- Znojenje itd.

Znojenje je poseban problem, jer znojenje dodatno pojačava svrab, svrab izaziva dodatnu inflamaciju koja dodatno pojačava svrab… Iz tog razloga decu ne treba pretopljavati.

Kako je atopijski dermatitis uzrokovan disfunkcijom spoljnjeg dela kože (epidermis), zbog narušenog epidermisa lakše dolazi do prodora iritantnih faktora, alergena I mikroorganizama, ali I lakšeg gubitka vode, kako kroz transpiraciju, tako I znojenje.

Iz navedenog razloga, bitna je redovna hidratacija, kao I odabir pravilnih sredstava za higijenu I negu kože koja na pravi način mogu koži da dostave ono što joj je u datom trenutku najpotrebnije, a to je voda.

Sredstva koja sadrže ulje borovnice deluju na način da preveniraju transdermalni gubitak vode, ali sadrži I omega-3 I omega-6 masne kiseline koje deluju antinflamatorno I omogućavaju regeneraciju Stratum corneum-a, zaštine barijere kože.

Kako bi se izbegle iritacije, trebalo bi da sredstva za kupanje sadrže što blaža, po mogućnosti prirodna peneća sredstva.

Idealno je da kozmetička linije bude u opsegu pH od 5,0 do 5,5.

Bitno je da kozmetičko sredstvo ima emolijentni efekat (shea butter i sl).

Svi sastojci koji dovode do smirivanja crvenila, svraba, upale… takođe su vrlo korisni (pantenol, ekstrakt ovsa, avenantramid, ulje borovnice…)

Koliko god paradoksalno zvučalo, voda, odnosno često kupanje ne pogoduje atopijskom dermatitisu, jer kupanje isušuje kožu I na taj način pogoršava problem suve I osetljive kože.

Vreme u toplim kupkama treba da bude što kraće, a posle toga dete treba tapkanjem, ne trljanjem, obrisati mekim pamučnim peškirom I potom namazati mlekom za telo.

Na kraju, vrlo je bitan i pravilan odabir terapije koju prepisuje lekar.

Danas se najčešće primenjuju: kortikosteroidi, oralni antihistaminici, imunosupresivna terapija, fototerapija, takrolimus, pimekrolimus…

Izvor: bitiroditelj.com

Ako ste ikada proučavali teme mršavljenja, zdrave ishrane i zdravog načina života generalno, sigurno je da ste naleteli na pojam bazalni metabolizam. Uostalom, za višak kilograma uglavnom krivimo metabolizam.

Uopšteno gledano, bazalni metabolizam (skraćeno BMR) je dnevna brzina potrošnje energije tela, bez uključivanja bilo kakve fizičke aktivnosti. To je je proces u kojem organizam koristi energiju da bi podržao svoje vitalne funkcije, kao što su disanje, cirkulacija krvi, kontrola telesne temperature i rad organa. Možemo reći i da je bazalni metabolizam minimum energije koji je potreban za funkcioniranje organizma, a generalno se izračunava na osnovu težine osobe. Kako se naše telo prilagođava dnevnim aktivnostima, tako se BMR povećava za izvršavanje dodatnih zahteva.

Evo još nekih zanimljivih činjenica koje bi trebalo da znate o svom bazalnom metabolizmu.

Osnove metabolizma

Postoje tri glavna načina na koja telo sagoreva energiju svakog dana:

• Bazalni metabolizam - energija koja se koristi za osnovno funkcionisanje tela dok smo u mirovanju,
• Energija koja se koristi za razlaganje hrane (poznato i kao termički efekat hrane),
• Energija koja se koristi kada smo fizički aktivni.

Ipak, termin metabolizam se odnosi na sve procese u telu koji koriste energiju, ali se ta reč najčešće koristi kada govorimo o težini. Kada neko kaže: „Imam brz metabolizam“ ili „Imam spor metabolizam“, obično misli na ličnu sposobnost da izgubi težinu ili održi normalan broj kilograma. Svako od nas može povećati ili smanjiti stopu sagorevanja kalorija tokom dana, ali mnogi ne znaju kako. Treba znati i to da naš biološki sastav, genetika, optimalan dnevni unos ugljenih hidrata, dnevne navike, pa čak i zdravstveno stanje utiču na metabolizam.

Metabolizam se može odnositi na bilo koji od hemijskih procesa koji se odvijaju u našem telu, ali ono što većinu ljudi zanima je njihov BMR (bazalni metabolizam) , odnosno koliko energije koriste svaki dan samo da bi živeli. Jer BMR je zaista to – potrošnja energije potrebne za rad vitalnih funkcija. BMR čini otprilike 65 do 70 posto naših ukupnih kalorijskih troškova.

Online kalkulatori mogu proceniti okvirni BMR, ali ne uzimaju u obzir odnos mišića i masti, što je najvažnije merenje pri ovoj proceni. Zašto?

Više mišićne mase znači bolji metabolizam

Više mišićne mase u telu znači više sagorelih kalorija, čak i u mirovanju. To je zato što, pri mirnom stanju tela, svaki kilogram mišića troši oko šest kalorija dnevno. Sa druge strane, masne naslage ne doprinose ovom procesu, jer kilogram masti troši oko dve kalorije. Za svaki dodatni kilogram čiste mišićne mase, telo sagoreva dodatnih 50 kalorija dnevno.

Što više mišića imate, vaše telo bolje pretvara hranu u gorivo za sve one ćelije kojima je potrebna energija da bi telo funkcionisalo. Jedan od razloga zašto mišićne ćelije sagorevaju više kalorija je taj što im je potrebna energija čak i da se skupe i opuste. To implicira da čak i kada se ne krećete, mišićne ćelije sagorevaju kalorije. Najefikasniji način za izgradnju mišića je trening snage. Ali i ishrana.

Metabolizam voli proteine

Kada smo naučili da mišićna masa podstiče rad metabolizma, logično nam je i da ishrana bogata proteinima podstiče zdrav nivo čiste mišićne mase koja pojačava bazalni metabolizam. Da li ste znali da varenje hrane sagoreva kalorije, a od tri makronutrijenta (ugljenih hidrata, proteina i masti), proteini sagorevaju najviše?

Istraživanja su pokazala da  povećanje unosa proteina privremeno ubrzava metabolizam za otprilike 15 do 30 procenata. Dobri izvori proteina se nalaze u nemasnom mesu poput piletine i ribe, zajedno sa mlečnim proizvodima, integralnim žitaricama, pasuljem, sočivom i orašastim plodovima. Za najbolje efekte, rasporedite kroz obroke unos proteina tokom dana.

Svako ima drugačiji metabolizam

Metabolizam varira od osobe do osobe, a čak ni istraživači ne razumeju do kraja zašto je to tako. Dešava se da dve osobe iste konstitucije mogu imati potpuno različite stope rada metabolizma. Dok jedna može da pojede mnogo visokokalorične hrane i da se ne ugoji, druga mora pažljivo da broji kalorije da ne bi dobila na težini.

Svakako da postoje određene predispozicije koliko će metabolizam biti brz. One uključuju količinu nemasnog mišićnog i masnog tkiva u telu, starost i genetiku. Pol je takođe bitan, budući da žene bilo koje telesne građe i uzrasta sagorevaju manje kalorija od većine muškaraca. Na žene utiče i efekat menstrualnog ciklusa, jer je dokazan brži metabolizam tokom poslednje polovine ciklusa čak i za 10 prcenata.

Brzina metabolizma u mirovanju se ne može lako izmeriti na precizan način, kao i šta ga usporava. Postoje određeni komercijalno dostupni testovi, ali najbolja merenja dolaze iz istraživačkih studija koje koriste skupu opremu kao što je metabolička komora. Grubu procenu bazalnog metabolizma u mirovanju možete dobiti kroz brojne online kalkulatore, koji će vas uputiti u to koliko kalorija bi trebalo da sagorevate svakog dana.

Konzumiranje određenih namirnica može ubrzati metabolizam

Ovo je tačno, ali samo donekle. Iako postoje određene namirnice, poput kafe, čilija i drugih začina koje mogu samo malo da ubrzaju bazalni metabolizam, promena je toliko zanemarljiva i kratkotrajna da ne može imati uticaja na mršavljenje. Hrana bogata proteinima zahteva više energije za varenje, pa takođe može imati kratkotrajni efekat. Đumbir i kakao su pokazali izuzetne metaboličke prednosti u ispitivanju na miševima. Ipak, uticaj ovih namirnica na metabolizam neće nadoknaditi loše izbore u ishrani, čak i ako trenutno ubrzaju metabolizam.

Vratićemo se na drugu stavku u tekstu, jer je jedna od retkih varijabli koja utiče na BMR - količina mišićne mase koju imate. Sa bilo kojom težinom, što je više mišića na telu i što je manje masti, to je brzina sagorevanja veća.

Najbrži metabolizam je zabeležen kod jedne životinje

Malo zanimljivosti nije naodmet, budući da Istraživači posmatraju različite životinjske modele kako bi više saznali o misterijama ljudskog metabolizma. Za priču o metabolizmu je posebno interesantan kolibri koji je, u celom životinjskom carstvu, onaj sa najvećom stopom ubrzanog rada BM-a. Ova ptica ima klepet krila od 60 do 80 udaraca u sekundi. Zanimljivo je i to što većina njihove ishrane dolazi iz izvora šećera kao što je nektar, a nivo šećera u krvi koji poseduju bi se kod ljudi smatrao dijabetesom. Ipak, uspevaju da ga brzo sagore kako bi im krila zalepršala pri najvećoj brzini.

Da zaključimo: Metabolizam igra ključnu ulogu u održavanju normalnog funkcionisanja tela. Određeni faktori poput starosti, mišićne mase i fizičke aktivnosti mogu uticati na to kako metabolizam koristi kalorije za energiju. Takođe, brz ili spor metabolizam nije faktor povećanja ili gubitka težine, već je to unos kalorija u odnosu na njihovo sagorevanje. Drastično smanjenje kalorija može imati negativan uticaj na to kako vam metabolizam funkcioniše i zato pre svake odluke, porazgovarajte sa stručnim licem o zdravim izborima za postizanje normalne telesne težine.

Kako je objavljeno na sajtu NEPRO, danas su sa domaćeg tržišta povučene dve igračke zbog rizika od gušenja.

Kako piše na sajtu, u pitanju je “ Muzička igračka robne marke Pepco – slon i zeka; model SKU 331533″. Kako je istaknuto proizvod nema svoje pakovanje i prodaje se pojedinačno.

U upozorenju piše da je „vlaknasti materijal za punjenje igračke lako dostupan zbog slabosti određenih šavova, te da dete može da ga stavi u usta i uguši se“.

Za proizvod je naloženo povlačenje proizvoda sa tržišta i opoziv proizvoda od potrošača.

Nedavno su povučeni i plastični kalupi iz „Pepka“, kao i kuvalo drugog proizvođača.

Školovanje jedne osobe u Srbiji od predškolskog obrazovanja do završenih studija u proseku košta više od 34.000 evra, u zavisnosti od izabrane srednje škole i fakulteta, pokazalo je istraživanje Instituta za razvoj i inovacije.

Prema rezultatima tog istraživanja, koje je rađeno na osnovu ekonomskih i statističkih podataka, najviše košta školovanje studenta koji je završio osnovne studije stomatologije – gotovo 71.000 evra.

– Posmatrali smo da je taj mladi čovek, visoko obrazovan, bio pet godina na fakultetu. Dakle, otišao je u produženu godinu u proseku i da je diplomirao 2018. godine, što znači da je krenuo u predškolsko 2000. godine. U tom periodu od 18 godina, dok je diplomirao, država, njegova porodica su uložili u njega 34.100 evra – rekao je za RTS Nenad Jevtović, iz Instituta za razvoj i inovacije.

Komentarišući ovaj podatak, Srđan Verbić, nekadašnji ministar prosvete, a danas profesor na Fakultetu za finansije, ekonomiju i administraciju (FEFA), kaže za Danas da mu se nimalo ne sviđa formulacija da „državu košta“ obrazovanje.

– Prvo, zato što se obrazovanje tako tretira kao trošak, a ne kao investicija. Drugo, zato što se tako imputira da država daje neke svoje pare. Nema država svoje pare, to su pare nas građana koji i kroz porez finansiramo obrazovanje sve naše dece. Ne treba komentarisati rezultate istraživanja koje i sami autori vrlo pristrasno predstavljaju. Mogu samo da zamislim kako bi mogli da ih tumače neki pragmatični donosioci odluka u javnom sektoru – navodi Verbić.

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da ga ne bi iznenadilo i da je veći iznos u pitanju.

– Moguće je da istraživanje nije obuhvatilo sve segmente, poput troškova života studenata ili srednjoškolaca koji se školuju izvan mesta prebivališta. Jasno je da školovanje nije jeftino, ali generalno trebalo bi pre svega sagledati kakav produkt dobijamo za uloženi novac, odnosno da li kada država i rodtelji investiraju u školovanje deteta dobijaju očekivani kvalitet, tj. da li svršeni srednjoškolac ili student odgovara potrebama tržišta – smatra Markov.

On kaže da onaj ko kupuje proizvod želi da cena odgovara kvalitetu, ali nije siguran da li je to tako i kada je reč o obrazovanju mladih.

– U svakom slučaju, ako pođemo od pretpostavke da celokupno školovanje košta koliko i jedan manji stan, jasno je da kada kupujete stan ne želite da on prokišnjava. Tako je i sa školovanjem. Neophodno je pronaći balans između cene i kvaliteta, a plašim se da to kod nas baš i nije tako. Takođe, mislim da je bitno naglasiti da veći deo navedenih troškova snose roditelji – ističe Markov.

Njegov kolega Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola kaže da je cena školovanja od 34.000 evra preskupa, pogotovo ako se ima u vidu da nakon toga sledi godinu dana volontiranja kako bi se mlada osoba mogla uključiti u svet rada, bilo da je reč o frizeru, ekonomisti ili pravniku.

Ako se, kako kaže, tokom školovanja učenik osposobi da po završetku određenog ciklusa obrazovanja može spreman da dođe kod poslodavca, kao što je to slučaj sa dualnim obrazovanjem, onda novac koji se izdvaja za njegovo školovanje nije preveliki.

Antić napominje da je srednje stručno obrazovanje u Srbiji najskuplje, jer samo jedan učenik godišnje košta između 1.100 i 1.200 evra, za razliku od gimnazije, gde je taj iznos oko 800 evra, odnosno od 600 do 700 u osnovnoj školi.

Izvor: danas.rs

Esencijalnim masnim kiselinama pripadaju kiseline sa više dvostrukih veza. To su linolna i linolenska kiselina, a po nekim autorima i arahidonska kiselina. Ove kiseline imaju vitaminsko dejstvo – vitamin F, piše Stetoskop.rs. Hemijska struktura Vitamin F čine esencijalne polinezasićene masne kiseline: Linolna kiselina Linoleinska kiselina Arahidonska kiselina Rastvorljive su u mastima. Apsorpciju pomažu vitamini A, […]

Esencijalnim masnim kiselinama pripadaju kiseline sa više dvostrukih veza. To su linolna i linolenska kiselina, a po nekim autorima i arahidonska kiselina. Ove kiseline imaju vitaminsko dejstvo – vitamin F, piše Stetoskop.rs.

Hemijska struktura

Vitamin F čine esencijalne polinezasićene masne kiseline:

Linolna kiselina
Linoleinska kiselina
Arahidonska kiselina

Rastvorljive su u mastima. Apsorpciju pomažu vitamini A, C, D i E, fosfor, a odmažu radijacija i X-zraci. Da bi se ove esencijalne masne kiseline sačuvale, potrebno je vršiti hladno ceđenje ulja.

Izvor

Vitamin F se nalazi u biljnom svetu kao sastavni deo ulja. Prirodni izvori su: pšenične klice, semenke od lana, suncokreta, soje i kikirikija. Nalaze se i u pšenicnim klicama, suncokretovom zrnu, suncokretovom ulju, puteru.

Uloga

Vitamin F je važan za pravilan razvoj i rast organizma, a utiče i na oksidacione procese u toku metabolizma. Služi i kao prekursor za sintezu prostaglandina. On pomaže sprečavanje taloženja holesterola u arterijama, suzbija oboljenja srca i doprinosi zdravlju kože i kose, smanjenju šećera u krvi, jača imunitet, utiče na pravilnu raspodelu masti u unutrašnjim organima, reguliše oksidacione procese, podržava normalne žlezdane aktivnosti, stvaranje zglobne tečnosti, smanjenje holesterola i dr.

Dnevne potrebe

Preporučena doza: 10-20 g/dan, što odgovara 2.5 supene kašike suncokretovog ulja hladno ceđenog ili 12 kašičica semenki suncokreta.

Hipovitaminoza

Organizam čoveka nije u stanju da sintetiše ovaj vitamin ali je kompleks rasprostranjen u prirodi, pa se deficiti retko javljaju kod čoveka. Kod deficita razvija se poremećaj odbrambenog sistema i nastaje smanjena otpornost na virusne i bakterijske infekcije. Znaci hipovitaminoze su akne, perut, suva kosa, slabi nokti, dijareja (proliv).

U utorak, 28. 2. 2023. godine, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Registrovani”, autorke Tijane Jevrić, u Velikoj galeriji Kulturnog centra, na adresi Laze Kostića 5, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 24. 3. 2023. godine.

Rad Registrovani predstavlja zvučnu eko-mapu Dunava, u formi in-site audio-vizuelne instalacije u prostoru u kojoj se korisnik, putujući kroz različite lokacije na obali reke, blisko upoznaje sa ambijentom i prostorom. Korišćenjem autentičnih zvučnih snimaka toka Dunava kroz Vojvodinu, Tijana Jevrić izdvaja najupečatljivije i ekološko-biološki najraznovrsnije lokacije na obali reke. Materijal koji koristi su originalni zvučni zapisi. Ti zvuci se potom transformišu u vizuelno iskustvo, odnosno grafičke prikaze talasa vode. Rad je osmišljen kao baza podataka određenih mesta i trenutaka. Postavlja se pitanje – šta mi, kao ljudi, ostavljamo iza sebe u savremenom dobu? Da li su to zabeleženi algoritmi naših kretanja, komunikacije, aktivnosti i osećanja? Da li je to naša zadužbina ili zaostavština? Koji je sadržaj informacija koje ostaju posle nas? Postavlja se pitanje nasleđa. Istraživajući okolinu, Tijana doslovno arhivira ljudsko biće, ne kroz fizičke ostavštine ili materijalne zaostavštine nego kroz beleženje i registrovanje milione neurona koji se konektuju i stvaraju iluziju govora; pri tom, umetnica koristi snimke sa magnetne rezonance preuzete od određenih pacijenata kao polazište za naučno autentičan prikaz naših osećanja. Mozak je u ovom kontekstu predstavljen kao jedinstven i originalan segment pojedinca. Psihološko tumačenje arhive omogućava nam da posmatramo sopstveno telo kao riznicu iskustava, riznicu dodira, kao belešku naše interakcije sa fizičkim svetom.

Dizajn zvuka: Predrag Đorđević

BIOGRAFIJA

Tijana Jevrić (1997, Novi Sad) je multimedijalna umetnica. Završila je Nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj je trenutno na master studijama u okviru istog programa. Njen rad je baziran na istraživanju sve jačeg uticaja medijske kulture kao proizvođača društvene stvarnosti i samosvesti. Ispituje kretanje pojedinca unutar virtuelnog prostora. Mediji kojima se koristi su site-specific i audio-vizuelne instalacije u prostoru. Prezentovala je svoje umetničke radove i Srbiji i inostranstvu, od kojih se izdvajaju Kulturni centar Srbije u Parizu, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Ars Elektronika – Austrijski kulturni, obrazovni i naučni institut aktivan u oblasti umetnosti Novih medija u Lincu i mnogi drugi.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe poginule i jedna zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 10 vozača, jedan zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i jedan zbog nasilničke vožnje.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je sedam vozača, jedan zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i jedan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Apatin nisu evidentirane saobraćajne nezgode.

Na području opštine Odžaci nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Tri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe poginule.

Napisano je 227 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 446 prekršajnih naloga.

Podjednako zastupljeni uzroci saobraćajnih nezgoda su neprilagođena brzina, vožnja pod dejstvom alkohola i vožnja pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Opštinski kulturni centar Apatin raspisao je konkurs za kratku priču “Miodrag Borisavljević” 2023. godine. Prema propozicijama konkursa, jedan autor može poslati samo jednu priču koja se šalje u dva primerka pod šifrom (rešenje šifre, u posebnoj koverti, dostaviti sa pričama). Takođe, jedan autor može da učestvuje samo sa jednom šifrom i nagrada se dodeljuje samo jednom autoru. Istom autoru nagrada se ne može dodeliti drugi put.

Tema konkursa je slobodna. Priče moraju biti neobjavljene, dužine do šest hiljada (6.000) karaktera sa razmacima.

Konkurs je otvoren do 20. aprila 2023. godine.

Dodela nagrade (plaketa sa likom Miodraga Borisavljevića i 50.000 dinara) predviđena je za poslednju nedelju septembra 2023. godine, u sklopu 8. festivala kratke forme “Potpis”.

Adresa za slanje priča:

Opštinski kulturni centar Apatin
Festival kratke forme “POTPIS”
za nagradu „Miodrag Borisavljević“
Trg Nikole Tesle br. 12
25260 Apatin

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 22. februara, organizuje akciju dobrovolјnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Zalihe svih krvnih grupa su na minimumu, te Crveni krst poziva sve sugrađane koji su zdravi i dobro se osećaju da se odazovu na akciju.

Većina rasa pasa živi između 10 i 13 godina, a ima i onih koje žive duže od toga. Saznajte koje to rase žive najduže, pa čak i 27 godina.

Iako ta rasa nije uvrštena na listu najdugovečnijih, svetski rekord u dugovečnosti drži australijski ovčar pod imenom Bluey, koji je poživeo neverovatnih 29 godina. Bilo bi divno kada bi svi psi mogli da žive tako dugo, piše Zadovoljna.hr.

Pročitajte koje to rase žive najduže:

1. Čivava

Jedna od najdugovečnijih pasmina, verovatno i zato što je jedna od najmanjih. U proseku žive između 15 i 20 godina – najstarija zabeležena čivava na svetu uginula je prošle godine sa 20 godina.

2. Jorkširski terijer

Jedna je od najpopularnijih rasa, a svog vlasnika dugo će usrećivati jer jorkširski terijeri u proseku žive između 17 i 20 godina.

3. Pomeranski špic

Ovi paperjasti mališani u proseku žive između 12 i 16 godina. Pasmini pomeranaca pripada i popularni boo, najslađi pas na svetu.

4. Jazavičar

Pripadnici pasmine vrlo živahnog karaktera obično žive između 12 i 15, ali mogu doživeti i više godina. Jazavičar po imenu Šanel doživeo je čak 21 godinu.

5. Mini pudla

Životni vek ovih pametnih slatkica koje je lako trenirati obično traje između 12 i 15 godina. Ipak, najstarija mini pudla po imenu Seamus živela je čak 20 godina.

6. Maltezer

Još jedna vrlo popularna mala pasmina u čijem društvu vlasnici uživaju između 12 i 15 godina, koliko maltezeri u proseku žive. Maltezer je drevna pasmina čiji koreni sežu s Malte.

7. Lasa apso

Ovi psi predivne naravi takođe imaju životni vek kao i druge male pasmine, između 12 i 15 godina. Lasa apso uzgojen je s namerom da pomogne u čuvanju budističkih hramova.

8. Mops

Još jedna mala pasmina s kojom vas čeka 12 do 15 godina sreće i veselja, koliko mopsovi žive. Reč je o drevnoj kineskoj pasmini obožavanoj širom sveta.

9. Bigl

Biglovi se smatraju jednom od najboljih pasmina za decu jer su poslušni i vole biti vrlo aktivni. U proseku žive između 12 i 15 godina, ali bigl Butch koji je uginuo 2003. živeo je i puno duže – Butch je doživio neverovatnih 27 godina.

10. Patuljasti šnaucer

Ova živahna pasmina ima jednako puno energije i lako ju je trenirati kao i veću verzija šnaucera. U proseku žive između 12 i 15 godina, a patuljasti šnauceri najsrećniji će biti ako ih provedu aktivno sa svojim vlasnikom.

Izvor: