Sombor vesti

Narodno pozorište Sombor gostuje na 39. festivalu „Grad teatar“ Budva, u Crnoj Gori, sa dve predstave rađene u koprodukciji sa „Grad teatrom“ Budva.

Predstava PROTEKCIJA Branislava Nušića u adaptaciji i režiji Milana Neškovića odigraće se u petak 18. i u subotu, 19. jula u Manastiru „Svete Trojice“ u Stanjevićima.

U predstavi igraju Ninoslav Đorđević, Marija Maša Labudović, Ivana V. Jovanović, Saša Torlaković, Biljana Keskenović, Ana Rudakijević, Lazar Nikolić, Srđan Aleksić, Julija Petković, Miloš Lazić, Stevan Vuković, Staša Blečić.

Scenograf predstave je Daniela Dimitrovska, kostimograf Biljana Grgur, kompozitor Duda Buržujka, scenski pokret Staša Blečić, scenski govor Dijana Marojević, asistent scenografa Ivan Nikolovski.

Predstava RADOVAN TREĆI Dušana Kovačevića u režiji Vita Taufera odigraće se u utorak, 22. jula na Sceni između crkava.

U predstavi igraju Ninoslav Ðordević, Biljana Keskenović, Srđan Aleksić, Danica Grubački, Nemanja Bakić, Marija Maša Labudović, Lazar Nikolić, Pavle Popović, Dejan Pletikosić, Vladimir Broćilović, Dejan Vuković, Andrej Todorović, Borislav Vasković.

Scenograf predstave je Lazar Bodroža, kostimograf Biljana Grgur, kompozitori Robert Pešut - Magnifico i Aleksander Pešut - Schatz!, dramaturg Vesna Radovanović, scenski govor dr Dejan Sredojević.

U apatinskoj Galeriji “Meander” u petak 18. jula će biti svečano otvorena izložba Irene Vuković pod nazivom “Riječ i(li) slika – etika i(li) estetika“ sa početkom u 19 sati.

Irena Vuković rođena je u Titogradu. Osnovne studije završava 2002. godine na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju – odsek grafički dizajn u klasi profesora Mileta Grozdanića, a magistarsku tezu na temu „Grafičko oblikovanje edicije (i)ili likovna autonomija knjige“ odbranila je na istom fakultetu 2020. godine. Dobitnica je Godišnje nagrade Fakulteta likovnih umjetnosti, Cetinje 2002. godine i nagrade “Dobar dizajn” na Novosadskom salonu knjige 2008. Samostalno je i grupno izlagala na više izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnica je brojnih kreativnih radionica iz oblasti grafičkog dizajna i novih medija u zemlji i inostrantsvu. Član je Udruženja likovnih umetnika Crne Gore od 2005. godine.

“Ova izložba obuhvata novi serijal radova objedinjenih nazivom „Riječ i(li) slika – etika i(li) estetika“. Premisa za likovno određenje u okviru kog trenutno istražuje ima zamajac u nekim od prethodnih stvaralačkih ciklusa (Zbližavanja i Smrt crvenbana). Кroz proces nastajanja tih vizuelnih ideja umetnica je definisala konstrukte tema koje za nju predstavljaju zanimljiv stvaralački resurs za dalje, kontinuirano istraživanje i promišljanje upravo onog modela likovnosti koji joj omogućava povećanje nivoa komunikativnosti d‌jela, prevashodno kroz diskurs (samo)dijaloga na platnima i sa platana. Instrumente (samo)razumijevanja i (de)konstrukcije (samo)zadate problematike pronalazi upravo u odnosu uočenog (slike) i izrečenog (riječi), ili, drugačije rečeno između estetičke dimenzije slike i etičke dimenzije riječi. Кorespondirajući preko komično ili, bolje reći, groteskno provokativnih slika i dijaloga vođenih na podlogama od naizgled šematizovanih ambijentalnih prizora, pokreće pitanja skopčana sa globalnim simptomima savremenog društva – koristeći se porukama čiji smisao pronalazi katkad u površnim floskulama svakodnevice, katkad i u literarnim od‌jecima narodne književnosti.”

Zainteresovani ljubitelji umetnosti će u Galeriji “Meander” Apatin, moći da pogledaju postavku izložbe Irene Vuković do 7. avgusta 2025. godine prenosi radiodunav.com

Neke veze se raskidaju zbog neslaganja, neke zbog rutine, a neke jednostavno zato što su postale previše predvidljive.

Postoje horoskopski znaci koji na početku veze deluju kao romantični uragani, puni energije, poruka, planova i uzbuđenja. Ali samo nekoliko nedelja, ili dana, kasnije, oni već sve posmatraju kao scenario koji su već pročitali. I to dva puta, prenosi Index.hr.

Dva horoskopska znaka koji brzo gube interesovanje za vezu. Ne zato što su loši partneri, već zato što njihov emocionalni radar stalno traži nešto što provocira, pokreće i pomera granice.

Blizanci

Kod Blizanaca sve počinje vatrom. Znaju kako da zavode rečima, pogledima i spontanom energijom koja podseća na filmsku scenu snimljenu u jednom dahu. Ali isto tako brzo kao što su se upustili u priču, počinju da traže izlaz – i to čim osete da je uzbuđenje nestalo.

Njihova radoznalost nije selektivna – ona je konstantna. Kada veza postane rutina, Blizanci se osećaju kao lik u knjizi koju više nije zanimljivo čitati. Pokušaće da osveže dinamiku, izmisle nove igre, predlože iznenađenja, ali ako druga strana ne prati ovaj ritam – interesovanje opada. Brzo i tiho, bez velikih scena.

Strelac

Strelac voli ideju ljubavi, ali još više voli osećaj slobode. Kada su zaljubljeni, deluju kao najsmeliji partneri na svetu – spremni za avanture, duboke razgovore i planove. Ali čim osete da veza postaje ozbiljna u smislu očekivanja, obaveza i rutinskih pitanja poput „gde si?“, počinje da se oglašava njihova unutrašnja sirena za bekstvo.

Za Strelca, ljubav bi trebalo da bude igra, istraživanje, nešto što raste bez granica. Kada veza postane predvidljiva ili emocionalno zahtevna, Strelac ne nestaje odmah, već njegovo interesovanje počinje da bledi poput karte za događaj koji je već prošao. I dok druga strana pokušava da „popravi stvari“, on već razmišlja o novoj destinaciji, bilo da je to grad, ideja ili nova osoba.

Umor, povećanje telesne težine, promene raspoloženja i česta žeđ – ako imate dijabetes, verovatno znate ove simptome. Ali da li ste znali da se isti simptomi javljaju i kod drugih medicinskih stanja?

Neka od njih mogu pogoršati vašu bolest, a neka se pogrešno dijagnostikuju kao dijabetes, prenosi Kreni zdravo/Dnevnik.hr.

Mnoga stanja koja imaju slične simptome sa dijabetesom i zato je važno prepoznati razliku.

Hipotireoza

Hipotireoza se javlja kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, što može usporiti metabolizam i izazvati umor, povećanje telesne težine i promene raspoloženja – simptome slične dijabetesu.

Osobe sa dijabetesom, posebno tipa 1, imaju veću verovatnoću da imaju poremećaje štitne žlezde. Stručnjaci preporučuju redovne godišnje testove funkcije štitne žlezde kako bi se na vreme otkrile moguće promene.

Metabolički sindrom

Metabolički sindrom nije jedna bolest, već skup faktora rizika koji povećavaju verovatnoću razvoja dijabetesa tipa 2 i srčanih oboljenja. Ovi faktori uključuju:

abdominalnu masnoću

povišen šećer u krvi

visok krvni pritisak

nizak HDL („dobar“) holesterol

visoke trigliceride.

Lečenje uključuje promene načina života i, ako je potrebno, terapiju lekovima – slično dijabetesu tipa 2.

Dijabetes tipa 1

Iako imaju različite uzroke, dijabetes tipa 1 i tipa 2 dele mnoge simptome – povećanu žeđ, često mokrenje i zamućen vid. Zato nije neuobičajeno da se odraslima sa dijabetesom tipa 1 u početku pogrešno postavi dijagnoza tipa 2.

Ako nemate klasične faktore rizika za dijabetes tipa 2, kao što su prekomerna težina ili neaktivan način života, važno je potražiti dodatne testove kako bi se potvrdila tačna dijagnoza.

Sindrom policističnih jajnika (PCOS)

PCOS je hormonski poremećaj kod žena koji može izazvati povećanje telesne težine, potamnjenje kože na naborima (acanthosis nigricans) i insulinsku rezistenciju. Upravo ta rezistencija može povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Više od polovine žena sa PCOS-om razvija dijabetes tipa 2 do 40. godine. Prevencija uključuje zdravu ishranu, fizičku aktivnost i, u nekim slučajevima, terapiju lekovima kao što je metformin.

Kušingov sindrom

Kušingov sindrom je uzrokovan viškom kortizola u telu i može izazvati insulinsku rezistenciju i nakupljanje masti oko stomaka - simptomi slični dijabetesu tipa 2.

Ako vam je potrebna neuobičajeno visoka doza insulina ili imate druge simptome (na primer okruglo lice, slabost mišića), vaš lekar može predložiti testiranje na višak kortizola putem krvi, urina ili pljuvačke.

Pankreatitis

Hronična upala pankreasa može oštetiti ćelije koje proizvode insulin, povećavajući rizik od dijabetesa. Uzroci pankreatitisa uključuju žučne kamence, prekomernu konzumaciju alkohola i visoke trigliceride.

Lečenje zavisi od uzroka i može uključivati lekove protiv bolova, intravenske tečnosti, operaciju ili promene načina života.

Hemohromatoza

Hemohromatoza je nasledna bolest koja uzrokuje nakupljanje viška gvožđa u telu. Simptomi uključuju umor, bol u zglobovima i karakterističnu tamnu (bronzanu) boju kože.

Višak gvožđa može oštetiti pankreas i izazvati simptome slične dijabetesu tipa 1. Ako se sumnja na hemohromatozu, test feritina u krvi može pomoći u njenoj dijagnozi.

Dijabetes insipidus

Iako ima sličan naziv, dijabetes insipidus nije povezan sa dijabetesom tipa 1 ili tipa 2. To je retko stanje u kojem telo nije u stanju da zadrži vodu, što rezultira povećanom žeđom i čestim mokrenjem.

Za razliku od dijabetes melitusa, kod ovog stanja nivo šećera u krvi ostaje normalan, a urin ne sadrži glukozu. Dijagnoza se postavlja analizama krvi i urina.

Studirao medicinu, otišao u vojsku, a nakon toga ušao u svet mode i postao sinonim za eleganciju.

Đorđo Armani je italijanski dizajner iz Pjaćence i vlasnik jedne od vodećih kompanija u modnoj industriji.

Njegove kreacije nosili su mnogi političari, zvezde i druge ličnosti iz javnog života, a tokom postojanja kompanije proširila se na mnoge druge industrije poput muzike, sporta i ugostiteljstva, prenosi Index.hr.

Rođen je 11. jula 1934. i još kao mladić, Armani je upisao medicinski fakultet, ali ga je 1953. godine napustio i pridružio se vojsci. Posle nekoliko godina, odustao je od ove karijere i zaposlio se kao prodavac u jednoj prodavnici u Milanu.

Ubrzo je postao šef odeljenja, a zatim se zaposlio u drugoj kompaniji, gde je dizajnirao mušku odeću. Brzo je bio prepoznat u modnim krugovima i sarađivao je sa mnogim dizajnerima tog vremena.

Tokom 1960-ih, upoznao je Serđa Galeotija, čoveka sa kojim je započeo poslovnu i privatnu vezu. Galeoti je imao veliki uticaj na Armanija, ubedio ga je da otvori sopstveni biznis i počne da radi na modnim revijama.

Armani je stekao još veću popularnost, a njegove revije su pratili svi svetski modni časopisi. Tokom ovog perioda, eksperimentisao je, inovirao i razvijao se kao dizajner, i konačno je 1976. godine objavio sopstvenu liniju odeće.

Ne samo modni dizajner

Do 1980-ih, već je bio svetski poznat, posebno nakon što je počeo da prodaje svoju odeću u SAD. Globalno priznanje i dobar posao otvorili su mu put da se izrazi u drugim sferama.

Tako je potpisao saradnju sa Lorealom i objavio liniju parfema. Ubrzo se suočio sa pitanjem marketinga i tražio je nove, inovativne metode poput televizijskih reklama.

Armani je takođe veliki ljubitelj kinematografske industrije, pa se uključio u produkciju filma Američki žigolo, u kojem Ričard Gir glumi i nosi njegovu odeću.

Film je imao veliki uticaj na svet, pa je nastavio da sarađuje sa filmskim producentima i njegova odeća je reklamirana u brojnim filmovima. Nakon njega, i drugi dizajneri su počeli da plasiraju svoju robu u filmove.

Devedesetih godina prošlog veka, Armani je pokušavao da se probije na kinesko i japansko tržište, pa je Đorđo dizajnirao nove linije koje bi bile popularne na istočnom tržištu.

Istovremeno, učestvovao je na brojnim muzičkim događajima, najviše zbog prijateljstva sa Erikom Kleptonom.

Godine 2001. proglašen je za najuspešnijeg italijanskog dizajnera, iako se tih godina uglavnom bavio svojim novim hotelima u Dubaiju. Opremio je prvih 39 spratova Burdž Kalife po svom ukusu, gde odsedaju svetski poznate ličnosti koje putuju u Dubai.

Kao da se Armani nije bavio samo modom, muzikom, hotelima i filmom, dizajnirao je i dresove za englesku fudbalsku reprezentaciju, kao i za Čelsi.

Učestvovao je na Olimpijskim igrama dizajnirajući dresove za italijanske sportiste, a takođe je i vlasnik košarkaškog kluba. Navijač je Intera iz Milana.

Voli da drži svoj privatni život za sebe i boravi na svojoj jahti kada želi da pronađe malo mira. Često putuje u SAD, gde ima rođake.

Ako postoji emocija sa kojom je teško nositi se, to je bes. Dok odrastamo, uče nas da ispoljavanje besa znači da smo problematični ili loši. Ali bes nije isključivo mana. To je važan glasnik koji se pojavljuje kada smo povređeni ili kada nam je nanesena nepravda.

Kao psihološkinja i terapeutkinja fokusirana na emocije sa više od 20 godina iskustva, dr Džuli Fraga je videla koliko naš odnos prema besu utiče na način na koji mu pristupamo, piše Zadovoljna.rs.

„Oni koji izbegavaju ovu emociju često se osećaju zaglavljeno i bespomoćno. Oni koji se sprijatelje sa svojim besom mogu da iskoriste njegovu poruku. Kada se njime mudro rukuje, bes pomaže da rešimo konflikte, donesemo dobre odluke i zauzmemo se za sebe“, kaže ona za CNBC i predstavlja pet načina na koje emocionalno inteligentni ljudi upravljaju svojim besom:

Imenuju svoj bes umesto da ga potiskuju

Većina nas povremeno potisne bes. Na primer, ako vas partner naljuti na zabavi, možda ćete prećutati sve dok ne stignete kući.

„Međutim, stalno potiskivanje besa može loše uticati na mentalno zdravlje. Povezano je sa razdražljivošću, osećajem krivice, smanjenim zadovoljstvom životom i depresijom.“

Emocionalno inteligentni ljudi ne dozvoljavaju da potiskivanje postane norma. Umesto toga imenuju svoj bes – proces poznat kao „etiketiranje afekta“. Imenujući bes, potvrđujemo da postoji, da je stvaran. Takođe, to smiruje mozak, čime se ublažavaju intenzivne emocije.

Ne iskaljuju bes, već pričaju o njemu

Uvrede, lupanje vratima, vikanje su samo neki od načina na koje se bes iskaljuje na štetan način. Emocionalno inteligentni ljudi ne oslobađaju bes tako. Oni ga koriste kao alat, ne kao oružje.

„Bes je tu da nas zaštiti, zato se i javlja kada nas neko ne poštuje, izda naše poverenje ili pređe granicu. Razumno upravljanje besom znači izražavanje rečima, a ne postupcima. Ipak, strah od toga da ćemo biti odbačeni, pogrešno shvaćeni ili okrivljeni može otežati izražavanje. Ako je bes bio zabranjen dok ste odrastali ili je prikazivan na zastrašujuće načine, ćutanje može delovati sigurnije od progovaranja“, kaže dr Fraga i predlaže dva načina da započnete razgovor:

„Volela bih da razgovaramo o nečemu što me uznemirilo…“
„Teško mi je da ovo kažem jer mi je stalo do tebe. Osetila sam bes kada…“

Preuzimaju odgovornost za svoj bes

Oni koji prepoznaju svoj bes ne svaljuju krivicu na druge. Umesto toga preuzimaju odgovornost. Postavite sebi dva pitanja:

„Šta je van moje kontrole?“
„Šta je u okviru moje kontrole?“
„Ne možete naterati nekoga da se izvini niti ga prisiliti da se promeni. Ako trošite energiju na izgubljene slučajeve, samo ćete pogoršati frustraciju i negativna osećanja.“

Ali zato u vašoj moći jeste način na koji upravljate svojim besom. Čak i mali koraci prave razliku. Nekoliko dubokih udaha može da smiri. Razgovor ili poruka prijatelju pomažu da izduvate frustraciju. Šetnja u prirodi snižava nivo kortizola i ublažava stres.

„Kad se fokusirate na ono što možete da učinite, osećate se snažnije i samouverenije.“

Pretvaraju bes u aktivizam

Kroz istoriju bes je bio i pokretač društvenih promena i pomoći onima kojima je potrebna. Drugim rečima, bes može da podstakne aktivizam, volontiranje i zalaganje za zajednicu.

„Dozvolite svom besu da vas inspiriše tako što ćete pronaći način da pomognete svojoj zajednici. Ako vas, recimo, ljuti ekonomska nepravda, bacanje hrane ili problemi u javnom zdravstvu, razmislite o volontiranju u organizaciji koja promoviše stavove koje podržavate ili se priključite azilu za životinje. Ako nemate vremena, čak i mala donacija nekoj dobroj stvari ima smisla.“

Pozitivne akcije daju smisao vašem besu. Uključivanje u zajednicu pokazuje empatiju, što može da poboljša raspoloženje. A vreme provedeno s ljudima sličnih vrednosti podseća vas da niste sami.

Prepoznaju da je bes mudar učitelj

Pošto bes često deluje loše, lako ga je označiti kao negativnu emociju. Možda pomislite da vas osećaj besa čini lošom osobom. A to uverenje može vas sprečiti da istražite i razumete šta vam emocija zaista poručuje.

„Emocionalno inteligentni ljudi znaju da bes nije kritičar – već učitelj. Koriste alate poput samorefleksije da prodube odnos s njim“, kaže dr Fraga i napominje da postavite sebi sledeća pitanja:

„Šta moj bes pokušava da mi kaže?“ Možda vam signalizira da nešto mora da se promeni ili da neki odnos više ne funkcioniše.
„Da li je moj bes povezan s ranama iz prošlosti?“ Na primer, ako ste bili loše tretirani kao dete, možda ste danas posebno osetljivi na odbacivanje.
Kada dešifrujete poruku svog besa, možete da se zauzmete za sebe i donesete odluke koje vam koriste.

„Možda ćete prekinuti toksično prijateljstvo, dati otkaz na lošem poslu ili početi terapiju kako biste zalečili stare rane. Bes nije neprijatelj. Kada s njim postupamo saosećajno, postaje gorivo za lični rast i pomaže nam da procvetamo.“

Leto je idealno vreme za boravak na otvorenom i prirodno stvaranje vitamina D, poznatog i kao „vitamin sunca“. Ipak, mnogi se pitaju – da li ga treba uzimati kao dodatak ishrani i tokom toplijih meseci?

Ako mislite da leti možete da napravite pauzu sa suplementima, stručnjaci kažu – možda ipak ne.

U nastavku saznajte zašto letnje sunce nije uvek dovoljno, koje grupe ljudi imaju povećan rizik od manjka vitamina D i kako da na bezbedan način obezbedite optimalan nivo ovog vitamina, piše Kreni zdravo.

Zašto vam je vitamin D potreban čak i tokom leta?

Vaše telo proizvodi vitamin D kada je izloženo direktnoj sunčevoj svetlosti. Ipak, postoji niz razloga zbog kojih vaša koža možda neće proizvesti dovoljnu količinu čak ni za vreme sunčanih dana:

živite u severnijim krajevima
većinu dana provodite u zatvorenom prostoru
redovno koristite kreme sa zaštitnim faktorom
imate tamniji ten
imate više od 65 godina

Farmaceutkinja Hedva Barenholc Levi, specijalizovana za gerijatrijsku farmaciju, za Health ističe da osobe sa povećanim rizikom od niskog nivoa vitamina D obično treba da uzimaju suplemente tokom cele godine – uključujući i leto.

Koliko sunca vam je zapravo potrebno?

Prema rečima dr Brine Konor, specijalistkinje porodične medicine, odraslima je potrebno između 10 i 30 minuta direktnog izlaganja suncu na lice, ruke ili noge, nekoliko puta nedeljno – bez korišćenja kreme sa zaštitnim faktorom. Ako imate tamniju kožu ili živite u hladnijim krajevima, možda će vam biti potrebno i više vremena na suncu.

Ipak, dr Konor upozorava da preduga izloženost suncu povećava rizik od opekotina i raka kože, pa je važno pronaći ravnotežu između stvaranja vitamina D i zaštite kože.

Može li sunce nadoknaditi sve zalihe vitamina D?

UVB zraci sunca podstiču stvaranje vitamina D3 – aktivnog oblika vitamina D – u koži. Međutim, starije osobe, osobe tamnije puti i oni koji redovno koriste kreme sa zaštitnim faktorom proizvode manju količinu vitamina D prirodnim putem.

Prema Levi, čak ni leti mnogi ne uspevaju da dostignu preporučene vrednosti bez dodataka.

Koliko vitamina D vam je potrebno dnevno?

Preporučene dnevne količine vitamina D su:

15 mikrograma (600 IJ) za odrasle od 19 do 70 godina
20 mikrograma (800 IJ) za osobe starije od 70 godina
Nutricionistkinja Džen Ernandez za Health napominje da se količina suplementa treba prilagoditi individualnim potrebama i rezultatima krvnih analiza. Tokom zime će mnogima biti potrebna veća doza, dok se leti doziranje može smanjiti – ali isključivo uz savet stručnjaka.

Hrana bogata vitaminom D

Vitamin D se prirodno nalazi u vrlo malo namirnica. Ipak, neke vrste ribe i pečurki tretiranih UV zracima dobar su izvor, kao i namirnice obogaćene vitaminom D. Evo šta možete uključiti u ishranu:

ulje jetre bakalara
pastrmka
losos
UV-tretirane pečurke
mleko i mlečni proizvodi
obogaćena biljna mleka (sojino, bademovo, ovseno)
sardine
jaja
goveđa džigerica
konzervisana tuna
žitarice sa dodatim vitaminom D

Možete li preterati sa vitaminom D?

Iako retko, moguće je uneti previše vitamina D putem suplemenata. Pošto se ovaj vitamin skladišti u telu, višak se ne izlučuje lako, a prekomerne količine mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući:

povišen nivo kalcijuma u krvi
bubrežne kamence
mučninu i povraćanje
gubitak apetita
bolove i slabost u mišićima
promene raspoloženja
oštećenje bubrega

Tokom subote i nedelje, 12. i 13. jula Sombor je bio domaćin Državnog izbornog prvenstva u sportskom ribolovu za kategorije kadeta i juniora u disciplini plovak.

Takmičenje je drugu godinu zaredom organizovano na stazi „Somborski ribolovački raj“ uz tehničku organizaciju Udruženja sportskih ribolovaca „Magic fish“ i podršku Grada Sombra. Ove godine u izbornom prvenstvu učešće je uzelo 46 takmičara, a u kategoriji kadeta najbolji je bio Noel Ganić „Magic fish“ Sombor, drugi je bio Dimitrije Marinković „Jezava“ Smederevo, a treći je bio Damjan Gajić „Džoli“ Beograd. Među kadetkinjama najbolja je bila Anđela Stojanović „Turbina“ Vreoci, druga je bila Ivona Repček „Кaraš“ Bački Petrovac, a na trećem mestu se našla Martina Hlpka „Кaraš“ Bački Petrovac. U kategoriji juniora U20 prvo mesto je zauzeo Veljko Spasić „Nišava“ Niš, druga pozicija pripala je Aleksi Marinkoviću „Ribolovac“ Aleksinac, dok je trećeplasirani bio Teodor Ivanović „Poštar“ Bor. U kategoriji juniora U25 prvo mesto osvojila je Marija Lukić „Čigra“ Кruševac, drugi je bio Aleksa Brkić „Džoli“ Beograd, a treće mesto pripalo je Martinu Turčanu „Кaraš“ Bački Petrovac.

Ispred Grada Sombora takmičenje je posetio član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Ognjen Andrinčin koji je dodelio nagrade najboljim ribolovcima.

Ovo Državno prvenstvo u sportskom ribolovu za kategorije kadeta i juniora u disciplini plovak bilo je izborno, te su najbolje plasirani ribolovci obezbedili mesto u reprezentaciji Srbije za 2026. godinu, među kojima su mesto izborili i predstavnici somborskog Udruženja sportskih ribolovaca „Magic fish“ kadet Noel Ganić i junior U25 Vasilije Milošević.

U organizaciji Udruženja boraca ratova 1991-1999. „Osma kordunaška udarna divizija“ danas su u Кljajićevu održane Julske svečanosti.

Tim povodom, položeni su venci na spomenik narodnom heroju Milošu Кljajiću i spomen-obeležje borcima i žrtvama fašističkog terora, te je na ovaj način obeležena i 80. godišnjica od završetka Drugog svetskog rata, uz večnu zahvalnost onima koji su dali živote za slobodu.

Polaganjem venaca počast narodnim herojima odali su državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Mile Rosić, ispred Grada Sombora član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalnih pitanja dr Radenko Stanić i član Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja Sanja Bojić, predstavnici udruženja boraca i SUBNOR-a, Mesne zajednice „Кljajićevo“, kao i drugih udruženja.

Ovom prilikom Udruženje boraca ratova 1991-1999. „Osma kordunaška udarna divizija“ svečano je uručilo i zahvalnice institucijama, udruženjima i pojedincima.