Kada je reč o ChatGPT-u, čini se da postoje dva tabora: oni koji se zaklinju da ga nikada neće koristiti i oni koji ga koriste da bi prepustili ovom alatu obavljanje raznih "poslova", pa čak i rešavanje ličnih problema.
Prema poslednjim istraživanjima, ali i na osnovu brojnih objava na društvenim mrežama, mnogi koriste veštačku inteligenciju kao terapeuta ili prijatelja kome se poveravaju i od koga traže lične savete - piše Nova.rs.
Međutim, budite oprezni kada se „savetujete“ sa ChatGPT-jem i delite mu previše svojih tajni, jer još uvek nije poznato gde se sve skladište koje mu mu dajete i kako mogu biti zloupotrebljene.
Ne zaboravite i da postoji „ljudska cena“ u razvoju softvera kao što je ChatGPT. Radnici iz siromašnih zemalja, uključujući i radnike iz Kenije, bili su primorani da prođu kroz potresne opise seksualnog zlostavljanja, nasilja, mikro i makro rasističke agresije kako bi obučavali ove modele, jer oni su dali veštačkoj inteligenciji „materijal“ na osnovu koga daje odgovore drugim ljudima.
Profesor računarstva sa Oksfordskog univerziteta, Majk Vulridž (Mike Wooldridge), upozorio je na opasnosti vezivanja za ovu platformu kao za bliskog prijatelja.
„ChatGPT nema empatiju. Nema saosećanje. To apsolutno nije ono što ova tehnologija radi i, što je ključno, nikada ništa nije iskusila. Ovaj softver je bukvalno dizajniran da vam kaže ono što želite da čujete – i to je sve što on radi.“
A s obzirom na to da su ljudske veze zasnovane na saosećanju i razumevanju, posebno kada je u pitanju potreba za interpersonalnim savetom, možda kod iza ekrana ipak nije najbolji izbor?
Pored emocionalnih aspekata, profesor Vulridž je upozorio i na mogućnost narušavanja privatnosti i curenja podataka kada korisnici dele osetljive informacije. Podsetimo, Italija je 2023. godine postala prva zapadna zemlja koja je zabranila korišćenje ChatGPT-ja zbog načina na koji se korisnički podaci koriste za obuku modela. Italijansko telo za zaštitu podataka saopštilo je da aplikacija krši privatnost time što koristi podatke iz konverzacija i informacije o plaćanju korisnika.
Takođe su naveli da kompanija OpenAI nije imala pravnu osnovu za „masovno prikupljanje i skladištenje ličnih podataka u svrhu treniranja algoritama na kojima platforma funkcioniše.“
Iako ChatGPT navodi da korisnici uzrasta od 13 do 18 godina moraju imati saglasnost roditelja, italijanski nadzorni organ istakao je da alat i dalje „izlaže maloletnike odgovorima koji apsolutno nisu primereni njihovom stepenu razvoja i svesti.“
Profesor Vulridž je ponovio ova upozorenja: „Trebalo bi da pretpostavite da će sve što unesete u ChatGPT završiti u nekoj budućoj verziji ovog sistema. Izuzetno je nepromišljeno voditi lične razgovore, žaliti se na šefa ili izražavati politička uverenja preko ChatGPT-ja.“
