Sombor vesti

Crveni krst Sombor, u saradnji sa Crvenim krstom Vojvodine, organizuje u utorak 15. aprila 2025. godine u vremenu od 9 do 13 sati, u svojim prostorijama na adresi Apatinski put broj 19, još jednu akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Iz Crvenog krsta pozivaju dobrovoljne davaoce i ostale građane koji se osećaju zdravim da se odazovu i ovoj humanoj akciji.

Podsećamo, davalac krvi može da bude svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

Izvor: radiodunav.com

Izložba "Dobri duh ravnice" Save Stojkova biće otvorena u utorak, 15. aprila u Muzeju Vojvodine, u Dunavskoj 35.

Ovom retrospektivom namera je da se obeleži stogodišnjica rođenja znamenitog somborskog, vojvođanskog i srpskog slikara Save Stojkova (1925 - 2014), te da se ponudi jedno od mogućih tumačenja njegovog lika i dela kroz prizmu jugoslovenskog i srpskog slikarstva.
Sava Stojkov je rođen 29. marta 1925. godine u Somboru. Prvu samostalnu umetničku izložbu imao je 1945. godine, i od tada je priredio preko 500 samostalnih, a učestvovao je i na preko 650 kolektivnih izložbi kako u Srbiji i zemljama nekadašnje Jugoslavije, tako i po prestižnim galerijama najvećih gradova Evrope, Azije i Amerike. Dobio je tridesetak značajnih nagrada i priznanja.

O umetnosti Save Stojkova do sada je objavljeno deset knjiga i monografija, štampano je 12 umetničkih mapa, a snimljeno je više dokumentarnih filmova i TV-emisija.

Povodom 85 godina života i 65 godina umetničkog rada, u rodnom Somboru, na inicijativu Pedagoškog fakulteta, u obnovljenom zdanju Preparandije, 29. marta 2010. godine otvorena je Galerija slika sa stalnom retrospektivnom postavkom Save Stojkova, koja sadrži blizu 100 slika (ulja na platnu, staklu i lesonitu, akvareli, crteži, grafike, pasteli), nastalih u rasponu od sedam decenija slikarskog i umetničkog rada Save Stojkova. Sombor se na ovaj način, barem donekle, odužio slikaru koji je lice, podneblje i ime ovog grada proslavio širom zemlje i sveta.

Otvaranje izložbe je u 19 časova.

Izvor: 021.rs

Najčešći poremaćaj u spavanju je opstruktivna apneja koja predstavlјa hroničnu progresivnu bolest.

Apneja u bukvalnom prevodu znači odsustvo daha, odnosno prestanak disanja. Kada se radi o poremećajima, najčešća je opstruktivna apneja u spavanju praćena centralnom apnejom u spavanju, hipoventilacionim poremećajem u snu i hipoksemičnim poremećajem vezanim za spavanje.

Tipovi apneje

Opstruktivna apneja u snu (OSA) je najčešći poremećaj u spektru poremećaja disanja u snu i predstavlјa hroničnu progresivnu bolest sa karakterističnim repetitivnim prekidima ventilacije tokom spavanja usled potpunog ili delimičnog kolapsa faringealnog dela disajnih puteva (deo ždrela iza nosa i usta). Ovaj prestanak disanja je praćen padom nivoa kiseonika u krvi, padom zasićenosti oksihemoglobina i/ili buđenjem.

Težina bolesti se pretežno utvrđuje na osnovu broja i karakteristika opstruktivnih respiratornih događaja u snu, preko takozvanog indeksa apneje-hipopneje (AHI).

Ovaj indeks predstavlјa broj objektivno registrovanih potpunih (apneja) ili delimičnih (hipopneja) prekida disanja po satu sna. Ako je AHI 5-15 po satu sna, prisutan je blagi do umereni oblik OSA, ako je AHI 15-30/h umeren do teški, a preko 30/h – veoma težak oblik OSA. Uzimaju se u obzir i klinička slika, nivo i dužina desaturacije oksihemoglobina, poremećaj strukture sna i prisustvo pratećih bolesti.

Centralni poremećaji disanja u snu (CSA) prepoznaju se smanjenjem ili potpunim prestankom protoka vazduha uz mali ili nikakav respiratorni napor zbog prolazne inhibicije ventilacionog motornog izlaza tokom spavanja. Većina CSA događaja se obično viđa u NREM snu.

CSA se viđa kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, atrijalnom fibrilacijom, akromegalijom ili hroničnom bubrežnom insuficijencijom. CSA može biti izazvana lekovima (opioidi, valproična kiselina), može se javiti pri boravku na velikoj nadmorskoj visini, a postoji i primarna (idiopatska) centralna apneja u snu.

Centralni prekidi u disanju tokom sna se mogu naći i kod pacijenata sa alveolarnom hipoventilacijom, poremećajima moždanog stabla i kičmene moždine, neuromuskularnim poremećaji, mijastenijom gravis, poremećajima perifernih nerava.

CSA kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom (eng. Congestive heart failure, CHF) često prati takozvani Cheyne -Stokes obrazac disanja, ciklično krešendo-dekrešendo disanje odvojeno centralnim apnejama ili centralnim hipopnejama. Ovaj oblik CSA se može videti kod muških pacijenata starijih od 60 godina, kod 25-50% pacijenata sa CHF i čak 70% pacijenata nakon moždanog udara.

Određeni nivo CSA se često može videti kod pacijenata sa OSA, posebno u slučaju takozvane CSA uzrokovane terapijom („treatment emergent central sleep apnea“, TECSA), gde primena tretmana OSA otkriva privremenu ili trajnu centralnu respiratornu nestabilnost.

Koliko često se javlja apneja?

Prevalencija CSA je niska u opštoj populaciji. Procenjuje se da oko 4% pacijenata upućenih na klinike za spavanje ima neki oblik centralnih poteškoća sa disanjem.

Pretpostavlјa se da je CSA prisutna kod 10 odsto osoba sa akromegalijom, dok skoro polovina ispitanika sa plućnom hipertenzijom mogu imati ovu vrstu poremećaja disanja u snu. CSA na velikoj nadmorskoj visini može se videti kod nekih zdravih osoba na visinama iznad 2.000 m, pri čemu 100 odsto njih ima poteškoća sa disanjem na visinama iznad 4.000 m. CSA izazvana lekovima može se naći kod skoro jedne trećine pacijenata na metadonskoj terapiji za zavisnost od heroina.

Sa druge strane, opstruktivna apneja u spavanju je bolest sa visokom incidencom i prevalencijom u opštoj populaciji, koja bez adekvatne dijagnoze i terapije može dovesti do značajnih posledica po zdravlјe i kvalitet života pacijenata

Benjafield i saradnici su 2019. godine izvršili procenu distribucije i prevalencije OSA u 193 zemlјe sveta prema dostupnim podacima i otkrili da više od 936 miliona lјudi verovatno ima neki nivo OSA (AHI ≥5 događaja/h) sa 425 miliona lјudi koji imaju umerenu ili tešku OSA (AHI ≥15 događaja/h). Prevalencija blage OSA kretala se od 7,8% (Hong Kong) do 77,2% (Malezija), a za umerenu do tešku OSA od 4,8% (Irska i Izrael) do 36,6% (Švajcarska).

Procenjena incidencija bolesti je oko 7,5 odsto za umereni do teški oblik bolesti, a za blagi do umereni oblik OSA oko 16% na petogodišnjem nivou.’

Pretpostavlja se da je umerena do teška OSA prisutna kod skoro 1.400.000 odraslih osoba u Srbiji od čega kod preko 90 odsto nije postavljena ni sumnja na dijagnozu bolesti.

Kako dentalne maske pomažu u rešavanju problema sa apnejom?

Kod izvesnog broja pacijenata sa OSA pozitivni efekti su ostvareni primenom oralnih protetskih sistema koji funkcionišu po principu izvlačenja/sprečavanja povlačenja jezika („Tongue protrusion devices“) ili donje vilice („Mandibular advancement devices“) tokom spavanja.

Na taj način se sprečava zapadanje jezika i suženje ždrelnog prostora, a poboljšava se tonus mišića dilatatora i oblik ždrela. Postoji veliki broj ovih protetskih sistema, manjeg ili većeg stepena složenosti.

MAD proteze se ne preporučuju kod pacijenata sa manjkom ili kompletnim nedostatkom zuba, kao i pacijentima koji imaju fiksne protetske radove (krunice, mostovi). Uvek se preporučuje da MAD proteza bude indivudalno prilagođena pacijentu i izrađena od strane stomatologa/ortodonta.

U istraživanjima je potvrđen efekat na smanjenje AHI, ali ne i stepena desaturacije kod bolesnika sa OSA različite težine. Osim toga, primena ovih aparata je pozitivno uticala na smanjenje hrkanja, prekomerne pospanosti, krvnog pritiska, parametara inflamacije i oksidativnog stresa.

Trenutne preporuke za primenu oralnih proteza se odnose na terapiju hrkanja, blagih do umerenih formi OSA, pacijenata sa kraniofacijalnim abnormalnostima i poremećajima zagrižaja, kao i pacijenata koji su odbili ili nisu imali efekata primenom CPAP-a.

„Primena MAD (mandibular advancement devices) je indikovana kod pacijenata sa potvrđenom OSA u slučaju pacijenata koji su kandidati za CPAP, ali nisu zainteresovani , ili kod pacijenata sa blagom do umerenom formom OSA sa blagim simptomima. Preporučuje se izrada MAD od strane stomatologa protetičara nakon pregleda i isključenja kontraindikacija za MAD, poručuje dr Martin Popević, specijalista medicine rada.

izvor: n1info.rs

Proleće je pravo vreme da svojoj bašti, terasi ili balkonu date novi, cvetni izgled. Ako tražite cveće koje bez problema odoleva jakom suncu, a pritom izgleda neodoljivo, imamo sjajne predloge za vas! Ove biljke ne traže mnogo, a vraćaju višestruko – svojom lepotom i šarmom.

Vreme je za prolećno cveće. A ako ste se pitali koje biljke su dovoljno otporne i jake za promenljivo vreme, a opet neodoljivo lepe da osveže vašu baštu ili balkon, na pravom ste mestu. Ovo su tri omiljena prolećna cveta koja treba da se nađu u vašem šarenom kutku ovog aprila.

Dan i noć

Dan i noć, poznata i kao poljska ljubičica, pravo je prolećno osveženje. Iako se često sadi u jesen, april je idealan trenutak da ovu nežnu biljku unesete u svoj prostor. Njen cvet krasiće vašu baštu kombinacijom ljubičaste, bele i žute boje – a sve to na raskošnim, baršunastim laticama.

Možete je gajiti kao jednogodišnju ili dvogodišnju biljku, u zavisnosti od vremena sadnje. Savršeno uspeva i u saksiji i u zemlji, a najlakše se razmnožava semenom.

Napunite saksiju do dve trećine zemljom, ubacite pet semenki, prekrijte tankim slojem zemlje i redovno zalivajte. Rezultat? Cveće koje će vam izmamiti osmeh svakog jutra!

Lepi čovek (cinija)

Ako volite raskošne boje i čvrstu, otporni biljku – cinija, poznata i kao lepi čovek, je pravi izbor. Njeni cvetovi podsećaju na hrizanteme, dolaze u raznim bojama i izgledaju sjajno i u vrtu i u buketima.

Lepi čovek

Najviše voli sunce, pa joj izaberite mesto zaštićeno od vetra, sa plodnim i umereno vlažnim zemljištem. Seje se direktno u zemlju, a nakon što biljke porastu, možete ih rasaditi.

Cinija cveta već šest do osam nedelja nakon sadnje – dovoljno da u maju već uživate u šarenilu!

Kadifa

Kadifa je pravi veteran među baštenskim biljkama – otporna, prilagodljiva i prelepa. Sadi se rano u proleće, a kada poraste 7 do 10 cm, vreme je za presađivanje na stalno mesto.

Pazite na razmak – oko 25 cm između biljaka je idealno. Kadifa traži redovno zalivanje i prihranu, a za uzvrat će vas častiti bujnim cvetovima sve do jeseni.

Uklanjajte precvetale cvetove kako bi stalno izbacivala nove pupoljke. I ne zaboravite – iako je jednogodišnja, seme možete sačuvati za sledeću sezonu.

Bilo da ste početnik u baštovanstvu ili iskusni ljubitelj cveća, ove tri biljke su idealan način da osvežite svoj prostor i unesete duh proleća.

Izvor: zena.blic.rs

Kvalitetan san je temelj zdravog života – zato nas ne čudi što stalno tragamo za savetima koji nam mogu pomoći da brže utonemo u san i budimo se odmorniji. Ako ste i vi među onima koji se prevrću po krevetu i broje ovčice, možda je vreme da isprobate nešto novo.

Na društvenim mrežama se pojavio jedan zanimljiv trik za san koji je podelio popularni američki lekar dr Džo Vitington, poznat i kao Dr Joe sa TikToka. On tvrdi da jednostavna, ali pomalo neobična vežba može da pomogne da umirite um i lakše zaspite – bez lekova i brojanja ovaca.

- Mozak ti ne staje ni kad legneš? Vraćaš se u mislima na neprijatne situacije iz prošlosti, čak i iz detinjstva? Onda je ovo prava tehnika za tebe - rekao je doktor.

Tehnika "praćenja beskonačnosti"

Doktor Džo ovu metodu naziva Infinity Tracing Technique – odnosno "tehnika praćenja beskonačnosti".

Evo kako funkcioniše:

- Lezite udobno i opustite se.

- Pomoću kažiprsta polako iscrtavajte simbol beskonačnosti (∞) u vazduhu.

- Gledajte isključivo očima kako prst "crta" taj oblik – bez pomeranja glave.

Ova radnja, objašnjava doktor, aktivira vestibularni centar u mozgu – deo koji je zadužen za ravnotežu i koordinaciju pokreta očiju. Na taj način um se preusmerava sa misli koje nas drže budnima, na lagano praćenje pokreta – što dovodi do smirenja i lakšeg uspavljivanja.

- Zvuči neobično, ali ima efekat sličan kao kada detetu date sjajnu igračku da mu skrenete pažnju – jednostavno umirite svoj preaktivni um - kaže dr Džo.

Podseća na terapiju za umirenje trauma

Zanimljivo je da su mnogi u komentarima uporedili ovu tehniku sa EMDR terapijom – metodom koja se koristi za lečenje emocionalnih trauma i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

Kod nje se koristi pokret očiju kako bi se umanjila emocionalna jačina traumatskih sećanja.

Iako Infinity Tracing nije terapija u kliničkom smislu, mnogi korisnici kažu da im pomaže da se smire pred spavanje i lakše "isključe" misli.

Da li biste probali ovu metodu večeras? Ako vas misli drže budnima, možda je vreme da svom snu date novu šansu – uz jednostavan pokret ruke i malo pažnje, prenosi Večernji list.

Istraživanja pokazuju da otprilike polovina odraslih osoba u Americi i Evropi ne unosi dovoljno magnezijuma u svakodnevnim obrocima. Nedostatak ovog važnog minerala može se manifestovati kroz umor, grčeve u mišićima, slabost, gubitak apetita, a u ozbiljnijim slučajevima i kroz poremećaje srčanog ritma i osećaj utrnulosti.

Vaš lekar vam može preporučiti uzimanje dodataka magnezijuma kako biste nadoknadili manjak. Međutim, uz obilje dostupnih informacija, snalaženje u pravilima doziranja i načinu korišćenja može delovati zbunjujuće.

U viralnom TikTok videu dr Dženi Bovring rekla je: „Mogu da se kladim da većina ljudi uzima magnezijum u pogrešno vreme.” U teoriji, magnezijum se može uzimati u bilo koje doba dana. Ipak, mnogi ga povezuju s boljim snom i opuštanjem tokom noći.

„Magnezijum podiže nivo GABA-e – neurotransmitera koji pomaže opuštanju i izaziva pospanost“, rekla je dr Šelbi Haris, direktorka odseka za zdravlje sna na Sleepopolisu, za portal Best Life.

„Takođe, podržava proizvodnju melatonina – hormona koji reguliše cikluse spavanja i budnosti – i opušta mišiće, što može sprečiti grčeve i nelagodnosti koje remete san.“

Iako logika nalaže da je magnezijum korisno uzimati uveče, Bovring smatra da je zapravo bolji izbor – jutro.

„Magnezijum pomaže da se nervni sistem uravnoteži i umiri tokom dana, pa ga zato preporučujem uzimati odmah nakon buđenja“, objasnila je.

Važan je i oblik magnezijuma koji unosite. Najčešći su magnezijum oksid, citrat i malat, ali Bovring ih ne preporučuje.

„Ti oblici imaju nisku bioraspoloživost, što znači da se loše apsorbuju u organizmu“, objasnila je u drugom videu.

Umesto toga, savetuje magnezijum bisglicinat.

„Zahvaljujući glicinu, ovaj oblik se mnogo bolje apsorbuje,“ istakla je Bowring.

Osim što se lakše usvaja, magnezijum bisglicinat pokazuje najbolje efekte kada se uzima ujutru.

„Pomaže u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina – upravo kada većinu kalorija i unosimo,“ rekla je Bovring.

Kako navodi sajt Drugs.com, uzimanje magnezijuma ujutru može doprineti višem nivou energije, boljoj koncentraciji i lakšem nošenju sa stresom.

Iako se magnezijum može uzimati na prazan stomak, često se savetuje da se kombinuje s manjim obrokom, kako bi se izbegle eventualne nuspojave poput dijareje, mučnine ili bola u stomaku. Kao i sa svakim suplementom, pre nego što uvedete magnezijum u svakodnevnu rutinu, konsultujte se sa svojim lekarom – naročito ako već uzimate određene lekove.

U Velikoj sali Кulturnog centra “Laza Кostić” u Somboru u sredu, 16. aprila sa početkom u 18 sati biće odigrana predstava za decu pod nazivom “Uskršnja bajka”, pozorišta “Hajde obraduj dan”.

“Dan uoči Uskrsa baka-Ljubica je odlučila da deci ispriča Uskršnju bajku. Nekada davno, u jednom dalekom kraljevstu, iza sedam gora i sedam mora, živeo je jedan dobri zeka koji je mnoga dobra dela činio, pa je tako od jednog starog vilenjaka, kome je pomogao, dobio Zlatno jaje. To je bilo čarobno jaje zbog koga je Zeka, samo jednog dana u godini, na Uskrs, mogao da stvori hiljade i hiljade šarenih jaja i da ih podeli dobroj deci. Od tada Uskršnji zeka na ovo jutro donosi šarena jaja i poklone deci. Na skrivenom mestu u vrtu, dvorištu ili u kući deca prave gnezda od trave kako bi im zeka mogao ostaviti jaja i poklone. Dok Zeka deli jaja Vila Maja i Vilenjak Mića čuvaju Zlatno jaje i brinu se da ga neko ne ukrade. Problem nastaje kada sebični Gusar i njegov sluga ukradu Zlatno jaje samo za sebe.
Počinje velika potraga za Zlatnim jajetom, a posle mnogo prepreka, i komičnih situacija, Maja i Mića, uz pomoć dece, uspevaju da vrate Zlatno jaje Uskršnjem Zeki, koji će stići na vreme da podeli jaja i poklone deci, na opšte zadovoljstvo i radost celog kraljevstva.”

Ulaznice za predstavu je moguće nabaviti na blagajni somborskog Кulturnog centra, utorkom i sredom od 10.00 do 13.00 sati, a četvrtkom, petkom i subotom od 15.00 do 20.00 sati.

Izvor: radiodunav.com

Crveni krst Sombor, u saradnji sa Crvenim krstom Vojvodine, organizuje u utorak 15. aprila 2025. godine u vremenu od 9 do 13 sati, u svojim prostorijama na adresi Apatinski put broj 19, još jednu akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Iz Crvenog krsta pozivaju dobrovoljne davaoce i ostale građane koji se osećaju zdravim da se odazovu i ovoj humanoj akciji.

Podsećamo, davalac krvi može da bude svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

Izvor: radiodunav.com