Sombor vesti

Na osnovu Кonkursa za dodelu subvencija i transfera namenjenih za projekte razvoja turizma u 2025. godini, koje je raspisalo Ministarstvo turizma i omladine, Grad Sombor je dobio sredstva u iznosu od 37.000.000,00 dinara.

Tim povodom, gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković je danas, u prisustvu državnog sekretara Uroša Кandića, potpisao Ugovor o dodeli sredstava kojima će se sufinansirati radovi na izgradnji trim staze sa javnom rasvetom, terenom za mali fudbal, dečjim igralištem i teretanom na otvorenom u Rokovačkoj šumi u Somboru.

Celokupan projekat će sufinansirati Ministarstvo turizma i omladine i Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, a izgradnjom trim staze i prateće infrastrukture, prostor u Rokovačkoj šumi će postati idealna lokacija za boravak, šetnju, sport i rekreaciju stanovnika koji žive u ovom delu grada, ali i šire.

Pripadnici Uprave saobraćajne policije presretačem su zaustavili D. M. (38) koji je na državnom putu Subotica - Sombor upravljao vozilom BMW brzinom od 205,4 kilometara na sat.

On je prekoračio brzinu na deonici puta gde je ograničenje 80 kilometara na sat. Kako je saopštio MUP, vozač je isključen iz saobraćaja 16. aprila ove godine, u 15.46 sati, a protiv njega je podneta prekršajna prijava zbog nasilničke vožnje.

Od početka aprila pripadnici Uprave saobraćajne policije, koji kontrolišu saobraćaj presretačima isključili su iz saobraćaja 20 vozača zbog prekršaja nasilničke vožnje, a još 30 vozača je kažnjeno zbog težih prekršaja.

Izvor: alo.rs

Tokom Uskršnjih praznika, od 18. do 21. aprila 2025. godine, Galerija Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor biće zatvorena za posetice.

Izvor: kclazakostic.rs

Pred nama su vaskršnji praznici, pa zbog toga pojedine službe i javne ustanove u Apatinu neće raditi.

Apatinska pošta neće raditi od petka 18. aprila do ponedeljka 21. aprila, prvi radni dan za zaposlene u apatinskoj Pošti će biti u utorak 22. aprila.

JКP “Naš Dom” Apatin će za vreme vaskršnjih praznika, u petak 18. aprila i ponedeljak 21. aprila vršiti odvoz komunalnog otpada za domaćinstva i privredne subjekte kontinuirano po redovnom rasporedu.

Market “Idea” u Apatinu u petak 18. aprila će raditi skraćeno do 18 sati, u subotu je za ovaj market redovno radno vreme, u nedelju 20. aprila Idea neće raditi.

Market „LIDL“ u Apatinu u petak 18. aprila će raditi skraćeno do 18 sati, za zaposlene ovog marketa u subotu 19. aprila je redovan radni dan, u nedelju 20. aprila „LIDL“ neće raditi, u ponedeljak market radi redovno radno vreme.

Prodavnica niskih cena Svetofor u Apatinu u petak 18. aprila će raditi redovno radno vreme od 8 do 21 sat, za ovaj market subota je takođe redovan radni dan, a u nedelju Svetofor neće raditi, a u ponedeljak 21. aprila ovaj market će raditi skraćeno radno vreme od 9 do 18 sati.

Benzinska pumpa “Bobar petrol” u Prigrevici u petak 18. aprila će raditi skraćeno radno vreme od 6 do 18 sati. U subotu 19. aprila redovno, nedelja je za ovu benzinsku pumpu neradan dan, a u ponedeljak 21. aprila radiće od 14 do 22 sata.

Apoteka „Galen Farm“ u Apatinu u petak 18. aprila radiće skraćeno od 7 do 17 sati, u subotu od 7 do 16 sati, u nedelju 20. aprila neće raditi, a u ponedeljak 21. aprila radiće redovno radno vreme od 7 do 21 sat.

Podela terapije u apatinskom Domu zdravlja za vreme vaskršnjih praznika vršiće se na previjalištu u vremenu od 7 do 11 u petak 18. aprila, u subotu 19. aprila od 7 do 12 i u nedelju 20. aprila i ponedeljak 21. aprila od 7 do 11 sati, izabrani lekar Opšte prakse radiće u subotu od 7 do 12 sati. Služba Hitne pomoći za dane praznika radi redovno.

Javno komunalno preduzeće “Parking servis Sombor” Sombor za vreme Uskršnjih praznika neće vršiti kontrolu i naplatu parkiranja od petka 18. aprila do ponedeljka 21. aprila 2025. godine. Preduzeće sa redovnom kontrolom i naplatom parkiranja počinje u utorak 22. aprila 2025. godine.

Benzinska pumpa NIS PETROL na apatinskoj Marini sve dane uskršnjih praznika će raditi redovno.

Izvor: radiodunav.com

Javno komunalno preduzeće “Naš dom” Apatin je uputilo obaveštenje građanima da će danas, 17. aprila 2025. godine u vremenu od 08 do 12 sati, usled radova na vodovodnoj mreži, biti obustavljena distribucija vode u sledećnim ulicama:

1 Mije Oreškog

2)Janka Mišića

3) Stjepana Debeljaka;

4) Josipa Кolumba

5) Pere Popovića Age

6) Paje Marganovića

7) Zlatka Šnajdera

8 ) Svetozara Markovića broj 53.

izvor:radiodunav.com

Stručnjakinja je otkrila jednostavan trik koji je savršen za vlasnike pasa koji imaju poteškoća da daju svojim ljubimcima tablete.

Davanje tableta kućnim ljubimcima može biti pravi izazov za mnoge vlasnike. Ali ovaj trik koji je postao popularan na društvenim mrežama mogao bi pomoći da ceo proces bude mnogo manje stresan i za vas i za vašeg psa.

Veterinarka Marija je na TikToku podelila četiri metode koje mogu pomoći vlasnicima kućnih ljubimaca, piše Express.co.uk.

Efikasne metode da naterate psa da proguta tabletu

Jedna od njih uključuje skrivanje pilule u komadu šunke. Korišćenje meke hrane poput ove može odvratiti psa poslasticom, dok on nesvesno uzima lek.

Ako ovo ne uspe, Marija predlaže da koristite činiju čipsa ili neku drugu grickalicu koju pas voli. Međutim, davanje čipsa psima se često ne preporučuje zbog sadržaja soli.

Trik je da pokušate da slučajno ispustite užinu na pod. Kada pas vidi da nešto „zabranjeno“ pada, biće podstaknut da to brzo pojede i progutaće skrivenu pilulu, a da i ne primeti.

Tradicionalni metod stavljanja tablete direktno u usta je i dalje efikasan u težim slučajevima.

"Psu stavljamo tabletu u zadnji deo usta, zatvaramo mu njušku i masiramo grlo dok ne proguta“, objasnio je veterinar.

Međutim, ovaj metod zavisi od poverenja vlasnika i volje psa.

Alternativno rešenje je priprema leka u tečnom obliku. Vlasnici mogu zdrobiti tabletu između dve kašike, razblažiti je u maloj količini vode i dati je psu kroz usta pomoću šprica, prenosi Net.hr.

Ako imate problema da svom psu date tabletu, važno je da se konsultujete sa veterinarom koji će vam oko toga pomoći.

Dela Leonarda da Vinčija su oblikovala lice umetnosti i nauke njegovog doba i inspirisala generacije posle njega.

Rođen je u italijanskom gradu Vinči 15. aprila 1452. godine, jedna je od najznačajnijih ličnosti renesanse.

Bio je slikar, vajar, arhitekta, inženjer, naučnik, anatom i pronalazač. Njegova dela su oblikovala lice umetnosti i nauke njegovog doba i inspirisala generacije posle njega.

Njegova najpoznatija slika, Mona Liza, smatra se vrhuncem renesansnog slikarstva. Ovaj portret je postao simbol misterije i lepote, i bio je veoma cenjen i proučavan tokom vekova.

Pored Mona Lize, Da Vinči je naslikao i Tajnu večeru, još jedno od najznačajnijih dela u istoriji umetnosti. Njegova majstorska upotreba perspektive i svetlosti na ovim slikama i danas ostavlja bez daha.

Ali Leonardo nije bio samo umetnik. Bio je i revolucionarni mislilac i inovator. Njegovi crteži letećih mašina, kao što je helikopter, ili ideje poput padobrana, pokazuju njegovu viziju koja je bila ispred svog vremena.

Leonardo je takođe strastveno proučavao ljudsko telo i anatomiju. Njegovi precizni crteži unutrašnjih organa i mišića ostaju važan izvor znanja za medicinsku i naučnu zajednicu.

Njegova radoznalost i široko poznavanje prirode i tehnologije često su ga vodili izvan umetnosti. Svojim studijama vode, aerodinamike i vojne tehnologije, Leonardo je postavio temelje za mnoge moderne inovacije, prenosi Index.hr.

Iako je živeo pre više od pet vekova, Leonardo da Vinči ostaje inspiracija za umetnike, naučnike i inovatore širom sveta.

Njegov uticaj se i danas oseća u svim oblastima ljudskog stvaralaštva, što ga čini jednom od najneobičnijih ličnosti u istoriji čovečanstva.

ADHD i autizam nisu slučajno vrlo često tema na TikToku i Instagramu. Sve je više svesti o tome da svaki ljudski mozak funkcioniše drugačije. U tome leži ogroman potencijal – za sve nas.

Na društvenim mrežama u trendu su testovi za samodijagnostiku. Mnogi međutim pogrešno ili netačno prikazuju simptome ADHD-a (poremećaja pažnje i hiperaktivnosti) i autizma (medicinski: poremećaj iz spektra autizma).

Često time dodatno učvršćuju predrasude i stereotipe, poput slike deteta s ADHD-om koje se stalno vrpolji i ne može da se koncentriše, ili nekoga s autistzmom, ko živi društveno izolovano i ponaša se čudno, prenosi Dojče vele.

TikTok testovi: često obmanjujući, ali ponekad i korisni

Novo istraživanje iz SAD pokazuje da upravo popularni TikTok snimci na ovu temu imaju ozbiljne sadržajne slabosti.

Više od 50 odsto simptoma koji se u njima navode kao karakteristični za ADHD, iz medicinske perspektive to zapravo nisu – već su „normalna ljudska iskustva“. Prema rezultatima studije, mladi koji se informišu o temi preko društvenih mreža precenjuju koliko je ADHD zapravo rasprostranjen i lakše pretpostavljaju da su i sami pogođeni.

Sličan efekat je još 2023. utvrđen i u jednoj studiji o TikTok sadržajima vezanim za autizam.

Ipak, činjenica da su internet testovi samodijagnostike toliko popularni ukazuje i na veliki nedostatak informacija. Haštagovi #ADHD, #ADD, #ADHS #ADS i #autizam su među deset najčešće korišćenih zdravstvenih haštagova na društvenim mrežama.

Ti klipovi su često jedini izvor informacija koji je ljudima uopšte dostupan. Ipak, oni takođe podižu svest o tom zapostavljenom problemu i mogu doprineti razbijanju predrasuda. Za one koji su zaista pogođeni, samodijagnostika preko društvenih mreža može biti važan prvi korak – da postave prava pitanja i potraže zvaničnu dijagnozu.

ADHD: Haos i hiperfokus

ADHD je psihički poremećaj koji se češće javlja kod dece i adolescenata, ali može da potraje i tokom celog života.

Jedan od onih koji su pogođeni ovim poremećajem opisuje to ovako: „Kao da kroz glavu prolazi pokretna traka misli. Kad god nešto pogledam, odmah mi se u glavi pojavi neka reč, neka uspomena ili nešto što jednostavno uz to pomislim. Zamislite da je na vas pričvršćeno 15 do 20 užadi i da vas vuku u različitim pravcima.“

Ljudi sa ADHD-om se brzo zamaraju kod monotonih zadataka. Kada ih nešto zaista zainteresuje ili ih emocionalno stimuliše – kod osoba sa ADHD-om vrlo često automatski uspostvlja hiperfokus. Tada mogu satima da budu potpuno uronjene u zadatak – na primer, crtanje, programiranje, igranje video-igara ili istraživanje neke teme – bez prekida.

To je dvosekli mač: može biti produktivan (ako se usmeri na pravi cilj), ali i problematičan (ako dovodi do zanemarivanja važnih svakodnevnih obaveza).

Poremećaj iz autističnog spektra (PAS)

Autizam može da se ispolji na razne načine, pa stručnjaci više ne govore o autizmu kao jedinstvenom pojmu, već o poremećaju iz autističnog spektra (PAS). U medicini se dugo razlikovalo između ranog dečjeg autizma, Aspergerovog sindroma i atipičnog autizma, ali se ta podela danas smatra prevaziđenom.

Uobičajene osobine koje se javljaju kod ljudi iz autističnog spektra uključuju specifičan način ophođenja prema drugim ljudima. Mnogi izbegavaju kontakt očima, teško se uživljavaju u tuđe emocije ili ne razumeju ironiju. Neki od njih imaju poteškoće u učenju govora ili govore monotono. Za mnoge je takođe tipično da su im veoma važni ustaljeni rituali i rutine.

Ipak, poremećaji iz autističnog spektra su toliko individualni da se nijedna od ovih osobina ne mora nužno javiti kod svih.

Neurodivergentnost: Biti drugačiji nije bolest

Ljudi s autizmom ili ADHD-om nazivaju se i neurodivergentnima, jer njihov mozak funkcioniše drugačije u odnosu na prosečan. Međutim, zbog neprilagođenosti društva, mnoge neurodivergentne osobe razvijaju dodatne psihičke probleme tokom života – depresiju ili anksioznost – pogotovu pre nego što su dijagnostifikovani kao neurodivregenetni.

Koliko je ljudi koji nisu neurotipični? Odgovor zavisi od istraživanja i varira od zemlje do zemlje. Britanski naučnici procenjuju da tri do četiri procenta populacije ima ADHD, a više od tri procenta verovatno spada u autistični spektar.

Kada se tu ubroje i druge dijagnoze, na primer disleksija (teškoće u čitanju i obradi pisanog jezika) ili diskalkulija (teškoće u razumevanju brojeva, računanju) – iako je inteligencija prosečna ili iznad proseka – onda jei procenat neurodivregnetnih u svetu 15-20 odsto.

Različiti sistemi pažnje

Tri sistema pažnje upravljaju time šta primećujemo iz sveta oko nas.

Alarm: Prvi sistem pažnje nas alarmira kada se desi nešto neočekivano – tada se budimo i koncentrišemo. Kod autističnih osoba taj sistem se vrlo lako aktivira, dok se kod osoba sa ADHD-om aktivira relativno kasno.

Orijetnacija: Drugi sistem pažnje dodeljuje značenje nadražajima i sortira ih – povezuje ono što pripada zajedno. U zavisnosti od toga, možemo da vidimo granu, celo drvo ili šumu. Ovaj sistem je kod mnogih autističnih osoba proširen, pa oni opažaju više detalja.

Ekzekutiva: Trećim sistemom mi svesno upravljamo pažnjom, na primer tako što sebi kažemo: „Nemoj da zaspiš, skoncentriši se, razmišljaj logično!“

Eksperimenti pokazuju: osetljivost ovih triju sistema pažnje može se veoma razlikovati od osobe do osobe. To znači i da neko može da pokaže autistične osobine u jednoj dimenziji, a u drugoj da ima izražene karakteristike ADHD-a.

Kako bi trebalo da se promeni društvo?

„U jednom kubnom milimetru mozga ima više veza nego što u Mlečnom putu ima zvezda. Zbog toga ne postoje dva ista ljudska mozga“, kaže Andre Cimel, direktor Centra za istraživanje neurodiverzitetа na Univerzitetu u Hamburgu.

On kaže da bi za sve bi bilo važno da već u školi naučimo kako funkcionišemo: „Ako znam u čemu je moj nervni sistem posebno dobar, a gde mi je potrebna pomoć, onda će i moj obrazovni uspeh biti najveći.“

Ipak, neurodivergentne osobe vrlo često imaju poteškoće pri traženju posla, čak i oni koji su visoko obrazovani i natprosečno inteligentni. U zavisnosti od istraživanja, stopa nezaposlenosti kod autističnih osoba kreće se između 40 i 60 procenata. Ono što bi im moglo pomoći jeste mirno radno okruženje, podrška u vidu tehničkih sredstava, prostori za povlačenje i individualno prilagođeno radno vreme.

Osobe sa visokim krvnim pritiskom trebalo bi da konzumiraju više hrane bogate kalijumom, poput banana, tvrdi tim naučnika iz Kanade.

„Naše istraživanje sugeriše da povećan unos hrane bogate kalijumom, poput banana ili brokolija, može imati snažniji pozitivan efekat na krvni pritisak nego samo smanjenje unosa soli“, rekla je Anita Lejton sa Univerziteta Vaterlu.

Banana, koja se često svrstava uz paradajz kao jedno od najkonzumiranijih plodova na svetu, popularna je kao zasitna energetska užina i prirodni lek protiv mamurluka zahvaljujući visokom sadržaju kalijuma — što je čini preporučenom i za osobe s hipertenzijom.

„Praistorijski ljudi su jeli mnogo voća i povrća, pa je moguće da su regulatorni sistemi našeg tela evoluirali tako da najbolje funkcionišu uz ishranu bogatu kalijumom i siromašnu natrijumom“, rekla je Melisa Štat, glavna autorka studije objavljene u američkom časopisu za bubrežnu i opštu fiziologiju.

„Savremena zapadna ishrana sadrži mnogo više natrijuma, a manje kalijuma. To može objasniti zašto je visok krvni pritisak češći u industrijalizovanim društvima, a ređi u izolovanim zajednicama“, dodaje Štat.

Rastuća konzumacija slane, prerađene hrane doprinosi porastu tzv. bolesti savremenog načina života, kao što su dijabetes i bolesti srca, jer sve više ljudi vodi sedelački način života, uz manje fizičke aktivnosti.

Kako visok pritisak pogađa oko 30 odsto odraslih širom sveta, beleži se i porast moždanih udara i bubrežnih oboljenja.

„U poslednjih nekoliko godina, globalna učestalost hipertenzije je porasla“, upozoravaju istraživači, navodeći kao uzroke starenje svetske populacije i sve veću izloženost faktorima rizika, poput smanjene fizičke aktivnosti i popularnosti zapadne ishrane.

Izvor: n1info.rs