Sombor vesti

U četvrtak, 3. aprila, u našem muzeju otvorena je izložba Narodnog muzeja Srbije pod nazivom „S kraja na kraj imperije. Put rimskog viteza”, u okviru programa manifestacije „Godina arheologije 2025”.

U četvrtak, 3. aprila, u našem muzeju otvorena je izložba Narodnog muzeja Srbije pod nazivom S kraja na kraj imperije. Put rimskog viteza, u okviru programa manifestacije Godina arheologije 2025.

Direktor Gradskog muzeja Sombor, David Firanj, na samom otvaranju izložbe uputio je posebnu zahvalnost Narodnom muzeju Srbije, ističući saradnju sa autorima izložbe dr Adamu Crnobrnji i mr Veselinki Ninković, muzejskim savetnicima, arheolozima, i koordinatoru izložbe Anđelki Putici, muzejskom savetniku, arheologu Gradskog muzeja Sombor.

Prisutnima se obratio dr Adam Crnobrnja, koji je naglasio da je ovo jedinstveno epigrafsko svedočanstvo na prostoru Srbije, spomenik je slučajno otkriven 2020. godine na lokalitetu arheološkog nalazišta Ošljane, uz put ka deponiji Vinča. Nakon pronalaska, spomenik je ukraden, ubrzo je pronađen i prenet u Narodni muzej Srbije. Mermerni blok je imao „tri života”. Tokom I veka bio je baza za statuu, krajem II veka na njegovoj donjoj strani uklesan je natpis na latinskom jeziku, zatim je korišćen kao građevinski materijal krajem III veka.

Počasni natpis beleži karijeru Marka Ulpija, koji je verovatno poreklom iz Bonaventuma u Italiji. Služio je kao konjički oficir u rimskoj vojsci za vreme imperatora Marka Aurelija i Lucija Vera.

Otkrijte put rimskog viteza Marka Ulpija od Bonaventuma u Italiji, do rimske provincije Dakije na izložbi koja će biti otvorena do 27. aprila.

Izvor: gms.rs

Povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava, koji se obeležava 23. aprila, Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ organizuje predstavlјanje romana nagrađenog NIN-ovom nagradom za 2024. godinu.

Uz autora, o knjizi će govoriti i prof. dr Aleksandar Jerkov. Domaćin večeri je Nataša Turkić, direktorka Biblioteke.

Program će biti održan u sredu, 23. aprila 2025. godine, u 18.00 časova, u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić", Čitaonička 2, Sombor.

Izvor: biblioso.org.rs

KAD nije uspeo da izdejstvuje povoljnije urbanističke uslove, investitor se dosetio da na kući čija je adresa Venac vojvode Stepe Stepanovića u Somboru - koju želi da sruši - zazida ulaz sa te strane i poništi njen br. 7.

Tako je adresu "premestio" u Ulicu Sonje Marinković, na dotad nepostojeći broj 1A, pa se odjednom dogodilo da stari objekat više nije u nadležnosti Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture...

Zato građani potpisuju peticiju da se obustavi planirana izgradnja stambeno-poslovnog objekta na uglu Venca i pomenute ulice, jer bi se njom - smatraju - ugrozio kulturno-istorijski identitet zaštićenog prostora.

Podsetimo, Urbanističkim projektom koji je somborska Gradska uprava predstavila krajem februara, predviđeno je da se na pomenutoj lokaciji podigne zgrada sa podzemnom garažom, visokim prizemljem, tri sprata i potkrovljem.

- Na placu od 558 kvadrata dozvoljava se da bude izgrađen objekat sa gabaritom od 2.320 kvadrata. Ta zgrada bi svojom težinom podigla nivo podzemnih voda i tako narušila stabilnost svih objekata u krugu od 100 metara. Bila bi udaljena 90 metara od Županije, odnosno zdanja Gradske skupštine i svega 13 metara od crkve Svetog Stefana u kojoj se trenutno sanira vlaga - napominje inicijator peticije, Milovan Čavić, čiju bi kuću, kao i ostale i susedstvu, zaklonila planirana građevina.

Investitor, inače, višespratnicu želi da podigne na mestu prizemne kuće stare 150 godina, koju je kupio još pre 17 godina, a pripadala je univerzitetskom profesoru hemije, akademiku Ivanu Gutmanu.

Čavić podseća da je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture još 2007. izradio studiju zaštite za svaki pojedinačni objekat u zonama četiri gradska venca, nazvana imenima četvorice srpskih vojvoda - Stepe Stepanovića, Petra Bojovića, Radomira Putnika i Živojina Mišića - te da je nedopustivo da zaštićena kuća bude zamenjena arhitektonski i estetski neprikladnom novogradnjom.

Vršilac dužnosti direktora Pokrajinskog zavoda dr Vladimir Kubet i načelnica njihovog Arhitektonskog sektora Jelena Filipović objašnjavaju da je gradnja na predmetnoj parceli više puta odbijana, a na kraju je odobrena tako što je dozvoljena spratnost (prizemlje) zadržana na delu objekta prema Vencu vojvode Stepe Stepanovića, a gradnja tri sprata i potkrovlja omogućena je u delu fasade ka Ulici Sonje Marinković.

Sa ovim je saglasna i odgovorni urbanista angažovanog projektnog biroa iz Beograda, Jelena Stojkov, potvrđujući da je gradnja predviđena u okviru prostorne celine proglašene kulturnim dobrom od velikog značaja.

Izvor: novosti.rs

Tek nešto više od pet godine proteklo je od kad je, zahvaljujući sredstvima pokrajinskog budžeta, kompletno rekontruisano zdanje Zavoda za javno zdravlje, koje Somborci i dalje zovu Higijenski, a ova zdravstvena ustanova je raspisala javnu nabavku za investiciono održavanje fasade zgrade u Vojvođanskoj ulici.

Da je reč o realnoj potrebi za nečim što se administrativno „krstilo“ u tekstu javne nabavke kao „hitno kapitalno ulaganje“ svedoči činjenica da je početkom februara ove godine trotoar ispred zgrade ZZJZ ograđen crvenom trakom pošto je bilo primetno krunjenje fasade i gipsanih ukrasnih elemenata.

Кako može da se vidi u tekstu javne nabavke ZZJZ traži izvođača za zidarske radove na fasadi, izolaterske, limarske, gipsarske, molersko-farbarske, tesarske kao i druge potrebne radove. Procenjena vrednost radova iznosi 4.738.175 dinara, a izabrani ponuđač će imati rok od 90 dana od potpisivanja ugovora da završi sve radove. Somborski Zavod za javno zdravlje traži minimum tri godine garancije za izvedene radove, što je uobičajena dužina trajanja tzv. građevinske garancije, a svi zainteresovani ponuđači imaju vremena da dostave svoje ponude do 16. aprila.

Prethodna kompletna rekonstrukcija zdanja koje se nalazi pod zaštitom, za Sombor nadležnog Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture obavljena je početkom 2020. godine za šta je, uz nabavku dela nove opreme za mikrobiološku laboratoriju, iz pokrajinske kase obezbeđeno čak 20 miliona dinara. Te radove je izvodila ovdašnja kompanija „Somborelektro“, koja ovih dana radi i na rekonstrukciji zgrade Zdravstvenog i PIO fonda na uglu Mirne ulice i Venca Vovjode Stepe Stepanovića, još jednog od somborskih zdanja koje se nalazi pod zaštitom države kao arhitektonski i ambijentalni spomenik kulture.

Zgrada u kojoj je smešten Zavod za javno zdravlje je inače sagrađena 1906. godine u stilu eklekticizma, kao velika i elegantna jednospratnica, u Somboru dugo poznata pod imenom Gazdašag, pošto je podignuta novcem i za potrebe tadašnjeg Poljoprivrednog udruženja Bač-bodroške županije. Zavod za javno zdravlje, koji se tada zvao „Higijenski zavod“ u ovo zdanje u Vojvođanskoj ulici smešten je 1953. godine, od kada je na njemu bilo obavljano nekoliko rekonstrukcija i adaptacija.

izvor: dnevnik.rs

Na Školskom svetskom prvenstvu u atletici, na stadionu u Priboju, Milica Zanze osvojila je 3. mesto u trci na 100 metara!

Na ovogodišnjem Svetskom školskom takmičenju učešće je uzelo više od 5000 takmičara iz preko 60 država sveta.

Milica je ovom bronzom proširila svoju kolekciju medalja koje je osvajala na raznim takmičenjima: „Brzinom do zvezda“, Sportske igre mladih, Olimpijada Vojvodine, dva puta državni školski prvak, Olimpijske igre, prvak države u dvorani na 60m za starije pionire, prvak Vojvodine u dvorani na 60m, vicešampion države na 100m na otvorenom, vicešampion Vojvodine na 100m!

Prvog dana takmičenja, u kvalifikacionim trkama, Milica je pobedila u svojoj grupi i kao najbrža se plasirala u polufinale. Drugog dana, među 18 najboljih takmičarki, ponovo je bila prva u svojoj polufinalnoj grupi, sa četvrtim najboljim vremenom u ukupnom plasmanu.

Istog dana održano je i finale u kome je Milica kroz cilj prošla treća.

Izvor: radioapatin.com

U okviru saradnje sa Mrežom kinoprikazivača Srbije, Opštinski kulturni centar Apatin priređuje projekcije evropskih filmova u cilju povezivanja evropskog filma i kulturnog nasleđa evropskih država.

Danas 10. aprila sa početkom u 20 sati u Velikoj sali apatinskoj Кulturnog centra biće prikazan film pod nazivom Zona interesa snimljen u koprodukciji Ujedinjenog Кraljevstva i Poljske.

Priča je bazirana na istoimenom romanu Martina Ejmisa, koja je delimično zasnovana na stvarnim događajima. Glavne uloge tumače Кristijan Fridel i Sandra Hiler kao nacistički komandant Rudolf Hes i njegova supruga Hedvig, koji sa porodicom žive u kući u „Zoni interesa” pored koncentracionog logora Aušvic.

Ulaznice po ceni od 200 dinara mogu da se kupe na blagajni Кulturnog centra, sat vremena pre početka projekcije.

Izvor: radiodunav.com

Mnogi vozači ne žele da menjaju zimske gume tokom leta ili jednostavno zaborave to da urade.

Međutim, to nije dobra ideja, jer zimske gume nisu napravljene za visoke temperature. One su mekše od letnjih, brže se troše i, što je najvažnije, mogu ozbiljno da ugroze bezbednost.

Nemački auto-klub ADAC upozorava da zimske gume tokom leta mogu da povećaju rizik od saobraćajnih nezgoda, naročito zbog zagrejanog asfalta i pregrevanja guma.

U prolećnim mesecima to još može da prođe, ali u letnjim uslovima, kada su temperature visoke, zimske gume imaju lošije prianjanje, a duži je i put kočenja, piše HAK revija.

ADAC je testirao zimske i letnje gume pri temperaturi asfalta od 30 do 36 stepeni. Rezultat je bio zabrinjavajući: vozilo sa letnjim gumama potpuno se zaustavilo nakon 36,3 metra pri brzini od 100 km/h, dok je auto sa zimskim gumama i dalje išao 37 km/h i stao tek posle 41,9 metara.

Zimske gume mogu da se pregreju, posebno ako se vozi brzo ili je vozilo teško natovareno (na primer, tokom odmora). Tada dolazi do nedovoljnog prijanjanja, što direktno utiče na stabilnost i bezbednost.

Zato stručnjaci savetuju da zimske gume ne koristite leti, čak i ako još imaju dobru dubinu šare. Ušteda na zameni guma ne vredi ako time rizikujete svoju i tuđu bezbednost.

Izvor: n1info.rs

Prema novom istraživanju TravelSupermarketa, koje se bavilo cenama za tri noćenja sa letovima, Milano se ove godine ispostavio kao najpovoljnija "city break" destinacija.

Italijanska prestonica mode Milano na listi najjeftinijih vikend destinacija sveta zauzima prvo mesto sa letovima i smeštajem koji koštaju 250 funti po osobi (oko 290 evra). Taj status iznenadio je i stručnjake, prenosi Nova.rs.

„Uprkos svojoj reputaciji luksuzne modne prestonice, nudi izuzetnu vrednost za novac u 2025. godini, što bi moglo iznenaditi mnoge putnike. Podaci jasno pokazuju da putnici koji traže vrednost treba da razmotre manje očigledne izbore – gradovi u istočnoj Evropi i dalje nude odličnu vrednost, dok je prisustvo Rejkjavika u prvih pet najpristupačnijih destinacija posebno vredno pažnje s obzirom na prethodnu reputaciju Islanda po visokim troškovima“, kažu iz TravelSupermarketa, a prenosi Daily Mail.

U nastavku liste ipak dominira istočna Evropa – Prag zauzima drugo mesto (286 funti), Krakov je na trećem (299 funti), a Budimpešta na četvrtom mestu (325 funti). Zanimljivo, Rejkjavik je ispao „iznenađujuće pristupačan“ na petom mestu sa 334 funti.

Dablin (£359), Berlin (£360), Palma de Majorka (£395), Atina (£395) i Porto (£397) zaokružuju top 10 liste pristupačnih destinacija.

Na drugom kraju skale je Njujork gde vam za vikend treba čak 969 funti, dok je Dubrovnik najskuplja city break destinacija u Evropi – procena je da košta 520 funti za tri noćenja sa letovima.

Pogledajte obe liste:

Najjeftinije city break destinacije

1. Milano (£250)

2. Prag (£286)

3. Krakov (£299)

4. Budimpešta (£325)

5. Rejkjavik (£334)

6. Dablin (£359)

7. Berlin (£360)

8. Palma De Majorka (£395)

9. Atina (£395)

10. Porto (£397)

Najskuplje city break destinacije:

1. Njujork (£969)

2. Dubrovnik (£520)

3. Venecija (£460)

4. Rim (£423)

5. Sevilja (£419)

6. Lisabon (£412)

7. Marakeš (£406)

8. Pariz (£405)

9. Amsterdam (£403)

10. Barselona (£401)

Menstruacija, kao i njen prestanak – odnosno ulazak u menopauzu – predstavljaju važne etape u životu svake žene.

Iako je menopauza prirodan deo starenja kroz koji sve žene prolaze, ona je ujedno i izazovan period koji se mnogo lakše prebrodi kada imamo prave informacije.

Kod većine žena menopauza počinje između 40. i 55. godine života, ali može nastupiti i ranije. Iskustvo menopauze razlikuje se od žene do žene – neke će proći kroz ovaj period gotovo bez simptoma, dok će druge osetiti gotovo sve karakteristične tegobe, piše Zadovoljna.hr.

Menopauza se deli na tri osnovne faze, jer je reč o postepenom procesu.

Prva faza je perimenopauza – period u kojem nivo hormona estrogena i progesterona počinje da varira. Žene tada osećaju promene raspoloženja, menstruacija postaje neredovna, a javljaju se i drugi simptomi.

Druga faza je menopauza – ona se definiše kao izostanak menstruacije tokom 12 uzastopnih meseci, bez drugih mogućih uzroka poput bolesti, lekova ili trudnoće.

Treća faza, na koju ćemo se danas posebno osvrnuti, jeste postmenopauza.

U ovoj fazi simptomi poput valunga (naleta vrućine) postaju blaži ili potpuno nestaju. Nivo hormona ostaje konstantno nizak, žena više ne može da zatrudni i nema menstruaciju.

Međutim, postmenopauza sa sobom nosi i povećan rizik od određenih zdravstvenih problema, među kojima su:

osteoporoza

kardiovaskularne bolesti

depresija i drugi mentalni poremećaji

promene u vaginalnom zdravlju, poput suvoće vagine.

1. Osteoporoza

Osteoporoza je stanje koje uzrokuje stanjivanje kostiju. Promene u gustini kostiju ubrzavaju se nakon menopauze, naročito tokom prvih nekoliko godina nakon poslednje menstruacije. Glavni uzrok tome je gubitak estrogena.

Zbog osteoporoze kosti postaju krhke i podložnije prelomima.

Evo kako možete smanjiti rizik:

jedite hranu bogatu kalcijumom (ili uzimajte suplemente)

unosite dovoljno vitamina D

redovno vežbajte

ograničite unos alkohola

prestanite sa pušenjem

Naravno, važno je da razgovarate sa lekarom koji će vam dati savete i pratiti vaše stanje.

2. Kardiovaskularne bolesti

Menopauza ne izaziva direktno kardiovaskularne bolesti, ali povećava rizik za njihov razvoj.

Posle menopauze mogu se javiti promene krvnog pritiska, povišen holesterol, trigliceridi i hormonalne oscilacije. Sve to povećava rizik od srčanih bolesti.

Kako biste umanjili rizik:

hranite se uravnoteženo

redovno vežbajte

izbegavajte pušenje

3. Ostala stanja

Kod nekih žena simptomi menopauze potpuno nestanu u postmenopauzi, ali kod drugih mogu da potraju – na primer, valunzi mogu trajati i godinu-dve nakon menopauze.

Takođe, mogu se javiti i problemi sa mentalnim zdravljem, pa je važno da se o tome razgovara s lekarom.

Suvoća vagine može negativno uticati na seksualni život i izazvati druge zdravstvene tegobe. U ovom slučaju mogu pomoći lubrikanti, ali se i o ovome treba posavetovati sa stručnjakom.

Kontrolni pregledi u postmenopauzi

Nakon ulaska u postmenopauzu, redovni lekarski pregledi su ključni za prevenciju i rano otkrivanje bolesti.

Pregledi koji se preporučuju u ovoj fazi uključuju:

pregled karlice

Papa test (najčešće na svake 3 godine)

mamografija

drugi ginekološki pregledi

Kako da brinete o sebi u postmenopauzi?

Da biste očuvali zdravlje, uvedite male, ali efikasne promene u svakodnevni život:

Zdrava ishrana – neka bude uravnotežena, izbegavajte višak soli i šećera, obezbedite unos kalcijuma i vitamina D.

Redovna fizička aktivnost – kombinujte kardio i vežbe snage, čak i svakodnevna šetnja je korisna.

Posete lekaru – godišnje kontrole pomažu da se na vreme uoče promene u zdravlju.

Izbacite loše navike – poput pušenja, neumerenog unosa alkohola i sedelačkog načina života.