Sombor vesti

Opšteprihvaćeno je da je svima potrebno približno osam sati sna dnevno da bi pravilno funkcionisali. Ovo je u skladu sa prethodnim preporukama Američke akademije za medicinu spavanja (AASM) i Društva za istraživanje spavanja (SRS) - svaka odrasla osoba treba da spava sedam ili više sati noću za optimalno zdravlje.

Međutim, u nedavnoj studiji objavljenoj u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka (PNAS), istraživači su otkrili da svima nije potrebna ista količina sna da bi bili zdravi. U stvari, optimalna količina sna za vas može zavisiti od vaše kulture, piše Pshology today.

Naučnici sa Univerziteta Britanske Kolumbije (UBC) i Univerziteta Viktorije (UVic) analizirali su podatke o snu i zdravstvenim efektima za skoro 5.000 ljudi u 20 zemalja širom Severne Amerike, Evrope, Azije, Afrike i Južne Amerike.

Prvo, potvrdili su prethodne nalaze da prosečno vreme spavanja značajno varira od zemlje do zemlje. Na primer, prosek u Japanu je bio šest sati i 18 minuta, dok je u Kanadi bio sedam sati i 27 minuta, a u Francuskoj sedam sati i 52 minuta.

„Uprkos uobičajenom savetu da se spava osam sati, naši nalazi ukazuju na to da preporuke za spavanje treba prilagoditi na osnovu kulturnih normi“, rekao je dr Stiven Hajn, profesor socijalne i kulturne psihologije na Univerzitetu Britanske Kolumbije i koautor studije.

Dodao je: „Ne postoji univerzalna količina sna koja odgovara svima.“

Drugo, ispitvali su da li pojedinci u zemljama sa kraćim prosečnim vremenom spavanja imaju lošije zdravstvene ishode od pojedinaca u zemljama sa dužim prosečnim vremenom spavanja.

Otkrili su da su ljudi u zemljama sa manje sna bili podjednako zdravi kao i oni u zemljama sa duže spavanjem.

„Ljudi koji su spavali bliže normama svoje kulture za trajanje spavanja imali su tendenciju da imaju bolje opšte zdravlje“, rekla je dr Kristin Ou, vanredna profesorka na Fakultetu za medicinske sestre na Univerzitetu Britanske Kolumbije i glavna autorka studije.

Dodala je: „Ovo ukazuje na to da je idealna količina sna ona koja odgovara onome što se smatra odgovarajućim snom u nečijem kulturnom kontekstu.“

Sečenje luka postaje lak zadatak kada se prati metod za koji su naučnici sa Univerziteta Kornel utvrdili da najmanje iritira oči.

Svako ko je ikada pokušao da kuva dobro zna da seckanje luka dolazi sa specifičnim posledicama: osećaj pečenja u očima trenutno se pretvara u nalet suza, a lice ostaje otečeno kao da smo se od nekog bolno rastali, prenosi T portal.

Kako seći luk bez suza?

Internet je pun rešenja za ovaj problem - od hlađenja luka u frižideru do nošenja skijaške maske - ali istraživači sa Univerziteta Kornel otkrili su najbolji, naučno dokazan način da zaustave suze.

Sve se vrti oko oštrog noža i sporih, kontrolisanih rezova

Prema novoj studiji objavljenoj na arXiv-u, platformi za naučne radove otvorenog pristupa, ključ za izbegavanje suza je jednostavan: koristite veoma oštar nož i secite polako i kontrolisano.

Prilikom sečenja luka oslobađa se jedinjenje pod nazivom sin-propanetil-S-oksid, koje stimuliše nerve odgovorne za lučenje suza.

Naučnici su istraživali šta utiče na količinu ovog jedinjenja koja dospeva do naših očiju, a da bi to otkrili, ofarbali su luk u crno sprejom kako bi lakše vizualizovali isparavanje. Zatim su koristili kameru i „giljotinu“ napravljenu po meri kojom su sekli luk različitim brzinama i oštrinom noža.

Tuplji i i deblji noževi uzrokuju najviše štete

Ispostavlja se da tanji i oštriji noževi, koji seku luk polako i sa manjom silom, stvaraju znatno manje mikroskopskih čestica koje lete kroz vazduh – i potencijalno završavaju u našim očima.

Nasuprot tome, tuplji i deblji noževi uzrokuju neku vrstu „eksplozije“ sitnih kapljica soka koje se šire u svim pravcima, često pravo prema licu.

U stvari, tuplji i deblji noževi stvorili su čak 40 puta više čestica u poređenju sa oštrim, dok su brži sečenja rezultirala četiri puta većim brojem čestica od sporih.

Ključna razlika je u tome što tupi noževi prvo savijaju i kompresuju površinu luka, stvarajući pritisak koji se zatim iznenada oslobađa i snažno dopire do očiju.

Hlađenje luka - zaboravite na taj trik

Zanimljivo je da su naučnici testirali i jednu od najčešćih kuhinjskih metoda – hlađenje luka pre sečenja. Ali rezultat je bio suprotan od očekivanog. Crni luk koji je proveo 12 sati u frižideru oslobodio je znatno više čestica nego onaj na sobnoj temperaturi.

Drugim rečima, omiljeni trik sa hlađenjem luka je zapravo mit.

Nedavna istraživanja pokazuju da se raspon ljudske koncentracije postepeno smanjuje na globalnom nivou. Međutim, postoji rešenje i jednostavnije je nego što mislite.

Ako osećate da vam je sve teže da održite pažnju, da ne možete da završite knjigu ili da je jedini način da smirite um i ruke beskrajno listanje društvenih mreža – niste sami, prenosi Tportal.

Istraživanja pokazuju da prosečna osoba sada održava pažnju na jednoj stvari manje od jednog minuta, dok je 2004. godine ova brojka bila dvostruko veća.

Savremeni život, stalne promene, obaveštenja i vesti koje stižu svakih nekoliko minuta oblikuju mozak tako da stalno traži novu stimulaciju.

Naši mozgovi su evoluirali da brzo reaguju na promene - nekada je to bio zvuk u šumi koji je mogao da znači opasnost, danas su to zvuci obaveštenja i vibracije ekrana.

Pandemija koronavirusa je dodatno pojačala ovaj obrazac jer provodimo više vremena ispred ekrana nego ikada ranije, često bez jasne strukture našeg dana. Ovo je mnogim ljudima poremetilo osećaj za vreme i dodatno smanjilo njihovu sposobnost koncentracije, piše AP News.

Kako raditi na pažnji?

Međutim, stručnjaci ističu da se pažnja može ponovo poboljšati, poput mišića koji jača vežbanjem. Jedan efikasan način da se tome pristupi jeste uvođenje aktivnih pauza - to mogu biti kratke šetnje dok posmatrate okolinu, priprema obroka ili kreativne aktivnosti koje nas odvajaju od ekrana.

Važno je da to nisu pasivne radnje poput skrolovanja na telefonu, već da uključuju mentalno ili fizičko učešće. Čak i jednostavne promene, poput isključivanja obaveštenja ili ostavljanja telefona u drugoj sobi, mogu pomoći mozgu da pronađe prostor za fokusiranje.

Umesto da pokušavate da radite više stvari odjednom, preporučuje se fokusiranje na jednu aktivnost istovremeno. Ovaj pristup podstiče dublju koncentraciju i smanjuje kognitivni umor.

Mnogi ljudi smatraju da je tehnika rada u intervalima korisna - na primer, 25 minuta fokusiranog rada, zatim kratka pauza. Na ovaj način, mozak ulazi u ritam koji podržava produktivnost bez preopterećenja.

Početak je najvažniji, a najlakši način da počnete je sa nečim što vas već zanima. Ako volite da čitate, nemojte odmah posezati za zahtevnom literaturom – lakši, zabavniji sadržaji mogu poslužiti kao ulazna tačka za dublji fokus.

Takođe je korisno imati cilj: naučiti da svirate pesmu, završiti projekat ili postati bolji u hobiju. Ovo pruža osećaj svrhe i motivaciju za povratak koncentraciji.

Važno je zapamtiti da svi imamo dobre i loše dane. Pažnja nije statična i varira u zavisnosti od zadatka, dana i okolnosti.

Ključ je doslednost i razumevanje sebe. Vremenom i trudom moguće je ponovo izgraditi sposobnost da ostanemo prisutni, fokusirani i povezani sa onim što nam je zaista važno.

Da li često kažete "da" kada zapravo želite da kažete "ne"? Gubite li osećaj sopstvenog identiteta u pokušaju da ugodite drugima?

Sklonost ka ugađanju ljudima, iako frustrirajuća za mnoge, nije slučajna. Možda zapravo potiče iz načina na koji je čovek evolucijski oblikovan da se nosi sa stresom.

Reakcija na stres

Ljudi su opremljeni urođenim mehanizmima za suočavanje sa strahom i anksioznošću. Poznate kao „bori se, beži, zamrzni se i umiljavaj se“, ove reakcije pomažu nam da preživimo izazovne situacije. Dok nas „bori se“ i „beži“ pokreću ka akciji, a „zamrzni se“ nas parališe, reakcija „umiljavanja“ je suptilnija. Ona podrazumeva smirivanje ili udovoljavanje drugima radi umanjivanja rizika ili izbegavanja konflikta.

Umiljavanje se često javlja u napetim ili haotičnim sredinama. Za dete koje odrasta u kući punoj stresa, tenzije ili nepredvidivosti, ova reakcija može postati glavna strategija za smanjenje napetosti. Ako se ispostavi da je ponašanje koje uključuje pretvaranje, slaganje ili preteranu prilagodljivost efikasno u sprečavanju konflikta ili kazne, mozak to počinje da povezuje sa osećajem sigurnosti. Vremenom se takvo ponašanje učvršćuje i prelazi u automatski obrazac koji se zadržava i u odraslom dobu.

Evolucijsko poreklo

Iz evolucijske perspektive, ova reakcija ima smisla. Naši preci su živeli u malim zajednicama gde su sukobi mogli ugroziti opstanak. Biti osetljiv na emocionalna stanja drugih, posebno dominantnih članova grupe, bilo je ključno za očuvanje harmonije. Sarađivanje i umirivanje su postali alati za preživljavanje.

Iako danas ne živimo u sredinama koje zahtevaju stalno emocionalno balansiranje, ako je umiljavanje bilo uspešan mehanizam za suočavanje sa stresom u detinjstvu, često ostaje prisutno i u odraslom životu, posebno u profesionalnim odnosima, vezama i prijateljstvima.

Bovenova teorija i ugađanje drugima

Bovenova teorija porodičnih sistema nudi dodatno objašnjenje razvoja ponašanja koje ugađa drugima. Marej Boven je smatrao da je ljudsko ponašanje oblikovano emocionalnim obrascima koji se prenose generacijama. Dete koje odrasta u anksioznom porodičnom sistemu može apsorbovati tenziju u domaćinstvu i pokušati da je ublaži postajući „posrednik“ ili „pomiritelj“. Tako ono uči da stavlja tuđe potrebe ispred svojih kako bi očuvalo ravnotežu – često na sopstvenu štetu.

U tom svetlu, ugađanje drugima ne treba posmatrati kao karakternu slabost, već kao naučeno i iskustvom učvršćeno ponašanje.

Primer iz prakse: Emili

Zamislite Emili, koja je odrasla u porodici gde su roditelji često vodili burne rasprave. Kao dete, primetila je da će majka prestati da viče ako Emili kaže: „U redu je, mama“ ili ponudila pomoć. Taj obrazac se pokazao delotvornim, pa ga je Emili nastavila koristiti. U odraslom dobu, Emili neprekidno pristaje na nerealne zahteve svog šefa, preuzimajući previše posla kako bi „održala mir“. Njeno ponašanje nije iracionalno – mozak je naučio da je ugađanje drugima sigurnosni mehanizam. Nažalost, ono što je nekada bilo sredstvo opstanka sada je pretvara u osobu koja je preopterećena i necenjena.

Prekidanje obrasca

Prepoznavanje porekla svoje potrebe da se ugodi drugima prvi je korak ka promeni. Samosvest omogućava da se zastane pre nego što instinktivno pristanemo na nešto, i da se preispita da li je to zaista potrebno. Dok učimo da podnesemo neprijatnost postavljanja granica i izražavanja svojih potreba, započinjemo transformativni put oslobađanja od starih obrazaca.

Na primer, umesto automatskog „da“ na svaki zahtev, možete reći: „Potrebno mi je malo vremena da razmislim o tome.“ Ako vas prijatelj zamoli za uslugu koja bi vas preopteretila, možete odgovoriti: „Ne mogu sada to da uradim, ali mi je drago što si pomislio/la na mene.“

Ove male promene u odgovoru ne samo da potvrđuju vaše sopstvene potrebe, već i postavljaju temelje za zdravije odnose i jači osećaj lične vrednosti.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i pripremna prijava

L. K. je osumnjičen za iznudu novca od U. V. u prethodnom periodu

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su U. V. (29) zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo ubistvo u pokušaju i L. K. (27) koji se tereti za krivično delo iznuda.

Sumnja se da je U. V, preključe u Somboru, nakon kraće rasprave, naneo teške telesne povrede tridesetjednogodišnjem muškarcu i on je zbrinut u Kliničkom centru Vojvodine.

L. K. se sumnjiči da je u prethodnom periodu iznuđivao novac od U. V.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužiocu u Somboru - saopštila je Policijska uprava u Somboru.

Izvor: blic.rs

Somborski ogranak Asocijacije žena Srbije je u Somboru organizovao susret medicinskih radnika pod nazivom „30 godina posle“.

Reč je o susretu medicinskih radnika iz ratne bolnice „Sveti Sava“ Кnin koji su se okupili zajedno sa članicama Asocijacije žena i drugih udruženja, kako bi odali poštu preminulim kolegama i saradnicima, te obeležili 30 godina posle akcija „Bljesak“ i „Oluja“.

Ovom prilikom položeni su venci na Spomenik žrtvama ratova 1990-1999, a organizovan je i svečani program u prostorijama Srpske čitaonice „Laza Кostić“ u kom su učestvovali SКUD „Izvor“ Stanišić, učenica Muzičke škole „Petar Кonjović“ Anđela Marinković i prof. Mila Ćatović.

Prisutne je pozdravila predsednica Okružnog, opštinskog i gradskog odbora i potpredsednica Republičke organizacije Asocijacije žena Jelica Polovina, koja se u svom emotivnom obraćanju zahvalila prisutnima, a posebno nekadašnjim kolegama sa kojima je radila u ratnoj bolnici „Sveti Sava“, istakavši da svačija ideja vodilja treba biti da budemo ljudi.

Ispred lokalne samouprave vence su položile članice Radnog tela za praćenje rada Saveta za unapređenje i razvoj socijalne politike na teritoriji grada Jovana Miljević i Marija Jerković, a u ime medicinara ratne bolnice „Sveti Sava“ Кnin venac su položile dr Marija Čubrilo, Jelica Polovina i Milena Bukorović.

Grad Sombor u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom "Sombor" i Udruženjem SECPA i ove godine organizuje veliku akciju prikupljanja pesticidnog ambalažnog otpada na području Grada Sombora, koja će trajati od 2. do 5. juna 2025. godine. 
Ambalaža od sredstava za zaštitu bilja predstavlja ozbiljnu pretnju životnoj sredini, a Sava Kompalić ističe se kao jedan od primera savesnog poljoprivrednika, koji redovno transportuje pesticidnu ambalažu od Deronja u opštini Odžaci, do Sombora, pridržavajući se svih propisa o zbrinjavanju.

"Čim počne sezona, razdvajamo ambalažu. Veoma nam je važno što možemo propisno odložiti pesticidnu ambalažu, nije nam problem da je odnesemo do Sombora", kaže Sava Kompalić iz Deronja.

"Tokom prošle godine, na području Zapadnobačkog okruga prikupilo skoro 10 tona ambalažnog otpada od pesticida. Ove godine akcija traje od 2. do 5 juna", kaže Tatjana Veselinović, stručna saradnica u PŠ Sombor.

Akcija Poljoprivredne stručne službe u Somboru za prikupljanja pesticidnog ambalažnog otpada traje 13 godina i do sada je dala značajne rezultate u podizanju ekološke svesti kod poljoprivrednih proizvođača.

Somborsko Javno komunalno preduzeće uputilo je Somborcima obaveštenje povodom pojave insekata koje podsećaju na stršljena, a u cilju sprečavanja širenja panike kod građana, naglasivši da se ovi insekti pojavljuje u periodu od polovine maja do polovine juna.

Ovi insekti podsećaju na stršljene, a reč je o mamutskoj osi (Megascolia maculata) veoma korisnom insektu, koji nije agresivan i ne napada ljude. Ženke su veće (oko 6cm) i imaju žutu glavu, dok su mužjaci nešto manji i sa crnom glavom, karakterišu ih žute mrlje na leđnoj strani abdomena. Ove ose se uvek nalaze u blizini trulih panjeva, a njihova veća brojnost ukazuje na prenamnoženje neke vrste tvrdokrilaca. Ženke polažu jaja u živu larvu tvrdokrilaca i tako parazitiraju na njima i samim tim se smanjuje brojnost ovih štetnih insekata. Odrasli se hrane nektarom, tako da su i značajni oprašivači.

Sve ovo ukazuje da se radi o korisnom insektu koji ne napada ljude (do sada nema zabeleženih slučajeva), što dalje ukazuje na to da je svaka vrsta straha bezrazložna, stoji u obaveštenju JКP “Zelenilo” iz Sombora.

Izvor: radiodunav.com