Sombor vesti

Vlada Arsić, poznati pisac, novinar i publicista, apatinskoj publici predstaviće svoj deseti po redu i za sad poslednji roman „14:14“ u sredu 16. aprila sa početkom od 19 sati u Narodnoj biblioteci “Miodrag Borisavljević” u Apatinu.

Ovom prilikom Arsić će predstaviti i svoje književno stvaralaštvo, ali i druge teme, kao što su prevencija protiv nasilja dece na internetu, jer je Arsić angažovan kao edukator Fondacije „Tijana Jurić“ i licencirani je predavač MUP-a na temu pedofilije, narkomanije, sekti i trgovine ljudima.

Njagov roman „Кad zvona zaneme“ u RTS-om izdavaštvu, prema zvaničnim podacima Narodne biblioteke Srbije, svojevremeno je bio uvršten među deset najčitanijih knjiga.

Izvor: radiodunav.com

Kada je Uskrs u pitanju, farbanje jaja je tradicija koju svi volimo, ali ove godine možete uneti i dašak sofisticiranosti u svoj dom s mermernim jajima. Ovaj trend je idealan za sve ljubitelje kreativnih dekoracija, a rezultat su jaja koja izgledaju kao pravi mermerni dragulji – elegantna i moderna.

Farbanje jaja za Uskrs svake godine je sve kreativnije, a @kreativmaria je na TikTok-u sve oduševila svojim mermernim jajima.

Evo kako izgleda ova tehnika i zašto je tako posebna.

Mermerna jaja

Potrebno je:

- Jaja

- Ljuske crnog, braon i belog luka

- Sirće

- Ulje

- Najlon čarapa

- Konac

- Crvena prehrambena boja

- Makaze

Priprema:

Isecite ljuske luka na sitne komade i očistite pečat sa jaja pomoću sirćeta. Nakvasite jaja u vodi pa ih uvaljajte u pripremljene ljuske luka. Umotajte svako jaje u komad najlon čarape i čvrsto zavežite koncem.

Pripremite šerpu sa vodom, dodajte 2 kašike sirćeta i crvenu prehrambenu boju. Stavite jaja u hladnu vodu i kuvajte ih 8 do 10 minuta. Nakon kuvanja premažite jaja uljem da dobiju lep sjaj.

Mermerna jaja su savršen način da dodate šarm i moderni dašak vašoj uskršnjoj dekoraciji. Ova tehnika je jednostavna, ali efekat je neverovatan. Ne samo da ćete oduševiti svoje goste, već ćete se i zabaviti dok kreirate svoja prelepa, jedinstvena jaja. Neka ove godine vaša dekoracija za Uskrs bude elegantna, sofisticirana i prava umetnost!

Izvor: zena.blic.rs

U vašoj porodici se rađaju samo dečaci, ili možda već nekoliko generacija imate isključivo devojčice – i svi se već šale da ste "osuđeni" na jedan pol? To je zanimljivo, ali i zbunjujuće, pa se s pravom pitate da li genetika stvarno može da "odredi" kog pola će biti dete i da li može to nekako da se promeni? Evo šta određuje kog pola će da bude vaša beba.

Ako ste se pitali kog pola će biti vaša beba, saznajte u nastavku šta nauka ima da kaže o ovom (večitom) pitanju koje intrigira i buduće roditelje i bake, tetke, prijateljice i komšinice. Postoji više faktora koji to određuju, a evo šta je u pitanju:

Da li porodica može biti "predodređena" za jedan pol?

Možda ste već čuli da neko ima "gene za devojčice" ili da "muškarci u toj familiji imaju samo sinove".

Iako zvuči logično kad se osvrnemo na porodični niz, nauka za sada ne potvrđuje postojanje gena koji određuju da li ćete imati devojčicu ili dečaka. Istraživanja nisu pokazala da postoji nasledni obrazac koji garantuje rađanje dece određenog pola.

Dakle – iako u nekim porodicama dominira jedan pol, to je najverovatnije slučajnost.

Ko zapravo odlučuje – mama ili tata?

Iako mnogi veruju da žena nosi "ključ" jer ona i rađa, odgovor ipak leži u genetici muškarca.

Tačnije – u spermatozoidima. Dok žena nosi dva X hromozoma, spermatozoidi mogu nositi ili X (za devojčicu) ili Y (za dečaka). Onaj koji prvi dođe do jajne ćelije – određuje pol bebe.

Dakle: mama daje X, tata odlučuje da li će biti X ili Y – devojčica ili dečak.

Može li nešto ipak uticati na pol deteta?

Zanimljivo je da nauka ipak prepoznaje neke faktore koji mogu da utiču na pol deteta – makar blago:

Stres – U stresnim vremenima, kao što su prirodne katastrofe ili pandemije, rađa se više devojčica. Pretpostavlja se da majčino telo tada daje prednost opstanku ženskih beba.

Ishrana – Istraživanja su pokazala da ishrana bogata mlečnim proizvodima i sa manje soli može povećati šanse za začeće devojčice. Nasuprot tome, ishrana bogata natrijumom i kalijumom (so, banane, krompir) više ide u korist dečaku.

Sve je stvar verovatnoće

Ako vam se čini da se u vašoj porodici rađaju samo sinovi ili samo ćerke, setite se statistike: šansa da se troje dece u nizu rodi istog pola iznosi 12,5%. Ne zvuči mnogo, ali nije ni retkost – dovoljno je da "kocka padne" tri puta isto. Nema tu genetike, samo – verovatnoće.

I na kraju – postoji li siguran način da "izaberemo" pol deteta?

Osim medicinski potpomognute oplodnje sa genetskom selekcijom (što je etički i pravno diskutabilno u mnogim zemljama), ne postoji siguran, prirodan način da se "izabere" pol deteta. Sve ostalo spada u simpatične teorije, kućne trikove i dobre stare bapske priče.

Bilo da sanjate o devojčici s kikicama ili sinu koji će trčati za loptom – jedno je sigurno: najvažnije je da je beba zdrava i voljena. Sve ostalo dođe baš kako treba, prenosi MissMama.

Svi mi volimo nešto slatko s vremena na vreme. Ali kada unos šećera postane prevelik, izlažemo se riziku od brojnih zdravstvenih problema.

Rešenje možda neće biti samo u snazi volje. Ako primetimo da sredinom jutra posežemo za slatkišima ili se celo popodne borimo sa neodoljivom željom za slatkim, uzrok bi mogao da bude naš doručak. Promena doručka može biti ključna.

Prema rečima doktora dr Olalekane Otulane, uključivanje zdravih masti u jutarnji obrok može značajno pomoći.

„Zdrave masti mogu apsolutno pomoći u smanjenju žudnje za šećerom, posebno kada se konzumiraju ujutru“, objašnjava on za YourTango.

Tipovi zdravih masti koje preporučuje su:

Avokado

„Avokado je odličan početak“, kaže dr Otulana. Bogat nezasićenim masnim kiselinama i vlaknima, avokado je poznat po tome što pruža dugotrajan osećaj sitosti.

„Kada neko, na primer, jede avokado na tostu, to pomaže u regulisanju apetita i smanjuje potrebu za grickanjem slatkiša kasnije u toku dana“, objašnjava on.

Avokado je takođe veoma raznovrstan – lako se može dodati u smutije, jaja i razna druga jela.

Orasi

Bilo da ih jedemo za doručak ili užinu, orasi su uvek dobra i zasitna opcija.

„Bademi imaju dobru količinu proteina i masti, koji zajedno rade na sprečavanju energetskih padova“, kaže dr Otulana.

Doktor dodaje da orasi sadrže zdravu dozu omega-3 masnih kiselina, koje su važne za zdravlje mozga i stabilnost raspoloženja, a mogu takođe pomoći u smanjenju žudnje.

Možemo ih preliti jogurtom, dodati u smutije ili ih grickati kao brzu užinu.

Punomasni grčki jogurt

„Grčki jogurt sa punim mastima sadrži zdrave masti i proteine. Pomaže da se ublaži skok insulina koji može da se javi nakon doručka sa visokim sadržajem šećera, poput žitarica, i održava ravnotežu tokom celog jutra“, kaže dr Otulana.

Dobra vest je da postoji mnogo zdravih i ukusnih dodataka grčkom jogurtu. Poslužite ga sa svežim bobičastim voćem i kašikom putera od orašastih plodova za hranljiv doručak, ptenosi Index.hr.

Hrana bogata hranljivim materijama uključuje korisne mikro i makronutrijente, kao što su vitamini, minerali, proteini, vlakna i zdrave masti, poput omega-3 masnih kiselina.

Možete ojačati svoje celokupno zdravlje izborom hrane koja sadrži najveći broj i raznovrsnost nutrijenata. Važno je znati da ni jedna pojedinačna namirnica ne pruža sve nutrijente koji su vam potrebni, zato je raznovrsna ishrana nutritivno bogatija, piše Zadovoljna.rs.

Prvo, treba da ograničite ili izbegavate visokoprocesiranu hranu koja sadrži mnogo kalorija, a malo hranljivih vrednosti. Neki od njih čak povećavaju upale u telu i negativno utiču na vaše zdravlje. Zatim, počnite da dodajete hranljive namirnice u svoj plan ishrane.

Hrana sa ovog spiska sadrži korisne nutrijente koji mogu:

Pomoći u smanjenju upale

Smanjiti oksidativni stres i oštećenje ćelija koje mogu doprineti raku i drugim bolestima

Pomoći u regulisanju osnovnih telesnih funkcija, kao što je varenje

Podržati zdravlje organa

Smanjiti rizik od ili pomoći u upravljanju bolestima, kao što su dijabetes tipa 2 i demencija

A evo koja hrana je najhranljivija i kako podržava vaše zdravlje:

1. Losos

Masna riba, poput lososa, bogata je omega-3 masnim kiselinama. To su esencijalni nutrijenti, što znači da ih možete dobiti samo iz hrane. Svaka ćelija u vašem telu treba omega-3 masne kiseline. One su neophodne za ispravan rad vašeg:

Mozga

Očiju

Srca

Krvnih sudova

Pluća

Imunog sistema

Endokrinog sistema

Porcija od 100 grama divljeg atlantskog lososa sadrži oko 2,2 grama omega-3 i 25,4 grama visokokvalitetnog životinjskog proteina. Takođe pruža vitamine i minerale, uključujući magnezijum, kalijum, selen i B vitamine.

Losos je ukusan i prilično jednostavan za pripremu. Takođe ima tendenciju da vas zasiti sa relativno malo kalorija.

Kada kupujete ribu, uvek proverite da li potiče iz održivih izvora.

2. Sardine

Sardine su male masne ribe koje možete jesti cele, uključujući organe, kosti i druge hranljive delove. Sadrže gotovo svaki nutrijent koji je vašem telu potreban.

Kao i druge masne ribe, sardine su bogate omega-3 masnim kiselinama koje su dobre za srce.

Pored toga, sardine imaju nisku količinu žive u poređenju sa većim ribama.

3. Kelj

Kelj je zeleno, lisnato povrće koje je bogato vitaminima, mineralima, vlaknima, antioksidantima i raznim bioaktivnim jedinjenjima. Povrće iz porodice krstašica, poput kelja i kupusa, takođe sadrži jedinjenja koja se bore protiv raka.

Pruža vitamine C, A, K i B6, kalijum, kalcijum, magnezijum, bakar i mangan. Porcija od jedne šolje sadrži samo 9 kalorija.

4. Morska trava

Postoji mnogo vrsta morske trave i načina na koje se može koristiti u ishrani. Na primer, nori se koristi za umotavanje sušija.

Morska trava pruža minerale kao što su kalcijum, gvožđe, magnezijum i mangan.

Takođe je bogata jodom, mineralom koji vaše telo koristi za proizvodnju hormona štitne žlezde.

Neka istraživanja u epruvetama i na životinjama sugerišu da polisaharidi i drugi nutrijenti u morskoj travi mogu imati antioksidativna svojstva, što znači da mogu pomoći u zaštiti od oksidativnog stresa koji doprinosi upalama i drugim zdravstvenim problemima.

5. Beli luk

Beli luk je i ukusan i zdrav. Bogat je hranljivim materijama i sadrži bioaktivne spojeve koji imaju potvrđene osobine u borbi protiv bolesti.

Beli luk sadrži:

Vitamin C

B1, B6

Kalcijum

Kalijum

Bakar

Mangan

Selen

Alicin, sumporni spoj

Iako je potrebno više istraživanja, neka istraživanja sugerišu da alicin i beli luk smanjuju rizik od srčanih bolesti smanjenjem krvnog pritiska, smanjenjem ukupnog i LDL (lošeg) holesterola, i povećanjem HDL (dobrog) holesterola.

Veća konzumacija povrća iz porodice belog luka takođe je povezana sa nižim rizikom od gastrointestinalnog raka.

6. Morski plodovi

Vongole, ostrige, školjke i dagnje su vrste morskih plodova koje mogu biti veoma hranljive. Bogate su važnim nutrijentima, kao što su vitamin B12 i cink.

Vongole su dobar izvor B vitamina, posebno vitamina B12. Takođe pružaju vitamin C, kalijum, selen i gvožđe.

Kao i kod druge ribe, obavezno obezbedite održive i sigurne morske plodove, jer neki morski plodovi mogu sadržati živu i druge toksine.

7. Krompir

Krompir je dobar izvor kalijuma, magnezijuma, gvožđa, bakra i mangana. Takođe sadrži vitamin C i većinu B vitamina. Ako ih jedete sa korom, pružaju dobar izvor vlakana.

Studija iz 2021. o podacima adolescenata u Sjedinjenim Američkim Državama pokazala je da su oni koji jedu krompir imali viši nivo esencijalnih nutrijenata, poput B vitamina, vlakana, proteina i raznih minerala, u poređenju sa onima koji ih ne jedu. Ipak, mogu postojati različiti razlozi za ovo.

Krompir je hrana koja daje osećaj sitosti i pruža otporni skrob, što ga čini zadovoljavajućim i zasitnim. Neka istraživanja sugerišu da može biti zasitniji od drugih visokokaloričnih namirnica, kao što su pirinač ili testenina. Ovo može pomoći ljudima u upravljanju težinom, jer je manja verovatnoća da će uživati u užinama nakon jela krompira.

8. Džigerica

Jedna od funkcija jetre je da skladišti važne nutrijente za ostatak tela. Kao hrana, ovo čini životinjsku jetru, odnosno džigericu, veoma hranljivom.

Porcija od 100 grama goveđe džigerice sadrži značajne količine:

Vitamina B12

Vitamina B5, B6, niacin i folnu kiselinu

Vitamina B2

Vitamina A

Bakra

Gvožđa, fosfora, cinka i selena

Visokokvalitetni životinjski protein

Jedenje džigerice jednom nedeljno dobar je način da osigurate optimalnu količinu ovih vitalnih nutrijenata.

9. Bobičasto voće

Mnogo bobičastog voća pruža odličan izvor antioksidanata. Na primer, borovnice sadrže antocijanine i druge polifenole. Neka istraživanja sugerišu da ti spojevi mogu preći krvno-moždanu barijeru i imati neurozaštitnu funkciju.

Mogući zdravstveni efekti borovnica uključuju:

Poboljšanja u razmišljanju i raspoloženju

Poboljšanje funkcije endotela, što je ključno za zdrav protok krvi

Inhibiciju rasta ćelija raka

Međutim, potrebno je više istraživanja kako bi se potvrdila ova otkrića.

10. Jaja

Cela jaja su toliko hranljiva da ih ponekad nazivaju „prirodnim multivitaminima“. Žumance sadrži većinu hranljivih materija.

Jaja pružaju visokokvalitetne proteine i zdrave masti, a takođe su i zadovoljavajuća hrana. Njihova visokokvalitetna vrednost znači da ćete biti siti nakon jela. Zbog toga, jedenje jaja za doručak može pomoći u mršavljenju.

Žumanca sadrže vitamine, minerale i različite moćne nutrijente, uključujući holin. Takođe su bogata luteinom i zeaksantinom, antioksidantima koji mogu zaštititi vaše oči i smanjiti rizik od očnih bolesti, poput katarakte i makularne degeneracije.

Ona su takođe jeftina, ukusna i lako se pripremaju.

11. Gorka dinja

Momordica charantia, poznata i kao gorka dinja, jeste povrće u obliku krastavca sa antioksidativnim svojstvima.

Istraživanja sugerišu da nutrijenti koje sadrži mogu:

Pomoći u upravljanju nivoima šećera u krvi kod ljudi sa dijabetesom

Zaštititi mozak i poboljšati pamćenje kod ljudi sa Alzheimerovom bolešću

Imati anti-kancerogena svojstva

Jedna šolja kuvane gorke dinje sadrži 53 kalorije i takođe pruža:

Vlakna

Kalcijum

Magnezijum

Kalijum

B vitamine

Vitamine K, C i A

12. Kakao i tamna čokolada

Kakao prah sadrži gvožđe, magnezijum, bakar, mangan i antioksidanse. Šolja kakaa sa mlekom, ali bez dodatog šećera, može biti hranljiva poslastica.

Neka istraživanja sugerišu da jedenje tamne čokolade sa 70 do 85% kakaa može smanjiti rizik od visokog krvnog pritiska, visokog holesterola i srčanih bolesti.

Međutim, nutrijenti koje možete dobiti jedući umerene količine čokolade verovatno neće imati značajne zdravstvene koristi.

Američko udruženje za srce preporučuje uživanje u maloj količini čokolade, ali ne nužno zbog zdravstvenih koristi.

Koja je najhranljivija hrana?

Ne postoji namirnica koja može pružiti sve nutrijente koji su vam potrebni. Ipak, krompir je bogat nutrijentima i relativno jednostavan za proizvodnju, što ga čini najvažnijom hranom na svetu koja nije žitarica i ključnom za bezbednost hrane.

Međutim, prženi krompir i čips mogu biti štetni za zdravlje zbog dodatih masti i faktora vezanih za procesuiranje. Krompir pečen sa korom je verovatno najzdravija opcija.

Ostale hranljive opcije uključuju cela jaja i masnu ribu.

Koja je broj 1 najzdravija hrana na svetu?

Nemoguće je identifikovati jednu najzdraviju hranu, ali najzdravija ishrana sadrži raznovrsne sveže celovite namirnice, hranu biljnog porekla, nemasne proteine i razne nutrijente.

Koje su najhranljivije namirnice?

Masne ribe, jaja, avokado, krompir i zeleno lisnato povrće su neke od najhranljivijih namirnica.

Ipak, ni jedna hrana ne pruža sve nutrijente koje nam trebaju, pa je bitno imati raznovrsnu ishranu koja uključuje mnogo svežih sastojaka i što je moguće manje procesuirane hrane.

U Nacionalnom parku Komodo, koji se nalazi u Indoneziji, posebnu pažnju privlače njegovi najslavniji „stanovnici“ – ogromni gušteri koje zbog zastrašujućeg izgleda i snage često nazivaju ostrvskim zmajevima, a poznati su i kao Komodski varani ili Komodski zmajevi.

Oni koji su ga posetili složiće se da je Nacionalni park Komodo jedan od najlepših na svetu. Ovo čudo prirode nalazi se u centralnom delu indonežanskog arhipelaga, koji ima više od 17 hiljada ostrva, piše Punkufer.hr.

Nacionalni park se prostire između ostrva Sumbava i Flores i sastoji se od tri velika ostrva (Rinča, Komodo i Padar) i brojnih ostrva vulkanskog porekla. Od travnato-šumskih savana do tropskih listopadnih (monsunskih) šuma, suve vegetacije i peščanih plaža i korala ispod površine, ovaj region je ispunjen raznolikošću.

Gušteri od tri metra

Počasni stanovnici parka su džinovski komodo gušteri (Varanus komodoensis), koji se ne mogu naći nigde drugde u svetu. Zbog svog agresivnog ponašanja, komodo guštere često nazivaju „zmajevima“, a posebno su zapali za oko naučnicima koji istražuju njihovu evoluciju. Najveći gušteri na planeti narastu do tri metra u dužinu i teže oko 135 kilograma.

Iako su zaštićeni, mnogi ih žele kao kućne ljubimce, što dodatno ugrožava njihovu brojnost. Šverceri ih prodaju na crnom tržištu po ceni od oko 35.000 evra. Zbog čestih krađa i izumiranja vrste, indonežanske vlasti razmatraju načine da sačuvaju zmajeve, uključujući i zabranu dolaska turista.

Raj ispod površine

Osim guštera, u parku žive i endemski pacovi, a jake morske struje privlače morske kornjače, kitove i delfine. Raznolik morski život i šareni korali privlače i ronioce, koji zbog jakih morskih struja na nekim mestima moraju da budu posebno oprezni. Batu Bolong je jedna od najpoznatijih ronilačkih destinacija koja se poredi sa eksplozijom boja, oblika i riba.

U nacionalnom parku divljenje izazova i Pantai Merah – plaža obojena u roze od mikroskopskih stvorenja zvanih foraminifera, kao i druge uvale u kojima možete osetiti pravi mir i povezanost sa prirodom.

Obaveštavamo građane grada Sombora da će od 14.04.2025. godine do 31.05.2025. godine preduzeće „Oris“ d.o.o. Sombor sprovesti akciju suzbijanja krpelja na zelenim površinama u gradu i svim naseljenim mestima grada Sombora.

Tretman će se sprovoditi preparatima na bazi aktivne materije lambda cihalotrin.

Tretmanom će biti obuhvaćene zelene površine unutar naseljenih mesta: parkovi, igrališta, groblja, kao i šetališta i izletišta van naselja.

Ujedno obaveštavamo i pčelare da je u periodu vršenja tretmana potrebno da zaštite ili izmeste svoje košnice.

Precizni termini i lokacije tretmana mogu se pratiti putem interneta: www.oris.rs, na FB stranici „Oris doo“ ili direktno putem telefona: 025/515 50 50.

Gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković potpisao je danas ugovore o dodeli sredstava po Javnom pozivu za finansiranje programa/projekata koji podstiču rad lovačkih društava i udruženja na teritoriji Grada Sombora.

Ugovore su potpisali predstavnici Lovačkog udruženja „Sombor“ i Lovačkog udruženja „Zapadna Bačka“, a dobijenim sredstvima podržaće se programi i projekti udruženja koji su usmereni na staranje o lovištu, troškove čuvanja i održavanja lovišta, ulaganja u razvoj lovišta, uzgoj i zaštitu divljači, tekuće troškove udruženja i unapređenje rada udruženja u oblasti lovnog turizma i drugo.

Za podršku programa i projekata udruženja lovaca, izdvojena su sredstva iz budžeta Grada u iznosu od dva miliona dinara.

Uručenju ugovora prisustvovali su i član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić i šef Кancelarije za Lokalni ekonomski razvoj Grada Sombora Mihael Plac.

U četvrtak, 17. aprila, sa početkom u 19 sati, u Domu kulture u Sonti će biti odigrana premijera nove predstave dramskog studija CEKOS-a, naziva „Čika Jastuk“.

“U pitanju je crnohumorna priča, odnosno triler, koji prikazuje naš unutrašnji svet, traume koje nosimo kroz život i zločine koje skrivamo iza svakodnevice. U središtu priče je pisac čije mračne priče neodoljivo podsećaju na zločine iz njegovog okruženja – a ispitivanje u policiji pretvara se u napetu psihološku igru i suočavanje sa samim sobom. Igra se u kamernom ambijentu, sa publikom direktno na sceni”, saznajemo iz dramskog studija Centra za kulturu i obrazovanje Sonta.

Ulaznice su u pretprodaji od 10. aprila, i mogu se kupiti na adresi Omladinski klub Sonta, J. J. Zmaja 73, radnim danima od 9 do 13 sati.

Pretprodajna cena ulaznice iznosi 400 dinara, dok na dan predstave iznosi 500 dinara.

“Broj mesta je ograničen na 30! – zato kupite ulaznicu unapred”, poručuju u ovom sonćanskom dramskom studiju.

Predstava „Čika Jastuk“ odigraće se pretpremijerno u sredu, 16. aprila, sa početkom u 19:30h, u okviru Zonske smotre dramskog stvaralaštva u Crvenki, dok je prva repriza zakazana za 29. april u Apatinu, a karte će uskoro biti u prodaji, o čemu će javnost blagovremeno biti obaveštena.

Izvor: radioapatin.com