Sombor vesti

Proteklog vikenda u Beogradu je održano prvo nacionalno kontrolno takmičenje u kajaku, kao i Prvenstvo Srbije na pet kilometara.

Na kontrolnom takmičenju, bezdanski Kajak klub Dunav predstavljali su Žofi Horvat u ženskoj, te Nikolas Andrić u muškoj konkurenciji.

Žofi je nastupila u disciplini K1 na 500m gde je na kraju zauzela drugo mesto.

Nikolas je nastupio na duplo dužoj deonici, a u konačnom plasmanu zauzeo je šestu poziciju.

Što se Prvenstva Srbije tiče, Bezdanci su izdominirali. Osvojili su prva mesta i zlatne medalje u sve četiri uzrasne kategorije (K1). Daniel Kantor je trijumfovao u kategoriji pionira. Anja Loknar je pobedila u kadetskom uzrastu, a Žofi Horvat u juniorskom.

Nikolas Andrić je u bio najbrži kod mlađih seniora. Što se ostalih plasmana tiče, Vuk Perović je u juniorskoj konkurenciji zauzeo sedmo, a Vladimir Čapo 11. mesto. U dvosedu (K2) kadet Sebastian Štaub bio je dvanaesti, a Luka Kolar petnaesti.

izvor: somborsport.org

Seniori Кošarkaškog kluba “Apatin” su u doigravanju za titulu Druge regionalne lige sever kao gosti pobedili КК “Sombor” rezultatom 65:79 (17:20, 17:19, 14:24, 17:16) čime su ostali u trci za prvo mesto i plasman u viši rang.

Apatinci će odlučujuću utakmicu odigrati u hali “Rade Ratko Vejin” gde će gostovati trenutni lider prvenstva, ekipa “Velika Кikinda”.

Iako na zvaničnom sajtu Кošarkašog saveza Vojvodine stoji da se utakmica u kojoj će biti odlučen prvak biti odigrana u subotu, 19. aprila iz КК “Apatin” kažu da će meč biti odigran u četvrtak, 17. aprila od 19 časova.

Izvor: radiodunav.com

Povodom velikog uspeha koji su na Svetskom školskom prvenstvu osnovnih škola ostvarile mlade sportistkinje iz Apatina, predsednica opštine Dubravka Korać ugostila je danas u svom kabinetu atletičarku Milicu Zanze i plivačicu Saru Orelj.

Ovogodišnja Školarijada održana je od 4. do 14. aprila u Srbiji, uz učešće više od 5000 takmičara iz preko 60 zemalja sveta. Atletska takmičenja su organizovana u Priboju, plivačka u Užicu, dok je Zlatibor bio domaćin kamičenja.

Milica Zanze, učenica OŠ „Žarko Zrenjanin“, boravila je tri dana i u trci na 100 metara osvojila fantastično treće mesto.

Sara Orelj se takmičila u disciplinama kraul, leđno i mešovito, provela je osam dana na prvenstvu, plasirala se u sva finala i medalja joj je izmakla za dlaku u izuzetno jakoj konkurenciji.

– Ponosni smo na ove dve sjajne devojke koje su dostojno predstavljale Srbiju, Apatin i svoje škole. Njihova energija, borbenost i rezultati su dokaz da ulažemo u prave vrednosti. Posebno mi je drago što su obe već godinama aktivne u različitim sportskim manifestacijama u opštini – istakla je Dubravka Korać.

Prijemu je prisustvovao i generalni sekretar Sportskog saveza opštine Apatin Radomir Radujko, koji je posvećen razvoju školskog sporta i popularizaciji sporta kod najmlađih. Kao koordinator Sportskih igara mladih za Apatin, poručio je mladima:

„Budite aktivni, istrajni i verujte u sebe – sport otvara vrata lepših prilika i zdravijeg života!“

Izvor: soapatin.org

Računi za struju predstavljaju jedan od ključnih troškova u svakom domaćinstvu, a razumevanje njihovih stavki može da vam pomogne da bolje upravljate potrošnjom i uštedite novac. Mnogi se suočavaju sa neprijatnim iznenađenjima kada dođe račun za električnu energiju. Međutim, uz nekoliko jednostavnih saveta, možete da naučite kako da smanjite potrošnju energije.

Džejms Elston, direktor "Boiler Centrala", rekao je da je jedna navika koja može da poveća račune ostavljanje određenih kućnih uređaja u stanju pripravnosti, piše Express. Određeni kućni aparati su "gladniji energije" od drugih i mogu da potroše mnogo energije ako zaboravite da ih isključite. Ovo su tri najveća potrošača energije u vašem domu.

Laptopovi: Većina ljudi svakodnevno koristi laptop, ali ako zaboravite da ga isključite, računi za struju mogu lagano da porastu.

Ne samo da ostavljanje laptopa priključenog na struju rasipa energiju, već može da utiče i na životni vek baterije, pa će vam odvajanje vremena za isključivanje pomoći da vaš laptop pravilno funkcioniše.

Punjači za mobilne telefone ili alarmi: Lako je biti zaboravan ako ste ujutro u žurbi, ali ako zaboravite isključiti punjač ili budilnik to može da vas košta novca.

Osim toga, Elston je objasnio i da jeftine kopije originalnih punjača mogu povećati račune za struju. Jednostavno osiguranje da sve isključite pre početka dana, a zatim ponovo postavite uveče, uštedeće vam manji iznos na računu za energiju.

Zamrzivači: "Vaš zamrzivač mora da radi dok je u upotrebi. Ali, da li znate koliko godišnje potroši struje? Iako ne možete da isključite ovaj koristan kuhinjski uređaj, ipak možete da učinite nešto da biste smanjili svoje račune za energiju", objasnio je stručnjak. Naime, jednostavno čišćenje može da vam pomogne da uštedite novac.

Prašina može da se nakupi na zavojnicama kondenzatora unutar vašeg frižidera ili zamrzivača, što znači da je potrebno više energije za oslobađanje toplote i pravilan rad. Pobrinite se da nekoliko puta godišnje pažljivo obrišete zavojnice, uređaj na zadnjoj strani da biste sprečili rasipanje energije i uštedeli novac na računima, prenosi Večernji list.

Pranje farmerki nije samo još jedan dosadan zadatak – to je mala modna veština. Ako ih bez razmišljanja ubacite u mašinu za veš, rizikujete da od svog omiljenog para napravite izbledele i bezoblične pantalone koje ćete uskoro prestati da nosite.

Da vam se to ne bi desilo, donosimo praktičan vodič za pranje farmerki na pravi način, tako da zadrže boju, oblik i elastičnost, i da vam traju godinama. A prva i najvažnija stvar: ne preterujte s pranjem. Farmerke nisu majica za teretanu. Pranje nakon svakog nošenja samo im skraćuje životni vek.

Idealno je da ih perete na svaka 3–4 nošenja, osim ako niste proveli dan na muzičkom festivalu, u prašini, blatu ili letnjoj vrelini.

Ako nisu vidljivo prljave i nemaju neprijatne mirise – samo ih provetrite. Noć na terasi ili balkonu često je dovoljna da budu kao nove. Još jedan neobičan, ali efikasan trik? Zamrzivač. Da, dobro ste pročitali. Niska temperatura uništava bakterije i neutrališe mirise. Ako ste skeptični – postoji i dezodorans za tkanine, kao brzo rešenje.

Na kojoj temperaturi prati farmerke?

Idealna temperatura je 30–40°C – taman dovoljno da ih očistite, a da pritom sačuvate boju, oblik i elastičnost.

Naravno, pre svakog pranja proverite etiketu – jer ponekad proizvođači imaju svoja pravila koja ne prate opšte preporuke.

Da li koristiti omekšivač?

Iako zvuči kao dobra ideja, omekšivač i farmerke nisu dobar par. Omekšivač slabi vlakna i ostavlja sloj koji sprečava da tkanina "diše".

Umesto toga, probajte prirodnu alternativu – belo sirće. Dve kašike u pregradu za omekšivač omekšaće tkaninu i sačuvati intenzitet boje. Prirodno, jednostavno i bez kompromisa.

Farmerke su klasik koji nikad ne izlazi iz mode – zato ih negujte s ljubavlju, a one će vas godinama pratiti u svim vašim stilskim avanturama, prenosi Večernji list.

Za proteklih 160 godina ova bolest je prešla put od teško prepoznatljive i nelečive bolesti, do bolesti koja se lako dijagnostikuje i za koju postoje lekovi

Spavanje je deo našeg života. Tokom spavanja se odmaramo i fizički i psihički. Tokom budnog stanja postupno se narušava fiziološka ravnoteža u organizmu, pa je spavanje nužno kako bi se ta ravnoteža ponovno uspostavila. Narkolepsija je primarni poremećaj spavanja koji se karakteriše spontanim padanjem u san.

Kako definisati narkolepsiju?

Najčešći i najbolji predstavnik preterane pospanosti je bolest „Narkolepsija”. Bolest narkolepsiju je prvi opisao francuski lekar dr Jean Baptiste Edouard Gélineau 1860. godine. On je, možda po pravu koje mu daje njegovo drugo ime, bolest nazvao „narkolepsia“ (od grčke reči „narkos“, što znači spavanje, i „lepsis“: zgrabiti).

Za proteklih 160 godina ova bolest je prešla put od teško prepoznatljive i nelečive bolesti, do bolesti koja se lako dijagnostikuje i za koju postoje lekovi. Ti lekovi narkolepsiju često i značajno ublažavaju. S druge strane, to je jedna od retkih bolesti kod kojih je medicina u značajnoj meri otkrila (patofiziološki) mehanizam nastanka.

Koji su ključni simptomi narkolepsije?

Narkolepsiju čini nekoliko elemenata:

Preterana dnevna pospanost – označava da su osobe koje je imaju stalno pospane, a da je pritisak spavanja tako snažan kao da nisu spavali tri dana i noći, navodi za Stetoskop, neurolog, prim. dr sci. med. Slavko Janković.

Takozvani napadi spavanja znače da su ovi ljudi u stanju da zaspe u trenutku, u neobičnim situacijama (na primer, tokom poslovnog razgovora, ispred semafora tokom vožnje kola ili za vreme obroka – dešava se da tako naglo zaspe da im glava padne u tanjir sa onim što su jeli).

Bolesnici imaju katapleksiju, ili iznenadan, potpun gubitak mišićnog tonusa u svim mišićima (osim u disajnim i mišićima koji pokreću oči), obično izazvan (ne)prijatnim emocijama.

Svaka jača emocija (iznenadan ulazak drage osobe, deljenje dobrih karata pri kockanju ili samo dobra šala) dovodi do iznenadnog pada bolesnika na tle uz potpuno očuvanu svest (za razliku od epilepsije).

Halucinacije pri usnivanju ili buđenju – znače da bolesnici od narkolepsije pri usnivanju mogu istovremeno da vide snove ali i realnu sredinu koja ih okružuje.

Slika realnosti i slika sna se preklapaju i mešaju (kao slika kroz sliku na televiziji) i pružaju jedna kroz drugu, izazivajući zbunjenost bolesnika koji ne zna da li spava ili je budan.

Oni u toj delimičnoj budnosti preduzimaju određene radnje kako bi skrenuli pažnju na svoj problem i pozvali nekoga u pomoć, ali se najčešće ispostavi da je sve što su pokušali ili uradili bila fikcija, zapravo san.

Paralize spavanja – predstavljaju oduzetost svih (osim disajnih i očnih) mišića tela koja se javlja obično pri buđenju. Iako budan, bolesnik nije u stanju da se pokrene niti da dozove pomoć ili skrene pažnju članova porodice na sebe. Doživljaj se opisuje kao „jeziv“, sa strahom da se ne ostane paralizovan zauvek. Srećom, ovo stanje traje najčešće nekoliko sekundi i prekida se spontano ili običnim dodirom.

Automatsko ponašanje – označava da je bolesnik sa narkolepsijom u stanju da krene negde (na primer na posao ili u samoposlugu), usput zaspi i spava hodajući, pa se odjednom „stvori“, na sopstveno čuđenje, u drugom delu grada od onoga kuda je krenuo.

Kakav je socijalni i psihološki uticaj narkolepsije na pacijente?

Zbog stalne pospanosti, bolesnici sa narkolepsijom nisu u stanju da odgovore na svakodnevne zahteve života. Retki su poslodavci koji imaju razumevanja da njihov radnik mora oko podne, usred posla da odspava oko jedan sat, kako bi mogao da nastavi da radi.

Ova bolest isključuje svoje žrtve iz svakodnevnog života i utakmice koju ona nameće, bilo zbog depresije koja ih osvaja, bilo zbog poruge koju doživljavaju u svojoj okolini. Iako su im mentalna i fizička sposobnost potpuno očuvane, ovi ljudi nisu u stanju da na poslu ili u školi zbog pospanosti napreduju u skladu sa svojim realnim sposobnostima.

Zato ličnost bolesnika odlikuje:

– introvertnost

– teškođe u adaptaciji

– poremećaji ličnosti

– alkoholizam

– depresija

Stalni izvor frustracije je i stalna potreba i nastojanje da se bude jednako sposoban kao i zdravi vršnjaci. S druge strane, psiho-socijalna stigma kojoj je bolesnik izložen je podjednako teška koliko i sama bolest.

Kakve su mogućnosti lečenja narkolepsije i kako se mogu prevazići izazovi uzrokovani ovim poremećajem?

Pristup lečenju preterane pospanosti/narkolepsije mora da obuhvati sve aspekte kojima je bolesnik pogođen.

Socijalni aspekt podrazumeva upoznavanje javnosti sa osobinama ove bolesti (ovaj članak ima i to za cilj) kako bi se izbeglo prećutno, ali uporno isključivanje bolesnika iz svih slojeva i aktivnosti društva.

Poslovni aspekt obezbeđuje odgovarajući status bolesnika na radnom mestu, uz prethodni dogovor sa poslodavcem kome se mora objasniti da je narkolepsija bolest koja uz malo razumevanja može da poštedi bolesnika socijalne osude.

Nefarmakološki pristup lečenju označava adekvatnu psihološku pomoć, najčešće od strane psihologa ili psihijatra.

Farmakološko lečenje podrazumeva redovnu primenu lekova za razbuđivanje (grupa „eugeroika“), koji su delotvorni u oko 80 odsto slučajeva.

izvor: n1info.rs

Mnogi se svakodnevno okreću kafi bez kofeina kako bi uživali u omiljenom napitku bez straha da će im poremetiti san. Popularna među osobama koje su osetljive na kofein ili piju kafu kasno uveče, trudnicama i starijim osobama, ova verzija kafe koja ne izaziva nervozu i drhtavicu, deluje kao bezbedna i razumna alternativa. Ipak, poslednjih meseci pojavile su se sumnje u bezbednost ove vrste kafe – i to ne zbog kofeina, već zbog načina na koji se on uklanja iz zrna.

Iako samo oko 10 odsto odraslih Amerikanaca svakodnevno pije kafu bez kofeina, prema podacima američke Nacionalne asocijacije za kafu, novo pravilo Agencije za zaštitu životne sredine SAD (EPA) izazvalo je sumnje kod potrošača i ekoloških organizacija: da li je kafa bez kofeina zaista bezbedna po zdravlje?

Glavna zabrinutost vezana je za metod koji se najčešće koristi za uklanjanje kofeina iz kafe – korišćenje rastvarača metilen-hlorida. Ova hemikalija, koja se ranije nalazila u lepkovima, skidačima boje i drugim industrijskim proizvodima, povezuje se sa povećanim rizikom od raka i drugim štetnim zdravstvenim posledicama. Zbog toga je EPA nedavno zabranila većinu komercijalnih upotreba metilen-hlorida, piše Politika.

Ova zabrana se, međutim, ne odnosi na prehrambene proizvode, jer je to u nadležnosti američke Uprave za hranu i lekove (FDA). Prema važećim propisima, FDA dozvoljava upotrebu metilen-hlorida za dekofeinizaciju kafe dokle god ostatak rastvarača ne prelazi 10 delova na milion (ppm) u prženim zrncima.

Vilijam Mari, direktor smeričke Nacionalne asocijacije za kafu, izjavio je da nema dokaza da konzumiranje kafe bez kofeina izaziva zdravstvene probleme.

S druge strane, američki Ekološki fond za odbranu (Environmental Defense Fund) i druge organizacije tvrde da za kancerogenu supstancu nema bezbedne količine, i da bi trebalo potpuno zabraniti njenu upotrebu u ishrani. U januaru ove godine, podneli su zvaničan zahtev FDA da zabrani metilen-hlorid u proizvodnji kafe bez kofeina, piše portal c&en.

Kako funkcioniše proces dekofeinizacije?

Sve metode uklanjanja kofeina počinju isto – sirova, zelena zrna kafe se potapaju u vruću vodu ili izlažu pari. To otvara njihove pore i oslobađa kofein iz molekulskog vezivanja sa hlorogenom kiselinom. Kofein se, zatim, ekstrahuje pomoću rastvarača.

Za rastvaranje se najčešćese koriste metilen-hlorid – efikasan i popularan rastvarač, ali čija je upotreba zabrinjavajuća zbog toksičnosti i etil-acetat – prirodno prisutan u voću, iako se industrijski proizvodi.

Tonja Kul, profesorka hemijskog inženjerstva sa Univerziteta Kalifornija na Dejvisu, objašnjava da metilen-hlorid, zbog niske rastvorljivosti u vodi, deluje samo na površini zrna. Posle toga, zrna se suše i prže na temperaturama većim od 200 stepeni Celzijusa – daleko iznad tačke ključanja metilen-hlorida i etil-acetata – kada većina rastvarača isparava. Međutim, uvek može ostati neznatna količina u tragovima.

Organizacija Clean Label Project je testirala popularne brendove kafe i u više uzoraka pronašla tragove metilen-hlorida. Svi su, međutim, bili ispod dozvoljenog FDA limita. Ipak, pitanje je da li i te minimalne količine mogu imati dugoročne posledice po zdravlje.

Metode uklanjanja kofeina bez hemikalija

Nisu sve kafe bez kofeina tretirane rastvaračima, već postoji i nekoliko alternativnih metoda.

Švajcarski metod vode (Swiss Water Process) koristi samo vodu za uklanjanje kofeina, bez rastvarača. Kafa se više puta potapa u vodu, a kofein se zatim filtrira pomoću aktivnog uglja. Ova metoda je bezbedna, ali skuplja, po se koristi u svega 15 procenata ukupne svetske proizvodnje „dikef” kafe.

Superkritični CO₂ – pod visokim pritiskom, ugljen-dioksid poprima osobine rastvarača i izvlači kofein, ali ne i arome. Ova metoda je efikasna, bezbedna i omogućava reciklažu ugljen-dioksida, ali zahteva skupu opremu, pa je koriste uglavnom veliki proizvođači.

Indirektna metoda – umesto da se zrna direktno tretiraju rastvaračem, tretira se voda u kojoj su prethodno bila potopljena. Na taj način se kofein uklanja, a zrna se ponovo potapaju u filtriranu vodu radi vraćanja ukusa.

Prema jednoj naučnoj recenziji iz 1999. godine, indirektna metoda gotovo u potpunosti eliminiše problem ostataka rastvarača u zrnu.

Kako potrošači mogu znati koju kafu piju? Nažalost, u SAD i većini drugih zemalja, proizvođači nisu obavezni da navedu metod dekofeinizacije. Neki koriste oznake poput „chemical-free“, „naturally decaffeinated“ ili „solvent-free“, koje upućuju na to da nije korišćen metilen-hlorid.

Jedina jasno označena metoda je Swiss Water Process, pa ako potrošači žele da izbegnu hemikalije, mogu da potraže tu oznaku.

Postoje ljudi koji jednostavno ne znaju da kažu „ne“ kada je u pitanju kupovina – bilo da je u pitanju odeća, izlazak ili putovanje.

U astrologiji se veruje da neki znaci imaju tendenciju da troše impulsivno, često bez razmišljanja o budžetu. Za njih je trenutno zadovoljstvo važnije od dugoročne finansijske stabilnosti, što ih lako može navesti da troše više nego što zarade.

Blizanci

Blizanci su radoznali, društveni i uvek u pokretu, što znači da troše na sve i svašta.

Od izlazaka i tehnoloških spravica do sitnica koje im se u ovom trenutku čine interesantnim, retko pažljivo planiraju svoje finansije.

Često se rukovode impulsima i trenutnim željama, koje mogu da ih odvedu u deficit, a da toga nisu ni svesni.

Lav

Lavovi vole luksuz, pažnju i utisak koji ostavljaju na druge – a to često uključuje skupu odeću, večere i poklone.

Žele da izgledaju dobro i da se osećaju posebno, pa troše novac na stvari koje ističu njihov status.

Iako su sposobni da zarade novac, njihova potreba za glamuroznim životnim stilom ponekad prevazilazi njihove realne mogućnosti.

Strelac

Strelac obožava slobodu i avanturu, a novac često služi kao sredstvo za uživanje u životu, prenosi Index.hr.

Putovanja, nova iskustva i uzbudljive aktivnosti su im često važniji od štednje ili budžeta.

Oni su skloni da budu optimisti i veruju da će „nekako doći do novca“, što ih može dovesti do impulsivnog trošenja.

Harvardska studija o razvoju odraslih, najduža studija o sreći koja se sprovodi, pokazuje da je broj jedan faktor koji utiče na opšte zdravlje i blagostanje kvalitet naših odnosa.

Kakva je korist od dugogodišnjeg prijateljstva ako potajno osećaš da ne možeš da budeš ono što zaista jesi? Koji je smisao imati širok društveni krug ako niko od njih ne poznaje tvoje pravo ja?

„Već deset godina proučavam nauku o povezivanju, saradnji i sukobima. I svima koji se bore da prodube prijateljstva, uvek predlažem pet načina, zasnovanih na dokazima, koji pomažu u građenju dublje povezanosti“, piše za cnbc.com edukatorka za zdravlje Danielle Bayard Jackson.

Zahvalnost: Reci „hvala“

Možda ti se čini da ne moraš da kažeš „hvala“ ljudima koji su ti bliski. Ali iskazivanje zahvalnosti može ukloniti svaku sumnju u to da ih ceniš, a ta potvrda može dodatno da vas zbliži.

Kako to izgleda u praksi?

Nakon iskrenog smejanja sa drugaricom, reci joj da je jedna od najsmešnijih osoba koje poznaješ.

Tokom večere, reci koliko ti prija njeno društvo.

Kad ti ispriča o nekom uspehu na poslu, reci joj koliko se diviš njenoj ambiciji.

Istakni i potvrdi ključne osobine kako bi se tvoj prijatelj osećao viđeno i vredno. A kada ne znaš šta da kažeš, jednostavno „cenim te“ može značiti više nego što misliš.

Želja: Izražavanje platonske čežnje

Često reč „želja“ povezujemo sa romantičnim odnosima, ali jednako je važno pokazivati i platonsku čežnju.

Prijateljstva često stavljamo u drugi plan i ona su nam nešto čemu ćemo se posvetiti kad sve drugo bude gotovo. Ali ovakav pasivan pristup može učiniti da se prijatelj oseti zanemareno.

Umesto toga, pokušaj da izraziš svoju platonsku želju ovako:

Iniciraj viđanja, što poručuje: „Želim tvoje društvo.“

Postavljaj pitanja o njihovom životu: „Želim da te bolje upoznam.“

Traži načine da im aktivno pomogneš: „Želim da budem tu za tebe.“

Ovi postupci mogu pomoći prijateljima da se osećaju željeno i važno.

Otvorenost: Budi ranjiva

„Efekat lepe zbrke“ je psihološki fenomen u kom nam je ranjivost drugih privlačna, dok svoju sopstvenu gledamo kao slabost. Ranjivost nas zbližava s ljudima koje volimo, ali strah od odbacivanja često nas sprečava da se otvorimo.

Ako želiš dublje prijateljstvo, moraš zakoračiti u nelagodu. To može izgledati ovako:

Deljenje nepopularnog mišljenja (po cenu da deluješ drugačije).

Traženje pomoći (po cenu da izgledaš slabo).

Deljenje uspeha na koji si ponosan (po cenu da deluješ hvalisavo).

Ranjivost izgleda različito za svakog od nas, u zavisnosti od naših strahova i nesigurnosti. Ali otkrivanje svojih nesavršenosti je jedan od načina da budemo istinski viđeni i prihvaćeni.

Pouzdanost: Gradi poverenje

Pouzdanost ima ogroman domino efekat. Kada pokažemo novim prijateljima da mogu da se oslone na nas, to gradi poverenje, a poverenje donosi osećaj sigurnosti – što je preduslov za otvaranje i dublje povezivanje.

Ako želiš da učvrstiš prijateljstvo, pokaži da si osoba od poverenja:

Pomozi i kad te niko ne pita.

Drži se dogovora i planova.

Ne odaj poverljive informacije (ni tvoje, ni tuđe).

Zajednička iskustva: Provodite vreme zajedno

Teško je upoznati nekoga bez zajednički provedenog vremena. Istraživanje Univerziteta u Kanzasu pokazuje da je potrebno oko 50 sati druženja da bi se neko iz kategorije „poznanik“ prebacio u „prijatelj“, 90 sati za pravi prijateljski odnos, i preko 200 sati za blisko prijateljstvo. Ali u savremenom svetu pretrpanom obavezama, to deluje kao nemoguća misija.

Za one kojima je teško da pronađu vreme za prijatelje, predlažu se dve stvari.

Uvedi rutinu: Dogovorite se da se čujete ili viđate u istom terminu, nedeljno ili mesečno, bez potrebe da stalno usklađujete rasporede. Možda je to poziv petkom ujutru ili odlazak na piće svakog prvog utorka u mesecu.

Redefiniši druženje: Ako i dalje zamišljaš viđanje kao višesatni ručak ili noćni izlazak, lako ćeš reći da nemaš vremena. A šta ako pozoveš prijatelja da ide s tobom u nabavku, dok ti priča o poslu? Ili zajedno radite iz kafića i ćaskate između mejlova? Pokušaj da uklopiš prijateljstvo u svakodnevne aktivnosti, umesto da tražiš dodatne sate.

Ključna poruka je da vreme provedeno zajedno ne dolazi spontano — barem ne u odraslom životu. Zato je važno da ga planiraš s namerom.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

U subotu 12.04.2025. godine održano je 21. izdanje Osiječkog Ferivi polumaratona. Učešće na ovoj trci uzeli su i članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor. Polumaratonsku distancu ulicama grada na Dravi istrčali su Zoran Nikolić, Srđan Buzadžić, Bogdan Nikolić, Jelena Stanimirović kao i Vesna Bjelan koje je uspela da osvoji i treće mesto u svojoj starosnoj kategoriji.

Dan kasnije u nedelju održana druga po redu trejl trka u organizaciji ‘’West Serbia Trails’’. Na startu jedne od tehnički i fizički najzahtevnijih trka u zaseoku Bebića Luci u podnožju padina Jablanika okupilo se nešto više od 400 trkača koji su uzeli učešće u jednoj od tri ponuđene trke. Članovi ‘’Somaratona’’ Damjan Šokac, Miroslav Liščević i Daniel Šokac su uspešno savladali najkraću deonicu od 8 kilometara i + 400 metara uspona. Iako je Damjan bio jedan od najmladjih učesnika pokazao je da i najmlađi mogu da se nose sa preprekama i izazovima iz kojih će izaći kao pobednici.