Sombor.info

Odbojkašice Apatina ovog vikenda dočekuju ekipu Goxin iz Sombora.

Podsećamo, Apatinke su u prva dva kola prolećnog dela prvenstva ostvarile dve pobede i nalaze se na prvom mestu na tabeli Prve lige Sever.

Iz Odbojkaškog kluba Apatin pozivaju svoje verne navijače, kao i sve ostale ljubitelje odbojke, da dođu na ovu utakmicu i podrže ih.

Meč Apatin-Goxin igra se u nedelju, 3. marta, sa početkom u 16 sati, u sportskoj hali “Rade Ratko Vejin”.

Izvor: Radio Apatin

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru, Grupe za suzbijanje ekološkog kriminala, podneli su krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru protiv pedesetšestogodišnjeg muškarca, odgovornog lica jednog lovačkog udruženja iz okoline Apatina, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću i nedozvoljena trgovina.

On se sumnjiči da je, tokom prethodne tri godine, u neregistrovanim objektima lovačkog udruženja, uzgojio 3.620 fazana, čija se vrednost procenjuje na oko 2.617.000 dinara i prodavao ih kupcima u okolini Novog Sada.
Kupci su, kako se sumnja, novac uplaćivali na račun lovačkog udruženja, pa će i protiv tog udruženja, kao pravnog lica, biti podnete krivične prijave.

Izvor: dnevnik.rs

Dok se još uvek istražuju uzroci i okolnosti požara koji je izbio 24. januara na objektu terapeutskog bloka Odeljenja za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju somborske Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ u Bezdanu, dobra vest stigla je iz ove zdravstvene ustanove.

Naime, mada je požar prouzrokovao ogromnu materijalnu štetu, kako na samom objektu tako i na medicinskoj, nemedicinskoj opremi i nameštaju i ovaj deo bezdanske banje od danas ponovo počinje sa radom.
Nakon nešto više od mesec dana od katasrofalne vatrene stihije somborska zdravstvena ustanova je na svom zvaničnom sajtu pojasnila da je već drugog dana uz maksimalno angažovanje zaposlenih i menadžmenta bolnice usvojen plan sanacije i organizacije kako bi u što kraćem roku Odeljenja za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju započelo sa radom makar i u smanjenom obimu.

- U delu objekta, koji nije pretrpeo štetu, nakon što je izvršena provera instalacija, doneta je odluka da se nekadašnji deo stacionara adaptira u terapeutski blok u kojem će se obavljati terapija hospitalizovanih, ali i ambulantnih pacijenata u dve smene, dok će u drugom delu stacionara da se sačuva kapacitet od 50 odsto ukupnog broja bolničkih postelja i obezbedi smeštaj za 40 teško pokretnih i nepokretnih pacijenata – pojašnjavaju u somborskoj bolnici odajući zahvalnost velikom broju ljudi dobre volje i privrednih subjekata zahvaljujući kojima su brzo počele da pristižu donacije u opremi, nameštaju, bojama za farbanje i krečenje, donacije u posteljini i ostalom materijalu uz pomoć kojeg je nekadašnji stacionarni deo Odeljenja u najkraćem mogućem roku pripremljen za ponovni rad od petka, 1. Marta.

- Svi zaposleni na Odeljenju svakodnevno su radili na raznim poslovima kako bi osposobili prostorije za ponovni rad, a kompletna medicinska oprema, sačuvana nesebičnim zalaganjem vatrogasaca i zaposlenih, pregledana je od strane ovlašćenih servisera i vraćena kao potvrđeno ispravna ili popravljena na upotrebu, čime je obezbeđeno da se na Odeljenju vrše sve medicinske usluge osim hidro terapije jer je u požaru potpuno uništen deo objekta u kojem su bili bazeni i kade – kaže dr Dragan Rastović, v.d. direktor somborske bolnice, dodajući da je preduzeće „Electronic Designe Medical“ iz Zemuna u rekordnom roku pregledalo i, ako je bilo potrebno, popravilo svoje aparate, ali i poslalo donaciju u celokupnoj opremi za kinezi terapiju koja je u požaru potpuno izgorela, dok je „BTL Medicinska oprema“ iz Beograda na revers ustupilo aparat za trakciju sa krevetom kao i laser, aparate koji su veoma značajna za terapiju pacijenata.

Izvor: dnevnik.rs

Ljudi koji napreduju u godinama tokom svojih penzionerskih dana, obično usvajaju sedam dnevnih navika, koje, čini se, nisu toliko teške.

Uvek se divimo starijim ljudima za koje se čini da imaju beskrajne zalihe energije i poleta za život.

To su oni penzioneri koji imaju i 70 godina, a pohađaju časove joge, putuju svetom ili čak započinju nove poslovne poduhvate.

Ali kako to rade?

Portal Geediting je pisao o tome da se ne radi samo o dobrim genima ili sreći.

U stvari, postoje neke svakodnevne navike u koje se ovi ljudi kunu i koje im pomažu da napreduju u godinama penzionisanja. Evo njih sedam:

1) Ostanite fizički aktivni

2) Doživotno učenje

3) Prihvatanje promena

4) Održavanje jake društvene veze

5) Sledite uravnoteženu ishranu

6) Negovanje pozitivnog načina razmišljanja

7) Davanje prioriteta brige o sebi

Izvor: blic.rs

Tokom osamdesetih i početkom devedesetih Nebojša Bakočević bio je omiljeni glumac svake žene, a onda se iznenada povukao iz javnosti. Nakon više manjih uloga, u "Bošku Buhi" je igrao Dragutina Miloševića Čikala, da tada je tumačio sve važnije i veće uloge. Među najzapaženijima su one u "Zaboravljenima", "Kako je propao rokenrol", "Crnom bombarderu"...

Nebojša Bakočević je važio za jednog od najlepših glumaca koji su se pojavili na našoj sceni, a s obzirom da mu talenta nije manjkalo, mnogi su mu predviđali blistavu karijeru, a smešio mu se i Holivud. Žene su ga obožavale, vrištale su kad ga sretnu na ulicama Beograda, a on nije krio da je i on voleo njih.

- To morate da pitate žene, ali moram da priznam da sam primetio da me vole, a ja njih obožavam. Kad sam 1983. upisao Akademiju, jedna od devojaka mi je rekla da sam glumu upisao zbog žena. Ima u tome istine. U životu me zanimaju isključivo dve stvari: hrana i žene. Za Oskara me baš briga - rekao je Nebojša svojevremeno u jednom intervjuu.

Međutim, usledili su problemi sa zavisnošću od narkotika i zakonom, te se Nebojša pojavljivao sve ređe na malim ekranima. Beogradski mediji su pisali da je postao zavisan o heroinu. Jedno vreme su u novinama kružile informacije da je uhapšen zbog pokušaja pljačke u Kotoru. Navodno, glumac je pokušao da nabavi novac za drogu.

Neki su išli i korak dalje, te su pisali da sugrađani viđaju Bakočevića kako „baulja“ ulicama srpske prestonice. Tabloidi su objavili da ga je zbog jednog incidenta i otac Lazar prijavio policiji, pa je noć proveo u pritvoru. Navodno je ocu donosio nalaze urina koji nisu pokazali prisustvo narkotika u organizmu.

Svojevremeno je bio je u burnoj vezi sa balerinom Ašhen Ataljanc, a ako je verovati natpisima u novinama, vezi je „presudila“ droga. Balerina je jednom prilikom kazala da joj je iskreno žao Nebojše, jer je od glumca na vrhuncu popularnost postao zaboravljen i odbačen. Zanimljivo je da je mnoge opasne filmske scene snimao sam, bez kaskadera, jer nije želeo da gledaoci primete da to nije on. Na setu je uvek bio perfekcionista, što se videlo i na krajnjem proizvodu.

Nebojša se od 2000. godine do danas pojavio u svega nekoliko ostvarenja: u seriji "Vratiće se rode" i filmu "Artiljero", a jedna od novijih uloga mu je bila u seriji "Pet". Zahvaljujući tome, verne obožavateljke Nebojše Bakočevića imale su priliku da ga vide posle mnogo godina.

Glumac je, inače, proteklih godina dao svega nekoliko izjava. Nije poznato hoćemo li ga ponovo gledati u nekom novom ostvarenju, ali jedno je sigurno - žene bi ga, i nakon toliko godina, dočekale s velikim oduševljenjem.

Izvor: blic.rs

Ako vidite sir označen kao švajcarski koji nema rupe, to nije pravi švajcarski sir i neće imati ukus ili teksturu koju tražite, kaže naučnik dr Mark Džonson.

Švajcarski sir uvek se opisuje kao sir s rupama. Ima čvrsto telo i orašast, ali sladak ukus. Takođe, ima vrlo malo soli u poređenju s drugim sirevima, kaže dr Mark Džonson, istaknuti naučnik u Centru za istraživanje mlečnih proizvoda na Univerzitetu Viskonsin.

Prvi put je napravljen u 14. veku u Švajcarskoj, tačnije u Alpima.

– Bio je to tvrdi sir koji je imao dug rok trajanja i lako je mogao da se transportuje niz planine gde se proizvodio. Danas se, međutim, izraz švajcarski sir ne odnosi na to odakle sir dolazi, već na vrstu sira, na to kako se sir proizvodi – pojasnio je.

Zašto švajcarski sir ima rupe?

– Proizvođači sira dodaju posebnu bakteriju zvanu Propionibacterium shermanii. Ova bakterija fermentuje mlečnu kiselinu i proizvodi ugljen dioksid. Ugljen dioksid se skuplja na određenim mestima u siru i stvara velike mehuriće. Nijedan drugi sir ne koristi ovu kulturu, osim švajcarskog i drugih verzija švajcarskog sira, kao što su baby Swiss, Maasdam, Jarlsberg i Emmentaler – objašnjava dr Džonson.

Može li da se kupi švajcarski sir bez rupa?

– Švajcarski sir bez rupa naziva se ‘slepi švajcarac’, ali to se smatra nedostatkom. Ako vidite sir označen kao švajcarski koji nema rupe, to nije pravi švajcarski sir i neće imati ukus ili teksturu koju tražite – pojasnio je, a prenosi rd.com.

Rak debelog crevo , takođe poznat kao kolorektalni kancer, razvija se iz unutrašnje sluznice creva i obično mu prethode izrasline koje se nazivaju polipi, koji mogu postati invazivni rak ako se ne otkriju.

Rak creva može imati različita imena u zavisnosti od toga gde počinje. Ako se razvije u debelom crevu, naziva se rak debelog creva, a ako počinje u rektumu, onda je to rak rektuma.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), rak debelog creva je treći najčešći rak u svetu, čineći oko 10 procenata svih slučajeva raka i drugi vodeći uzrok smrti od raka u svetu. Stoga, ako primetimo znake upozorenja raka creva, to može da nam spase živote.

Međutim, dok su neki simptomi prilično uobičajeni ili dobro poznati, drugi nisu. Kolorektalni hirurg Čarls Evans istakao je tri manje uobičajena znaka raka creva.

Stalni zamor

Osećaj konstantne iscrpljenosti, bez obzira na to koliko spavamo, može biti znak nečeg smrtonosnog. Čarls tvrdi da umor može biti manje uobičajen znak raka debelog creva, posebno ako se osećate umorno sve vreme čak i nakon što se dovoljno odmorite.

„Prethodne studije su pokazale da je umor posebno često neprepoznat simptom kod karcinoma kao što su pluća i debelo crevo“, rekao je hirurg za Dejli ekspres.

Rak creva može dovesti do nedostatka gvožđa u telu, što rezultira anemijom, koju karakteriše nizak broj crvenih krvnih zrnaca.

„Ako imate anemiju, verovatno ćete se osećati veoma umorno. Ključ je da ne odbacite stalni umor i da tražite savet od svog lekara opšte prakse“, savetuje Čarls.

Hirurg upozorava da ove neželjene promene mogu biti povezane sa smetnjama u radu digestivnog sistema, moguće zbog prisustva raka debelog creva.

„Jedna studija je pokazala da se slučajni gubitak težine često dešava kod ljudi sa rakom debelog creva. Više od jedne od tri osobe sa karcinomom debelog creva izgubilo je težinu bez pokušaja“, primetio je on, a prenosi index.hr.

Meteorolog Slobodan Sovilj nam je precizno opisao kakvo nas vreme čeka u mratu i kad stiže proleće.

Da, čini nam se da je stiglo proleće – a znamo da nije. Vreme nam polako postaje opsesija, meteorolozi su nam super drugari.

Završava se februar, kažu najtopliji u istoriji sveta koji meri temperaturu. Nije lako to shvatiti, ali nema nam druge nego prihvatiti neminovno.

Kakvo će biti vreme u martu, ispričao nam je Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije.

Sve je procvetalo, vegetacija je poludela, a evo šta nam je kazao da se dešava:

„Veoma toplo vreme u februaru mesecu je izazvalo znatno ranije cvetanje biljaka, maksimalne temperature su praktično i za osam stepeni iznad proseka za ovaj period godine, što možemo reći da je izuzetno neuobičajeno. Do 5. marta će se nastaviti ovi temperaturni uslovi pa u većini mesta treba očekivati do 20 stepeni kada govorimo o maksimalnim temperaturama, a nakon toga bi usledilo manje zahlađenje – to znači da bi dnevne temperature bile u padu od tri do pet stepeni, znači u većini mesta one maksimalne između 12 i 17 stepeni, dok bi nešto niže bile i minimalne temperature, ali i dalje možemo reći da su te vrednosti iznad proseka za prvu polovinu marta meseca.“

Sovilj kaže da se u martu generalno očekuje da srednja martovska temperatura bude od 12 do 15 stepeni, što je za dva stepena više od referentnog klimatološkog perioda od 1991. do 2020. godine.

„Padavine će biti povremene, u prvom delu meseca očekuje se veoma mala količina padavina, padavine će biti češće u drugom delu meseca, a ukupna mesečna količina od 36 do 65 mm ili litara po kvadratnom metru u nižim predelima, do 90 mm na planinama. Neke naznake jakog zahlađenja nema na vidiku, uslova za kratkotrajan sneg biće samo na najvišim vrhovima planina iznad 1.500-1.600 metara, naročito u noćnim i jutarnjim satima, ali s jako malom količinom snega – na Kopaoniku je trenutno 13 cm snega, ove kratkotrajne padavine koje očekujemo u narednom periodu biće i na planinama malo u vidu kiše, malo u vidu susnežice, pa će se snežnio pokrivač i dalje topiti.“

Da li je onda proleće stiglo?

„U principu jeste, da vam kažem. Suočavamo se sa trendom opšteg porasta temperature tokom cele godine, o tome se dosta priča i taj trend je baš vidljiv prethodnih godina. Uprkos visokim temperaturama, kada pogledamo statistiku, nije neobično da nam kasnije tokom marta ili u aprilu čak usledi kratkotrajno zahlađenje od nekoliko dana, da donese mraz u nižim predelima i kratkotrajan sneg. Prošle godine sneg je pao 3. i 4. aprila“, kazao je Sovilj za Nova.rs i dodao da će zime kakvu smo doživeli ove godine uskoro postati standard.

Izvor: nova.rs

Već mesecima unazad, problemi koje građani Srbije imaju sa Elektroprivredom Srbije (EPS) samo se nižu, a najveći od njih jesu enormno visoki računi za struju. U takvoj situaciji našao se i Beograđanin Aleksa A, koji je drastično veći od onoga što je očekivao. On planira da se žali EPS-u, jer mu je račun za samo jedan mesec iznosio 24.500. A ni decembarski račun nije značajno niži.

Otkad se EPS našao na meti hakerske grupe Qilin, zbog čega nije bilo moguće plaćanje računa onlajn, a ni šalteri nisu radili, sve veći broj potrošača žali se na visoke račune.

Gotovo su svakodnevna svedočenja građana koji nisu trošili više struje nego ranije, a računi su im daleko veći od najavljenog poskupljenja. Neki od njih moraju EPS-u da plate ogromne iznose, veće nego ikada, iako veći deo provode van kuće, a ima i onih kojima je na decembarskom računu pisalo da su potrošili nula kilovata, a potom su im, mesec dana kasnije, stigla dva ogromna računa.

Beograđanin Aleksa A. samo je još jedan u nizu potrošača koji plaća ogromne iznose EPS-u. Njemu je, kako objašnjava za Nova.rs, na poslednjem, januarskom računu za struju, pisalo da treba da plati čak 24.500 dinara za potrošenih 1.580 kilovat-časova.

Njemu, kako kaže za naš portal, ovaj račun deluje sumnjivo, s obzirom na to da on i njegova porodica nisu menjali navike – koristili su iste uređaje kao i dosad.

“Moj račun za decembar bio je 22.500, za novembar 19.000. Veliki deo tog računa je struja, jer mi tako grejemo stan od 50 kvadrata, ali zaista se ne sećam da smo ikada ovoliko platili. Račun je prethodnih grejnih sezona bio najviše 16.000 dinara”, priča nam Aleksa, koji za samo dva meseca EPS-u mora da plati čak 400 evra za struju.

EPS šalje previsoke račune, pa prebacuje odgovornost na druge firme
Aleksa nije jedini kojem su računi drastično skočili, a istom problemu našao se i Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, o čemu je Nova.rs već pisala.

Naime, njemu su se, kako je objasnio za Nova.rs, javile sumnje u verodostojnost decembarskog računa za električnu energiju, koji je bio duplo veći od novembarskog, iako pola meseca nije bio u svom stanu, zbog čega je podneo prigovor EPS-u u kom je zatražio da izvrši kontrolu tog računa.

„Moj račun za struju bude maksimu do 3.000 dinara, a kako u decembru čak dve nedelje nisam bio tu, normalno da nisam očekivao da mi stigne skoro duplo veći račun od novembarskog, tačnije 5.800 dinara. Pritom, vidim da je potrošnja struje u decembru bila 4.008 kilovata, što je skoro troduplo više nego za novembar, a duplo više nego duplo u odnosu na oktobar. Tako da sam podneo prigovor na sajtu kompanije odnosno poslao mejl jer tako i piše na samom računu, između ostalog, da se može poslati prigovor“, objasnio je Beširi.

Oko 15 dana nakon toga, od EPS-a je dobio odgovor koji je, kako kaže, bio potpuno nerazumljiv.

“U odgovoru se oni pozivaju na neke razne zakone i na odnos EPS-a i preduzeća Elektrodistribucija Srbije, gde oni prebacuju odgovornost na to preduzeće. Navode da nemaju nikakve veze s time, da su oni obavezni da meni dostave struju, a da za obračunavanje i račun nisu odgovorni oni, nego da je odgovorna ta firma”, rekao je naš sagovornik.

U međuvremenu, njemu je stigao januarski račun od čak 20.000 dinara, a brojke na brojilu nisu se poklapale sa računom, gde je napisano da je utrošio daleko više kilovata.

On je zbog toga tržišnoj inspekciji poslao inicijativu za pokretanje postupka inspekcijskog nadzora prema EPS-u.

Izvor: nova.rs

Život u Danskoj naučio me je pet stvari o vaspitanju dece, jedna je ključna, a tiče se razmišljanja.

Helen Rasel je književnica koja živi u Jutlandu u Danskoj i autorka je knjige „The Year of Living Danishly“, a u pripremi je „How to Raise A Viking“. Iz Londona se preselila u Dansku, rodila troje dece. Za The Guardian je napisala tekst u kojem otkriva šta je sve naučila o nordijskom vaspitanju.

„Preselila sam se iz Londona u Dansku, bezbrižna i bez dece, ali uprkos tome što sam planirala da ostanem samo godinu dana, još uvek sam ovde, već deceniju i imam troje djece. A nordijska deca rade stvari drugačije. Drugačije jedu, drugačije uče, igraju se, oblače, čak i spavaju drugačije – bebe ostavljaju da spavaju napolju u svojim kolicima na temperaturama ispod nule. Pevaju, bore se, penju se, padaju i ponovno ustaju. U prirodi su satima svakoga dana – uprkos činjenici da je vreme užasno“, napisala je Helen.

„Nordijci se retko doživljavaju kao veseli ljudi – preferiraju ‘planiranu zabavu’, nema nikakve spontanosti u njima. Pa ipak, Nordijske zemlje redovno su na vrhu Unicefove lestvice po sreći, obrazovanju i jednakosti s najvišim stopama blagostanja na globalnom nivou. Neki aspekti njihovog roditeljstva mogu se primeniti gde god se nalazili, dok drugi mogu poslužiti kao inspiracija“, napisala je Helen u tekstu.

Dakle, evo nekoliko stvari koje je naučila o nordijskom vaspitanju.

Svaki dan kad god možeš – igraj se

Igra je jako važna u nordijskim zemljama. Profesorka Elen Beate Hansen Sandseter sa Norveškog univerzitetskog koledža Queen Maud, kaže: „Studije koje su pratile decu od rođenja pokazuju da se visine ne boje oni koji se penju na drvo, padnu i slome nogu – nego oni koji se nikada nisu popeli na drvo.“

Borba je još jedan važan deo detetovog razvoja.

„Ponekad morate pustiti decu da se potuku“, kaže mi jedna danska mama. Kažu da je to kratkoročno zastrašujuće, ali dugoročno korisno.

Učite decu kako da misle, a ne šta da misle

Skandinavci ne kreću u školu pre šeste godine (sedam u Finskoj). Do 11. godine su bez testova, domaćih zadataka, bez ocena. Sabilah Eboo Alwani s Pedagoškog fakulteta na Univerzitetu u Kembridžu smatra da je to dobra stvar. Danski sistem bazira se na podučavanju prema interesovanjima.

„Uče da razmišljaju, a ne samo da polože ispite“, kaže učiteljica Louise Lingard.

Deca se uče da se zauzmu za sebe, javni govor je deo školske rutine od šeste godine, dok čitanje dolazi kasnije – oko osme. Do dobi od 15 godina, nordijske zemlje rangirane su iznad proseka OECD-a, na čelu s Finskom koja je ispred UK i SAD zajedno. Bez obzira na različite sisteme školovanja, treba dopustiti detetu da razvije vlastita interesovanja i čita sopstvenim tempom. Istraživanja pokazuju da pritisak na decu da prerano čitaju, uzrokuje stres i oni koji kasnije krenu sa čitanjem lako sustižu, pa čak i nadmašuju one koji su rano krenuli sa učenjem slova.

Ne postoji loše vreme

Nordijci svih nacionalnosti imaju varijacije ove mantre, a studije pokazuju da boravak na otvorenom poboljšava saradnju, smanjuje stres, pomaže u koncentraciji i izjednačava razlike između dece s lošijim i boljim uspehom. Nordijci od detinjstva razvijaju ono što Kari Leibowitz, socijalna psihološkinja s Univerziteta Stenford, naziva „pozitivnim zimskim načinom razmišljanja“.

Još jedna ključna stvar je da dete naučite da se adekvatno obuče.

„U većem delu sveta kada je hladno, ljudi se i dalje oblače normalno za izlazak, a onda se pitaju zašto im je hladno“, kaže Leibowitz.

Razvijte pozitivan način razmišljanja noseći odeću prikladniju za zimu i zapamtite da ne postoji pogrešno vreme, postoji samo pogrešna odeća.

Ne mora svemu da se aplaudira

Dok mnogi smatraju kako stalne pohvale pospešuju razvoj samopoštovanja, Danci to ne čine. Oni veruju da preterano hvaljenje dovodi do naduvanog ega.

„Kada kažu ‘pogledaj ovo’ – žele pažnju, a ne pohvalu”, kaže danska porodična terapeutkinja Sofie Münster.

„Oni zapravo ne traže pohvale. Stoga je bolje naučiti ih da sami procenjuju stvari, inače će provesti život tražeći spoljnu potvrdu.“

Danci zamenjuju pohvale zainteresovanošću i pitaju „Kako si to učinio?“ ili „Reci mi više“.

„To pokazuje deci da nam je stalo do njih, a ne do njihovih ‘rezultata’“, kaže Münster.

A kao što je manje pozitivnih pohvala, manje je i negativnih osuda.

Porodični obroci su svetinja

Zajednički porodični obroci za stolom su vrlo cenjeni u nordijskom društvu.

S druge strane, čak je i izvršnom direktoru dopušteno da na sastanku u 16h ustane i kaže: „Moram sada da idem po decu.“ Onda, kad se svi vrate kući s posla, iz škole, ručaju/večeraju kao porodica. Većina danskih domova okupljena je oko trpezarijskog stola s izričitom svrhom davanja prioriteta porodičnim obrocima. Gde god da živite, još uvek postoje stvarne prednosti u nastojanju da jednom nedeljno pojedete porodični obrok kako biste se ponovno povezali. Ako možete da kuvate, odlično, ali imajte na umu da se manje radi o tome šta jedete za večeru, a više o tome s kim to jedete, piše Miss7mama.