Sombor.info

Predsednik Skupštine grada Sombora Zoran Rus zakazao je 29. sednicu Skupštine za utorak, 5. marta 2024. godine, u Velikoj sali zgrade Županije, sa početkom u 9.00 časova.

Odbornici će na 29. sednici Skupštine grada odlučivati o 8 tačaka dnevnog reda, između ostalog o Predlogu odluke o angažovanju eksterne revizije završnog računa budžeta Grada Sombora za 2023. godinu, Predlog odluke o usvajanju Regionalnog plana upravljanja otpadom za Grad Sombor i opštine Apatin, Kula, Odžaci i Bač, te nekoliko imovinsko – pravnih predmeta, izbora i imenovanja.

Saziv 29. sednice Skupštine grada možete pogledati ovde.

Proteklog petka u Narodnoj biblioteci „Miodrag Borisavljević“ Apatin je održana svečana akademija, povodom jubileja-75 godina od osnivanja ove biblioteke.

Na proslavi ovog značajnog događaja, kako za samu biblioteku tako i za sve građane Apatina, prisutni su imali priliku da čuju nešto više o osnivanju, radu i planovima u narednom periodu. Povodom ovog događaja direktorka biblioteke Sanja Šijan je istakla.

-Značajni jubileji predstavljaju priliku da se zajedno osvrnemo na istoriju, značaj i doprinos naše biblioteke u kulturnom i obrazovnom razvoju naše zajednice. Nama je drago što su se ljudi odazvali u ovako velikom broju i na ovaj način pokazali poštovanje i dali dodatnu podršku našoj biblioteci, a moje mišljenje je da biblioteke zaista jesu stubovi kulture.Na pitanje da li je moguće

decu vratiti čitanju, direktorka Šijan je rekla da deca nikada i nisu prestala da čitaju, samo u vreme moderne tehnologije pronalaze neke nove načine da dođu do informacije ili određenog štiva koje ih interesuje.
Zaposleni Narodne biblioteke zajedno sa svojom direktorkom nastavljaju da realizuju planove koje su zacrtali.

-Imamo za neki naredni period sjajne planove u saradnji sa vaspitno obrazovnim ustanovama koje prepoznaju naš rad i projekte koje smo pokrenuli. Očekujemo mnogo kreativnih, kvalitetnih, a korisnih radionica, kako za najmlađe tako i za onu stariju publiku. Planirana su i gostovanja znajačnih, poznatih pisaca, a i raznih Udruženja sa kojima imamo odličnu saradnju, kao i lekara, jer mi ne promovišemo samo kulturu nego i zdravlje.

Tokom svečane akademije uručene su i zahvalnice za uspešnu saradnju zaslužnim pojedincima, udruženjima građana, predstavnicima lokalnih ustanova, apatinskih škola, predškolskih ustanova, Predsednici opštine Apatin Dubravki Korać i medijima.

Između ostalih, zahvalnica za uspešnu saradnju uručena je i direktorki Doma za stare Apatin, Slađani Šušnjar, a Biblioteka „Miodrag Borisavljević“ je donirala ovoj ustanovi na poklon 105 naslova koji su prikupljeni u akciji koja je nešto ranije bila organizovana.

U zdravstvenim ustanovama u Srbiji, jedan lekar u proseku leči gotovo 400 ljudi, dok je u zemljama Evropske Unije (EU) ovaj broj gotovo duplo manji. Bolnice i domovi zdravlja u našoj zemlji vape za kadrovima, jer je obolelih sve više, a deficit lekara, kao i medicinskih sestara, drastično se povećava, dok se gužve u čekaonicama, pred ambulantama, ne smiruju.

Jedna od posledica pandemije koronavirusa je povećan broj pacijenata sa različitim dijagnozama, koji su preležali kovid, a potom zadobili trajne zdravstvene komplikacije. Takođe, statistike govore da nezaustavljivo raste i broj obolelih od onkoloških, kardiološih, pulmoloških, ali i mentalnih bolesti, a svedoci smo povratka i “zaboravljenih” epidemija malih boginja i velikog kašlja.

Postavlja se pitanje: Ko će da leči sve ove ljude?

Odgovor je: Malobrojni lekari, koji još odolevaju prelasku u privatni sektor ili odlasku u inostranstvo.

Duplo više lekara u EU

Dok u Srbiji jedan lekar u proseku ima i do 400 pacijenata, njegov kolega u EU pregleda oko 250 ljudi.

“Na 100.000 stanovnika u Srbiji imamo 283 lekara, što je znatno ispod proseka u odnosu na zemlje Evropske unije (EU), gde na taj broj ljudi postoji najmanje 400 lekara”, izjavila je dr Gorica Đokić, predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS).

Naime, rezultati istraživanja Republičkog zavoda za statistiku (RZS), iz 2023. godine, pokazuju da je u našoj zemlji, odnos lekara i pacijenata u proseku jedan prema 339.

Prema ovim podacima, takođe, u Srbiji radi 20.186 lekara, 1.533 stomatologa i 1.395 farmaceuta, a na jednu bolničku postelju ide čak 160 pacijenata.

U domovima zdravlja u Srbiji je u 2022. radilo je 3.557 lekara, prema podacima iz Zdravstveno-statističkog godišnjaka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Od toga je bilo 2.008 lekara opšte medicine, 244 doktora na specijalizaciji, a 1.305 specijalista.

“U periodima kada vladaju i stomačni i respiratorni virusi, grip, kovid, alergije, a od nedavno i veliki kašalj i male boginje, u jednoj smeni bude i 40, čak i 50 mališana i to je zaista strašno. Nemamo dovoljno vremena za svaki pregled, trebalo bi da izdvojimo bar 20 minuta do pola sata po detetu, ali kada su velike gužve to je neizvodljivo, pa jedva da imamo i 10 minuta za pacijenta”, rekla je za naš portal dr Milena Đorđević, pedijatar.

Umesto 35, u smeni i do 100 pacijenata

Na klinikama vlada alarmantno stanje. U Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS), lekari se žale da nemaju dovoljno vremena za sve pacijente, jer ih je previše.

“Nemamo pauze, ostajemo posle smene, gužve su nenormalne. Ima ljudi koji dolaze na zakazani termin, ali i dalje je onih koji dođu jer se loše osećaju, a ne slušaju kad im kažemo da moraju prvo u dom zdravlja po uput. Ne možemo da ih izbacujemo, pa pregledamo sve, ali plašimo se da tako može doći do propusta. Kad su gužve velike, a nas je malo, gubimo snagu, samim tim i koncentraciju. Za postavljanje dijagnoze i određivanje terapije, lekar mora biti smiren i fokusiran na svakog pacijenta podjednako, jer nisu svi sa istim simptomima, niti istorijom bolesti, u suprotnom može doći do kobnih posledica”, objašnjava za Nova.rs specijalista kardiologije, koji radi u UKCS.

Ista je situacija na endokrinologji, neurologiji, radiologiji.

“Možda je radiolozima i najteže, jer je njihova dijagnostika najvažnija, pa većina obolelih bude upućena na snimanja, a u svim ustanovama su ovi kadrovi deficitarni”, napominje ovaj lekar.

Uznemirujuća je činjenica da je zbog pandemije koronavirusa, koja je desetkovala lekare, pregled kod specijaliste u Srbiji sa 30 minuta skraćen tri puta, pa umesto 35 pacijenata u smeni, koliko bi trebalo da ih bude, u čekaonicama je 50, a ponekad i preko 100 ljudi, koji čekaju jednog doktora.

“Još 2006. godine ustanovljen je normativ po kojem specijalista neurologije treba da pregleda 120 pacijenata mesečno, što ostavlja 11 minuta po bolesniku. Norma se odnosila na rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti gde je lekar svakodnevno raspoređen za ambulantni rad. Ova praksa je u bolničkim uslovima nemoguća, posebno je bila u vreme pandemije, kad je veliki broj kolega bio raspoređen u kovid bolnice ili su bili na bolovanju. Sa pacijentom, posle upoznavanja sa tegobama i pregleda, moramo i da porazgovaramo, propišemo terapiju, otkucamo izveštaj, a sve to za 11 minuta koliko nam je ostavljeno u ambulantnom danu kada je propisano da primimo 30 pacijenata, ne računajući hitne slučajeve“, objasila je za Nova.rs dr Anđela Gavrilović, koja je do pandemije radila na Klinici za neurologiju UKC Srbije.

Podsetimo, prema podacima Instituta “Batut” iz 2022. godine, u Srbiji je najviše lekara na 100.000 stanovnka u Nišavskom okrugu (470), zatim u Šumadijskom (387) i na teritoriji Beograda (366). Najmanje lekara na 100.000 stanovnika ima u Sremu i to samo 195, zatim u Mačvi (225) i u Rasinskom okrugu (234).

Izvor: nova.rs

Raspored sahrana na somborski grobljima za 27. februar

U utorak, 5. marta, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Razočaranja”, umetnice Jelene Aleksić, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 29. marta.

Više o izložbi:

Razočaranje je značajna tema koja prožima naš ži vot i nezaobilazna je u umjetničkom izrazu. Ona je duboka i sveobuhvatna emocija koja može razdr mati našu svjest i srce. Kroz umjetnost možemo istražiti različite aspekte razočaranja i njegove po sljedice na našu dušu. Bavila sam se ovom temom, jer je to osjećanje koje često prožima savremenog čovjeka. Cilj mi je bio da, kroz slikarsko platno, dočaram taj unutras nji nemir, nemoć i tugu – razne etape tog nemira i boli, te put koji prolazimo kroz ta stanja. Stoga, mi slim da mi je pri odabiru pravca u kome ću iskazat sva ta stanja “sagorjevanja” duše, bio najpribližni enformel. Pluripotentnost enformela i apstrak tnog slikarstva daje mogućnosti za dočaravanje misterija bolnih osjećanja, a samim tim i vizuelno ih približava publici. Samo nabacivanje slojeva ra zličitih materijala govori ne samo o zagušenosti i slojevitosti ljudske duše, već i o periodima u jed noj fazi otkrivanja sebe i svoje unutrašnje spozna je tokom života. Višesmerno kretanje razočaranja nije samo emoci onalnog prizvuka, već je i putovanje unutar nas sa mih. Kroz umjetnost možemo istražiti različite faze i etape tog putovanja, od šoka, tuge, boli do prihva tanja činjenica, okolnosti i probražaja. Kao što razo čaranje može biti bolno iskustvo, ono istovremeno može biti prekretnica za osobni rast i razvoj.

Biografija:

Jelena Aleksić (1998, Trebinje, BiH)

Završila Akademiju likovnih umjetnosti u Trebinju, smer Grafika (2022), a potom i master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, smer Sli karstvo (2023). Učestvovala na preko deset kolektivnih izložbi, od kojih izdvajamo: Majska izlozba grafike Beogradskog kruga, Grafički Kolektiv (2023); Jesenji likovni salon Velika Plana, Galerija ”Masuka” (2023). Dobitnica je nekoliko nagrada. Ovo je njena prva samostalna izložba.

U januaru 2024. godine, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirana su 144 krivična dela, gotovo jednak broj kao 2023. godine u istom periodu kada su zabeležena 142 krivična dela. Procenat rasvetljenih krivičnih dela je za 25 odsto veći nego u januaru 2023. godine sa 75 odsto rasvetljenih krivičnih dela izvršenih od strane nepoznatih lica, navedeno je u saopštenju somborske policije.

Ukupan broj izvršenih krivičnih dela u oblasti opšteg kriminala veći je za oko 16 odsto, a najbrojniju grupu čine krivična dela protiv imovine. Ipak, u januaru tekuće godine, evidentirano je oko 12 odsto manje krađa i oko 13 odsto manje teških krađa u odnosu na januar 2023. godine. Ove godine dokumentovano je jedno krivično delo razbojništvo koje je rasvetljeno, dok prošle godine nije zabeležno nijedno krivično delo.

Broj krivičnih dela nasilje u porodici je isti kao prošle godine (17). Registrovano je jedno krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi. Takođe, u 27 zaplena oduzeto je oko 330 grama i 15 komada opojne droge, a najviše marihuane i ksalola.

Kada je reč o privrednom kriminalu, evidentirana su dva krivična dela sa dva izvršilaca, što je manje nego u januaru 2023. godine kada je zabeleženo četiri krivična dela. Evidentirano je jedno krivično delo visokotehnološkog kriminala i to falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica, dok su u januaru prošle godine zabeležena dva krivična dela.

Dokumentovana su dva krivična dela ekološkog kriminala, odnosno unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija i ubijanje i zlostavljanje životinja, što je manje nego u istom periodu prošle godine (4).

Na području Policijske uprave u Somboru nije bilo značajnih narušavanja javnog reda i mira. Registrovana su 44 javna okupljanja sa 13.296 učesnika i 94 obezbeđenja.

U toku meseca registrovano je oko 10 odsto manje izvršenih prekršaja nego u januaru 2023. godine i sličan broj izvršilaca, odnosno u januaru tekuće godine 48 a u istom mesecu 2023. godine 49 izvršilaca.

U druge prihvatne centre u toku januara, sa područja Policijske uprave u Somboru, izmeštena su tri iregularna migranta. Takođe, podnete su prekršajne prijave zbog šest prekršaja iz Zakona o strancima i jedna zbog prekršaja iz Zakona o graničnoj kontroli.

Što se tiče upravnih poslova, na području Policijske uprave u Somboru uručene su 1.522 lične karte, 956 pasoša, 1.812 vozačkih dozvola i 1.305 saobraćajnih dozvola.

Na putevima koje pokriva Policijska uprava u Somboru, u poređenju sa istim mesecom prošle godine, evidentirano je oko 43 odsto više saobraćajnih nezgoda u kojima su, isto kao u januaru 2023. godine, poginula četiri lica. Saobraćajna policija sankcionisala je 195 prekršaja vožnje pod dejstvom alkohola, što je za oko 35 odsto više nego prošle godine u istom mesecu. Takođe, 1.177 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine, oko 38 odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine. Pored toga, sankcionisana su 463 prekršaja nevezanja sigurnosnog pojasa, odnosno oko 40 odsto više nego u januaru 2023. godine, kao i 49 prekršaja upotrebe mobilnih telefona tokom vožnje, oko 50 odsto više nego 2023. godine u istom mesecu.

U januaru 2024. godine zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 36 lica, što je za oko 13 odsto više nego je u istom periodu prošle godine. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržano je osam lica, dok je u januaru prošle godine zadržano jedno lice.

U subotu, 24. februara u Baču je održano prvenstvo Vojvodine u dizanju tegova za takmičare do 15 godina. Kako se navodi u izveštaju jedinog somborskog kluba, učešće je uzelo više od 50 takmičara sa teritorije naše pokrajiine.

Somborski KDT Radnički se predstavio sa sedam takmičara i takmičarki. Nastupili su Tajana Merl (49 kg), Teodora Vrbljanac (49 kg), Maša Rakonca (55 kg), Ana Pokrajac (55 kg), Mia Džinić (55 kg), Nikola Martinović (55 kg) i David Milošević (61 kg). Što se rezultata tiče, Tajana, Nikola i David su svojim izvanrednim nastupima osvojili prva mesta u svojim kategorijama, Teodora i Maša su bile druge, Mia treća, a Ana je zauzela četvrto mesto.

Petar Rang, trener somborskog kluba istakao je da je važno napomenuti da su devojčice u ekipnoj konkurenciji nadmašile sve ostale i ubedljivo zauzele prvo mesto. „Veoma veliki broj dece kako iz somborskog, tako i ostalih klubova je bila karakteristika ovog takmičenja i po tome se vidi da pedagoški rad i treninzi sa najmlađim uzrastom sportista ne nedostaju i da je budućnost olimpijskog dizanja u našem gradu i šire veoma izvesna“ – poručio je trener KDT Radničkog.

Izvor: somborsport.org

Selo Mokrin kod Kikinde poznato je kao rodno mesto Mike Antića i Raše Popova, ali i po dva neobična svetska prvenstva. Jedno je u tucanju jajima na Uskrs, a drugo krajem februara – završnica nadmetanja u borbi gusana.

Gusan Žućko novi je svetski šampion. U finalu je za šest i po minuta pobedio rivala Crvenog i osvojio titulu 38. Svetskog prvenstva u borbi gusana u Mokrinu.

Žućko ima tri godine i nijedan poraz u karijeri. Njegov vlasnik ima 15 godina i dobio ga je na poklon od dede.

„Ovo mi je druga godina kako smo prvi. I kao mlad je bio prvi i takmičim se od malih nogu, kao brat i sestra što imaju sedam godina, tako i ja. Mi imamo guskove dobre, kvalitetne i volim što smo prvi“, kaže Lazar Adamov, vlasnik gusana Žućka.

„Nema veze što je izgubio, tretman će biti pobednički, on mene nije osramotio, daleko bilo. Tretman će biti pun pansion“, naglasio je Miodrag Trnić, vlasnik Crvenog.

Takmičenja i kvalifikacione borbe na mokrinskoj „Gusanijadi“ počela su još sredinom decembra.

Organizatori kažu da je zimi tokom sezone parenja u prirodi gusana da se bore, ako ne međusobno, onda za naklonost ženki. Nadmeću se u više kategorija, jer gotovo da nema dvorišta u Mokrinu bez gusaka.

„Da kažemo da se takmičenje odvija u tri kategorije: mladih, dvogodih i seniora. Ukupno je učestvovalo negde oko 130 gusana u svim kategorijama“, navodi Živica Terzić iz udruženja „Belo pero“ iz Mokrina.

Tek posle posete Svetskom prvenstvu u borbi gusana u Mokrinu shvatite pravo značenje izraza za događaj na kojem je „letelo perje“.

Izvor: RTS

Prema doktorki Filis R. Koč-Šeras, kliničkoj psihološkinji i autorki knjige "The Dream Sourcebook", važno je razmisliti o tome kako se osećate zbog samog sna pre nego što prebrzo donesete zaključke na javi.

"Budite oprezni kada preuzimate tuđu interpretaciju značenja vašeg sna. Razmislite o svonjim osećajima i asocijacijama na događaje i likove, a zatim vidite kakvu poruku oni mogu imati za vas", kaže ona.

Snovi o varanju partnera

Snovi o varanju partnera mogu značiti dve stvari. Suočavate se s određenom krivicom (ali ne nužno zbog varanja) ili doživljavate neku ponovnu potvrdu strasti koju imate s partnerom. Ako ti snovi o varanju iskoče pre vašeg venčanja (što je uobičajeno), to predstavlja novost vaše seksualne strasti. Dakle, ne morate da se brinete kada snovi o seksu uključuju vašu neveru.

Snovi o partneru koji vas vara

Postoji velika verovatnoća da snovi o vašem partneru koji vas vara znače da ste u bunilu, da se osećate zapostavljeno ili da vam na neki način treba pažnja. San o partnerovoj prevari takođe može odražavati probleme unutrašnjeg samopoštovanja i poverenja. Razmotrite kontekst situacije i osećanja koja imate u snu. Ovo su tragovi značenja seksualnog iskustva za vas.

Snovi o seksu sa slavnom osobom

Ko nije sanjao san u kojem vodi ljubav s nekom slavnom osobom? Iako je potpuno bezopasno sanjati seks s nekim koga verovatno nikada nećete ni upoznati, ako sanjate da imate seks s poznatom osobom, to može značiti da imate intenzivnu želju da budete uspešni i prepoznati po tom uspehu. Uglavnom, i vi želite biti zvezda!

Snovi o orgazmu

Sanjati da doživljavate orgazam nije previše loše jer simbolizuje "elektrizirajući završetak nečega". Snovi o orgazmima takođe mogu značiti da vam jednostavno treba da vodite jubav u stvarnom životu ili da prebrodite sve nedostatke s kojima se možda suočavate u svom seksualnom životu. Ako je to slučaj, razmislite o tome da se posavetujete sa seksualnim terapeutom u stvarnom svetu.

Snovi o seksu s osobom istog pola

Ako ste heteroseksualni i sanjate seks s osobom istog pola, postoje dva moguća značenja za to: ili to znači da istinski volite sebe i imate snažan osećaj samoprihvatanja ili potpuno suprotno, da imate nesigurnosti u svoju muškost ili ženstvenost. Razmotrite osobine osobnosti vašeg seksualnog partnera u snu. Da li biste mogli više da koristite ovu osobinu u svom životu?

Snovi o seksu sa šefom

Iako možda mislite da je to neka vrsta potisnute seksualne želje za šefom, ovaj san predstavlja želju za kontrolom, autoritetom i snažnim osećajem moći. Želite da budete šef u svom stvarnom, budnom životu.

Izvor: b92.net

Škole širom zemlje će u poslednjoj nedelji prvog polugodišta i krajem školske godine izostaviti organizovanje tradicionalnih roditeljskih sastanaka i informativnih razgovora sa roditeljima. Ova promena dolazi kao deo novog Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju.

Prema nedavno usvojenom pravilniku, jedna od ključnih novina je obaveza odeljenskog starešine da redovno obaveštava roditelje o postignućima njihove dece. Ovo obaveštenje će se dešavati najmanje četiri puta tokom školske godine. Takođe, ukoliko roditelj ne prisustvuje roditeljskim ili individualnim sastancima, odeljenski starešina je dužan da ga obavesti o postignutom uspehu i ocenama putem pisane forme.

U slučaju izostanka odgovora roditelja na poziv, škola će obavestiti nadležni centar za socijalni rad, prema navodima iz Pravilnika Ministarstva prosvete.

Osim toga, ukoliko više od polovine roditelja iz istog odeljenja smatra da određeni nastavnik ne sprovodi vrednovanje, praćenje, proveravanje i ocenjivanje učenika u skladu sa zakonom i pravilnikom, škola će pokrenuti određenu proceduru.

Roditelji koji imaju primedbe mogu ih uputiti odeljenskom starešini preko predstavnika roditelja u savetu roditelja dopisom, nakon čega će odeljenski starešina obavestiti nadležno stručno veće i direktora.

Novi pravilnik takođe uvodi ocenjivanje vladanja učenika brojčano, a ocena iz vladanja će uticati na opšti uspeh učenika. Ocenjivaće se i vladanje učenika na dužem kućnom i bolničkom lečenju, kao i učenika koji stiče srednje obrazovanje i vaspitanje kod kuće.

Ove promene su deo aktivnosti kojima se jača vaspitna uloga škola i obrazovnog sistema za prevenciju i odgovor na nasilje, a usaglašavaju se sa izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je usvojen u novembru prošle godine.

Izvor: kurir.rs