Sombor.info

Vest da je lažne dojave o bombama na Aerodromu „Nikola Tesla“ kao i na adrese osnovnih i srednjih škola slala maloletna osoba od 12 godina pokrenulo je pitanje kako uopšte detetu tog uzrasta takve stvari padaju na pamet i zašto se sve češće dešava da deca čine krivična dela. Psiholozi smatraju da se ne bavimo decom na dobar način.

Dečija psihološkinja Nikolina Milosavljević kaže za Danas da je to na neki način normalno kada govorimo o testiranju granica kod tinejdžera.

– Oni kroz testiranje granica ispituju socijalno okruženje, traže svoj identitet i imaju tendenciju ka nezavisnosti. Postoje situacije kada dete prekrši zakon i to se dešava kada zbog socijalnog okruženja (vršnjaci koji mogu vršiti pritisak ili želja da se pred vršnjacima predstave u određenom svetu), tako i zbog radoznalosti i eksperimentisanja. Ali, veliki udeo ima porodična dinamika gde postoji određen nivo disfunkcionalnosti u odnosima ili se porodica nalazi u nekoj tranziciji. Pored toga, treba uzeti u obzir i individualni aspekt, a to je trenutni mentalni i emocionalni status deteta – što je lošiji, veći je rizik da dete pokazuje izazovno i rizično ponašanje – navodi Milosavljević.

Komentarišući činjenicu da se deca neretko odlučuju na loše ponašanje i izvršenje krivičnih dela Biljana Lajović, specijalista školske psihologije u penziji ističe za Danas da je prva stvar što se ne bavimo decom na dobar način i ne nudimo im sadržaje kojima mogu da oplemene svoj život.

– Naprotiv, deca su zasuta sadržajima koji su destruktivni i negativni, koji ne podstiču pozitivan rad. Sve ono što ne valja, recimo, na televiziji dospe na društvene mreže i da negativan dodatak, na već postojeće negativne sadržaje na društvenim mrežama. Mi time kao društvo šaljemo negativne poruke i u stvari emitujemo jedan negativan sistem vrednosti. Deca, normalno, to usvajaju, jer učenje po modelu je najbolji način učenja, najbrži, najefikasniji – navodi naša sagovornica.

Ona ukazuje i na to što deca vide da nema nikakvih posledica, odnosno da onaj ko radi ružne stvari veoma često, kako napominje Lajović, prođe bez ikakvih posledica.

– Deca nemaju način da se istaknu nekako drukčije, a inače je lakše biti naopak nego dobar. Da biste bili dobri morate malo da se potrudite, a ovde samo pustite impulse da deluju i onda im je mnogo lakše da se ružno ponašaju – ističe ona.

Da bi se situacija promenila potrebno je, kaže ona, da se deci ponude sadržaji koji ne zavise od novca i vremena njihovih porodica, ističući značaj sportskih aktivnosti (razna druženja, folklor, ples…).

Sa druge strane, navodi da da je neophodno da se porodici pomogne da nauči kako izađe na kraj sa decom.

– Porodica nam je mnogo oslabila, jer su i roditelji ophrvani egzistencijalnim i drugim brigama i sadržajima. Važno je pomoći porodici. Imate mogućnost da kroz predškolske ustanove, škole organizujete različite aktivnosti za roditelje koji bi opet bile finasirane iz budžeta države, jer su mnogo skuplje posledice nego što je ulaganje u prevenciju – ističe ona.

Komentarišući najnovije istraživanje Centra za nestalu i zlostavljanu decu po kome 92 odsto ispitanika smatra da starosnu granicu za krivičnu odgovornost treba spustiti sa 14 na 12 godina, sagovornice Danasa ne misle da je to rešenje.

– Ja mislim da time mi samo prividno nešto radimo. Skloni smo rešenjima za koja mislimo da su odmah, sad – kratkoročna. Ovo o čemu pričam je ipak malo dugoročnije. Razlog zbog čega mislim da ne treba spuštati granicu krivične odgovornosti na mlađi uzrast jeste što deca mlađeg uzrasta ne razumeju na takav način posledice onoga što su učinila – ocenjuje Biljana Lajović.

Sa druge strane, država bi trebalo, ističe ona, da obezbedi čitavu podršku toj maloletnoj deci kako bi ona promenila ponašanje.

– Nije suština da vi dete stavite ili u neku ustanovu ili u neki dom ili u nešto drugo kako god se to zvalo a da ne obezbedite aktivnosti kojima se menja njegovo ponašanje. Jer u suštini je to važno. Šta znači da ga izolujete, ako mu ne pomognete da promeni ponašanje. A mi nemamo sistem podrške ni za odrasle, a kamoli za decu, na nivou države – ukazuje naša sagovornica.

I Nikolina Milosavljević smatra da je ovim pitanjem jako važno da se bave stručnjaci koji poznaju dečiji razvoj i razvoj savesti kod deteta.

– Važno je mišljenje javnosti, ali ukoliko se mišljenje javnosti ne uklapa sa onim za šta se stručnjaci zalažu, jako je važna edukacija društva o dečijem razvoju, kao i kako vaspitavati decu u današnjem svetu – zaključuje ona.

Izvor: danas.rs

Nataša Pavlović, autorka i voditeljka emisije "Praktična žena", zna gde greše i oni roditelji koji imaju najbolje namere, pa se na kraju ispostavi da su preterali.

Gošća poslednje epizode Mamazjanije je Nataša Pavlović, autorka poznate emisije „Praktična žena“. U podkastu ona nam je otkrila kako uspeva da organizuje svoj dan. Uz poslovne obaveze, snimanja, kuvanje u studiju i kod kuće, uz dva dečaka Olega i Jana, ona ima neizmernu želju da svaki slobodan momenat, kojih nema mnogo, provede uz njih.

„Niko mi nije rekao da je tako strašno“: Izjava Nataše Pavlović u Mamazjaniji je razlog zašto je toliko ljudi obožava

Zejna u novoj Mamazjaniji otvorila dušu i opisala kako je biti Romkinja i samohrana majka danas u Srbiji
U jednom delu Mamazjanije ona je govorila o tome da deca pate zbog velikih roditeljskih ambicija, a na Instagram profilu Zadovoljne je naišla na veliko oduševljenje roditelja.

„Nisam ja apriori protiv svega što se u međuvremenu napravilo i što se saznalo. Sve to treba koristiti i upotrebiti – od knjiga do radionica, ali u nekoj normalnoj meri, a ne da preterujemo. Svi hoćemo da budemo, da naša deca budu najbolja, jedina, pa tu se hvališ, pa to ne postoji više normalno dete, prosečno, svi su vunderkindovi… Pitaš drugo dete kad ti dođe u kuću – a kakav si ti, kakav si u školi… Ama pusti dete, niti se oni pitaju za školu, niti je njima to bitno, gledaju se, igraju se. Preterujemo u svemu“, rekla je između ostalog Nataša.

Nataša je u Mamazjaniji opisala i kako izgleda svakodnevica sa dva dečaka između kojih je razlika sedam godina, pričala je o slobodnom vremenu koje svaka mama dobija na kašičicu i otkrila da je svaki sat koji bi provela sama – ukraden od njene dece, sa kojom želi da bude što više dok ne porastu.

Izvor: nova.rs

Teya Dora s pesmom "Ramonda" predstavljaće nas na Evroviziji, a neobičan lila cvet je iznova zaintrigirao Srbiju.

Male ljubičaste cvetove Natalijine ramonde, o kojima peva Teya Dora, uglavnom viđamo na proslavama Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ali ovih dana cvetovi te retke biljke, kao i srpske ramonde mogu se videti u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri. Pomenute klisure, prema rečima stručnjaka Zavoda za zaštitu prirode, jedina su mesta u Srbiji u kojima se na istom prostoru, jedna pored druge, mogu naći srpska i Natalijina ramonda.

Razlika između Natalijine i srpske ramonde

Obe biljke botaničari nazivaju „feniks“ biljkama jer mogu da ožive maltene od kapi vode, iako su prethodno bile potpuno sasušene mesecima ili godinama.

„Na prvi pogled nema razlike između tih biljaka, ali postoji kada malo bolje pogledate. Osnovna razlika je u rasporedu kruničnih listića. Kod srpske ramonde krunični lističi su potpuno razdvojeni, dok se kod Natalijine ramonde krunični listići preklapaju“, rekla je za Novu.rs stručni saradnik Zavoda za zaštitu prirode Dragana Nedeljković.

Ona je kazala da su obe biljke tercijarni relikti, što znači da su preživele ledeno doba do današnjih dana. Uglavnom ih možemo sresti u klisurama i kanjonima, jer su to mesta koja su tokom ledenog doba sačuvale biljke iz roda ramonda. Srpsku ramondu, dodala je, otkrio je sredinom 19. veka botaničar Josif Pančić na Rtnju, dok je Natalijinu ramondu nešto kasnije na području Jelašničke klisure otkrio lekar Sava Petrović.

Zašto se Natalijina ramonda tako zove?

„Srpska ramonda dobila je taj naziv jer je otkrivena na području Srbije dok za Natalijinu ramondu kruže priče da je dobila taj naziv jer je doktor Petrović, koji je radio kao lekar na dvoru kralja Milana Obrenovića, bio potajno zaljubljen u u kraljicu Nataliju. Priča se takođe da je Josif Pančić, koji je sa Petrovićem zajedno radio na determinaciji vrste, imao ideju da ta ramonda dobije naziv ramonda nisana, pošto je otkrivena u okolini Niša“, navela je Nedeljković.

Prema njenim rečima, srpska ramonda je nešto rasprostranjenija na Balkanskom poluostrvu i može se naći, osim u našoj zemlji i u Severnoj Makedoniji, Grčkoj, Albaniji i Crnoj Gori, dok se Natalijina ramonda može naći u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Grčkoj.

„Feniks biljke“

Bogosav Stojiljković, mlađi stručni saradnik Zavoda za zaštitu prirode, kazao je da su Natalijina i srpska ramonda bile široko rasprostranjene na ovim prostorima, dok je još vladala tropska i suptropska klima. Međutim, tokom duge geološke istorije, došlo je do promene klimatskih uslova i ramonde su jedino utočište našle u klisurama.

„Natalijina i srpska ramonda u poslednje vreme imaju neku tendenciju opadanja broja (brojnosti), ali je izuzetno mala s obzirom da uglavnom traže staništa koja su nepristupačna. Na mestima gde je dostupna ljudima, uglavnom je ugrožavaju kolekcionari biljaka, koji je sakupljaju za herbarijske zbirke ili za neku vrstu ilegalne trgovine“, izjavio je Stojiljković.

Prema njegovim rečima, Natalijina i srpska ramonda, zanimljive su kolekcionarima između ostalog i zbog toga što spadaju među malobrojne cvetnice koje su sposobne da prežive i u veoma nepovoljnim vremenskim uslovima.

„Kada na staništu nema dovoljno dostupne vode, te biljke stupaju u stanje mirovanja, odnosno stanje anabioze. U stanju mirovanja biljka može da bude mesecima, čak i godinama. Kada se na staništu pojavi voda, jedna kap je dovoljna da biljka oživi i zato mnogi te biljke nazivaju „feniks“ biljkama“, istakao je Stojiljković.

Srpska i Natalijina ramonda cvetaju tokom maja i juna, a da li će procvetati ranije ili kasnije zavisi kako od vremenskih uslova i nadmorske visine na kojoj rastu. Staništa srpske ramonde su na nadmorskoj visini od 150 metara do 1.800 metara, a staništa Natalijine ramonde od 350 metara do 2.150 metara.

Izvor: nova.rs

Selfiji zdravstvenih radnika se koriste za prodaju neproverenih medicinskih terapija ogromnoj globalnoj publici ove aplikacije. Na divljem zapadu slabo regulisanih suplemenata ishrani, mnogi brendovi profitiraju.

Malinda Vikli je prošle nedelje spasila jedan život. Kao medicinska sestra u hitnoj službi u Čikagu, pomogla je u lečenju čoveka u respiratornom zastoju – a ranije prošlog meseca, učestvovala je u reanimaciji pacijenta koji je hitno primljen u bolnicu zbog srčanog zastoja. I on je preživeo.

Ali, prema viralnim videima na TikToku, nedavno je otpuštena i sada je zauzeta prodajom medicinski sumnjivih pilula i praškova, od hranljivih materija iz kravljeg kolostruma (prvo mleko) do pojačivača moždanih funkcija, za više od milijardu korisnika ove platforme.

„Posle 417 dana rada kao dijetetičarka, slučajno sam otpuštena nakon što sam zatrudnela. Zato evo zdravstvenih trikova koje nisam mogla da podelim sa svojim pacijentima“, čini se da Vikli govori na Tiktoku promovišući Mirikal Mu, dodatak ishrani iz kravljeg kolostruma koji se hvali kao „najpreporučeniji proizvod na Tiktoku“. Takođe se pojavila na stranicama koje promovišu sličan proizvod pod imenom Vonder Kov.

Krađa identiteta

Malinda Vikli je medicinska sestra u hitnoj službi, ne dijetetičarka. Nikada nije otpuštena niti je trudna. Nikada nije koristila kolostrum i čak ne zna ni šta ti dodaci ishrani rade. I nikada nije dala dozvolu Mirikal Muu ili Vonder Kovu da koriste njenu sliku kako bi prodavali svoje proizvode.

Ona je samo jedna od mnogih licenciranih medicinskih radnika čija su lica i kvalifikacije ukradeni sa društvenih mreža i ponovo iskorišćeni kako bi prodavali sumnjive dodatke ishrani i dezinformacije o zdravlju korisnicima Tiktoka širom SAD-a i Evrope – bez njihovog znanja ili dozvole.

„Kako ljudi zarađuju koristeći moje lice?“ rekla je Vikli, koja je za Forbes rekla da se oseća napadnuto i povređeno, iako su fotografije preuzete sa njenih javnih društvenih mreža. „Ljudi su prevareni“ i potencijalno dovedeni u opasnost, dodala je, jer kod mnogih dodataka ishrani ne postoji način da se garantuje da je ono što mislite da je u boci zapravo ono što uzimate. (Istraživanja su pokazala da su dodaci ishrani ponekad mešani sa neodobrenim ili zabranjenim lekovima koji nisu navedeni na etiketi i mogu biti štetni.) A da ne pominjemo da je Malindina karijera i reputacija na kocki.

„Šta ako neko ko je kupio proizvod mene vidi u hitnoj službi, a onda im se nešto desi – onda će mene kriviti za to?“, rekla je Vikli (takođe pokreće svoj centar za blagostanje, ali osnovni dodatak koji preporučuje je vitamin D). „Ovu situaciju više ne shvatam olako“.

„Kako Tiktok dozvoljava ovakvu situaciju?“, dodala je. „Oni su milijarderska kompanija; trebalo bi da reše ovaj problem“.

Portparol Tiktoka Masau Kulinane rekao je da kompanija pregleda sadržaj i naloge i nastaviće da uklanja sve one koji krše politike Tiktoka. Forbes je koristio alat za prijavljivanje Tiktok naloga kako bi označio nekoliko ovakvih postova, uključujući i one sa Vikli, kao „dezinformaciju“, „prevaru“ ili „nepoželjan sadržaj“. U roku od 30 minuta, vraćeni su kao – „bez povrede“.

Kulinane je takođe rekao da Tiktok ima stroge politike za dodatke ishrani i zahteva od prodavaca da pre listanja ovih proizvoda na Tiktok prodavnici podnesu dokumentaciju o američkom označavanju hrane.

„Prirodni ozempik“

Korišćenje prestiža lekara i medicinskih sestara kako bi se legitimisali zdravstveni lekovi ili velnes trendovi nije novo. Ali društvene mreže su olakšale plasiranje ovakvih tvrdnji publici koja daleko premašuje milione gledalaca dnevnih emisija, a Tiktok je posebno uspeo da pretvori ono što je viralno na mreži – uključujući skupe lekove bez recepta koji obećavaju da će rešiti vaše probleme – u stvarne trendove koji podstiču industriju dodataka ishrani u SAD-u vrednu 30 milijardi dolara.

Nedavno je platforma iznenada lansirala nepoznatu supstancu zvanu Berberin čineći je široko slavljenom kao „prirodni ozempik„ i jeftiniju, dostupniju alternativu popularnom dijabetes leku koji mnogi sada uzimaju radi mršavljenja (u stvarnosti, berberin do danas nije pokazao značajan uticaj na težinu i ima sporedne efekte poput zatvora i dijareje). Tiktok je takođe doveo do naglog porasta prodaje hlorofilne vode (obećavajući svetliju kožu i bolji dah) i praha od zelenog povrća (obećavajući manje nadimanje i jači želudac), ali i tu nedostaju naučni dokazi.

„Ove kompanije koje koriste moje fotografije potpuno prevare ljude i reklamiraju ih za stvari za koje ja ne bih stavila svoje ime“, kaže medicinska sestra iz intenzivne nege Ešli Lorena Adkins.

Pretražujući sedam miliona postova na moćnom heštegu „TikTok Me Naterao Da Kupim“, možete pronaći nutritivne super-praškove, himalajsku smolu i dodatke prirodnom dezodoransu među najpopularnijim rezultatima. Na TikTok šopu, korisnici mogu pregledati dodatke po „zdravstvenim benefitima“, poput metabolizma i imuniteta, i „uzrastu“.

Neki od najpopularnijih dodataka na TikTok šopu za „Mlade“ su kreatinski praškovi (često ih koriste bodibilderi) i takozvane pilule za energiju i fokus za koje tvrde da su dobra alternativa za Aderal. (Kulinane, portparol TikToka, rekao je da je TikTok šop dostupan korisnicima starijim od 18 godina.). I iako neki aditivi mogu biti opasni, posebno za tinejdžere i mlađe, mnogi brendovi koji stoje iza njih profitiraju.

Forbes je pronašao desetine TikTok naloga – sa stotinama hiljada pratilaca i desetinama miliona lajkova – koji promovišu razne dodatke ishrani i ponekad sumnjive zdravstvene tvrdnje koristeći fotografije ukradene sa društvenih mreža pravih lekara, medicinskih sestara i stomatoloških stručnjaka.

Osim kravljeg kolostruma, hranljivog mleka koje životinje proizvode nakon porođaja, koje je pretvoreno u praškove koji obećavaju čuda za varenje i imuni sistem, tu su i takozvani nootropici, koji navodno imaju pozitivne efekte na mozak, i druge tinkture namenjene podsticanju rasta kose.

Svi ti nalazi prate sličan obrazac: Postovi prikazuju mlade ženske medicinske radnike u uniformama, sa radnim identifikacionim karticama ili stetoskopima, zajedno sa provokativnim tvrdnjama da su upravo otpušteni i da sada otkrivaju zdravstvene tajne koje im je bilo zabranjeno da dele. (Neki kritikuju velike farmaceutske kompanije; ekstremniji prikazi pokazuju ljude na samrti, priključene na aparate, iznoseći medicinske istine koje bi želeli da su znali ranije.)

Slede foto prezentacije koje mešaju opšte zdravstvene savete sa reklamama za dodatak ishrani, za koji se gledaoci podstiču da kupe putem TikTok šopa ili Amazona preko linka u biografiji. Nalozi ne otkrivaju ko stoji iza njih.

„Ja propovedam praksu zasnovanu na dokazima i zdravstvenu negu, i mnoge od ovih kompanija koje koriste moje fotografije potpuno varaju ljude i reklamiraju ih za stvari za koje ja ne bih stavila svoje ime„, rekla je Ešli Lorena Adkins, medicinska sestra iz intenzivne nege u Arizoni.

Stara Instagram fotografija Adkins na njenom poslednjem radnom danu u bolnici pre nego što je rodila drugo dete sada se koristi kako bi se promovisali Mirakl Mu i Vonder kau na TikToku. (Prijavila je postove putem aplikacije i kaže da „ponekad budu uklonjeni, ali većinom ne.“)

Prodaja ovakvih dodataka u SAD-u je „prosperitetna“, kaže dr. Piter Koen, vanredni profesor na Harvard medicinskoj školi, koji nadgleda istraživački program dodataka ishrani u Kembridž zdravstvenoj alijansi. „To je odlična taktika za one koji žele da prodaju nešto što vam ništa ne koristi„.

Pogledajte samo TikTok šop za „#1 pilulu za rast“ koja košta skoro 400 dolara za godinu dana, ili Amazon za japanski kolagen napitak od matičnih ćelija koji košta više od 2.000 dolara za pakovanje od 12 komada. (To je tečnost koja „izvire iz dubokih morskih područja“ u službi „vitkije siluete.“)

„Razlog zašto su dodaci savršeno područje u koje treba ući, ako želite da obmanete potrošače o zdravstvenim efektima vašeg proizvoda, jeste to što zakon štiti reklamiranje – praktično omogućavajući vam da promovišete dodatak kao da ima koristi za ljude“, rekao je Koen. U SAD-u, „nisu vam potrebni nikakvi dokazi iz kliničkih studija, dokazi da bilo koji sastojak u vašem dodatku radi na taj način, i svakako nisu potrebni dokazi da je vaš dodatak ikada bio testiran“.

Dok god influenseri, brendovi ili društveni mediji izbegavaju određeni jezik o bolestima, kao što su eksplicitna obećanja da će pilula sprečiti ili izlečiti, „proizvođači ili ljudi koji prodaju dodatke imaju veoma dug put da ih promovišu kako god žele“.

Ko je iza toga?

Vonder kau prave muž i žena farmeri Rob i Erika Diperslot, koji imaju oko 17.000 krava širom Kalifornije i Kolorada. Jedan TikTok nalog koji promoviše Vonder kau prah (65 dolara) i kremu (35 dolara) na TikTok šopu, @wonderhealthmania, privukao je više od pet miliona lajkova i izgradio publiku od preko 250.000, otkako je počeo da postavlja fotografije ukradene od medicinskih sestara u decembru. (Slična strategija korišćena je i na Fejsbuku.)

Vonder kau i Mirakl mu nisu odgovorili na višestruke zahteve za komentar, uključujući i pitanje da li su njihovi dodaci ispitivani. Marketing za oba proizvoda tvrdi da su podržani naučnim istraživanjima i da imaju dokazane rezultate.

Šanil Bikari, autor e-knjige „Kako dobiti ubojite trbušnjake u rekordnom vremenu“, osnivač je još jednog brenda dodataka koji se promoviše na ovaj način na TikToku. Njegova kompanija, Džast Flou, proizvodi nootropik nazvan Džinijus Majnd koji će „osloboditi vašu mentalnu prednost“ i koji je „#1 pojačivač mozga na Amazonu“, prema jednom TikTok nalogu.

Forbes je pronašao više od deset takvih naloga, sa više od 2,5 miliona lajkova, koji promovišu dodatak za kognitivno zdravlje u viralnim postovima koristeći fotografije medicinske sestre Vikli, jednog stomatologa iz Džordžije i mnogih drugih medicinskih radnika.

Bikari je rekao da njegova kompanija ne poseduje ili ne kontroliše TikTok naloge i da „ostajemo posvećeni isporuci visokokvalitetnih proizvoda podržanih naučnim istraživanjima“. Kada je upitan da uputi Forbes na ta naučna istraživanja, rekao je: „Nismo u mogućnosti da otkrijemo daljnje informacije u skladu sa ugovorima o poverljivosti“.

„Bili smo zabrinuti kada smo saznali za neovlašćenu upotrebu ličnih fotografija licenciranih lekara i medicinskih sestara na određenim TikTok nalozima koji mogu biti povezani sa našim brendom“, rekao je preduzetnik iz Engleske putem e-pošte. „Iako se angažujemo sa trećim podmrežama u marketinške svrhe, težimo da obezbedimo poštovanje etičkih smernica. Međutim, priznajemo da, uprkos našim najboljim naporima, neki slučajevi mogu proći neprimećeno“.

Koen, profesor sa Harvarda koji vodi istraživanje dodataka u Kembridžu, rekao je da nootropici imaju malo dokazanih koristi i da je kolostrum oblast aktivnog naučnog istraživanja gde su potrebna dodatna istraživanja.

On je takođe rekao da značajan deo originalnih sastojaka u većini dijetetskih dodataka u SAD zapravo dolazi iz Kine. „Industrija želi da o tome ćuti jer mislim da im se ne sviđa narativ da su ovi dijetetski dodaci na našim policama prodavnica poput Volgrinsa i CVS-a često zasnovani na sastojcima iz Kine“, rekao je za Forbes.

TikTok je u vlasništvu kineskog tehnološkog diva Bajt Dens, a stručnjaci kažu da bi platforma mogla biti izuzetno vredan alat dok Bajt Dens ulazi u farmaceutsku industriju u SAD-u, sa potencijalom da kineskim proizvođačima lekova pruži uvide o zdravstvenim problemima Amerikanaca i na koje dodatke troše.

„Ako biste mogli da pronađete način da prodajete proizvode koji bi bili privlačni njima“, rekao je jedan stručnjak za Forbes ranije ove godine, „možete zamisliti razvoj robusne farmaceutske industrije ili konkurentnog proizvoda, a zatim ga reklamirati na TikToku“.

‘Pokušaj da se zadrži more’

Iako je Uprava za hranu i lekove zadužena za obezbeživanje tačnosti i istinitosti deklaracija na dodacima, jednom kada se pilule ili zdravstveni proizvodi objave na internetu, ulaze u regulatorni Divlji zapad, rekli su stručnjaci za Forbes.

Reklamiranje na društvenim medijima teorijski spada pod Federalnu trgovinsku komisiju, i agencija je u prošlosti pokrenula postupke sprovođenja zakona protiv proizvođača dodataka koji promovišu prevarene ili obmanjujuće zdravstvene tvrdnje. Ali mala agencija sa nedovoljno resursa muči se da održi korak sa bujajućim i brzim svetom influensera na društvenim medijima, i ko kaže šta na aplikaciji koju koristi 150 miliona Amerikanaca.

Ljudi će pokušati da vam prodaju stvari na TikToku, na društvenim medijima, i tvrditi da imaju lek za sve. Ali nema jednostavnih rešenja

„Ovo je kao pokušaj da se zadrži more“, rekao je Dejvid Vladek, bivši direktor Kancelarije za zaštitu potrošača Federalne trgovinske komisije. „Jednostavno postoji cunami ovih stvari“.

Vladek je rekao da iako je zabrinjavajuće što ovi TikTok postovi za sumnjive dodatke izgledaju kao da dolaze od ljudi sa medicinskim iskustvom, lekari i medicinske sestre čije su fotografije pogrešno korišćene verovatno neće imati mnogo uspeha sa pravnim postupcima, a odštete bi bile skromne. (TikTok je takođe zaštićen: prema članu 230 Zakona o pristojnosti komunikacija, ne može se pravno smatrati odgovornim za većinu onoga što korisnici objavljuju na platformi.)

Osim ako TikTok ne reši problem, prosvećeni TikTokeri – pa čak i lekari, očigledno – sami obavljaju posao prepoznavanja i opovrgavanja.

„Ljudi će pokušati da vam prodaju stvari na TikToku, na društvenim medijima, i tvrditi da imaju lek za sve, ali nema jednostavnih rešenja“, rekao je TikToker po imenu Dr Majkl u nedavnom videu u kojem ističe kako se lice stomatološke higijeničarke u Džordžiji pogrešno koristi. „Obično iznosim studije i dokaze da potkrepim ono što kažem – ali za ovu hrpu sranja, to mi stvarno nije potrebno.“

„Ako zvuči previše dobro da bi bilo istinito“, dodao je dr Majkl, „verovatno i jeste“.

Izvor: forbes.n1info.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Sadu, u saradnji sa Policijskom upravom u Somboru, rasvetlili su četrnaest krivičnih dela teška krađa i uhapsili osumnjičene, R. N. (67) iz Odžaka i G. M, državljanku Bosne i Hercegovine.
Sumnja se da su oni, na području Sombora i Novog Sada, provaljivali u stanove i krali novac, zlato i ručne satove.

Takođe, sumnja se da su pre dva dana u Vrbasu provalili u kuću i ukrali nakit, čekovnu knjižicu i ručni sat.

Policija ih je uhvatila ubrzo nakon toga i kod njih pronašla ukradene predmete koji su vraćeni vlasniku.

R. N. i G. M. je određeno zadržavanje do 48 sati i biće privedeni, uz krivičnu prijavu, osnovnom javnom tužiocu u Vrbasu.

Otvaranje 65. godišnje izložbe foto kino video kluba „Rada Krstić” Sombor i 9. Izložbe fotografija stanovnika Zapadnobačkog okruga biće održano u petak, 8. marta od 18 časova u sali za tematske postavke Gradskog muzeja Sombor.

Ekipa Goks In-a slavila je derbiju 10. kola Prve Vojvođanske lige Severa nad ekipom Apatina. Somborke su pobedile dojučerašnjeg lidera prvenstva i jesenjeg prvaka lige maksimalnim rezultatom, po setovima 18:25, 18:25, 23:25. Bila je ovo njihova šesta uzastopna prvenstvena pobeda, treća u prolećnom delu šampionata. Trenutno su na trećem mestu sa 23 boda.

Prvi je drugi tim Spartaka koji ima 27 bodova, a Apatin je pao na drugu poziciju sa 24 boda.

U narednom kolu Goks In gostuje četvrtoplasiranoj Subotici. U rangu više, Volejstars je zadržao lidersku poziciju na tabeli pobedom u Vršcu nad istoimenom ekipom sa 1:3 (19:25, 13:25, 25:22, 21:25). Kljajićevčanke su prve sa 37 bodova, tri više od ekipe Srem 2 koja je ovog vikenda pobedila NS Volej tim. Drugi somborski predstavnik (CVS Elbraco Tehnolend) je u ovom kolu odmarao.

Muška ekipa Sombora upisala je treću vezanu pobedu. U proteklom kolu u Subotici je savladan drugi tim Spartaka sa 1:3 (21:25, 22:25, 25:18, 22:25). Somborci su i dalje drugi tim lige iza kulskog Hajduka koji ima maksimalni učinak nakon deset odigranih mečeva. U sledećem kolu u Somboru gostuje Maglić 1953.

Izvor: somborsport.org

Operateri mobilne telefonije mts i Yettel povećali su cene od 1. marta, a A1 je najavio poskupljenje usluga od 1. aprila.

Za korisnike usluga prve dve kompanije, rok za raskid ugovora, ukoliko korisnici ne žele da plaćaju više, je istekao upravo 1. marta, pošto su krajem januara obavestili korisnike.

Mada mnogi ta obaveštenja nisu videli. Neki korisnici mts su iznenađeni, a neki tvre da su dobili SMS.

Korisnici Yetella se žale da nisu ni primetili obaveštenje koje je sitnim slovima odštampano na prošlomesečnim računima.

Korisnici usluga A1 imaju 30 dana na raspolaganju da raskinu ugovore bez naknade ako ne pristaju na poskupljenje.

Međutim, ovo simultano poskupljenje sva tri operatera u kratkom roku čini pravo potrošača da raskinu ugovor bez naknade, ukoliko se ne slažu sa proenom cene, koje im garantuje Zakon o elektronskim komunikacijama, besmislenim.

Naime, u teoriji, ako potrošaču ne odgovara promena cene koju ima u ugovoru, on bi mogao za poskupljenje da kazni kompaniju odlaskom kod drugog opratera. Ali kada sva tri poskupe, šta onda?

Jovan Ristić iz Udruženja potrošača Efektiva ocenjuje da ovakvo ponašanje operatera ukazuje da naše telekomunikaciono tržište nije pravo tržište.

„Nema validnih razloga za poskupljenje. Oni se pozivaju na inflaciju, ali nama inflacija pada, država se svim silama trudi da je obori. Posebno nema validnih razloga da se ta poskupljenja dese istovremeno. Mislim da bi Komisija za zaštitu konkurencije trebalo da se pozabavi ovime. Ovo je simulacija tržišta“, napominje on.

On ističe i da je ovo razlog zašto treba imati i četvrtog mobilnog operatera.

Ristić ističe i da neki operateri imaju praksu odugovlačenja kada korisnik hoće da raskine ugovor.

„Govore ljudima kako treba kompanija da dozvoli da se ugovor raskine, da mora da se čeka na to… Građani treba da znaju da raskid ugovora nastaje u trenutku kada potrošač izjavi raskid. Nema šta kompanija da odobrava. Jedino može da se za raskid plaća naknada štete i u tom slučaju treba operateri da predoče korisnicima koliko će to da ih košta, pa oni da odluče da li hoće ili neće da raskidaju.

Pošto ljudi uglavnom idu u poslovnice, pa im tamo govore kako ne mogu odmah da raskinu ugovor, najbolje da pošalju poštom zahtev za raskidom ugovora“, savetuje Ristić.

On kaže da kada je donošen Zakon o elektronskim komunikacijama, to je rađeno netransparentno, na sve načine se pokušala izbeči javna rasprava i kao rezultat nijedno udruženje potrošača nije učestvovalo u njegovoj izradi.

„U avgustu 2021. godine održana je ta javna rasprava koja je trajala jedan dan. Nigde nije bilo poziva za nju, a to znam jer sam tražio tu informaciju. Na kraju su tu učestvovali samo predstavnici operatera. Da jeste bio neko sigurno bi se pobunio protiv toga da kreditni biro registruje obaveze prema telekomunikacionim kompanijama, što je prošlo u zakon“, napominje on.

Ristić ističe da treba mobilnim operaterima zabraniti da menjaju uslove ugovora na određeno.
„Ovako, ako mogu ugovor na određeno da menjaju, kakva je razlika između ugovora na određeno i neodređeno?“, pita se on uz napomenu da ovakva istovremena poskupljenja obesmišljavaju pravo potrošača da raskine ugovor.

Izvor: danas.rs

Nismo sigurni da li koristite ovu opciju kada je u pitanju Google Maps, ali bi vam dosta pomoglo ukoliko biste je primenili.

Ažuriranje kućne adrese u Google Maps aplikaciji omogućava vam da pronađete najkraće rute bez saobraćaja kada negde idete.

Takođe, možete da nađete restorane, neke atrakcije ili neke druge lokale u okolini. Promena adrese je laka, koji god operativni sistem da koristite.

Android

Najlakši način da ažurirate kućnu adresu je da koristite aplikaciju Google Maps na telefonu. Evo kako da to uradite za Android:

* Dodirnite svoju sliku ili inicijale u gornjem desnom uglu
* Idite na Settings -> Edit home or work
* Odaberite meni sa tri uspravne tačke (⋮) pored vaše adrese.
* Izaberite Edit home.
* Zatim X pored vaše trenutne adrese u polju za pretragu.
* Unesite svoju novu adresu u polje za pretragu i odaberite adresu koju je predložio Google
* Proverite informacije na ekranu i odaberite Done.

iOS

Korisnici iPhone-a i iPad-a mogu da promene kućnu ili poslovnu adresu takođe preko aplikacije Google Maps. Evo kako:

* Otvorite Google Maps
* Dodirnite ikonu profila u gornjem levom uglu
* Otvorite Settings
* Odaberite Edit home or work
* Idite do menija Labeled
* Odaberite ikonicu sa tri tačke pored Home i izaberite Edit home
* Uklonite svoju trenutnu adresu i dodajte novu.

Izvor: b92.net

Švedske prosvetne vlasti odlučile su da u škole vrate što više knjiga, umesto tableta, računara i drugih digitalnih pomagala. Kako je objasnilo švedsko ministarstvo prosvete u nauke, "digitalna sredstva za učenje treba da se uvode u nastavu samo u uzrastu u kome promovišu učenje učenika i ne ometaju ga". Švedska vlada takođe neće slediti predlog Nacionalne agencije za obrazovanje za digitalnu strategiju, jer su je, kako je objašnjeno, kritikovali su je neuronaučnici i pedijatri.

Svaki osmi vukovac, oko 35 odsto osmaka imalo dvojku iz matematike: Šta otkriva izveštaj Zavoda za vrednovanje kvaliteta
Zbog čega su se vlasti Švedske, zemlje koja se može nazvati pionirom osavremenjivanja i digitalizacije nastave, odlučile na ovako "drastičan" korak i šta drugi mogu iz tog primera da nauče. Švedsko ministarstvo prosvete dalo je opširno objašnjenje.

"Sposobnost učenika da čitaju i razumeju ono što čitaju je osnova za učenje u svim školskim predmetima. Školska politika švedske vlade ima za cilj da se vrati osnovama i obnovi snažan školski sistem zasnovan na znanju, sa naglaskom u ranim razredima na osnovne veštine kao što su čitanje, pisanje i računanje", objašnjavaju iz tog ministarstva.

Kako dodaju, "najbolji uslovi za razvoj osnovnih veština čitanja i pisanja mogu se naći u analognim okruženjima sa analognim pomagalima".

"Zbog toga je važno da učenici mogu da rade sa olovkom i papirom i, na kraju, ali ne i najmanje važno, da imaju pristup udžbenicima i školskim bibliotekama sa osobljem“, kaže ministarka za škole Lota Edholm.

Pored toga, dobre veštine čitanja omogućavaju učenicima da se kreću svetom i steknu neophodna znanja i informacije, ali i da dožive radost čitanja – priliku da otkriju nove svetove i razumeju i druge i sebe.
"Postoje naučni dokazi da okruženja bez ekrana stvaraju bolje uslove za decu da grade odnose, koncentrišu se i uče da čitaju i pišu. Zbog toga je važno da se digitalna sredstva za učenje uvode u nastavu samo u uzrastu kada promovišu i ne ometaju učenje učenika. Stoga se mora pažljivo razmotriti upotreba takvih pomagala", navodi švedsko ministarstvo.

Kao su objasnili, učenicima u Švedskoj je potrebno više udžbenika.

"Fizičke knjige su važne za njihovo učenje, ali mnogim školama još uvek nedostaju odgovarajući udžbenici. Vlada je stoga uvela novu državnu subvenciju za koju direktori škola mogu da konkurišu za nabavku određenog nastavnog materijala za predškolske ustanove, osnovnu školu, osnovnu školu za učenike sa intelektualnim teškoćama, specijalnu školu i školu Sami. Ova državna subvencija može se koristiti za udžbenike koje proizvode izdavači, sa ili bez digitalnih komponenti, namenjene za upotrebu u učionici. Takođe je moguće konkurisati za državne grantove za priručnike za nastavnike. U 2023. godini izdvojeno je ukupno 685 miliona švedskih kruna (1 evro je 11,25 švedskih kruna), a od 2024. godišnje će se izdvajati 500 miliona švedskih kruna", dodaju iz ministarstva.

Ranije učenicima nije bio garantovan pristup udžbenicima, a odlukom švedskog parlamenta od 1. jula 2024. godine stupaju na snagu izmene Zakona o obrazovanju, kojima će se, između ostalog, obezbediti da učenici imaju pristup udžbenicima, drugim obrazovnim materijalima i drugim pomagalima za učenje.Vlada je zadužila švedski školski inspektorat da proveri pristup učenika udžbenicima i drugim nastavnim materijalima.

"Pristup dobroj beletristici i publicistici je neophodan da bi se inspirisala strast za čitanjem. Vlada je investirala kako bi omogućila predškolskim ustanovama i školama da kupuju više literature, kao i ulaganje u razvoj veština nastavnika kako bi se ojačale jezičke veštine, pismenosti i matematičke veštine učenika. Ulaganja u knjige i obuku za određene veština iznosiće 179 miliona švedskih kruna 2024. godine, nakon čega će slediti procenjenih 500.000 kruna godišnje", navodi švedsko ministarstvo.
Učenici treba da imaju pristup školskim bibliotekama sa osobljem jer školski bibliotekari i dobro opremljene školske biblioteke igraju važnu ulogu u promovisanju čitalačkog interesovanja i pismenosti, navode iz švedskog ministarstva i dodaju da će zbog toga vlada predložiti za tu namenu 216 miliona švedskih kruna u 2025. godini, nakon čega sledi procenjenih 433 miliona švedskih kruna godišnje. Vlada će takođe predložiti izmene i dopune Zakona o obrazovanju kako bi se učenicima omogućio pristup školskim bibliotekama sa osobljem.

Sposobnost nastavnika da biraju i koriste sredstva za učenje je ključna za kvalitet nastave i učenja, objašnjavaju švedske prosvetne vlasti.

"Prikupljeni naučno-empirijski podaci i dokazano iskustvo pokazuju da se osnovne veštine kao što su veštine odnosa, pažnja i koncentracija kao i sposobnost čitanja, pisanja i računanja najbolje stiču analognim aktivnostima u analognom okruženju. Fokus treba da bude na fizičkim knjigama u mlađem uzrastu, a digitalna pomagala za učenje treba da se koriste samo ako imaju pozitivan uticaj kako deca odrastaju, pod uslovom da se to radi selektivno i zasnovano na jasnoj naučnoj podršci i dokumentovanoj obrazovnoj dodatnoj vrednosti. Vlada je stoga zadužila Nacionalnu agenciju za obrazovanje da izradi opšte smernice ili preporuke, kao i prateći materijal o izboru i upotrebi sredstava za učenje u učionici", ističu iz švedskog ministarstva.

Trenutno je u predškolskom uzrastu obavezno da se deci obezbede digitalni uređaji u nastavnom panu i programu, a trenutno se sprovodi revizija takvih propisa.

"Nacionalna agencija za obrazovanje, koja trenutno sprovodi reviziju u oblasti digitalizacije u predškolskom programu, predložiće i izmene koje više neće zahtevati korišćenje digitalnih sredstava za učenje u predškolskim ustanovama. Svaka moguća upotreba digitalnih sredstava za učenje u predškolskim ustanovama treba da bude selektivna i zasnovana na jasnoj naučnoj podršci i dokumentovanoj obrazovnoj dodatnoj vrednosti. Konačni izveštaj treba podneti do 4. juna 2024. godine".

Takođe, odlučeno je da se nacionalni testovi i sredstva za ocenjivanje u osnovnim i srednjim školama više ne digitalizuju.

"Od januara 2024. nacionalni testovi i alati za ocenjivanje u osnovnim školama više neće biti digitalizovani. Naučno je dokazano da učenici nižih razreda osnovne škole najbolje uče uz pomoć olovke, papira i fizičkih knjiga. Nacionalna testiranja u osnovnim školama bi stoga takođe trebalo da se sprovode analogno", saopštava švedsko ministarstvo prosvete.

Pored toga, priprema se i studija kako da se ojača oblast čitanja i razumevanja pročitanog u nastavnim planovima i programima.
Kako bi se svim učenicima pružila prilika da čitaju švedsku i međunarodnu beletristiku, švedska vlada je predložila izradu spiskova za lektiru, kao pomoć nastavnicima u odabiru lektire.

Izvor: nin.rs