Sombor.info

Obratite pažnju na znake koji mogu da vam ukažu na stanja koja su povezana sa bolestima srca.

Srčana insuficijencija je doživotno stanje koje se javlja kada srčani mišić ne može da pumpa dovoljno krvi po telu da zadovolji svoje potrebe. Ovo stanje može biti uzrokovano srčanim udarom ili kardiomiopatijom, u kojoj su zidovi srčanih komora postali zadebljani ili ukočeni.

Nažalost, ovaj po život opasan sindrom pogađa više od 64 miliona ljudi širom sveta, prema podacima Nacionalnog instituta za zdravlje, i postao je glavni globalni zdravstveni prioritet poslednjih godina.

Srčana insuficijencija se ne može izlečiti i vremenom se može postepeno pogoršavati, ali simptomi kao što su iscrpljenost i kratak dah se često mogu kontrolisati. Međutim, postoji još jedan manje poznat simptom srčane insuficijencije koji se javlja ujutru, a zatim se pogoršava kako dan odmiče.

To su otečeni zglobovi i stopala. To je simptom srčane insuficijencije koji uzrokuje nakupljanje tečnosti. Medicinski naziv za ovo stanje je edem. Ako su oba skočnog zgloba, stopala ili noge otečena i situacija se ne popravi u roku od nekoliko dana, trebalo bi da potražite savet lekara.

Treba napomenuti da edem nije uvek posledica srčane insuficijencije. Zadržavanje tečnosti može biti rezultat alergijske reakcije, viška telesne težine ili jednostavnog predugo sedenja. Razni lekovi, kao što su steroidi i antidepresivi, takođe mogu uticati na zadržavanje tečnosti.

Pored otečenih zglobova, drugi simptomi srčane insuficijencije uključuju umor, vrtoglavicu i moguću nesvesticu. Može se javiti i uporan kašalj, i ubrzan rad srca, piše „Ladbible“, prenosi Index.hr.

Kreće projekat stvaranja “Divljih ostrva” i revitalizacije ribljih staništa u okolini Apatina. Ova oblast je poznata kao drugo najveće mrestilište na čitavom toku Dunava, što je još jedan razlog za ulaganje u njenu zaštitu.

Miodrag Perović, zadužen za ribarstvo u JP “Vojvodinašume”, potvrdio je na jučerašnjoj skupštini USR “Čikla” u Apatinu da ovo javno preduzeće sprovodi evropski projekat “Wildislands” koji ima za cilj kreiranja ostrva i obnove šume, kao čišćenje i obnavljanje ribljih staništa. Kroz revitalizaciju ribljih staništa, planirano je čišćenje i izmuljivanje kanala koji povezuje Petreš, Cigansku baru i Mišvald. Ovo će omogućiti bolje uslove za riblje staze i mrestilišta, što će doprineti očuvanju populacija riba i celokupnog ekosistema. U tu svrhu nabavljen je bager duge ruke koji će biti ključan u sprovođenju ovih radova, a koji će očistiti kanale i dunavce, omogućavajući ribama pristup mrestilištima. Važno je istaći da će radovi biti pažljivo vođeni kako bi se očuvala postojeća flora i fauna.

Planirano je da se nakon restauracijskih aktivnosti, novoformirana ostrva prepuste daljem prirodnom razvoju bez ljudskih intervencija. Ova “divlja” ostrva će dodatno biti zaštićena i ući će u prvi stepen zaštite u okviru buduće revizije granica Specijalnog rezervata prirode “Gornje Podunavlje”. Pored toga ova inicijativa će doprineti stvaranju eko-koridora duž Dunava, omogućavajući slobodno kretanje i migraciju različitih vrsta riba i drugih životinja.

Izvor: radiodunav.com

Opštinski kulturni centar Apatin, i tokom marta meseca, organizovaće brojne sadržaje za sve generacije. Na Velikoj sceni Doma kulture, ljubitelji umetnosti moći će uživati u pozorišnom i filmskom programu, Mala sala je rezervisana za književni program, dok će u galeriji Meander, pored izložbe koja je u toku, biti postavljena još dve nove do kraja meseca. Takođe, povodom izbora za sportistu godine i godišnjice NATO agresije, u Velikoj sali će biti upriličene prigodne svečanosti.

Program Kulturnog centra Apatin za mart:

Od 1. do 21. marta – Izložba slika Smiljane Čurić „Čudestva“, galerija Meander

16. i 17. mart – filmski program

20. mart – Svečanost povodom izbora za sportistu godine, Velika sala Doma kulture od 18 sati

21. mart – predstava „Ljubaf“ (Bane Zeremski, Elizabeta Đorđevska, Dubravko Jovanović), Velika sala Doma kulture od 20 sati

22. mart – promocija knjige autora Đure Vlaškalića „Damnatio memoriae – kažnjavanje zaboravom“, Mala sala Doma kulture od 19 sati

23. mart – izložba povodom godišnjice NATO agresije „Posebne jedinice policije iz Vojvodine u zaštiti otadžbine“, galerija Meander od 11 sati

23. mart – Svečana akademija povodom godišnjice NATO agresije, Velika sala Doma kulture od 12 sati

26. mart – predstava za decu iz PU „Pčelica“, Velika sala Doma kulture od 9:30h

29. mart – otvaranje izložbe fotografija Zorana Milutinovića, galerija Meander od 19 sati

30. mart – predstava za decu uzrasta od 3 do 12 godina „Spasa dosada“ (pozorište za decu Maksimus Art), Velika sala Doma kulture od 11 sati

Izvor: Radio Apatin

Nađa Komaneči danas ima 62. godine i ostvarena je žena, supruga i majka. Mi je pamtimo kao izuzetnu...

Kada pričamo o Nađi Komaneči, ne možemo da se ne setimo njene neverovatne borbe za goli život i način na koji se izborila sa nevoljama koje su je zadesile.

1976. godine u Montrealu, Nađa je prva u istoriji gimnastike dobila najveću moguću ocenu: 10. Komaneči je jedna od najpoznatijih gimnastičarki na svetu i zaslužna je za promociju sporta u svetu, a ovo je njena priča.

Kako je sve počelo?

Nađa je rođena u malom gradu u komunističkoj Rumuniji 1961. Otac joj je bio mehaničar, majka domaćica, imala je mlađeg brata. Nađa je rasla u srećnom i zdravom orkuženju. Majka je kao devojčicu upisala na gimnastiku. Do šeste godine već je razvila veliku strast prema sportu. Već tada je znala šta će biti kad poraste, piše Noizz.

A onda je primećuje najbolji trener gimnastike u Rumuniji - Bela Karolj i pita je da radi sa njim.

Sedmogodišnja Nađa i njeni roditelji su pristali na njegove uslove. Trenirala je oko tri sata svakog dana i samo nekoliko meseci kasnije je učestvovala na prvom gimnastičkom takmičenju na kom se nije proslavila, ali je zbog toga počela da radi još više.

Rumunska vlada je tada čula za Nađu i ponudili su joj da trenira u državnoj gimnastičkoj školi. Osim regularnih časova, trenirala je po osam sati svakog dana u nedelji.

Uskoro je postala jedna od najboljih u zemlji. Ušla je u ligu velikih. U 13. je putovala u Njujork gde se takmičila na Američkom prvenstvu i tamo je upoznala američkog gimnastičara Barta Konera, koji je mnogo kasnije postao značajan muškarac u njenom životu.

Imala je 14 godina kada je na Olimpijskim igrama prva u istoriji gimnastike dobila najveću ocenu 10. Iz Montreala je otišla s tri zlatne medalje.

Posle trijumfa se vratila u Rumuniju verujući da će nastaviti običan i tih život s porodicom, ali svet je od nje napravio zvezdu. Svi svetski mediji su pisali o Nađi, a rumunska vlada je nju i njenu porodicu nagradila jednomesečnim odmorom i novim automobilom.

Tada su stvari krenule nizbrdo. Roditelji su joj se razveli, a Nađa je bila razočarana i usamljena, bežala je u gimnastičku salu da bi zaboravila na probleme.

Onda je saznala još goru vest - rumunska vlada je primoravala da ostavi svog trenera Belu i da počne da radi sa stručnjakom po njihovom izboru. Tada je pomislila da nema izlaza, izolovala se i verovala je da jedino rešenje samoubistvo.

Popila je izbeljivač za veš, srećom- pronašli su je na vreme i odveli u bolnicu gde se potpuno oporavila.

Godine 1980. se takmičila na Olimpijskim igrama u Moskvi. Posle svih problema nije bila u uobičajenoj formi. Osvojila je dva zlata i dva srebra, ali nije bila zadovoljna sobom.

U vreme Olimpijade, tenzija između Rusa i Rumuna je bila na vrhuncu, a mnogi rumunski treneri su sumnjali u fer suđenje sudija. Zbog toga je Nađin trener Bela javno izrazio nezadovoljstvo, posle čega je s porodicom pao u nemilost političara.

Rumunska vlada je shvatila da može da iskoristi Nađu, pa su 1981. organizovali "Nadia Tour" na kojoj je ona nastupala širom sveta a fanovi su plaćali skupe ulaznice da bi je videli. Vlada je zaradila 250.000 dolara od turneje, a Nađa je dobila 1.000 dolara.

Kada je s timom otputovao u Ameriku, njen trener Bela je tražio azil za sebe i porodicu. Nađa je bila preneražena kada je shvatila da je omiljeni trener i najbolji prijatelj napustio i vratila se sama u Rumuniju.

Ovaj događaj je bio velika opomena za Rumune. Nađa im je i dalje trebala kao figura za naslovne strane i nisu smeli da rizikuju da je izgube. Zato su joj zabranili da napušta zemlju, prisluškivali su joj telefon, otvarali poštu i pratili je gde god je išla. Pričalo se da je maltretirao i zalostavljao sin Čaušeskua - Niku.

Sve to je nije sprečilo da upozna Konstantina Panaita. Na jednom takmičenju ga je srela i on joj je rekao da je i sam prebegao iz Rumunije. Ponudio joj je pomoć u bekstvu. Iako ga nije poznavala, jedino što je želela je da promeni život i pobegne iz zemlje. Zato je pristala.

Bekstvo kao u filmu

Nekoliko nedelja kasnije sa još pet begunaca je prateći Panaitove instrukcije preplivala Dunav i hodala kilometrima da bi došla do mađarske granice. Zahvaljujući tome što je bila poznata, primili su je u Mađarsku, a onda joj dozvolili da uđe u Austriju gde se našla s Panaitom. Zajedno su otišli u američku ambasadu gde joj je ponuđen politički azil i karta u jednom pravcu za Njujork.

U Americi je imala dosta ljudi - trenera Belu, još neke Rumune koji su pobegli, prijatelja gimnastičara Barta Konera, ali kad god je neko pokušao da je kontaktira, sve je išlo preko Panaita. Nikada joj nije prosleđivao pozive i nije nikome dozvoljavao da priča s Nađom. Imala je samo njega.

Talac

Uprkos tome je imala javne nastupe, Panait je uvek bio s njom. Bio je oženjen, a ljudi su pričali da su on i Nađa u vezi. Nađa je na ove glasine uvek odgovarala isto: "To je tajna." Tu rečenicu je morala da izgovara jer je Panait držao kao taoca.

Posle meseci takvog života Nađa je uspela da se poveri dobrom prijatelju koji je pripretio Panaitu. On se uplašio policije i pobegao sa celom Nađinom ušteđevinom od 150.000 dolara. Ostala je švorc.

Ljubavna priča

Polako je počela da se vraća u život i tada se setila starog znanca Barta Konera, s kojim se mnogo smejala i zbližila još na Olimpijadi u Montrealu. Pozvala ga je telefonom i njihovi telefonski razgovori su se nastavili godinu i po dana. Bart je pozvao Nađu da se preseli kod njega u Oklahomu i predložio joj da zajedno otvore gimnastičarsku školu.

Počeli su da žive zajedno, započeli posao i to je ujedno bio najsrećniji period u životu Nađe Komaneči. Venčali su se u Rumuniji 1996. jer ona je htela da se uda u rodnoj zemlji.

Nađa i Bart su paralelno sa školom gimnastike započeli nekoliko zajedničkih biznisa, a ona se često druži i sa holivudskim glumcima, a Kejti Holms joj je dobra prijateljica.

Godine 2006. Nađa je u 45. godini rodila prvo dete, sina Dilana.

Izvor: direktno.rs

Kada se voli, onda se voli svim srcem, makar bi trebalo tako. Atsrolozi kažu da sledeća četiri horoskopska znaka imaju najveći "emocionalni kapacitet" pa se u potpunosti predaju partneru/ki i izuzetno su posvećeni u vezi, odani i pritom veoma strastveni. Saznajte mišljenje stručnjaka za astrologiju, pa nam recite da li se to poklapa sa vašim iskustvom.

Ova četiri horoskopska znaka vole svim srcem pa su prvi carevi u ljubavi:

Lav

Vatreni i samouvereni znak voli snažnim intenzitetom. Lavovi daju celog sebe u emotivnim odnosima, iznenađuju voljenu osobu veličanstvenim gestovima i nepokolebljivom odanošću. Njihova ljubav je snažna, često impresionira one koji imaju dovoljno sreće da budu u njihovoj blizini.

Rak

Saosećajni i brižni vodeni znak nosi "svoje srce u rukavu". Tu su da daju najjaču emotivnu podršku. Veoma su predani partneru/ki, nikako ne dozvoljavaju da veza preraste u rutinu ili da se ljubavni odnos zanemari i rade to sasvim iskreno - od srca.

Ribe

Empatični vodeni znak voli da bezgraničnim saosećanjem. Krasi ih urođena sposobnost povezivanja sa drugima na dubokom emocionalnom nivou. Podržavaju konstantno voljenu osobu, tu su da pruže razumevanje i bujicu emocija.

Vaga

Znak harmonije pristupa ljubavi graciozno i diplomatski. Osobe rođene pod Vagom traže ravnotežu u emotivnim odnosima. Njihova ljubav je poput divne melodije, ispunjene razumevanjem i istinskom bliskošću, piše astrotalk.com.

Kolera, bolest je koja nije iskorenjena, kako mnogi misle - evo koji su simptomi i kako izgleda lečenje.

Kaže neko „kolera“ i odmah se pomisli na staru iskorenjenu bolest iz mračnih vekova za nama. Nažalost, nije tako. Iako smo u 21. veku i medicina je neviđeno napredovala, rizik od širenja kolere je opet tu.

I kako se to desilo?

Nedavno je mnoge iznenadila vest da je kruzer norveške kompanije sa 3.000 turista stavljen u karantin kod obale Mauricijusa nakon izveštaja da je izbila kolera na brodu.

A prošle godine Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je milijarda ljudi u 43 zemlje u opasnosti da oboli od kolere, prenela je Al Džazira.

Podaci kažu da je od 1817. godine u svetu bilo sedam pandemija kolere.

Koliko bi sve to trebalo da nas zabrine, za RTS je govorila dr Violeta Rakić, specijalistkinja epidemiologije iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Kolera – bolest

Kako je navela, kolera je crevno oboljenje koje izaziva bakterija vibrio kolere (Vibrio cholerae) i u svetu je trenutno u toku sedma pandemija ove bolesti.

„Kolera je bolest koja je i te kako prisutna u svetu. Zahvata više zemalja i više kontinenata, a ta sedma pandemija je počela 1961. godine u jugoističnoj Aziji, tek se sedamdesetih godina prenela u Afriku, a devedesetih na Ameriku i još uvek traje. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u svetu od ove bolesti oboli od 1,3 do četiri miliona ljudi, a nažalost imamo i preko 20.000 do 140.000 smrtnih slučajeva“, napominje doktorka.

Ovu bolest izaziva bakterija koja se u organizam unosi putem zagađene vode, odnosno hrane. Dakle, objašnjava doktorka, javlja se prvenstveno u onim sredinama gde nema dovoljno higijenski ispravne vode za piće i za druge potrebe. Kolera može da se javi i posle velikih prirodnih katastrofa kao što su zemljotresi ili poplave gde dolazi do urušavanja sistema vodosnabdevanja i sistema za odvod otpadnih materija.

Simptomi kolere

Kolera, kao i ostale bolesti, može da ide od lakih oblika, dakle lakih formi kliničkih ispoljavanja, pa do teških stanja. Kod teških stanja, može da dođe do čak letalnih ishoda i posle nekoliko sati od pojave prvih simptoma i znakova bolesti.

„Simptomi kolere su obilne učestale vodene stolice, tj. prolivi, koji mogu da budu praćeni povraćanjem, dakle jednim naglim gubitkom tečnosti iz organizma, koje uslovljava poremećaj elektrolita, slabost bubrega, a kod dece može da dođe i do pada nivoa šećera u krvi, tj. hipoglikemije. Ovi teški oblici bolesti mogu da budu letalni i do 50 odsto slučajeva. Međutim, velika većina je ipak sa blažom kliničkom slikom, tako da je letalitet kod takvih oblika kolere manji od jedan odsto, što je u principu dobra statistika“, napominje dr Rakić.

Inkubacioni period je od nekoliko sati do pet dana maksimalno, ali prosečno inkubacija iznosi od dva do tri dana.

Lečenje kolere

U zavisnosti od težine kliničke slike i lečenje može da bude različito.

Nekad je dovoljno napraviti rastvor elektrolita u kućnim uslovima, na osnovu preporuke izabranog lekara ili infektologa, kako bi se nadoknadila izgubljena tečnost iz organizma. Međutim, to važi samo kada su u pitanju lakši oblici.

„Teži oblici bolesti ipak moraju da se leče putem davanja infuzija intravenski i davanjem određenih antibiotika, tetraciklina“, napominje doktorka.

Jako je mala verovatnoća da se kolera prenese sa čoveka na čoveka jer infektivna doza koja je potrebna da bi došlo do pojave simptoma iznosi preko milion vibriona kolere. Čovek jeste rezervoar za ovu bolest, ali se ona ipak prenosi unošenjem zagađene vode, odnosno hrane u kojoj se nalaze velike količine bakterija.

Kolera u Srbiji

Poslednji slučajevi kolere u Srbiji zabeleženi su 1989. godine kada je registrovano 16 slučajeva u Dimitrovgradu. Takođe, 1984. su registrovana dva slučaja kod naših građana koji su se oboleli vratili u zemlju i koji su se zarazili na putovanju u zemlje u kojima je kolera endemska bolest.

„Mi naših slučajeva kolere nismo imali u dugom vremenskom periodu, tako da nema osnova za strah, ali je neophodna opreznost, posebno kada putujemo u rizična područja“, zaključuje dr Violeta Rakić.

Izvor: nova.rs

Paradajz je jedna od onih pristupačnih, običnih biljaka kod kojih stvar nije do kraja jasna: da li je paradajz voće ili povrće? Treba nam odgovor jednom zasvada.

Ukoliko i vi niste načisto sa tim da li je paradajz voće ili povrće, našli smo objašnjenje. Možda će vam paradajz biti jasniji, a možda i ne.

Botanički gledano, paradajz je bobica. Ima tanku koru, sočnu pulpu, mnogo semenki unutra. Evropljani paradajz smatraju voćem – ova reč znači i bobičasto voće.
Paradajz se dakle tradicionalno svrstava u povrće, ali iz perspektive botaničara, paradjz je voće koje jev definisano kao „jestivi dio semenašice koji služi za reprodukciju“.

Ipak, po svojoj nameni, paradajz je povrće: uzgaja se kao i većina ostalog povrća, koristi se u kulinarstvu kao povrće i, za razliku od bobičastog voća, služi se za ručak, a ne za desert.
Stoga je tehnički ispravno paradajz smatrati bobicom, ali zahvaljujući praktičnoj primeni, nazvati ovo voće povrćem takođe neće biti greška, piše healthy-food-near-me.com.

Dilema da li je paradajz voće ili povrće stigla na sud

U članku časopisa „Journal of the American Dietetic Association“ gde se raspravljalo o ovoj dilemi u nastavku definicije se navodi kako ona ne uključuje samo paradajz, već i krastavce.

Verovali ili ne sve je započelo još u SAD gde je upravo ova rasprava stigla pred najviši američki sud.

Naime, jedan uvoznik žalio se sudu tvrdeći da je paradajz voće te da ne treba platiti carinu, jer je u ono doba uvezeno voće bilo oslobođeno nameta. Slučaj se odužio, a sud je dobro provjerio sve botaničke i lingvističke posledice odluke i zaključio: paradajz je povrće!

Odluka suda iz 1887. godine je glasila: „Botanički gledano, paradajz je voće, ali u svakodnevnom govoru i upotrebi kod trgovaca ili kupaca, paradajz je kao i krastavac, povrće koje se uzgaja u baštama i koje se jede sirovo ili kuvano, i poput krompira, salate ili šargarepe, obično se servira kao posebno jelo ili deo nekog jela, a ne kao voće, koje se obično servira za desert.

Paradajz u Evropu stigao iz Srednje Amerike

Dugo se mislilo kako je sok od paradjza otrovan, tako da je ipak bilo problema u počecima upotrebe paradjza u gastronomiji. Tek kada se otklonila svaka sumnja u njenu otrovnost, paradjz je na velika vrata ušao u sve kuhinje sveta!

Danas je naprosto teško zamisliti kakva je bila mediteranska kuhinja bez paradjza. On se u potpunosti uklopio u poznata jela i neki kažu, uneo je je upravo onaj deo koji je nedostajao i po kojem danas prepoznajemo Mediteran, prenosi dnevnik.hr.

Paradajz je veoma hranljiv i bogat

Paradajz je bogat vitaminima, mineralima i antioksidansima. Nutricionist ističu koje su mu prednosti.

I jednom za svagda saznaćemo: paradajz je bobica ili povrće

Teško je poverovati, ali pre samo tri veka paradajz se smatrao otrovnim i uzgajao se isključivo u dekorativne svrhe, ne samo kod nas, već i u naizgled prosvećenoj Evropi. A to nije iznenađujuće – pripadaju porodici velebilja, čiji predstavnici zaista mogu naštetiti ljudskom zdravlju.

Može biti žute, zelene, crvene ili smeđe boje, veličine oraha ili težine pola kilograma, slatke su i mesnate ili sočnije i kiselkaste. Od paradajza se pripremaju salate, supe i sosovi, dodaju se prilozima i mesu, zatvaraju u tegle i suše na suncu.

Kada smo počeli da jedemo paradajz

Naučnici se još uvek ne mogu složiti oko mesta odakle potiče paradajz. Prema jednoj verziji, prvi put su uzgajani u Indiji. Prema drugoj, pojavili su se u Kini – potvrda za to su pronađene semenke paradajza, koje su već više od dvije hiljade godina. Najčešće mišljenje kaže da nam je paradajz došao iz Južne i Centralne Amerike.

Naziv biljke – paradajz – potiče od astečke reči „tomatl“, što znači „velika bobica“. Drugo ime – paradajz – došlo je od italijanske reči „pomo d’oro“, što znači „zlatna jabuka“. Danas je uobičajeno da se sama biljka zove paradajz, a njeni plodovi paradajz.

Paradajz je donet u Evropu u 20. veku iz Amerike. Pre svega, došli su u Španiju i Portugal. Kasnije se biljka proširila po Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i istočnoj Evropi. Dugo su se mnogi Evropljani odnosili prema ovoj kulturi s nepovjerenjem i uzgajali je samo u dekorativne svrhe – mali plodovi jarkih boja bili su divan ukras vrta. Paradajz je počeo da se jede tek krajem 17. veka, u isto vreme pojavili su se i prvi recepti sa ovim sastojkom.

Šta sve sadrži paradajz

Paradajz je važan proizvod za ljude sa biohemijske tačke gledišta.

Sadrži proteine, aminokiseline, polisaharide, karotenoide, organske kiseline, vlakna.
Osim toga, paradajz je pravo skladište vitamina i minerala potrebnih za osobu. Sadrži vitamine B (B1, B2, B5, B6, B9), vitamine C, K, H i PP, kao i kalijum, kalcijum, magnezijum, cink, gvožđe, hlor i sumpor, jod, fosfor, folnu kiselinu.
Paradajz sadrži važna biološki aktivna jedinjenja: karotenoide, polifenole i veliku količinu vitamina C.

Da li je paradajz zdrav

Godine 2017. Univerzitet u Ilinoisu, na osnovu studije koja je uključivala 700 ispitanika, otkrila je da likopen, koji se nalazi u velikim količinama u paradajzu, smanjuje rizik od raka prostate.

Druga studija je potvrdila prednosti likopena kod drugog raka – karcinoma bubrega. Osim toga, postoje brojne studije koje potvrđuju lekovito dejstvo likopena kod katarakte, pa čak i makularne degeneracije mrežnice – ova bolest se javlja kod starijih ljudi i podrazumeva odumiranje nervnih ćelija u mrežnjači.

Nekoliko paradajza dnevno pomoći će vam da dobijete pravu dozu likopena. Crveni paradajz sadrži više ove supstance, a u paradajz pastama i sokovima – količina likopena se povećava sa 000 na 7-13 mg.

Organske kiseline i vlakna koja se nalaze u paradajzu imaju pozitivan efekat na gastrointestinalni trakt – povećavaju proizvodnju enzima i izbacuju ustajalu žuč. Vlakna regulišu i nivo holesterola, a kalijum, kojim paradajz ima u izobilju, normalizuje rad srca.

Polifenoli smanjuju rizik od kardiovaskularnih i onkoloških bolesti. Vitamin C je snažan antioksidans koji jača imuni sistem. Ove korisne materije se ne sintetišuu u ljudskom telu same, pa se mogu dobiti samo hranom.

Paradajz ima minimalni sadržaj kalorija, što ga čini toliko popularnim među ljudima koji odravaju liniju. Osim toga, vlakna sadržana u paradajzu zasićuju telo dugo vremena i ne dopuštaju da se pojavi osećaj gladi.

Ko ne sme da jede paradajz

Preporučuje se minimiziranje ili isključenje paradajza iz ishrane kod gihta, čira, gastritisa, bolesti bubrega i povećane kiselosti želuca, a treba imati na umu da i alergičari treba da koriste paradajz s oprezom.

Može li se danas zamisliti kuvanje bez paradajza?

Danas je teško pronaći recept za prva i druga jela, gde god da se dodaje paradajz u bilo kom obliku. Sveži, pasirani ili sušeni paradajz dodajemo u supe, stavljamo ih u priloge kako bi ukus bio višestruki i zanimljiviji, a mesu da bi bilo sočnije i nežnije. Paradajz se čak koristi u pečenju i desertima, piše healthy-food-near-me.com.

Somborski predstavnici u drugoj rukometnoj ligi Vojvodine (grupa A) doživeli su poraze na startu prolećnog dela prvenstva.

Fenjeraš iz Sombor u nastavku šampionata doživeo je poraz na domaćem parketu od ekipe Rume sa 26:30 (8:13). Gosti su poveli od prve minute susreta. Bili su u konstantnoj prednosti dva do tri gola. Somborci su u 18. minutu prišli na gol zaostatka (7:8). Usledila je mini serija gostiju 3:0 za vođstvo od 7:11, da bi ubrzo na poluvremenu bilo 8:13.

Nastavak donosi nešto bolju igru Sombora koji je do sredine drugog dela prišao na samo gol zaostatka 20:21. Ipak, gosti nisu dozvolili iznenađenje i sa dva brza pogotka stekli su tri gola prednosti koja su uspešno sačuvali u finišu meča.

Stefan Ristić i Marko Veselovski bili su najzapaženiji igrači domaćeg tima sa šest pogodaka, dok su na drugoj strani Uroš Dragojlović i Aleksandar Mojisilović postigli po jedan više.

Dalmatinac je gostovao u Šidu gde je izgubio od domaćeg Radničkog 1958 sa 30:22 (22:9). Izjednačena igra viđena je samo u uvodnim minutama meča. Nakon toga domaći prave seriju 7:0 za vođstvo 12:5, da bi na poluvremenu bilo 22:9. Riđičanci drugi deo meča otvaraju mini serijom 5:0 i tako smanjuju visoku prednost Šiđana. Do kraja utakmice razlika se nije menjala, viđena je izjednačena igra oba tima, a domaći tim je zasluženo slavio. U poraženom sastavu Strahinja Ležajić i Milan Vagić sa po sedam golova ostavili su najjači utisak. 

U derbiju kola Putinci su savladali PIK Prigrevicu sa 23:21 (13:11) i tako uneli neizvesnost u prvenstvo. Prigrevčani sada imaju samo dva boda više od glavnog rivala u borbi za viši rang takmičenja.

U narednom kolu Sombor gostuje drugoplasiranim Putincima, dok će Dalmatinac ugostiti sastav Rume. Lider prvenstva će odmarati.

Izvor: somborsport.org

Ako se na intervjuu postave neprimerena pitanja, pravna zaštita može se potražiti na sudu, kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ili inspekcije rada.

Jedna od učestalih praksi na koju bi trebalo obratiti pažnju je zahtev poslodavaca, prilikom zapošljavanja, da kandidat dostavi potvrdu o neosuđivanosti.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević komentarišući zahteve poslodavaca, kaže da potvrda o neosuđivanosti zadire u privatnost bez obzira na to da li jesmo ili nismo osuđivani.

Ona je protumačila mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti o dostavljanju potvrde o neosuđivanosti.

"Zakonom je utvrđeno da se obrada podataka o ličnosti koji se odnose na krivične presude, kažnjiva dela i mere bezbednosti može vršiti samo pod nadzorom nadležnog organa ili, ako je obrada dopuštena zakonom, uz primenu odgovarajućih posebnih mera zaštite prava i sloboda lica na koje se podaci odnose. Kada je reč o obradi podataka o ličnosti u oblasti rada i zapošljavanja propisano je da se na obradu u oblasti rada i zapošljavanja primenjuju odredbe zakona kojima se uređuju rad i zapošljavanje i kolektivni ugovori. Odredbom člana Krivičnog zakonika propisano je da niko nema prava da traži od građanina da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti", objašnjava Pisarević.

To znači da se obradom podataka o krivičnoj osuđivanosti ili neosuđivanosti lica prilikom zasnivanja radnog odnosa povređuje načelo Krivičnog zakonika, iz čega proizlazi da poslodavac ne može u svrhu zaključenja ugovora o radu, odnosno u svrhu radnog angažovanja, od kandidata za zaposlenje tražiti potvrdu o osuđivanosti ili neosuđivanosti.

Takođe, poslodavac ne bi smeo kandidatu da postavi pitanja o njegovom bračnom statusu, seksualnoj orijentaciji, verskoj ili političkoj pripadnosti, planovima za budućnost ili bilo koja druga pitanja koja zadiru u lični život potencijalnog zaposlenog i ni na koji način ne utiču na posao za koji se konkuriše.

"Ipak, ne znači da diskriminatornih uslova, a naročito pitanja, u usmenom razgovoru nema. Neki od poslodavaca smatraju da im to što imaju svoj biznis daje za pravo da navedu šta hoće u oglasu, ali to nije tako. Zakoni isto važe za sve – za male i velike firme, preduzetnike, javna preduzeća ili međunarodne korporacije", rekla je ranije poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Zakon o zabrani diskriminacije propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.

"Zakon takođe propisuje da mogućnost za zasnivanje radnog odnosa ne sme biti narušena, kako bi sva lica koja traže posao imala jednake uslove, bez ikakve diskriminacije po osnovu pola, starosnog doba, fizičkog izgleda ili bilo kog drugog ličnog svojstva. Isti smisao imaju i odredbe Zakona o radu koje zabranjuju posrednu i neposrednu diskriminaciju zaposlenih i lica koja traže zaposlenje", zaključuje Brankica Janković.

Izvor: b92.net

Ako volite dokumentarne serije, na Netfliks je stigla "American Conspiracy: The Octopus Murders".

Radnja prati misterioznu smrt novinara Denija Kasolara dok istražuje navodnu zaveru pod nazivom "The Octopus", koja povezuje krađu špijunskog softvera, nerešena ubistva i velike skandale 20. veka.

Serija od četiri epizode isprepliće istraživačko novinarstvo, zločin i zaveru, a reditelj Zahari Treitc i fotoreporter Kristijan Hensen uspeli su da otkriju neke nove detalje o Kasolarovoj smrti.

Naime, Kasolaro je otputovao u Virdžiniju kako bi se susreo s nepoznatim izvorom, a potom je pronađen mrtav u hotelskoj kadi. Vlasti su rekle da je reč o samoubistvu, ali upozorenja koja je primao i o kojima je obavestio porodicu dovela su do sumnje oko toga ko je zapravo odgovoran za njegovu smrt

"Ono što se dogodilo Deniju, ali i meni i Kristianu, upozorenje je za sve", izjavio je redatilj Treitc.

Gledaoci ne mogu da se zasite ove serije, a na X-u pišu da bi svako trebao da je pogleda.

"Serija nije dramatična, ali je suluda. Obavezno je pogledajte", "Nakon ovoga, sumnjam u sve", neki su od komentara.

"Radnja je iznad većine pravih krimića, estetski, a posebno tematski", opisali su seriju kritičari "Rolling Stone-a".

Izvor: b92.net