Tokom tri vrtoglava meseca, Bela kuća je preokrenula decenije američke spoljne politike, najavila povlačenje svog prisustva sa kontinenta i zatražila brzo okončanje rata u Ukrajini – čak i ako bi to značilo da Ukrajina mora da prepusti deo svoje teritorije Moskvi - prenosi portal Reporter International.
Nova realnost je nešto na šta se Evropa tek treba da navikne, piše CNN. Ali 80 godina nakon što su američki i evropski saveznici primorali nacističku Nemačku na kapitulaciju, budućnost u kojoj je kontinent prepušten sam sebi u odbrani od ruske pretnje više nije hipotetička.
„Evropa je 80 godina živela u situaciji u kojoj se mir podrazumevao. I očigledno se činilo da je mir dolazio besplatno“, rekao je Roberto Čingolani, bivši italijanski ministar, a sada generalni direktor evropskog odbrambenog giganta Leonardo, za CNN prilikom nedavne posete sedištu kompanije u severnoj Italiji.
„Sada, iznenada, nakon invazije na Ukrajinu, shvatamo da se mir mora braniti“.
U poslednjih nekoliko godina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka počele su da ulažu sredstva u svoje zastarele vojske, nakon zastoja u potrošnji sredinom 2010-ih.
Međutim, moglo bi proći još nekoliko godina dok se efekti tih ulaganja ne osete na prvoj liniji. Broj vojnika, količina naoružanja i borbena spremnost u Zapadnoj Evropi opali su od kraja Hladnog rata.
„Visok nivo iscrpljenosti u ratu u Ukrajini bolno je ukazao na trenutne slabosti evropskih zemalja“, napisao je Međunarodni institut za strateške studije, tink-tenk sa sedištem u Londonu, u svom direktnom pregledu evropskih snaga prošle godine.
Države bliže ruskoj granici se kreću brže. Trampova administracija je pozdravila Poljsku kao uzor.
„Poljsku vidimo kao uzornog saveznika na kontinentu: voljnu da investira ne samo u njihovu odbranu, već i u našu zajedničku odbranu i odbranu kontinenta“, rekao je ministar odbrane SAD Pit Hegset u Varšavi tokom prvog evropskog bilateralnog sastanka tokom Trampovog drugog mandata.
Ali ažurnost Poljske u izdvajanju za odbranu ima više veze sa njenim sopstvenim, generacijama starim tenzijama sa Rusijom nego sa željom da se zasluži mesto u Trampovoj milosti.
Varšava i Vašington su u sukobu u Ukrajini. Poljska je godinama upozoravala Evropu na pretnju koju predstavlja Rusija, i nepokolebljivo je podržavala svog suseda dok brani teritoriju od Putinovog napredovanja.
Danas se većina američkih kopnenih i vazdušnih baza nalazi u Nemačkoj, Italiji i Poljskoj.
Američke baze u centralnoj Evropi predstavljaju protivtežu ruskoj pretnji, dok mornaričke i vazdušne lokacije u Turskoj, Grčkoj i Italiji podržavaju misije na Bliskom istoku.
Te lokacije predstavljaju „ključni temelj za NATO operacije, regionalno odvraćanje i globalnu projekciju moći“, navodi vašingtonski Centar za analizu evropske politike (CEPA), tink-tenk specijalizovan za evropska pitanja.
