Sombor.info

Prošle nedelje u Srbiji je počela da se primenjuje mera koja saobraćajcima omogućava privremeno oduzimanje vozila, a na meti policajaca do sada su se našli mahom mladi vozači, od 17 do 35 godina, koji su počinili neke od 18 prekršaja sa liste onih zbog kojih možete ostati bez vozila.

Prva „žrtva“ nove mere Zakona o bezbednosti saobraćajima na putevima prošlo petka bio je vozač (61) „folksvagen pasata“, koji je zaustavljen u Svetosavskoj ulici. Nakon što je odbio da se podvrgne alkotestiranju, oduzet mu je automobil, a policija je saopštila da je u prethodne dve godine taj vozač pravosnažno osuđen zbog odbijanja alkotesta, sa 2.03 promila alkohola u krvi.

Tokom prošle nedelje, kako je na RTS objasnio načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević, policija je oduzela osam vozila od počinilaca težih prekršaja, a najmlađi vozač kojem je oduzet automobil ima svega 17 godina, ali čak 18 registrovanih prekršaja. Mahom je reč o mladim ljudima, od 17 do 35 godina.

„Automobil će biti oduzet vozaču koji je pravosnažno osuđen za teže prekršaje, a u prethodne dve godine“, pojasnio je Lakićević.

Inače, oduzeta vozila ostajaće kod policije do okončanja sudskog postupka.

Lista prekršaja

Zbog novih zakonskih mera, nije zgoreg podsetiti se koji su to prekršaji koji će vas skupo koštati oduzimanjem automobila:

1. Vožnja pod dejstvom alkohola sa više od 1,2 promila;

2. Odbijanje alkotestiranja ili testiranja na opijate;

4. Prekoračenje brzine za 90 km/h u naselju;

5. Prekoračenje brzine za više od 60 km/h u zoni škole ili zoni „30“;

6. Prekoračenje brzine za više od 50 km/h u zoni usporenog saobraćaja;

7. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu suvozača;

8. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu koje nije predviđeno za sedenje (prtljažnik, instrument-tabla, zadnja polica, spoljnji delovi vozila i sl.);

9. Prolazak kroz najmanje dva crvena svetla na semaforu u razmaku kraćem od 10 minuta;

10. Preticanje kolone vozila preko pune linije;

11. Vožnja bez položene ijedne vozačke kategorije;

12. Vožnja tokom mere zabrane upravljanja vozilom;

13. Vožnja nakon oduzimanja vozačke dozvole zbog nakupljenih kaznenih poena;

14. Vožnja za vreme privremenog isključenja iz saobraćaja;

15. Vožnja noću na neosvetljenom putu bez ijednog uključenog svetla na vozilu;

16. Preticanje ili obilaženje vozila koje se zaustavlja ili se zaustavilo radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu;

17. Preticanje kolone pod pratnjom;

18. Nepropuštanje vozila pod pratnjom.

Crna statistika

Statistika o nesrećama za prošlu godinu je stravična. Praksa je pokazala da do nesreća dolazi usled neprilagođene brzine.

Tokom 2020. u nesrećama je poginulo ukupno 554 ljudi, a povređeno je više od 16.000, od čega 3.365 teže.

Ukupno je bilo 33.225 saobraćajnih udesa.

Izvor: n1info.rs

Postoji nekoliko vrsta ovakvih promena i mogu se naći bilo gde na telu.

Reč je o malim tačkama koje se najčešće nalaze na trupu, rukama i ramenima, a žene ih mogu imati i na dojkama. Ponekad se od njih granaju krvni sudovi u svim pravcima

Ako ste na koži videli crvenu tačku koju ranije niste imali, ne brinite, u pitanju je angiom – mali benigni tumor koji se sastoji od krvnih sudova i potpuno je bezopasan.

Postoji nekoliko vrsta i mogu se naći bilo gde na telu, a pojavljuju se iz dva razloga, a to su:

Godine života

Mnogi ljudi ih dobiju nakon 30 godina. Uglavnom su veoma male tačke koje se najčešće nalaze na trupu, rukama i ramenima, a žene ih mogu imati i na grudima.

Pojavljuju se zbog promena na koži i krvnim sudovima koje dolaze sa godinama. U ovom slučaju radi se o takozvanom angiomu u obliku minijaturne trešnje.

Zdravstveni problemi ili loš način života

Ako angiom izgleda kao tačka sa koje se granaju krvni sudovi, to može ukazivati na probleme sa jetrom, bolesti cirkulatornog sistema ili hormonsku neravnotežu u telu.

Ova vrsta se zove – pauk angiom. Pojavljuju se češće u detinjstvu i tokom trudnoće, a kada se pojave u velikom broju mogu da upozore na oštećenje jetre.

Kada treba da se obratite lekaru?

Ako primetite da se crvena tačka neočekivano promenila u veličini, obliku ili je počela da krvari, obratite se lekaru.

„Angiome ne treba lečiti osim ako krvare ili smetaju. Mogu se tretirati elektrodesikacijom, tečnim azotom ili laserom. Sve tri vrste tretmana obično daju dobar kozmetički rezultat. Elektrodesikacija se sastoji od dodirivanja kože električnom iglom i uništavanja krvnih sudova. Tečni azot je hladan gas koji se raspršuje na kožu pištoljem za prskanje ili se nanosi vatom. Laser koristi snop koncentrisane svetlosti – kažu stručnjaci sa američkog osteopatskog koledža za dermatologiju, napominjući da se angiomi ponekad ponavljaju nakon tretmana.

Prevencija

Najbolja prevencija angioma je zdrav način života i uravnotežena ishrana. Jedite puno voća i povrća, i ne zaboravite na zdrave masti poput onih iz avokada i maslinovog ulja. Ovo će pomoći da vaša koža ostane mlada i zdrava, prenosi 24 sata.hr.

Filijala Fonda u Somboru od ponedeljka 4. marta 2024. godine privremeno će raditi na novoj adresi, najavio je Fond PIO

Nova privemena adresa u ulica Venac Stepe Stepanovića br. 30

Do ove promene, kako javljaju iz Fonda PIO, dolazi zbog rekonstrukcije poslovnog prostora.

- U novim prostorijama će se nastaviti obavljanje svih poslova vezanih za penzijsko i invalidsko osiguranje - navodi se u saopštenju.

Telefonski brojevi ostaju nepromenjeni.

Neki od njih slučaj nazivaju „revolucionarnim uvidom u predatorsko ponašanje vrste“

Neverovatan snimak iz Južne Afrike uzbunio je naučnike širom sveta. Uhvaćen je trenutak kada je orka napala i ubila veliku belu ajkulu. Našoj vrsti nije poznato da se to ikada ranije dogodilo - poznato je da grupa orki napada i jede ajkulu, a postoje čak i snimci toga, ali nikada ranije nismo bili svedoci nijednog napada orke.

Snimljen na obali zaliva Mosel, video prikazuje orku po imenu Starboard kako jede ajkulu dugu oko 2,5 metara. Zašto je to šokantno? Jer očigledno orke više ne moraju da love u čoporima da bi pobedile svoje rivale, ali traženje obroka očigledno postaje solo aktivnost.

- Kada smo stigli na lokaciju u zalivu, osetili smo miris ulja iz jetre ajkule. Videli smo i mrlju na površini, pa smo shvatili da je tamo nedavno umrla ajkula. Onda smo videli peraje ajkule, što je izazvalo izvesno uzbuđenje, ali je splasnulo kada smo shvatili da se orka sa desne strane približava. On je bio taj koji je uhvatio ajkulu i tada smo još jednom videli koliko je moćno stvorenje - rekla je Ester Džejkobs iz inicijative za očuvanje mora Keep Fin Alive, koja je bila svedok događaja.

dr. Primo Mikareli iz Centra za proučavanje ajkula Univerziteta u Sijeni u Italiji takođe je bio na brodu Vhite Shark Africa u to vreme.

– Tokom dvadeset godina koliko dolazim u Južnu Afriku, primetio sam snažan uticaj koji ovi kitovi ubice imaju na lokalnu populaciju belih ajkula. Ipak, bilo je nezaboravno videti starboard kako nosi džigericu bele ajkule dok je plivala pored našeg plovila. Uprkos strahopoštovanju ovih predatora, sve više sam zabrinut za ekološku ravnotežu priobalnog mora – objasnio je on.

dr. Alison Tauner, koja je predvodila međunarodni tim koji je istraživao otkriće, rekla je da je zajednica iznenađena "zapanjujućim grabežljivcem ove životinje". Ona je video snimak nazvala revolucionarnim uvidom u predatorsko ponašanje vrste, za koje veruje da doprinosi našem razumevanju ponašanja ovih životinja.

- Predstavlja ponašanje bez presedana koje ističe izuzetnu sposobnost kitova ubica. Kao i ranije u Južnoj Africi, orke pokazuju tendenciju da izvlače i konzumiraju jetru velikih belih ajkula bogatu lipidima. To je specijalizovan način ishrane.

Ono čemu smo bili svedoci bila je orka, nazvana Desni bok – zbog oštećenog leđnog peraja – koja je sama onesposobila i pojela veliku belu ajkulu za neverovatna dva minuta. Ovo zapažanje dokazuje da najmanje jedna orka lovi sama, što dovodi u pitanje konvencionalno kooperativno lovačko ponašanje poznato u regionu, dodala je ona.

Dr. Sajmon Elven, stručnjak za ekologiju, ponašanje i status zaštite kitova, rekao je da ne treba zaboraviti da su orke pametni, vrhunski predatori. Vrlo brzo uče nove tehnike lova - sami ili od drugih. Zbog toga je praćenje i razumevanje ponašanja važno za njihovo bolje razumevanje.

- Kitovi ubice koji love ajkule verovatno su povezani sa širom dinamikom ekosistema - istakao je Elven, piše LAD Bible.

Pretprošlu nedelju obeležila je vest sa juga Srbije kada je podignut optužni predlog protiv 64-godišnjeg muškarca kome se na teret stavlja mučenje zmije otrovnice u svom stanu. Za ovo krivično delo zakonom je propisana novčana kazna ili kazna zatvora, a novčane kazne za ubijanje zaštićenih životinja kreću se od 1.200 do milion dinara.

Nedavno je Osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu podnelo sudu optužni predlog zbog krivičnog dela ubijanje i zlostavljanje životinja protiv 64-godišnjeg muškarca kome se na teret stavlja da je mučio zmiju otrovnicu u svom stanu, prenele su Južne vesti.

Kako su saopštili iz Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu, okrivljenom N. K. stavljeno je na teret da je tokom novembra i decembra 2023. godine u porodičnom stanu, u dva spojena plastična balona držao zmiju otrovnicu i time joj uskratio osnovne potrebe u pogledu slobodnog kretanja, fizičke aktivnosti i odgovarajućih klimatskih uslova u skladu sa potrebama vrste.

Iz Tužilaštva ističu da je za ovo krivično delo zakonom propisana novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine.

Kazne su propisane Pravilnikom o odštetnom cenovniku za utvrđivanje visine naknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste.

Ovim pravilnikom propisuje se odštetni cenovnik za utvrđivanje visine naknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na pojedine primerke strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta.

Propisane kazne za ubijanje zmija se kreću od 40.000 do 100.000 dinara u zavisnosti od toga koja je vrsta i koji je stepen njene zaštite.

Za ubistvo šarke i planinskog šargana novčana kazna iznosi 100.000 dinara, za ubistvo četvoroprugog smuka 50.000 dinara, za ubistvo šilca 50.000, a za sve ostale kazna iznosi 40.000 dinara.

Prema Zakonu o zaštiti prirode zabranjeno je hvatanje, držanje i/ili ubijanje zmija u svim fazama njihovog biološkog ciklusa, navodi master biolog iz Zavoda za zaštitu prirode Marko Divac.

„Uništavanje njihovih razvojnih oblika, jaja iako su prazna, legla, kao i područja njihovog razmnožavanja, odmaranja, ugrožavanje ili uništavanje njihovih staništa. Takođe, zabranjeno je uznemiravanje, naročito u vreme razmnožavanja, migracije i hibernacije ali i prikrivanje, držanje, uzgajanje, trgovanje, izvoz, prevoz, kao i javno izlaganje životinja uključujući sve njihove derivate (koža) i razvojne oblike (jaja)“, navodi Divac.

Prema članu 269 Krivičnog zakonika onaj ko ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kažnjava se novčanom ili kaznom zatvora. Ukoliko je reč o više životinja ili zaštićenim vrstama, uvećava se novčana kazna, ali i zatvorska, koja u tom slučaju može da bude do tri godine.

Zavod za zaštitu prirode nema podatke o broju prijava za ubijanje i mučenje zaštićenih vrsta životinja, kao i o sudskim ishodima tih procesa, navodi se u odgovoru portalu N1.

Kazne za ubijanje ostalih zaštićenih životinja

Prema Pravilniku, novčane kazne za ubijanje ostalih zaštićenih životinja su sledeće:

Mrki medved – 1.000.000 dinara

Vuk i ris – 300.000 dinara

Crni orao, orao krstaš, beloglavi sup– 500.000 dinara

Žabe i puževi – 1.200 dinara

Vidra i stepski tvor – 250.000 dinara

Divlja mačka – 200.000 dinara

Dabar – 120.000 dinara

Hrčak – 80.000 dinara

Patke i guske – 75.000 dinara

Slepi miš, različite vrste – od 45.000 do 55.000 dinara

Riđi šumski mrav – 40.000 dinara

Jež – 28.000 dinara

Lasice – 60.000 dinara

Vrane i vrapci – 25.000 i 30.000 dinara

Bubamara – 15.000 dinara

Jelenak – 12.500 dinara

Leptir kupusar – 10.000 dinara

Skakavac – 9.000 dinara

Zrikavac – 8.200 dinara

Izvor: n1info.rs

Odabir rase pasa može da bude uzbudljiv, ali i zahtevan proces.

Kada birate psa kao novog člana porodice, važno je uzeti u obzir ne samo izgled i temperament, već i koliko će rasa odgovarati vašem životnom stilu i nivou iskustva sa psima.

Za početnike, izbor prave rase može biti ključni faktor za uspešan i prijatan odnos sa novim ljubimcem.

Labrador retriver

Labrador retriver je među najpopularnijim rasama pasa, i to sa dobrim razlogom. Poznati po svojoj prijateljskoj prirodi i inteligenciji, labradori su odlični porodični psi, posebno za porodice sa decom.

Njihovo strpljenje i prijateljska priroda čine ih idealnim izborom za početnike.

Zlatni retriver

Slično labradoru, zlatni retriver je poznat po svojoj nežnosti i prijateljskom odnosu prema ljudima.

Ovi psi su takođe veoma inteligentni i prilagodljivi, što ih čini odličnim izborom za početnike.

Zlatni retriver često uživa u aktivnostima na otvorenom i voli da bude uključen u porodične aktivnosti.

Kavalier španijel

Kavalier španijel je šarmantan pas poznat po svojoj ljubaznoj prirodi i prijateljskom odnosu prema svima. Ovi psi su veoma prilagodljivi i vole da budu u blizini svojih vlasnika.

Toi su odlični porodični psi, posebno za one koji traže malog psa sa velikim srcem.

Mops

Mops je mali psi koji je malo tvrdoglav, ali je odan i voli da budu u centru pažnje.

Njihov jedinstven karakter i izgled čine ih popularnim izborom među početnicima.

Bolonjski pas

To su mali, živahni psi koji se lako prilagođavaju različitim životnim situacijama. Ovi psi su lojalni svojim vlasnicima i često se dobro slažu sa drugim kućnim ljubimcima.

Oni su poznati po svojoj veseloj prirodi i prijateljskom karakteru, što ih čini idealnim izborom za početnike.

Prilikom odabira rase psa za početnike, važno je uzeti u obzir ne samo izgled i temperament, već i druge faktore, kao što su veličina, potreba za fizičkom aktivnošću i potreba za negom dlake. Bez obzira na rasu koju odaberete, važno je da obezbedite da vaš novi ljubimac dobije ljubav, pažnju i odgovarajuću negu kako biste razvili srećan i zdrav odnos, prenosi Index.hr.

Sa zapada i jugozapada Srbije postepeno ide razvedravanje, pa se posle podne u većini mesta očekuju duži sunčani intervali uz slablјenje vetra, najavio je Republički hidrometeorološki zavod Srbije.

Kiša će padati još samo na istoku Srbije, a posle podne (uz lokalni razvoj oblačnosti) tek ponegde u brdsko-planinskim predelima. U nedelju pretežno sunčano, a početkom sledeće sedmice više padavina na jugu Srbije.

RHMZ je objavio i detaljnu vremensku prognozu za naredne dane i najavio promenu vremena.

U nedelјu pretežno sunčano uz slab do umeren južni i jugoistočni vetar i sa maksimalnom temperaturom od 15 do 20 °S.

U ponedelјak nakon delimično vedrog jutra, tokom dana umereno naoblačenje uz pojačanje južnog i jugoistočnog vetra, naročito na planinama i u košavskom području. Na jugu Banata očekuju se udari košave olujne jačine. Kiša će kasnije posle podne i uveče početi da pada najpre na jugu Srbije, a tokom noći padavinska zona će se proširiti na većinu krajeva koji se nalaze južno od Save i Dunava. Na visokim planinama prelazak kiše u sneg.

U utorak se obilnije padavine očekuju na području Kosova i Metohije i na jugoistoku Srbije (u Jablaničkom, Pčinjskom i Pirotskom okrugu) - od 20 do 40 mm za 24 h. Na visokim planinama u ovoj oblasti (iznad 1500 m) intenzivan vlažan sneg. U ostalim krajevima Srbije uz promenlјivu oblačnost manja količina padavina. Vetar u kratkotrajnom skretanju na severni i severozapadni.

U sredu i četvrtak promenlјivo oblačno i malo svežije, povremeno s kišom, na planinama sa snegom. Maksimalne temperature od 12 do 16 °S.

U petak se padavine očekuju još na istoku i jugu Srbije, a zatim će do kraja sedmice biti suvo uz sunčane intervale.

Upaljen meteo alarm

U Banatu je zbog jakog vetra na snazi žuti meteo alarm, što znači da vreme može biti potencijalno opasno: Vremenske pojave koje su prognozirane nisu neuobičajene, ali je potreban oprez ako planirate aktivnosti koje su izložene meteorološkom riziku. Treba nastaviti sa informisanjem o očekivanim meteorološkim uslovima. Ne preduzimajte nepotrebne rizike.

Izvor: direktno.rs

Jedan od najpoznatijih psihijatara i otac psihoanalize, Sigmund Frojd, kroz svoje pomalo kontroverzne, i za njegovo vreme provokativne stavove i tvrdnje, ostavio je velikog traga u psihijatriji kao medicinskoj disciplini. Iza Frojda, ostale su brojne mudre rečenice, koje ljudi danas upotrebljavaju, prepoznajući različite mane ljudskog roda oko sebe.

Zanimljivo je to kako su se njegovi stavovi odnosili na ljude u vremenu u kom je živeo, a kako ništa manje nisu primenjive ni danas. Jedan od njih, veoma zanimljiv, odnosio se i na glupe ljude. Sigmund Frojd je jednom rekao:

"Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida."

Prema tome, kada se nađete u situaciji da se čudite nečijem postupku ili ponašanju generalno, ili da vas je sramota zbog nečijih izjava ili stavova, odmah treba da shvatite s kakvom osobom imate posla.

Ljudi koji se ne mogu pohvaliti preterano visokom inteligencijom, često će nastojati da vas ponize ili obesmisle vaše stavove i razmišljanje. U takvoj situaciji, vi nikako ne treba da im se dokazujete, niti da se nervirate.

Na vama je da, ukoliko želite, pomognete toj osobi da shvati neke stvari, ali u tome ne treba da preterujete, jer neki ljudi jednostavno odbijaju da priznaju da nisu u pravu. U suprotnom, samo se sklonite.

Takođe, pred takvim ljudima ne treba ni da spuštate svoje kriterijume i radite stvari koje oni požele. Zarad nečijeg prihvatanja i poverenja, ne treba da spuštate cenu svog dostojanstva.

Pored pomenute tvrdnje, Sigmund Frojd ih je imao još mnogo, a evo nekoliko najpoznatijih.

Pre nego što sebi dijagnostikujete depresiju ili nedostatak samopoštovanja, uverite se da niste okruženi budalama.

Izvor: blic.rs

Ljudi bliski kraljevskoj porodici i njihovi pomoćnici osudili su „ludilo na društvenim mrežama“ jer su ga preplavile teorije zavere o zdravlju i mestu boravka princeze od Velsa Kejt Midlton.

Kejt Midlton nije se pojavila u javnosti već dva meseca jer se oporavlja od abdominalne operacije i iako nije bilo dodatnih informacija o njenom stanju, Kensingtonska palata insistira na tome da je „dobro“.

Nedostatak informacija i fotografija princeze u javnosti, posebno u kombinaciji sa otvorenošću koju je Bakingemska palata pokazala u vezi sa kraljevom dijagnozom raka, omogućila je da se nagađanja o Kejt šire kao zarazna bolest.

Jedna od teorija koje kruže internetom jeste da leži u komi, da prolazi kroz proces kloniranja, da čeka da joj izraste loša frizura i da se oporavlja od „brazilskog podizanja zadnjice“.

Spekulacije su postale toliko rasprostranjene da su kraljevski pomoćnici sada odlučili reaguju, prenosi "The Sun".

Novinama su rekli: „Od samog početka smo bili jasni da nećemo davati komentare o zdravlju princeze od Velsa i da ćemo samo izaći sa značajnim informacijama. Videli smo ludilo na društvenim mrežama i to neće promeniti našu strategiju. Princeza ima na pravo na intimu i javnost to mora da poštuje. Ona se nada da će javnost razumeti njenu želju da se skloni što je više moguće zbog svoje dece. Njena želja je da njeni lični medicinski podaci ostanu privatni. Princeza od Velsa želi da se izvini svima koji su zabrinuti zbog toga što mora da odloži svoje predstojeće kraljevske obaveze. Ona se raduje povratku i obavezama", piše u saopštenju.

Izvor: blic.rs

Denga je virusno vektorsko oboljenje najrasprostranjenije na našoj planeti, a prenosi je isključivo određena vrsta komaraca. Naime, pola svetske populacije živi na geografskom području gde je prisutna.

Obolela osoba je izvor infekcije samo za komarca, ali ni za kog drugog, virus se ne prenosi sa čoveka na čoveka.

Povećan broja obolelih od denga groznice u Evropi

Među državama koje se bore sa denga groznicom je i Peru gde je u većem delu proglašena vanredna zdravstvena situacija, a uzroci porasta broja obolelih su toplotni talasi i jake kiše koje pogoduju komarcima vrste Aedes.

80 odsto obolelih nema simptome i tegobe

Prema procenama SZO od 100 do 400 miliona osoba oboljeva od ove vektorske zarazne bolesti.

-Ako posmatramo koliko se ljudi javilo za lekarsku pomoć, 2000. godine ih je 500.000, a 2019. godine lekarsku pomoć je tražilo više od 5 miliona ljudi. Za 20 godina je za 1.000 odsto porastao broj lica koja su imala težu kliničku sliku, jer uvek se javljaju samo sa težim oblikom denge. A 100 do 400 miliona godišnje se spominje zbog toga što je bolest u 80 odsto slučajeva potpuno bez kliničke slike. Oni ne znaju uopšte da imaju Dengu, i ovo liči na priču o Groznici zapadnog Nila, jer denga virus, a ima četiri serotipa. I kod Groznice zapadnog Nila 80 odsto njih uopšte ne zna da je ima. Preostalih 20 odsto imaće neke od kliničkih tegoba – objašnjava za „Blic“ epidemiolog dr Nebojša Bohucki iz subotičkog Zavoda za javno zdravlje.

Znaci denga groznice

Prema rečima dr Bohuckog jedna od tegoba koja se javlja i kod nekih je to jedini znak bolesti je povišena telesna temperatura.

Osim temperature, simptomi su :

glavobolja
bolovi u predelu očiju
bolovi u mišićima i zglobovima
mučnina
povraćanje
otok limfnih žlezda
ospa po koži koja je u ravni kože.

-Međutim, kod manje od 1 odsto slučajeva nastaje najteža forma bolesti, a to je onda Denga hemoragijska groznica ili Denga šok sindrom. U tom slučaju nastaje stanje po život opasno. Letalitet je od 1 do čak 15 odsto zato što osoba koja ima teži oblik Denge krvari. Krvari počev od nosa, u desnima, u usnoj duplji, povraća krv, ima krv u stolici, javlja se krvarenje unutar abdomena. Samim tim gubi krv, zahteva hospitalizaciju i intenzivno lečenje – kaže dr Bohucki.

Dodaje da je Denga hemoradična groznica prisutna, pre svega, kod dece i adolescenata, oni su najugroženiji i godišnje od težeg oblika denge umire 25.000 osoba.

-Ugroženi su i stariji koji imaju povećanu telesnu masu, dijabetes ili neku drugu hroničnu bolest. Nije bezazleno ni za trudnice – napominje epidemiolog.

Koji komarci prenose Dengu i koji se nalazi i kod nas

Kada je reč o prenosiocima, komarcima, najznačiji vektor među njima je Aedes aegypti jer se hrani samo krvlju iz čoveka. Dr Bohucki objašnjava da se prilikom hranjenja krvlju čoveka koji je oboleo od Denge, komarac i sam zarazi, a potom kada ubode sledećeg čoveka u njegovoj pljuvačci se nalazi virus i tako ga zarazi. U Evropi ga uglavnom nema, ima ga na ostrvu Madera, spominje se na Kipru i na obalama Crnog mora.

Komarac Aedes prisutan i zemljama u okruženju i u Srbiji

-Na drugom mestu po značaju je komarac Aedes albopictus, takozvani Azijski tigrasti komarac. On je najopasniji, prenosi veoma teške zarazne bolesti. Njega ima u Španiji, većem delu Francuske, celoj Italiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj. Kada je reč o Srbiji, prema podacima Centra za prevenciju i kontrolu bolesti iz oktobra 2023. godine, registrovan je na području Vojvodine u pet okruga, samo nije u Srednje i Južnobanatskom okrugu, i u Zapadnoj Srbiji. Pitanje je vremena kada će i kod nas biti na čitavoj teritoriji – kaže dr Nebojša Bohucki.

Problem je što klimatske promene pogoduju njegovom širenju, odnosno nemamo više zime za dovoljno dana u minusu. Zato ovaj komarac preživljava, ali širenju Denge pogoduje i putovanje ljudi koji postaju vektori prenosa na samog komarca.

Zbog toga se i u Evropi dešavaju autohtone epidemije :

Hrvatska 2010. godine, kada su na Korčuli počeli da oboljevaju ljudi koji nigde nisu išli, već ih je tamo zarazio komarac
od 2010. godine se svake godine u Francuskoj beleži Denga
u Španiji počev od 2018.
u Italiji od 2020. godine

-Samo je pitanje vremena i da li ćemo je ovog leta imati Dengu. Imamo i komarca i autohtone slučajeve, domaće slučajeve manjih ili većih epidemija počev od Hrvatske. Evropa je na udaru Denge i ako do sada nismo mnogo pričali o ovoj temi, tek ćemo pričati – ističe dr Bohucki.

Lek ne postoji, ali postoji vakcina

Za lečenje Denga groznice nam leka. Dr Buhucki kaže da se ni dan danas ne zna za lek protiv Denga hemoragijske groznice, međutim, jako je dobro postoji vakcina.

-Postoje dve vakcine. Prva je „Dengvaksija“ i ona se daje od 6. do 45. godine života. Daje se u tri doze, u razmaku od pola godine. Druga je „Qdenga“, daje se u dve doze u razmaku od tri meseca. Obe sadrže sva četiri serotipa dengavirusa. Vakcine se primenjuju u zemljama gde je bolest endemska, a kod nas još ne beležimo ovo oboljenje. U drugim zemljama koje sam naveo bile su manje ili veće epidemije, ali bolest nije ni tamo endemska – objašnjava epidemiolog.

Ko i kada treba da se vakciniše

Pre svega, vakcine su za tropske zemlje. I ako neko putuje kao turista i želi da ne dobije Dengu za njega vakcije nije, osim da se uradi serološko testiranje da li je već imao susret sa virusom.

-U endemskim zemljama je nemoguće izbeći ovu bolest. Tako da su vakcine namenjene, pre svega, deci. Ta deca su se sigurno već zarazila barem jednom Dengom, a kada se desi prvi susret s ovim oboljenjem bolest je blaga po pravilu. Kod druge infekcije uvek nastaje teži oblik bolesti. Zato, kada se daje vakcina nekom ko je preležeo jednom ili više puta bolest biće zaštićen od teških formi koje može da izazove naredni susret s virusom. Ukoliko neko nikada nije oboleo od ove bolesti, a to su stanovnici Evrope uglavnom, i vakciniše se, on će dobiti žive viruse. To će biti njegov prvi susret s virusom, a ako onda ode u tropsku zemlju i dobije infekciju, imaće uvek daleko teže stanje – istiće dr Bohucki.

Dodaje da se mislilo da se nikada neće napraviti vakcina protiv Denge, a i sada nisu svi zadovoljni ovom vakcinom, jer vakcinacija ne fukcioniše po principu „kada nemaš bolest da je primiš“, već barem jednom mora osoba da oboli i tek onda da se vakciniše.

Komarci koji samo danju bodu

Najviše obolelih ima u Indokini i epidemiolog savetuje putnike da koriste sredstva za prskanje, jer ovi komarci su dnevni. Dok drugi komarci uglavnom grizu u sumrak, uveče i u zoru, komarci koji prenose Dengu bodu tokom dana, čim izbije sunce, do sumraka su aktivni.

-Ako se nismo sačuvali, inkubacija je od 4 do 10 dana i onda počinju simptomi. U tom slučaju radi se uvek PCR iz krvi. Ako se dokaže prisustvo virusa bolest će proći, jer samo 1 odsto slučajeva ima teži oblik, i ta osoba ako ponovo želi da putuje negde onda treba da se vakciniše. U zemljama gde se javlja Denga, a lek ne postoji, ljudi se leče simptomatskom terapijom. Za Peru mera je vakcijacija, jer kod njih su svi stanovnici imali već susret sa Dengom, barem s jednim serotipom, najmanje, možda već i sa sva četiri –kaže dr Bohucki.

Živi virusi za vakcine

Kada je pravljena prva vakcina protiv malih boginja sadržala je mrtvi virus. Od 1963. do 1967. u SAD, deca su primala vakcinu koja nije bila živa. Stekli su imunitet protiv morbila, međutim kada su došli u kontakt s pravim virusom imali su burnu reakciju, teške oblike morbila praćene krvarenjem.

-Zato se došlo do zaključka da je najbolje da vakcina bude sa živim, ali oslabljenim virusom. U imunologiji i dalje koristimo žive vakcine, bukvalno je realnost pokazala šta može da bude ako se koristi neaktivisana vakcina. Slično je i sa proizvodnjom vakcine protiv Denge. Prvo su hteli da naprave sa mrtvim virusom, ali se videlo da dođe do burne reakcije kada dođe do kontakta s pravim virusom i zato je napravljena vakcina koja koristi četiri oslabljena serotipa Denga groznice, ali ipak živa - zaključuje dr Bohucki.

Izvor: blic.rs