Sombor.info

Na Trgu Svetog Trojstva u Somboru 3. februara 2023. godine od 08 do 16 časova biće održana promocija “Turijske kobasicijade”. Somborci će biti u prilici da kupe pravu turijsku kobasicu po promotivnim cenama, a gosti će donirati 30 metara svojih proizvoda somborskim organizacijama.

Ovogodišnja, 39. po redu Kobasicijada u Turiji će biti održana od 24. do 26. februara u ovom mestu kraj Srbobrana.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 140. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 15 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće donelo je odluku o raspisivanju osam gradskih konkursa, i to:
• Javnog konkursa za izradu Lokalnog akcionog plana za decu
• Javnog konkursa za realizaciju Lokalnog akcionog plana za decu u 2023. godini,
• Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa za realizaciju Lokalnog akcionog plana Roma u 2023. godini
• Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju Lokalnog akcionog plana za mlade u 2023. godini
• Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata, programa i manifestacija u kulturi u 2023. godini
• Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa udruženja iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite u 2023. godini
• Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa/projekata koji podstiču rad dobrovolјnih vatrogasnih društava i vatrogasnih saveza na teritoriji Grada Sombora za 2023. godinu

Konkursi će biti objavlјeni u petak, 3. februara, u Somborskim novinama i na zvaničnom gradskom sajtu https://www.sombor.rs u rubrici aktuelnosti/konkursi.

Takođe, Gradsko veće donelo je i odluku o raspisivanju drugog kruga licitacije za davanje u zakup gradskog građevinskog zemlјišta koje je u javnoj svojini Grada Sombora, a koje se koristi kao polјoprivredno zemlјište do privođenja planiranoj nameni u proizvodnoj 2022/2023. godini.

U okviru finansijskih pitanja, članovi Gradskog veća odobrili su da se i tokom 2023. godine podrže projekti „Nauči nemački“ i „Svi u vrtić“. Projekat „Nauči nemački“ namenjen predškolarcima i realizuje se u bilingvalnoj grupi Predškolske ustanove „Vera Gucunja“, a kao i prethodnih pet godina, sprovodi ga Humanitarno udruženje Nemaca „Gerhard“. Projekat „Svi u vrtić“ je sastavni deo Projekta „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje“ koji sprovodi Ministarstvo prosvete. Ovaj projekat se realizuje od 2020. godine u objektu PU „Vera Gucunja“ u Bačkom Monoštoru sa cilјem da se unapredi koordinacija i saradnja učesnika u pružanju holističkih i kvalitetnih predškolskih usluga deci i roditelјa iz najosetlјivijih društvenih grupa.

Španski grad Oropesa Del Mar, koji se nalazi u provinciji Kasteljon, narednog vikenda, od 3. do 5. februara 2023. godine, ugostiće najbolje evropske atletske klubove iz 22 evropskih zemalja, koji će nastupiti na najprestižnijem klupskom kros takmičenju Kupu evropskih šampiona u krosu.

Republiku Srbiju, AP Vojvodinu, opštinu Apatin i Srpski atletski savez na Kupu evropskih šampiona drugu godinu za redom predstavljaće muška seniorska ekipa Atletskog kluba Apatin, ekipni šampion Srbije u krosu na Prvenstvu Srbije održanom 22. oktobra 2022. godine u Novom Sadu. Učešće na ovom prestižnom takmičenju pod okriljem Evropske atletske federacije izborile su šampionske i vicešampionske ekipe sa nacionalnih šampionata Starog kontinenta, u kojem će učešće uzeti 435 takmičara i takmičarki iz 78 klubova iz 22 evropske zemlje. Republiku Srbiju u Španiji, pored seniora AK Apatin, predstavljaće vicešapion Srbije kod seniora AK Leposavić i ženska seniorska šampionska ekipa AK Srem Sremska Mitrovica.

Put Španije ekipa kreće danas u četvrtak, 2.februara, u ranim jutarnjim časovima sa aerodroma u Temišvaru. Tehnički sastanak i oficijelni trening održaće se u subotu 4.februara, dok je za takmičarski dan određena nedelja, 5.2.2023. godine.

Atletski klub Apatin u Španiji nastupiće u sastavu koji je osvojio šampionsku titulu na Prvenstvu Srbije u krosu 2022. godine: Đuro Borbelj (kapiten ekipe), Miroslav Pešić, Aleksandar Stajić i Dušan Krstić. Ekipa na prvenstvu neće imati vođu zbog nedostatka finansijskih sredstava za finansiranje, usled čega je akcenat stavljen samo na učešće takmičara na ovom najjačem evropskom klupskom takmičenju.
Muška seniorska trka na 8720 metara (2 kraća kruga po 1450 metara i tri veća kruga po 1940 metara) u kojoj će nastupiti članovi AK Apatin, startovaće u 11,45 časova i u kojoj će se za titulu ekipnog prvaka Evrope boriti 28 klubova iz 17 zemalja.

Ovogodišnje izdanje Kupa evropskih šampiona u muškoj seniorskoj konkurenciji biće 58. po redu i jedno je od najstarijih takmičenja, dok će seniorke po 40. put nastupati na ovom prestižnom takmičenju iz kalendara evropske atletike.
Maksimalan broj takmičara po timu je četiri, za ekipni poredak se boduje plasman tri najbolja takmičara i takmičarke.

Učešće AK Apatin drugu godinu za redom na najprestižnijem evropskom klupskom takmičenju pokazatelj je da klub koji postoji preko dve decenije ima kontinuitet u ostvarivanju izvrsnih rezultata. U 2022. godini članovi kluba osvojili su ukupno osam medalja na zvaničnim prvenstvima Srbije (5 zlatnih, 1 srebrna i 2 bronzane) što je najveći broj u istoriji kluba. Pored sjajnih ostvarenja jedan od najvažnijih segmenata je da se sprovodi rad sa mladim atletičarima, kroz organizaciju besplatnih trening koje klub sprovodi od samog osnivanja 2001. do danas.

Izvor: Radio Apatin

Da li ste ikada primetili da se vaše zdravstveno stanje pogoršava ako jedete određenu hranu? Da vidimo šta je dobro da izbegavate, a šta se preporučuje ako ste prehlađeni.

Ako ste trenutno prehlađeni, ovo je spisak namirnica koje mogu da vam pomognu ili da vam pogošaju stanje, piše Aktivni.si.

Nadražen stomak

Ako imate iritiran stomak, možda nećete ništa da jedete, ali određena hrana može da vam smanjiti želudačnu kiselinu.

Najbolja hrana: krekeri i preste, pečeni tost, žitarice, supa, rezanci… Ciljajte na posnu hranu i hranu koja sadrži puno vode

Izbegavajte: masna, začinjena, slana ili prerađena hrana, kofein, alkohol, gazirana pića

Upaljeno grlo

Zimi ste se verovatno bar jednom suočili sa upalom grla, a postoje namirnice koje mogu da ublaže bol.

Najbolja hrana: tečnost (nezaslađeni čaj ili voda), tvrde bombone i pastile, krem supa, pire krompir, jogurt, umućena jaja

Izbegavajte: čips, orasi, granola, sok od pomorandže, sok od grejpfruta, i verovali ili ne izbegavajte i napitak u kome su nas majke davile, limunadu

Bol u mišićima (ili celom telu)

Hranljivi sastojak zavisi od uzroka bola. Magnezijum i kalcijum su korisni za bolove u mišićima koji nisu uzrokovani zdravstvenim stanjem.

Najbolja hrana: zeleno lisnato povrće, orasi, semenke, pasulj, žitarice, losos, jogurt

Izbegavajte: alkohol, kofein i hrana koja dehidrira organizam

Zapušen nos

Tokom prehlade, zapušen nos je stvar koja iritira.

Najbolja hrana: čaj od đumbira (đumbir sadrži antioksidante koji mogu pomoći kod prehlade), sok od jabuke i limuna

Najslabija hrana: ljuta i začinjena hrana, alkohol

Glavobolja

Kada vas boli glava, prvo popijte malo vode, čak i ako mislite da pijete dovoljno. Možda ćete osetiti bar malo olakšanja.

Najbolja hrana: tečnosti kao što je voda, kofein u izuzetno malim količinama i velike količine vode, hrana koja sadrži vodu

Izbegavajte: kofein u velikim količinama, veštačke zaslađivače, topljeni sir, vino, prerađeno meso.

Niske temperature i zagađenost postale su neodvojive teme i nema tog grada u našoj zemlji koji je muči muku sa ovim problemom. Smederevo i Valjevo prednjače u nivou zagađenosti i to godinama.

U Smederevu je Građanska inicijativa pre dve godine postavila semafor zagađenja a pre samo nekoliko dana osnovali su i grupu „Mreža za vazduh“.

„Smederevo je grad koji prema zvaničnim izveštajima ima veoma zagađen vazduh, vazduh treće kategorije, a posebno su to visoke kategorije u zimskim mesecima, što nam opet govori da je u pitanju loženje i da su kućna ložišta najviše u zimskim mesecima jedan od uzroka zagađenja. Leti na zagađenje utiče blizina železare i Kostolca. Ovaj semafor je tu skoro dve godine i cilj je da ljudi više vide, razmišljaju i više se uključe“ kaže Nataša Rašković, ispred Građanske inicijative Crveni bedževi.

Valjevo je, nažalost , često šampion što se tiče zagađenosti vazduha ali se lokalna samouprava ne bavi ozbiljno tim problemom. I ovog jutra vazduh je prema aplikacijama u ljubičastom i okarakteristan je kao veoma loš. Valjevo je konačno dobilo komisiju koja je od strane grada zadužena da kontroliše implementaciju plana za kvalitet vazduha.

„Po pitanju zagađenja u Valjevu se ne radi ništa. Dobili smo jednu radnu grupu od strane gradske uprave koja treba da prati implementaciju, odnosno donošenje plana praćenja kvaliteta vazduha ali to je zakasnela reakcija, to je trebalo da se napravi pre dve godine. Podsećamo da je 2019. godine osnovana ekspertska komisija da se bavi smanjenjem aerozagađenja ali ona do sada nije ni jednom zasedala“, navodi Vladimir Radosavljević iz „i Revolucije“.

Izvor: nova.rs

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije Đorđe Zorić obišli su početak prve faze radova na izgradnji dovodnika vode od Svetozar Miletića ka Stanišiću, čiju izgradnju, u iznosu od 80 miliona dinara, finansiraju Grad Sombor i Pokrajinski sekretarijat za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Prilikom obilaska, Ratković je istakao da Grad Sombor nastavlјa sa izdvajanjem značajnih sredstava kako bi se trajno rešilo pitanje vodosnabdevanja šireg područja Sombora i kako bi bilo omogućeno da sva naselјena mesta dobiju kvalitetnu pijaću vodu.

„Od 2016. godine, dosta toga se uradilo po ovom pitanju. Pijaću vodu do sada dobili su stanovnici Klјajićeva, Svetozar Miletića, Bačkog brega i Bačkog Monoštora, a u 2023. godini pijaću vodu dobiće i stanovnici Koluta, Stapara i Doroslova. Kada govorimo o ovom projektu dovodnika vode od Svetozara Miletića ka Stanišiću, preduslov za početak ovih radova svakako je bila, pre svega, izgradnja buster stanice u Svetozaru Miletiću, koja je izgrađena 2019. godine i proširenje kapaciteta fabrike vode Jaroš“, rekao je gradonačelnik.

Ratković je naglasio da će se izgradnja dovodnika od Svetozara Miletića do Stanišića realizovati u dve faze. „Sada se realizuje prva faza u dužini od 5,4 km. Već je urađeno oko 1,4 km i radovi teku po planu. Realizacijom druge faze, koja je planirana u 2024. godini i stanovnici Stanišića dobiće pijaću vodu“ naveo je Ratković, dodavši da se za stanovnike Stanišića očekuje završetak još jednog veoma bitnog projekta – druga faza izgradnje obilaznice.
Gradonačelnik je ovom prilikom najavio da se uskoro očekuje završetak radova na izgradnji buster stanice u Staparu, te da će se tokom ove godine završiti i projektno-tehnička dokumentacija za fabriku vode u Telečkoj.

Više od 700 knjiga i 10 laptopova u vrednosti od oko milion dinara vredna je donacija koju je Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine dodelio Gradskoj biblioteci "Karlo Bjelitski" iz Sombora. 

"Nama je ova donacija izuzetno značajna, s obzirom da smo mi kada je nabavka knjiga u pitanju, prilično ograničeni finansijskim sredstvima, nekada ne uspemo da nabavimo dovoljno knjiga na jezicima nacionalnih manjina i ovo nam je veoma značajna donacija. Sve ove knjige će biti obrađene i nakon toga će se raspodeliti na posebna odeljenja ovde u gradu, kao i na selima", rekla je Nataša Turkić, upravnica Gradske biblioteke "Karlo Bjelitski" Sombor.

"Plan je da ove knjige ne ostanu samo u Somboru, nego da budu raspoređene po manjim mestima, nacionalnim manjinama je važno da imaju pristup ovim knjigama i biblioteci je važno da imaju uslove da nude nešto novo čitaocima i mi u Mađarskom nacionalnom savetu vodimo računa o tim sredinama gde Mađari žive, posebno u tim manjim mestima", rekao je Arpad Fremond, predsednik mađarskog nacionalnog saveta.

Od 2021. godine na pozajmnom odeljenju Gradske biblioteke "Karlo Bjelitski" radi saradnica upravo na komunikaciji i saradnji sa stanovništvom na mađarskom jeziku.

Izvor: RTV

U prostorijama Gradske uprave grada Sombora danas je održan inicijalni sastanak sa idejom da se formira neformalna zelena odbornička grupa Skupštine Grada Sombora.

Na sastanku su učestvovali narodni poslanik, član neformalne poslaničke zelene grupe Tomislav Janković, programska koordinatorka Fondacije BFPE (Beogradskog fonda za političku izuzetnost) za odgovorno društvo Lidija Radulović, asistent Fondacije BFPE za odgovorno društvo Luka Milovanović, predssednik Skupštine grada Sombora Zoran Rus, sekretarka Skupštine grada Sombora Danijela Dubaić, kao i odbornici, predstavnici političkih partija koje su zastuplјene u lokalnom parlamentu.

Inicijator sastanka bila je koordinatorka Fondacije BFPE Lidija Radulović koja je ovom prilikom predstavila značaj rada jedne ovakve neformalne grupe na lokalnom nivou, a narodni poslanik Tomislav Janković, kao član neformalne poslaničke zelene grupe, prezentovao je svoja iskustva u radu, kao i primer dobre prakse lokalnog parlamenta Grada Sremska Mitrovica.

Predsednik Skupštine grada Sombora Zoran Rus ovom prilikom istakao je važnost dodatnog jačanja kapaciteta na lokalnom nivou kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine, te bolјu povezanost lokalnih vlasti sa nevladinim organizacijama. Po pitanju formiranja neformalne odborničke zelene grupe Rus je najavio da će se u narednom periodu kroz pravna akta urediti sama organizacija i funkcionisanje grupe.

Sudijska organizacija Opštinskog fudbalskog saveza Kula počela je sa školovanjem 18. generacije fudbalskih sudija. Prvo predavanje održano je u prostorijama Opštinskog fudbalskog saveza, a predviđeno je da ovo školovanje traje mesec dana. Kada je reč o planu i programu, nešto više o tome rekao je predsednik Sudijske organizacije, Bojan Laluja:

„Školovanje traje nekih mesec dana i za to vreme polaznici uče o pravilima fudbalske igre i nekim tehničkim stvarima koje ćemo raditi na terenu. Ima sedamnaest pravila i svako pravilo se radi drugi dan i dolaziće razni predavači, koji će biti zaduženi za ta pravila. Gledaćemo da dovedemo neke predavače koji su trenutno u Superligi, kako sudije, tako i posmatrače. Trenutno imamo osam kandidata i mislim da je to veoma dobar uspeh, s obzirom da neke veće organizacije nemaju taj broj. Generalno, dosta je zaostatak i imamo manjak sudija, što je veliki problem. kako u fudbalu, tako i u ostalim sportovima.“

Priliku da pozdravi buduće fudbalske sudije imao je Žarko Popović, nekadašnji fudbalski sudija i sportski radnik, čiji priručnik o fudbalskim pravilima i propisima jeste glavno štivo u savladavanju materije, kao i, uopšte, jedina takva vrsta literature u Srbiji. Kada je o sudijskoj organizaciji reč, Popović je naveo da ona ima dugu tradiciju i da, kao takva, predstavlјa organizaciju koja funkcioniše na principima profesionalizma i lјubavi prema fudbalu:

„Ovo je osamnaesta generacija, ali to se broji od 2005. godine, kada su kursevi pretvoreni u škole. Školuju se sudije isto tako kao što se školuju đaci u srednjoj ili, da kažem, kao da deca polaze u prvi razred osnovne škole. Mogu da vam kažem da punih 57 godina ovo radim,od 1965. godine i, nakon toliko godina, stava sam da naša sudijska organizacija nije velika, ali ima jednu veliku tradiciju, ima svoje ime i mislim da smo prvi u Srbiji koji školujemo osamnaestu generaciju“.

Ulice Srbije pune su izgladnelih mačaka i pasa koji nemaju dom, a u vestima gotovo svakodnevno možemo pročitati različite teme vezane za izgradnju azila, kao i za tretman životinja u njima.

S tim u vezi, nameće se činjenica da bi usvajanje lutalica potpomoglo rešavanju ovog problema, ali postavlja se i pitanje – da li građani imaju dovoljno sredstava da izdržavaju ljubimca?

Iako veliki broj ljudi kada poželi kućnog ljubimca kupuje rasnu životinju po pozamašnoj ceni, mnoge osobe koje su usvojile uličnog psa ili mačku imaju gotovo jednake troškove kada je briga o ljubimcu u pitanju.

Činjenica da posedovanje ljubimca iziskuje veliku odgovornost i posvećenost nije jedina koja otvara dilemu da li usvojiti životinju – veliku prepreku predstavlja i faktor finansija.

Uprkos tome što su hrana za ljubimce i veterinarske usluge uvek bile skupe, inflacija na proizvode porasla je ne za 50 odsto, nego za više od duplo.

Hrana za kućne ljubimce

Dobro je poznato da i mačke i psi treba da jedu barem dva puta dnevno, ali i da su mesožderi, pa je njihovom organizmu potrebna hrana sa proteinima mesa.

Jedna kesica srednje klase gulaša za mačku sada košta između 66 i 120 dinara, a za pse u proseku 15 dinara više.

To znači da je na dnevnom nivou potrebno izdvojiti oko 200 dinara samo za gulaš, za one vlasnike koji žele da svakodnevno hrane svoje ljubimce gulašom.

Međutim, pored gulaša u kesicama, u pet šopovima se može naći i mokra hrana pakovana u limenke, koja je dosta ekonomski pristupačniji vlasnicima pasa i mačaka jer kilogram gulaša u tom slučaju mogu da kupe i za 300 dinara.

Pored gulaša, životinjama su potrebne i granule koje sadrže vitamine i minerale potrebne njihovom telu.

Oko 300 grama granula može se kupiti po ceni od oko 200 dinara, a kesa granula za mačku trajaće oko sedam dana, dok će je psi nešto sporije potrošiti.

Granule za pse i mačke moguće je kupiti i u većim ambalažama, čemu pribegava sve veći broj vlasnika jer u tom slučaju potroše manje novca, a džak hrane traje znatno duže.

Milena, vlasnica haskija i dve mačke iz Beograda za naš portal kaže da je pre dva meseca kupila psu i mačkama po džak od 20 kilograma hrane, a da granule iz tih džakova još uvek nisu pojedene.

„Psu sam kupila džak od 20 kilograma hrane pre skoro dva meseca i platila sam ga 4.000 dinara. Još uvek nije pojela ni pola džaka“, objašnjava naša sagovornica.

Kako ona dodaje, mačke mnogo brže jedu hranu.

„I mačkama sam kupila po džak od 20 kilograma granula, ali one mnogo brže jedu. Njima su džakovi skoro pri kraju. Hrana za mačke je malo skuplja nego za pse, pa je 20 kilograma granule za mačke 4.100 dinara“, navodi Milena.

Pored osnovne hrane, svi vlasnici pasa i mačaka vole svog ljubimca povremeno da nagrade poslasticama, a cene poslastica se takođe razlikuju.

Najjeftinije poslastice, keksići, u pet šopovima koštaju tri dinara, čokoladice se mogu naći po ceni od 15 dinara naviše, a ukusnije „grickalice“ kao što su dimljene zečije uši, grkljan ili uši praseta, koštaju od 50 dinara naviše.

Higijena kućnih ljubimaca

Za razliku od pasa, kućnim mačkama potreban je posip, čija se cena kraće od 500 dinara pa naviše, a u proseku jedna vreća peska traje oko dve nedelje.

I pse i mačke neophodno je kupati, a za to se ne može koristiti šampon koji koriste i ljudi, jer su dlaka i koža ljubimaca osetljive, i zahtevaju proizvode koji imaju drugačiju pH vrednost od proizvoda za ljudsku upotrebu.

Zbog toga, vlasnici pasa i mačaka moraju da nabave poseban šampon namenjen kućnim ljubimcima, od kojih najjeftiniji košta oko 500 dinara.

Iako cena šampona nije niska, važno je naglasiti da on traje i po nekoliko meseci, te taj trošak i ne utiče znatno na džep vlasnika.

Osim toga, životinje koje se linjaju zahtevaju četkanje, pa je potreban i češalj ko je prilagođen vrsti krzna, što vlasnika takođe košta od 500 dinara pa naviše.

Toliko koštaju i klešta za nokte, koja su potrebna i zbog zdravlja životinje, ali i kako one ne bi svojim oštrim noktima uništavale nameštaj i cepale odeću vlasnika.

Zdravlje kućnih ljubimaca

Čim ljubimca primite u kuću, poseta veterinaru je nezaobilazna, a ona nije nimalo jeftina.

Samo pregled kod veterinara i dijagnostika košta i po nekoliko hiljada dinara, a tek nakon toga treba izdvojiti novac i na terapije i dalje lečenje ukoliko je potrebno.

Ono što je obavezno za sve kućne ljubimce jeste primanje vakcina, a cena jedne je od 1.200 dinara naviše.

Osim toga, veterinar često predlaže sterilizaciju kako bi ljubimac bio zdrav i lakše se prilagodio životu u kući ili stanu, ali i da bi se smanjio rast populacije napuštenih životinja.

U zavisnosti od pola životinje, sterilizacija košta od 5.000 dinara pa naviše za mužjake, dok je za ženke taj postupak zahtevniji i operacija složenija, te je i cena u proseku za oko 2.000 dinara veća.

Kako bi kućni ljubimac ostao zdrav, potrebno je da redovno prima tretmane protiv unutrašnjih i spoljašnjih parazita.

Cena tablete protiv glista za pse kreće se od 250 dinara naviše, a broj tableta koje treba dati psu zavisi od njegove težine. Takođe, u zavisnosti od toga tablete kog proizvođača se kupuju, zavisi i na koliko meseci je potrebno davati ih psu.

Osim unutrašnjih parazita, kućne ljubimce treba zaštititi i od buva i krpelja, a kako nam objašnjava radnica u jednoj veterinarskoj apoteci na Vračaru, gotovo sve vrste zaštite moraju da se kupuju svakog meseca.

„Ampule protiv buva i krpelja traju po mesec dana, tako da je potrebno svakog meseca kupiti novu. Ipak, postoje i drugi vidovi zaštite, na primer ogrlice, koje mogu da ih štite i po nekoliko meseci“, objašnjava sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, mnogi vlasnici misle da nije potrebno da se psi štite od spoljnih parazita tokom zimskih meseci, ali to nije dobro.

„Krpelji sada mogu da prežive i na veoma niskim temperaturama, pa je bolje da vlasnici ne čekaju da se neki od njih ‘zakači’ na ljubimca“, zaključuje ona.

Cene zaštite od spoljnih parazita, u šta spadaju ampule, sprejevi i ogrlice, kreću se od 600 pa do nekoliko hiljada dinara.

Neophodno je napomenuti da imunitet ljubimca ponekad može oslabiti, pa mu uzrokovati povraćanje ili dijareju, a injekcije protiv bolova ili one pune vitamina su oko 500 dinara po dozi.

Oprema za kućne ljubimce

Oprema koja je neophodna svim vlasnicima manjih pasa i mačaka je transporter. Kako bi mogli da putuju javnim prevozom ili bilo kojim drugim, moraju da imaju transporter koji će životinju držati podalje od drugih ljudi.

Cene transportera zavise od veličine, proizvođača, materijala i raznih drugih karakteristika, ali najobičniji plastični transporter može se kupiti za oko 2.000 dinara.

Osim transportera, životinjama su potrebne igračke, kako bi izbacile višak energije koji imaju zbog manjka fizičke aktivnosti u odnosu na svoje „rođake“ koji žive u divljini.

Igračke su uglavnom skupe, ali vlasnici mogu i sami da ih naprave, pa one ne spadaju pod obavezne troškove.

Takođe, mačkama su potrebne penjalice i grebalice kako bi održavale živahnost, a psima povodac za šetnju.

Kada je reč o povocima, najpopularniji je takozvani flexi, i za manje pse cena mu je oko 2.000 dinara, dok za veće pse treba izdvojiti i po nekoliko hiljada dinara.

Minimalni mesečni trošak

Dobra vest za sve vlasnike kućnih ljubimaca, ali i za one koji to planiraju da postanu, jeste da je većina ovih troškova jednokratna, te iako deluje kao da je izdržavanje pasa i mačaka nemoguće uz prosečnu platu u Srbiji, to zapravo nije tako.

Najskuplje prolaze vlasnici koji svoje ljubimce svakodnevno hrane gulašom za životinje, jer je u tom slučaju neophodno da se mesečno izdvoji minimum 6.000 dinara za ishranu životinje. Pored toga, oni za granule plaćaju još oko 800 dinara svakog meseca.

Sa druge strane, oni koji biraju da se ishrana njihovih pasa i mačaka zaniva na granulama, mesečno za to treba da izdvoje najmanje 1.500 dinara, uz šta povremeno kupe i gulaš ili paštetu, te sve zajedno ne mora da ih izađe više od 2.500 dinara mesečno.

Poslastice za ljubimca na mesečnom nivou koštaju oko 500 dinara, uz šta su obavezne i ampule protiv parazita od najmanje 600 dinara.

Ko ima mačku za posip će morati da izdvoji oko 1.500 dinara mesečno, dok vlasnici pasa nemaju taj trošak.

U suštini, količina novca koja se mesečno izdvaja za jednog kućnog ljubimca zavisi od njegove vrste, veličine i rase, ali okvirno ljubimac na mesečnom nivou vlasnika košta od 3.500 dinara, pa do 9.500 dinara, i to samo za osnovne potrebe.

Izvor: danas.rs