Sombor.info

Mladi pisac Mihajlo Vasiljević (25) iz Sombora sa pravom se može pohvaliti da iza sebe ima tri objavljene zbirke poezije i dva romana.

Na prošlogodišnjem Sajmu knjiga objavio je treću zbirku poezija pod nazivom “Ogoljen”, koja je u kratkom vremenskom periodu izazvala veliko interesovanje kod ljubitelja pisane reči.

Koliko ste radili na njoj i šta vam je bila inspiracija?

- Kada je u pitanju zbirka „Ogoljen“, njeno nastajanje je u stvari bilo jako kratko. Moja urednica Tamara Kučan, ujedno i direktorka izdavačke kuće Urban Art koja je i objavila ovu zbirku, je prvu radnu verziju zbirke dobila početkom jula a prethodna zbirka “Dijagnoza” je objavljena iste te godine, u februaru. Može se reći da je “Ogoljen” nastala za svega 6 meseci. Inspiracija za ovu zbirku je bila svuda oko mene - trenutno stanje u društvu, društveno-socijalni problemi koji su bili aktuelnu u svetu, ali i kod nas, moje lične privatne borbe i emotivna stanja u tom periodu, želja za promenom i revolucijom koja se probudila unutar mene. Samo sam poželeo da dam svoj doprinos svetu kroz pokretanje tih tema a posebno ženama i to sam uradio na najbolji način koji ja umem, kroz pisanu reč. A u nekim pesmama sam bio surov i direktan i prikazao neke loše strane i situacije koje su danas postale naša svakodnevnica.

Koju poruku ona nosi?

- Poruka koju sam ja sam sebi poslao nakon završene zbirke jeste da ne želim da ponavljam greške mojih roditelja, da ne želim da upadnem u začarani krug, već da se iz njega iščupam. Želim da budem deo generacije koja će promeniti svet na bolje, razbiti neke norme i pokrenuti neku revoluciju. Nadam se da su tu poruku prepoznali i čitaoci.

Do sada ste objavljivali i zbirke poezije, ali i romane. Koja Vam forma više leži?

- Tačno, ja sam se odlučio i za prozu i za poeziju. Kada bih morao da odaberem jednu od te dve forme, nisam siguran koju bih odluku doneo. Volim stvaranje likova, smišljanje radnje i uklapanje svih tih detalja u jednu širu sliku i slagalicu. Ja sa tim likovima živim u svojoj glavi i oni i dalje imaju neko posebno mesto u mom srcu, iako, realno gledano, oni ne postoje. Sam taj proces pisanja romana je za mene nešto magično, dok sa druge strane, poezija piše mene, ja ne pišem nju. Ja ne sednem za računar i kažem, sad ću da napišem pesmu. Sa poezijom nema planiranja, bar ne kod mene. Desi se u trenu, dok sam u prevozu, pod tušem, na poslu, ponekad i dok sam okružen ljudima. Obe forme mi prijaju i obe bude drugačije emocije u meni, ali kad se crta podvuče, meni je samo bitno da ja stvaram i pišem.

Vi ste diplomirani ekonomista. Odakle ljubav prema pisanju i da li razmišljate da u tom smeru ide vaša budućnost?

- Čitavog života piskaram ali smo se pisanje i ja pronašli u srednjoškolskim danima i od tad smo nerazdvojni. Ja bih iskreno voleo kada bi pisanje bilo moje primarno zanimanje ali sam isto tako objektivan i realan i shvatam da je u našoj zemlji vrlo teško živeti od toga. Ako se budem bavio nekim drugim zanimanjem, ja ću uvek pisati i deliti moja dela sa svetom. To je ono što me istinski ispunjava i nešto na šta ni ne gledam kao na posao, već kao na zadovoljstvo.

Da li već radite na sledećoj knjizi?

- Trenutno radim na novom romanu, koji je na neki način nastavak mog prvog romana “U prolazu” , koji je objavljen pre 7 godina. U tom romanu, sporedni lik iz “U prolazu” dobija glavnu ulogu i priča svoju priču. Pored ljubavi, koja je uvek prisutna u mojim delima, taj roman će obraditi i neke druge teme. Nasilje u porodici je jedna od njih i položaj žena u takvim bračnim zajednicama. Pored novog romana, polako pripremam i novu zbirku poezije u kojoj nastavljam svoju borbu i revoluciju i stavljam svoje emocije na raspolaganje svetu.

Izvor: blic.rs

Kojekakvi analitičari često vole da izvode paralele srpskog društva, ekonomije i nauke sa onim zapadne Evrope ili Amerike, često bivajući (previše) kritični, pošto retko koji uzima u obzir istorijski zaostatak koji je naš narod beležio u periodima industrijskih revolucija, što zbog činjenice da smo tada potpadali pod, tehnološki zaostalu, istočnu despotiju, ili smo se netom oslobođeni sami bavili balkanskim „pucanjem i pevanjem“.

Izuzetak od tog pravila su donekle bili krajevi „iz preka“, odnosno severno od Save i Dunava, koji su baštinili tehnološki i napredak svake druge vrste koji je beležen u tada moćnom Austrougarskom carstvu, pa je tako jedan od relikta koji bi mogli više nego jasno da demonstriraju tu dramatičnu ekonomsku razliku činjenica da su u Bezdanu, onkraj Sombora, počeli da lupkaju razboji sistema „Žakar“ kao preteče automatizacije i računara, dok su po gradovima u Srbiji još uvek sedele vojne jedinice Osmanskog carstva.

Razboje sistema „Žakar“ doneo je 1871. godine na jug tadašnje Ugarske, u Češkoj školovan, majstor Janoš Šmit, kako bi unapredio ionako razvijenu, ali zastarelu, tekstilnu indsutriju u Bezdanu zasnovanu pre svega na tkanju tada uobičajene kudelјne pređe. U početku su razboji bili smešteni po kućama samih tkača, kojih je u ovom selu još za vreme elibertacije Sombora 1749.godine bilo čak 15, da bi od Velikog rata bila formirana kompanija „Novitet“ u kojoj su na jednom mestu sa dvadesetak razboja silazile predivne damastne tkanine, kojima se i danas dive oni koji cene kvalitet. Prema knjigama starostavnim majstor-Janoš je zatražio i dobio pomoć od tadašnje države, Austrougarske, koja je neodolјivo podsećala na današnje podsticajne mere (ako se drugačije ne odluči) kandidata za ulazak u EU, Srbije. Naime, na pomoć imperijalne državne kase Janoš Šmit je mogao da računa samo pod uslovom da obuči i zaposli još pet bezdanskih majstora-tkača, što je ovaj, u skladu sa preuzetim obavezama i učinio.

Godine, decenije i vekovi su prolazili, a u Bezdanu su Žakarovi razboji lupkali, stolnjacima, salvetama i postelјinom opremajući ne samo dvorove i rezidencije, već i domove imućnijih građana ovog dela Evrope. Kako sada stvari stoje, tkačnica svilenog damasta „Novitet“ u Bezdanu, koja je od 2013. godine u vlasništvu Somboraca Jelene i Ranka Petkovića jedina je evropska zaista aktivna firma ovakve fele, dok su razboji, vršnjaci bezdanskih, odavno u ropotarnicama istorije, pošto originalni drveni razboji sistema „Žakar“, postoje još samo u Francuskoj, ali i Egiptu kao zemlјi sa najkvalitetnijim pamukom, koji, pored svile kao potke, služi kao osnova pravog damasta. Ipak, razlika između ovih i bezdanski se ogleda u tome što ti razboji odavno nisu u funkciji, odnosno stoje u muzejima pri nekim modernim fabrikama industrijskog damasta. U svetlu tog podatka, još je živa priča o zaprepaštenju stranih ambasadora akreditovanih u Srbiji kada su videli da bezdanski razboji ne služe „za pokazivanje“ i puku demonstraciju nekadašnje tehnologije, već je svih 18 bezdanskih preteča CNC mašina na lјudski pogon u više nego dobrom stanju i pogonu. Do koje mere je išla diplomatksa neverica govori i dobronamernost jednog od diplomata koji je nakon obilaska pogona današnjeg „Novog Noviteta“, zahvalio radnicima-tkačima i posavetovao ih da sada mogu da predahnu, odnosno prestanu sa demonstracijom, očigledno ne shvatajući da se radi o potpuno funkcionalnom pogonu koji ne služi za puko „pokazivanje“ turistima.

Mada privatizovan, “Novi Novitet” uporno i tvrdoglavo ne menja ručni način proizvodnje prelepe tkanine, jer su Bezdanci duboko uvereni da, ako se upuste u trku sa odavno automatizovanim sličnim firmama, mogu slobodno da „stave klјuč u bravu“. Kineska hiper produkcija bi im odavno došla glave, kao uostalom većem delu evropske tekstilne industrije. Ovako, prave mušterije prepoznaju kvalitet nepogrešivog ručnog rada, jer mašini ništa lakše već da pokida svilen konac na razbojima od kojih su najstariji u radionici iz 1871. godine i još služe dobro. Da nije jednostavno na njima raditi govori i to što novi radnici ne mogu dobrih šest meseci ni da sednu za razboj, jer za ovakvu „rabotu” ne postoji škola, već se tajne zanata „skidaju” sedeći kraj starijih i iskusnih majstora. Dok osamnaest razboja lupka, a majstori poskakuju sa svojih klupa ne bi li „složili” bezbroj niti silom taman takvom kakva neće prekinuti svilenu osnovu, ali ni damast neće ostaviti „nedorečenim”, u Novitetu objašnjavaju da sirovinu nabavlјaju iz inostranstva, ali i od domaćih svilara. Sve se pravi za unapred poznatog kupca koji ne može da kupi robu „za juče”. Nјegovo veličanstvo kupac sam bira dezen, boju, veličinu „mustru”…Onda i ne čudi da stolnjaci, salvete, postelјina, a od nedavno i svilene damast „krpare” i damastni mebl-štof pronalaze svoj put do elitnih hotela i rezidencija.

Preteča kompjutera

Srce sistema koji je još 1804. godine patentirao Žozef Mari Žakar, oslanjajući se na gotovo jedan vek starije inovacije svojih francuskih zemlјaka Bazila Bušona, Žana Falkona i Žaka Vakansoa, predstavlјa dugačak niz povezanih bušenih kartonskih kartica, čija perforacija određuje i šaru koja se tka. Razboj se pogoni isklјučivo nogama (preko pedale) i rukama samog tkača, koji pri radu doslovno poskakuje sa drvene klupe na kojoj sedi ispred razboja. Upravo ovaj sistem bušenih kartica je kasnije poslužio engleskom matematičaru Čarlsu Bebidžu da napravi prvu „analitičku mašinu“ i time stekne neumrlu slavu oca kompjutera.

Izvor: dnevnik.rs

Ako je suditi prema stavovima stanovnika Kragujevca, Niša, Sombora i Varvarina, više od 60% građana u Srbiji zadovoljno je radom službi gradske čistoće u svojim sredinama i kako se komunalni otpad prikuplja i odnosi. Najbolje mišljenje vlada u Somboru, gde 82% ispitanika pozitivno ocenjuje ove usluge, dok u Nišu to misli više od 50% ispitanika, piše NALED.

To je rezultat istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, u lokalnim samoupravama koje su dobile više od 600 novih kontejnera za odlaganje flaša i drugih pakovanja od stakla.

„Nakon plastike, staklo je vrsta ambalaže koja se najčešće razvrstava u domaćinstvima, a slede papir i kartonska pakovanja, limenke i upotrebljena Tetra Pak ambalaža. Više od polovine građana koji ne recikliraju, ističu da nemaju uslove za to, tj. da se kontejneri za razvrstavanje otpada ne nalaze u blizini mesta stanovanja. Imajući to u vidu, mi smo u prvoj fazi projekta „Upravljanje staklenom ambalažom“ donirali 300 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu gradu Nišu, 150 Somboru, 120 Kragujevcu i 30 Varvarinu. U proseku, to je osiguralo da prikupimo čak 60 odsto više staklene ambalaže nego 2019, što potvrđuje da je za veći stepen reciklaže prvo neophodno obezbediti uslove, a zatim i uveriti građane da će otpad koji su razvrstali završiti stvarno na reciklaži, a ne na deponiji“, kaže projektna menadžerka u GIZ-u Sanela Mandić Veljkovski.

Prema njenim rečima, kako bi se uspostavio efikasan sistem reciklaže stakla u Srbiji, za početak, potrebno je pokrenuti pogone fabrike za preradu stakla u zemlji, koji su prestali sa radom i nastaviti sa razvijanjem primarne selekcije na nivou domaćinstava i opština koja je tek u začetku.

„Važno je da znamo da mi kao građani koji sortiramo ambalažni otpad u kućama zapravo vršimo primarnu separaciju i olakšavamo posao zaposlenima u reciklažnim centrima koji vrše sekundarnu separaciju“, ističe Mandić Veljkovski.

„Činjenica da smo u stanju da proizvedemo skoro tri miliona tona komunalnog otpada godišnje, a da recikliramo svega 15% komunalnog otpada i to najviše ambalažnog otpada posebno je zabrinjavajuća kada uzmemo u obzir da je procenat recikliranja u Evropskoj uniji znatno veći – čak do 60 odsto“, dodaje Mandić Veljkovski.

Ako govorimo isključivo o staklenoj ambalaži, EU je kao cilj postavila da se do 2030. reciklira 75% stakla, a u Srbiji se reciklira oko 46% što je u skladu sa nacionalnim ciljevima.

U Srbiji, cene usluga odnošenja smeća još su na minimalnom nivou – oko pet evra, što je četiri puta manje nego u Sloveniji i gotovo 10 puta manje od onoga što plaćaju građani Austrije.

Kako bi imali uređen reciklažni sistem, 63% ispitanika navodi da je spremno da plati višu cenu za efikasno otklanjanje otpada.

Građani bi na razvrstavanje otpada motivisalo i uvođenje podsticaja u vidu popusta pri narednoj kupovini ili za komunalne račune, kao i uvođenje sistema, tj. povraćaja novca za ambalažu. S druge strane, trećina ispitanika smatra da dodatne mere nisu neophodne, jer želja da se zaštiti životna sredina treba da predstavlja osnovni motiv.

Istraživanje stavova građana sprovedeno je u okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji je pokrenula Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak. Projekat su implementirali NALED u Srbiji, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) u BiH i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) u Severnoj Makedoniji.

Izvor: danas.rs

Početkom decembra krenule su obuke po selima za zainteresovana lica koja potencijalno žele da se bave turizmom u domaćoj radinosti izdavanjem soba, apartmana, kuća za odmor ili seoskog turističkog domaćinstva.

O benefitima koje donosi seosko turističko domaćinstvo i na koje sve načine može da se iskoristi, u sklopu obuke za postupak kategorizacije smeštaja, predavanja je držao direktor Turističke organizacije Apatin Nemanja Jović, a nakon uspešno položenih testova, obuku je završilo 44 polaznika.

Diplome o završenom procesu obuke su uručene sinoć u sali iznad restorana „Marina“, a o daljim koracima u ovom projektu, koji podrazumeva obilazak seoskih domaćinstava govorila je predsednica opštine Apatin Dubravka Korać.

Na osnovu tog obilaska utvrdićemo šta je ono što je najneophodnije da biste mogli da se kategotizujete kako bi došli do nekog osnovnog nivoa, tačnije moćićemo utvrditi grantove, odnosno iznos sredstava za koje ćete moći da konkurišete. Upravo kada smo razgovarali koji bi to iznos bio adekvatan po domaćinstvu, rekli smo da nije smisao da mi damo cifru sa kojom ne možete ništa da uradite ili da podelimo mali broj velikih grantova koji su preterani, a možemo više domaćinstava opremiti, rekla je Dubravka Korać.

Predsednica naše opštine je dodala i da će se nakon obilaska i sagledavanja situacije na terenu, raspisati konkurs na kojem će moći da učestvuju isključivo ljudi koji su dobili ovaj sertifikat, odnosno koji su prošli obuku.

Konkurs se može očekivati u martu mesecu, kako bi do letnje sezone mogli da se opreme apartmani i povećaju smeštajni kapaciteti u našoj opštini, koju pored tradicionalnih manifestacija koje organizuje Turistička organizacija ove godine u avgustu očekuje i Svetsko prvenstvo u ribolovu.

U zavisnosti od interesenata, prvi krug konkursa će se odnositi na seoska domaćinstva. Ukoliko budemo imali manje interesenata u odnosu na opredeljena sredstva, konkurs ćemo proširiti i na domaćinstav samog Apatina. Nadam se da ćemo do kraja godine uspeti da opredelimo sredstva za još jedan krug konkursa koji bi se odnosio na naseljeno mesto Apatin gde smo imali mnogo veće interesovanje nego što smo očekivali. Mislim da ćemo realizacijom ovog projekta napraviti jedan lep resurs za našu opštinu i samim tim povećati turističku ponudu, poručila je Dubravka Korać.

Pored toga što kompanije u Srbiji, redovno uplaćuju poreze i doprinose u PIO Danas u Srbiji privatnu penziju uplaćuje više od 214.000 ljudi, pokazuju podaci NBS, dok oko 20.000 lica isto čini preko PIO fonda.

Mnogima to uplaćuju i firme, ali je sve više onih koji se odlučuju da novac za starost povere ili, u ovom slučaju, privatnom penzionom fondu, ili pak da nam . Podaci govore i da privatnu penziju najviše uplaćuju građani koji imaju između 40 i 60 godina, a da je prosečna uplata oko 4.000 dinara mesečno.

PIO podigao osnovice

Od uplate za januar 2023. godine važe nove osnovice osiguranja, koje su za 13,4 odsto više u odnosu na prethodnu godinu i građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.

Prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica osiguranja iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade za prethodnih 12 meseci, što je 35.025 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 500.360 dinara.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 24 odsto, što znači da će se mesečni izdatak za samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kretati u rasponu od 8.406,00 do 120.086,40 dinara.

Iznosi osnovice osiguranja

Iznosi osnovica osiguranja i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje važe za celu 2023. godinu i dostupni su građanima na sajtu Fonda i na oglasnim tablama u filijalama. Podsećamo građane koji se opredele za samostalnu uplatu doprinosa po osnovu člana 15 Zakona o PIO da je rok dospelosti 15. u mesecu za prethodni mesec. Jednom izabrana osnovica može se promeniti, pod uslovom da se podnese novi zahtev. Takođe, građani koji ne žele više da uplaćuju samostalno doprinose u obavezi su da podnesu zahtev za prestanak uplate.

Pravo na samostalnu uplatu

odsećamo da pravo na samostalnu uplatu doprinosa imaju sva lica koja su van osiguranja (nezaposleni, studenti, domaćice, đaci...) pod uslovom da su starija od 15 godina, da imaju prebivalište u Srbiji, da nisu korisnici penzije ostvarene u Srbiji ili u državi sa kojom je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju i da nije nastupio neki od slučajeva po osnovu kojih se ostvaruje pravo (npr. navršenje godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju, invalidnost), odnosno, ukoliko je nastupio neki od tih slučajeva, svojstvo osiguranika se može steći samo za slučaj koji nije nastupio.

Trenutno je 20.237 lica aktivno uključeno u samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, od kojih se 61,5 odsto opredelilo za najnižu osnovicu osiguranja. Uplatom doprinosa po osnovu člana 15 Zakona o PIO obezbeđuje se staž osiguranja, koji evidentira Fond PIO i koji je efektivni staž kao uslov za penziju.

(Izvor: Blic Biznis, PIO fond)

Šarlah se još u decembru pojavio u beogradskim vrtićima, ali i dalje vlada. Ovo su simptomi.

Iako su mnogi roditelji mislili da je šarlah bolest davnih vremena, vreme nakon pandemije ih je demantovalo. Reč je o bolesti koju prate visoke temperature i koja može da se iskomplikuje ako se ne reaguje na vreme, a Stetoskop.rs skreće pažnju na prve simptome.

Kako se šarlah širi

Šarlah je bolest svuda rasprostranjena. Rezervoar infekcije je čovek, izvor infekcije je nazofaringealni sekret osoba sa streptokoknom infekcijom, bilo oboleo, rekonvalescent ili kliconoša. Put širenja infekcije je kapljični najčešće preko nazofaringealne sluzokože.

Moguć je prodor preko sluzokože genitalnog trakta, preko povreda ili opekotina. Bolest pokazuje sezonski karakter javljanja sa dominacijom u hladnim mesecima jesen-zima-proleće. Javlja se u zatvorenim kolektivima kao što su škole ili obdaništa. Najčešće od šarlaha oboljevaju deca predškoloskog ili ranog školskog uzrasta.

Šta uzrokuje šarlah

Bolest izaziva Streptococcus beta haemolyticus grupe A koji produkuje eritrogeni toksin. Postoje tri antigenski različita tipa eritrogenog toksina: tip A, B i C. Najčešće je izazvan tipom A.

Simptomi šarlaha

Inkubacija je kratka i traje 6 sati do 10 dana, najčešće 3-5 dana. U ovoj fazi bolesti bolesnik je infektivan, ali je bez simptoma bolesti. Bolest prolazi kroz 4 stadijuma:

Inicijalni stadijum – Bolest počinje naglo i karakteriše se trijasom simptoma: povišenom temperaturom, gušoboljom i inicijalnim povraćanjem. Ovaj stadijum je kratkotrajan, oko 12 časova i pridružuju mu se glavobolja, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima. Prilikom pregleda nalazi se karakteristično intezivno hiperemično plameno ždrelo „skarlet crveno“.

Tonzile su hiperemične, hipertrofične, a u težim slučajevima mogu se naći i eksudativne promene u vidu gnojnih naslaga. Meko nepce je takođe hiperemično, a na zadnjem zidu ždrela mogu se videti promene i vidu granuliranog enantema. Jezik je belo obložen, dok su vrh i bočne strane neobloženi što daje izgled slova V. Prisutna je i submandibularna limfadenopatija. Inicijalno povraćanje je posledica intoksikacije organizma i nadražaja neurovegetativnog sistema.

Osipni stadijum – Ospa se javlja prvo na koži vrata, predelu aksile, ingvinumu i širi se prema ekstremitetima. Ospa je makulopapulozna na hiperemičnoj koži. Koža je suva, gruba, kao naježena. Ne javlja se na licu, dlanovima i tabanima.

Najintezivnija je na velikim pregibima, fleksornim stranama ekstremiteta. Praćena je lakim svrabom. Ospa na pritisak isčezava, pri čemu nastaje blag subikterus. Povlači se brzo, nakon 1-2 dana, istim redosledom kako je izbijala, a posle povlačenja nastaje perutanje. Pregledom bolesnika u osipnom stadijumu zapaža se hiperemija lica, koje je zažareno, dok je predeo oko usana, trougao nos-usne, bled. Prisutna je tahikardija, puls je mekan i ubrzan. Ponekad je prisutna hepatomegalija i splenomegalija. Promene na jeziku su u ovom stadijumu karakteristične. Jezik je potpuno deskvamiran i ima izgled „malinastog jezika“ kada papile promeniraju. Ovakav izgled jezika se održava oko dve nedelje tako da može da posluži za retrogradno postavljanje dijagnoze.

Prazni period – U ovom stadijumu bolesti prisutni su samo suva, hrapava koža, Pastijin znak, tahikardija i malinast jezik.

Stadijum perutanja – Ovaj stadijum bolesti se karakteriše perutanjem kože na mestima gde se prvo javila ospa na vratu, licu, ušnim školjkama, grudima, abdomenu i u vidu je sitnog brašnastog perutanja. Najkarakterističnije je perutanje na dlanovima i tabanima koje je u vidu lamela, krupno, kao ljuštenje.

Dijagnoza

Dijagnoza šarlaha se postavlja na osnovu anamneze, epidemioloških podataka, kliničke slike, kliničkog toka i laboratorijskih analiza. Izolacija uzročnika iz brisa ždrela potvrdjuje dijagnozu, ali negativni nalaz je ne isključuje. Pregled mokraće kod šarlaha je obavezan radi otkrivanja ranih ili poznih komplikacija bubrega.

Diferencijalna dijagnoza

Početak šarlaha je nespecifičan i može biti sličan velikom broju infektivnih bolesti: difterija, infektivna mononukleoza, angine izazvane virusima i drugim bakterijama. U osipnom stadijumu šarlaha treba isključiti rubeolu, morbile varičelu itd.

Lečenje

Kauzalna terapija šarlaha podrazumeva primenu penicilina. Alternativna terapija je eritromicin ukoliko je pacijent alergičan na penicilin. Higijensko dijetetski režim je važan u terapiji šarlaha. Bolesnika treba izolovati jer je infektivan.

Izvor: nova.rs

Ukoliko ste ljubitelj mačaka, onda ste verovatno čuli za rusku plavu mačku, koja je jedna od najcenjenijih starih vrsta mačaka. Ruska plava mačka privlači svojim plavičasto-srebrnastim odsjajem i gracioznim hodom, pa ne može nikoga da ostavi ravnodušnog.

U ovom tekstu ćemo vam reći nešto više o osobinama ove mačke, o njenom karakteru i ponašanju. Osim toga, saznaćete kako ovu mačku treba negovati i kako treba da izgleda njena ishrana.

Ukoliko i sami razmišljate o tome da nabavite mačku za svoj dom, ali još uvek ne znate koja bi rasa za vas bila najbolja, onda pročitajte ovaj tekst. Možda se nakon čitanja ovog teksta odlučite da nabavite upravo rusku plavu mačku.

Pre nego što pređemo na konkretne informacije o osobinama i karakteru ruske plave mačke, reći ćemo vam nešto o njenom poreklu i izgledu.

Poreklo i izgled ruske plave mačke

Poreklo ruske plave mačke nije u potpunosti poznato, ali postoje određene informacije iz istorije koje ukazuju na to kako je ova mačka nastala i odakle potiče. U prošlosti je ova mačka bila jako popularna zbog svog blistavog i mekanog krzna. Kao što i samo ime kaže, ruska plava mačka vodi poreklo iz Rusije. Tačnije, ruska luka Arhangelsk je bila mesto gde su živeli preci ruske plave mačke, pa je ona u prošlosti nazivana i Arhangelska mačka.

Postoje i verovanja da je ruska plava mačka živela na dvorovima i da je bila jako cenjena. Na osnovu tog verovanja ovu mačku su ranije zvali i kraljevska mačka. Kasnije je ruska plava mačka postala popularna i u Engleskoj, ali i u drugim zemljama Evrope. Nakon drugog svetskog rata ruska plava mačka je bila ukrštena sa sijamskom skandinavskom mačkom, pa je tada plava boje ove mačke postala još blistavija i upečatljivija, a oči smaragdno zelene. Nema sumnje da se po svom izgledu rusko plava mačka razlikuje od svih ostalih vrsta mačaka.

Kao što smo već rekli, ova mačka ima plavo-srebrnkasto i veoma nežno krzno. Vlasnici ove rase mačaka uglavnom misle da krzno ruske plave mačke ne treba puno da se četka, kako bi se sačuvao jedinstveni odsjaj. Krzno ove mačke ima dva sloja, pa se na taj način ona štiti od zime.

Rusko plava mačka ima istaknute obraze, pa deluje da uvek ima osmeh na sebi. Što se boje očiju tiče, rusko plavu mačku možete prepoznati po upečačatljivim smaragdno zelenim očima. Kod mladunaca boja očiju može varirati, pa oči mogu biti plave, narandžaste ili zelene. Telo ruske plave mačke je jako i utegnuto, odnosno ova mačka deluje jako elegantno i skladno.

Glava ove mačke je mala, ali uši su joj malo veće. Noge su joj prilično visoke i srazmerne su, dok su joj šape malo uže. Rep rusko plave mačke je dosta dug i na njemu se nekada mogu pojaviti pruge. Ruska plava mačka je teška negde između 3 i 6 kg.

Kao što je već rečeno, ova mačka je plavo-srebrnaste boje, ali postoje i vrste koje imaju belu i crnu boju, a koje takođe spadaju u ovu rasu.

Osobine i temperament

Ako tražite mačku koju ćete moći bez problema da držite u svom stanu, onda vam preporučujemo da razmislite o ruskoj plavoj mački. Ova mačka je prilično tiha i jako nežna, pa će se verovatno brzo vezati za vas.

Ruska plava mačka će ići sa vama gde god vi to poželite i uvek će biti spremna za igru. Ono što je dobra stvar jeste da je ruska plava mačka i prilično samostalna, što znači da može da ostane sama neko vreme u stanu. Nemojte brinuti, jer ćete zateći stan onako kako ste ga i ostavili, a vaša maca će vas radosno dočekati. Ruska plava mačka je idealna ukoliko imate malu decu, jer će se uvek rado igrati sa njima.

Osim toga, ona voli da se igra i sa drugim životinjama. Ruska plava mačka je jako umiljata i neće nikada nikoga da ogrebe. Osim toga, jako je mirna i verujemo da će doneti mir i u vaš dom ukoliko se odlučite za nju. Ona je jako tiha i ne voli buku. Ukoliko u vašoj porodici dođe do neke svađe i vikanja, vaša maca će to verovatno osetiti i biće tužna. Rusko plava mačka tiho mjauče i ne voli ništa što bi remetilo mir u stanu ili kući.

Još jedna važna osobina ruske plave mačke jeste da je jako inteligentna i da brzo uči. Dovoljno je samo da joj jednom ili dvaput pokažete neki trik i ona će to automatski naučiti. Dakle, ako se opredelite za ovu rasu mačke, onda možete biti sigurni da pored sebe imate mirnog ljubimca kojeg ćete lako uspeti da naučite sve trikove koje želite.

Ipak, rusko plava mačka ume biti dosta stidljiva kada su u pitanju stranci, pa se može osetiti distanca. Međutim, kada stekne poverenje u nekoga, tada ova mačka postaje jako umiljata i odana.
Nega ruske plave mačke

Kada je u pitanju nega rusko plave mačke, dobra vest je da je ona jako jednostavna za održavanje. Naime, ovu mačku ne morate svakoga dana kupati niti četkati. Preporučuje se da to radite bar jednom u toku nedelje, a idealno bi bilo tri puta.

Osim toga, ne biste smeli ovu mačku previše izlagati suncu, kako se boja njenog krzna ne bi promenila. Najveća prednost ove mačke kada je u pitanju nega jeste to da se ona ne linja, tako da nećete morati da brinete o tome da će vam ostavljati dlake po nameštaju i tepihu. Kao što smo već rekli, ova mačka ima duplo krzno i njena dlaka je jako kratka.

Možemo reći da je ovo jedina rasa mačke koja se uopšte neće linjati. Osim toga, ova mačka je izuzetno čista, tako da ne morate brinuti o tome da će ona u vaš dom uneti neprijatan miris. Zapravo, ova mačka uopšte nema karakterističan miris mačke.

Kao što smo već spomenuli, plava ruska mačka brzo uči trikove, pa ćete je tako veoma brzo naučiti i na posip. Nema potrebe da brinete da će vaša mačka izvršiti nuždu negde drugde u vašem stanu ili kući. To se apsolutno ne može dogoditi, jer rusko plava mačka tačno zna gde treba šta da uradi i ne krši pravila. Ona brzo uči i pridržava se onoga što je naučila.

Kada je u pitanju životni vek ruske plave mačke, možemo reći da je to negde od 9 do 15 godina, ali ako ako joj se pruže odgovarajući uslovi ona može živeti čak i do 18 godina. Naravno, neophodno je da joj obezbedite odgovarajuću negu i pažnju, ali ova rasa se svakako svrstava u rase mačaka koje su veoma zdrave i otporne na mnoge bolesti.

S obzirom da se ne linja, ova mačka neće izazivati alergije kod vlasnika koji su alergični na dlake. Osim toga, ruska plava mačka spada u hipoalergijske rase, tako da ne morate brinuti ni o kakvim alergijskim reakcijama.

Što se vakcinacije rusko plave mačke tiče, to možete uraditi ali i ne morate jer ova mačka živi u adekvatnim životnim uslovima. Vakcinacija se više preporučuje za mačke koje žive po ulicama. Ipak, kastraciju rusko plave mačke je najbolje obaviti kada mačka bude stara oko 6 meseci.

Ukoliko niste spremni da pored ove mačke gajite još mnogo njenih mačića i ukoliko nemate pravog partnera sa kojim biste vašu mačku sparili, najbolje je da je sterilišete na vreme. Mačići u vašem domu mogu biti pravo osveženje i uneti radost, ali pitanje je da li vi imate vremena i sredstava da se posvetite svakom od njih.

Ishrana ruske plave mačke

Rusko plava mačka se mora hraniti tačno određenom i propisanom vrstom hrane, kako bi ostala zdrava i vitalna. Naime, preporučuje se da joj dajete vlažnu Viskas hranu, kao i Viskas Junior granule. Ta hrana je idealna za vašu rusko plavu mačku i obezbediće joj sve potrebne hranljive materije. Vaša mačka će se zdravo razvijati, a njena dlaka će uvek biti sjajna i mekana.

Osim što ćete vašu rusku plavu mačku hraniti adekvatnim granulama, važno je i da joj jednom u toku dana date po jednu vitaminsku tabletu. Ovu tabletu je najbolje da izmrvite ili da izlomite na deliće i da joj jednostavno stavite sa hranom. Mačka neće ni osetiti da uzima tu tabletu, a to će joj dosta pomoći da održi zdrav imunitet i da bude puna energije.

Kada je ishrana rusko plave mačke u pitanju, važno je reći i to da ova mačka ne sme da jede ono što ljudi jedu. Dakle, nemojte nikada svoju mačku hraniti onim što ostane iza vas. Naročito se preporučuje da u širokom luku izbegavate mleko, jer to može izazvati pojavu glista u crevima mačke, kao i mnoge druge zdravstvene tegobe.

Prodaja i cena

Nema sumnje da se svojim srebrnastim odsjajem ova mačka izdvaja od svih ostalih vrsta mačaka. Ono što je važno jeste da postoje mnoge druge rase mačaka koje su po izgledu slične ovoj, a zapravo im je rasa mnogo lošija. Ukoliko niste sigurni da li neka mačka pripada ovoj rasi, preporučujemo da se obratite veterinaru, jer samo on može uočiti razliku.
Svakako, kada budete hteli da kupite ovu mačku, najsigurnije je da to uradite na proverenom mestu, odnosno kod uzgajivača koji će vam dati i sve potrebne dokumente u kojima tačno možete videti poreklo ove mačke i sve što vas zanima.

Ukoliko ovu mačku nabavite bez papira i od neregistrovanog uzgajivača, onda će joj i cena verovatno biti niža. Inače, neka prosečna cena ove rase mačaka je od 400 evra pa na gore, zavisno od toga koliko je mačka stara, kao i od brojnih drugih faktora. Sve u svemu, smatra se da je ruska plava mačka jedna od najskupljih vrsta mačaka.

Nadamo se da vam je ovaj tekst bio zanimljiv i da ste saznali sve što vas zanima o ruskoj plavoj mački. Rekli smo vam da je ova mačka idealna za vaš dom jer je jako mirna i umiljata.

Osim toga, druželjubiva je i brzo uči nove trikove. Zdrava je, otporna na bolesti i ima prilično dug životni vek. Ako se odlučite za ovu mačku, znajte da će vam biti jako privržena.
Kao što smo rekli, ova mačka zahteva minimalnu negu, pa vam neće predstavljati opterećenje.

Sigurni smo da će ona uneti radost i mir u vaš dom i da ćete pored sebe imati odanog prijatelja. Samo vodite računa o tome da ovu mačku kupite kod proverenog uzgajivača, kako biste bili sigurni da se zaista radi o ovoj posebnoj rasi.

Izvor: ljubimci.org

U četvrtak kasno uveče sukobile su se dve grupe migranata na izlazu iz Sombora prema Apatinu. Iako su se u pojedinim medijima i na društvenim mrežama pojavile informacije da je reč o oružanom sukobu, kako „Politika” nezvanično saznaje, nije bilo pucnjave niti upotrebe vatrenog oružja. Migranti su se međusobno tukli rukama i motkama, a pojedini su koristili i noževe.

U napuštenom prostoru nekadašnjeg „Aurometala” sukobile su se dve grupe, jedna iz Sirije, i druga iz Maroka. Jedna osoba iz Maroka je teže povređena udarcem u glavu. Zbog sumnje na krvarenje u mozgu nakon zbrinjavanja u bolnici u Somboru prevezena je u Klinički centar Vojvodine. Jedan Sirijac je lakše ozleđen.

Zbog tuče migranata bio je zatvoren put na izlazu iz Sombora ka Apatinu, ali ne-što pre 21 čas saobraćaj je normalizovan. Na mesto događaja izašla je policija i Žandarmerija, ali nisu zatekli učesnike sukoba već samo povređene kojima je ukazana lekarska pomoć.

Policija nastavlja da traga za osobama koje su učestvovale u tuči, kao i da utvrđuje okolnosti pod kojima se incident dogodio.

Nakon ovog sukoba, juče ujutru policija je u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice kao i gradskom upravom iz Sombora izmestila više od 70 migranata. Auto-busi sa migrantima upućeni su u prihvatni centar u Adaševcima kod Šida.

Izvor: Politika.rs

Saznajte koji vas sve radovi očekuju tokom adaptacije starog stana, kao i koliki budžet treba da planirate u zavisnosti od veličine prostora, piše portal Gradnja.rs.

Kupili ste stan u staroj zgradi i želite da ga renovirate? Ovaj zahvat nije jednostavan niti jeftin jer su cene u zadnjih par godina znatno skočile.

Stoga smo analizirali trenutne cene izvođenja i materijala pa ćemo na primeru stana od 70 metara kvadratnih pokazati koji radovi mogu da vas očekuju, kao i koliko to sve zajedno košta.

Naravno, ovi iznosi će varirati u zavisnosti od nivoa opreme, kao i od lokacije gde se radovi izvode, ali vam mogu poslužiti kao orijentir za planiranje budžeta.

Troškove ćemo podeliti na građevinske radove i nabavku materijala.

Građevinski radovi
Rušenje: 750 evra

Sve počinje sa najprljavijim i najbučnijim radovima – rušenjem! Pored zidova, u rušenje spada i skidanje unutrašnje stolarije, parketa, keramike i sanitarija. Takođe, bitno je da je osim angažovanja majstora potrebno platiti i odnos šuta na deponiju. Nikako ne ostavljajte šut pored kontejnera ili ispred zgrade!

U proseku, za stan od 70 m2 rušenje traje oko 4 dana sa četiri majstora. Sa dnevnicama od po 40 evra, cena rušenje će iznositi oko 640 evra. Na ovo je potrebno dodati odnos šuta: 4 ture po 25 evra što iznosi oko 100 evra.

Keramičarski radovi: 1.050 evra
Prilikom renoviranja starih kupatila, pre lepljenja pločica potrebno je pripremiti podove i zidove. Posle skidanja starih pločica, zidovi i podovi uglavnom su vrlo grubi i neravni pa je potrebno pokrpiti rupe i postaviti novu košuljicu. Ovi radovi će vas koštati oko 100 evra za malterisanje i oko 60 evra za košuljicu.

Cena lepljenje keramike iznosi oko 13 evra/m2. Ukupna količina keramike za kupatilo, kuhinju i terasu je oko 52 m2. Dakle, za ruke je potrebno izdvojiti oko 675 evra. Ovo je cena sa materijalom (lepak i fug masa), ali u ovu cenu nisu uključene pločice.

Hidroizolacija tuš kabine košta oko 60 evra, poda kupatila oko 40 evra, a terase oko 50 evra što znači da je za hidroizolaciju sa materijalom za stan od 70 m2 potrebno izdvojiti oko 150 evra.

Klimatizacija i grejanje: 900 evra
Nabavka nove klime iznosi oko 400 evra dok ćete za njenu ugradnju platiti dodatnih 80 evra, s tim što se svaki ugrađeni metar bakra plaća oko 28 evra po dužnom metru.

Ukoliko ne menjate stare radijatore već ih samo farbate, to ćete platiti oko 100 evra. Ugradnja novog sušača i dorada instalacija u kupatilu košta oko 150 evra, a sam sušač košta oko 100 evra.

FOTO: SHUTTERSTOCK / RAS SRBIJA
Lepljenje parketa: 1.150 evra
Nakon skidanja starog parketa, cementna košuljica bude uglavnom u lošem stanju te je potrebno da se izlije nivelišuća masa koja će pod izravnati pre postavke novog parketa. Za 70 kvadratnih metara, cena nivelisanja poda košta oko 5 evra/m2 što iznosi oko 350 evra.

Lepljenje višeslojnog parketa sa uračunatim lepkom košta oko 12 evra/m2 . Za stan od 70 m2 ukupno ima oko 55 m2 parketa (izuzimaju se površine kupatila, terase i kuhinje), što košta oko 660 evra. Postavka MDF lajsni je oko 2,5 evra/m2, a dužnih metara je potrebno otprilike kolika je i površina parketa – znači, oko 55 m – što košta oko 140 evra.

Ukupno za građevinske radove: 15.120 evra
Nabavka materijala
Osim građevinskih radova, za renoviranje stana potrebno je nabaviti i materijal. Cene materijala se mogu dosta razlikovati tako da ove cene uzmite kao orijentir.

Nabavka parketa i lajsni: 3.300 evra
Cene parketa drastično variraju pa mogu koštati od 30 pa do 100 evra/m2. U našem slučaju uzećemo cenu od 50 evra/m2 za višeslojni hrastov parket u formi brodskog poda. Za površinu od 60 m2 za nabavku parketa potrebno je izdvojiti 3.000 evra.

Parket lajsne od MDF-a u beloj boji koštaju oko 5 evra, što znači da je za njihovu nabavku potrebno izdvojiti oko 300 evra.

Ulazna vrata: 700 evra
Cene sigurnosnih vrata znatno variraju u zavisnosti od proizvođača, a kreću se u uobičajenom rasponu od 400 pa do 900 evra. U našem slučaju uzećemo prosečnu cenu od 650 evra na koju se dodaje cena montaže od 50 evra.

Pločice i sanitarije: 2.250 evra
Cena pločica se kreće od 10 pa do 60 evra po kvadratnom metru. Prosečna cena uvozne keramike je oko 30 evra te ćemo ovo uzeti u obračun. Ukupna površina keramike za stan iz primera je 55 m2. Dakle, za nabavku keramike potrebno je izdvojiti oko 1.650 evra.

Od sanitarija, potrebno je nabaviti WC šolju, umivaonik, kao i bateriju za umivaonik i tuš. Za ove sanitarije u proseku je potrebno izdvojiti oko 600 evra.

Unutrašnja vrata: 1.400 evra
Unutrašnja vrata se uglavnom prave po meri i izvode od furniranog ili bojenog MDF-a. Furnirana imaju teksturu i izgled drveta dok su bojena uglavnom jednobojna.

Za vrata pravljena po meri sa bravom i kvakom treba da se izdvoji u proseku oko 350 evra. U stanu postoji uglavnom 4 komada, što znači da je cena oko 1.400 evra sa montažom.

Staklo na tuš kabini: 600 evra
U zavisnosti od veličine tuš kabine, načina otvaranja (na klizanje ili na šarke), zavisi i cena tuš kabine. Za prosečnu dimenziju, cena tuš kabine pravljene po meri iznosi oko 600 evra sa montažom. Možete proći povoljnije ako kupite gotovu kabinu, ukoliko ona, naravno, odgovara po dimenzijama vašem kupatilu.

U cenu nabavke materijala nismo uračunali cenu rasvete, tapeta, interfona…

Ukupno za nabavku materijala: 8.250 evra

Koliko košta renoviranje stana po m2

Građevinski radovi (15.120) + nabavka materijala (8.250) = 23.370 evra
Cena renoviranja = 333 evra po m2

Na ove cene je potrebno dodati cenu dizajnera enterijera, odnosno arhitekte, nadzora, a ako uzmete izvođača radova, koji će organizovati sve ove majstore, treba na ove cene dodati još oko 10%.

Takođe, na cenu bi trebalo dodati i cenu nepredviđenih radova koji se mogu desiti tokom renoviranja, poput skidanja starog kreča, krpljenje rupa, obijanje lošeg maltera, skidanje loše košuljice, što se uglavnom računa oko 7-10% ukupne cene radova.

Ako se pitate koliko dugo traju radovi, znajte da u proseku renoviranje traje jedan dan za jedan kvadrat. Dakle, renoviranje stana od 70 kvadrata trajaće oko 70 dana.

(Gradnja.rs)

Zlatan Vasić (43) iz Bajine Bašte tužio je državu Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava, nakon što je odbio da vakciniše svoje maloletno dete, za šta mu je određena novčana kazna u visini od 10.000 dinara. Kako saznaje Nova.rs, tužba je odbačena, a Vasić će morati da plati cenu zbog kršenja Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, remećenja opšte imunizacije i dovođenja u opasnost sopstvenog deteta, izlažući ga smrtonosnim oboljenjima.

Naime, na zasedanju Odbora Drugog odeljenja Evropskog suda za ljudska prava 18. oktobra 2022., sudija Jovan Ilievski, doneo je prvu presudu po tužbi državljanina Srbije protiv države, zbog odbijanja obavezne vakcinacije deteta.

Vasić je još 27. avgusta 2018., protiv Republike Srbije podneo tužbu prema članu 34. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Država Srbija je međutim, prethodno pokrenula upravni i prekršajni postupak protiv Vasića zbog njegovog odbijanja da svoju ćerku podvrgne obaveznoj vakcinaciji protiv zaraznih bolesti.

Sanitarni inspektor je još 20. januara 2015., doneo rešenje kojim se Vasiću nalaže da ćerku dovede na obaveznu vakcinaciju protiv zaraznih bolesti u skladu sa članom 25. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i važećim rasporedom obaveznih vakcinacija.

“Nisam saslušan pre donošenja upravnog naloga inspektora, nisu mi predočene informacije o medicinskim indikacijama vakcine ili njenoj bezbednosti i moje dete nije testirano na toleranciju u pogledu različitih komponenti vakcine. Prema različitim istraživanjima, vakcine nisu bezbedne, i prema domaćem i međunarodnom pravu imam pravo da odlučim da li moje dete treba da bude vakcinisano ili ne”, rekao je Vasić.

Ministarstvo zdravlja je ipak 10. marta 2015. godine odbacilo njegovu žalbu.

“Zakonska obaveza vakcinacije dece protiv određenih bolesti se kao takva nije mogla osporiti. S druge strane, postojao je propisan postupak utvrđivanja privremenih ili trajnih kontraindikacija za određene osobe na određene vakcine, koji, međutim, Vasić nikada nije pokrenuo”, navodi se u izveštaju sa suđenja.

U odluci ministarstva navedeno je da Vasić može protiv države pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom u roku od 30 dana, što on nije učinio.

Nakon toga, 15. aprila 2015., Ministarstvo zdravlja je zatražilo od Prekršajnog suda u Užicu da pokrene prekršajni postupak protiv Vasića zbog nepostupanja po nalogu sanitarnog inspektora iz 2015. godine.

“Vasić je 23. jula 2015. pozvan da se pojavi pred Prekršajnim sudom u Užicu, ali je obavestio sud da nije u mogućnosti da prisustvuje ročištu, te je, umesto toga, svoju odbranu podneo u pisanoj formi. Naveo je da obavezna vakcinacija dece nije u skladu sa Ustavom niti međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija ratifikovala i izrazio svoje mišljenje da bi primanje navedene vakcine moglo dovesti do pogoršanja progresivne kratkovidosti njegovog deteta”, piše u izveštaju.

Sud je saslušao više svedoka, uključujući i sanitarnog inspektora koji je izdao nalog i lekara iz Odeljenja sanitarne inspekcije pri Ministarstvu zdravlja, koji su naveli da ne postoje dokazi koji bi ukazivali na to da zdravstveno stanje deteta iziskuje sprečavanje obavezne vakcinacije, a što predstavlja zakonsku obavezu koja je neophodna za ostvarivanje kolektivnog imuniteta protiv određenih bolesti.

Prekršajni sud u Užicu je 28. septembra 2016., proglasio Vasića krivim jer nije postupio po pravosnažnom nalogu sanitarnog inspektora. On je tada osuđen na novčanu kaznu od 10.000 dinara.

Vasić je naime u svojoj žalbi naveo, između ostalog, da je nalog sanitarnog inspektora bio nezakonit jer on nije saslušan pre njegovog donošenja.

Prekršajni apelacioni sud u Kragujevcu je 17. oktobra 2016., potvrdio prvostepenu presudu, a Ustavni sud je 13. marta 2018., takođe odbacio Vasićevu žalbu.

U avgustu je Vasić podneo tužbu Evropskom sudu za ljudska prava protiv Republike Srbije. Glavna pritužba Vasića pred domaćim organima vlasti i pred Evropskim sudom se odnosila na činjenicu da nije saslušan u upravnom postupku pre upravnog naloga sanitarnog inspektora. Vlada je tvrdila da on nije iscrpeo delotvorne domaće pravne lekove, jer uopšte nije pokrenuo upravni spor protiv rešenja Ministarstva zdravlja kojim je odbijena njegova žalba.

S tim u vezi, Sud ponavlja da pravilo o iscrpljivanju domaćih pravnih lekova iz člana 35. Konvencije, obavezuje one koji nastoje da podnesu tužbu protiv države pred Evropskim sudom da prvo iskoriste pravne lekove koja pruža nacionalni pravni sistem. Shodno tome, države su oslobođene odgovornosti pred međunarodnim telom za svoje postupke pre nego što dobiju priliku da stvari isprave u sopstvenom pravnom sistemu.

“Vasić nikada nije tražio da ospori nalog sanitarnog inspektora pred Upravnim sudom, koji je bio jedini organ nadležan da oceni zakonitost te odluke. Sud konstatuje da se Vasićeva suština pritužbi, u vezi sa prekršajnim postupkom koji je vođen protiv njega, ogleda u tome da je domaći sud pogrešno procenio činjenice i pogrešno primenio relevantno domaće pravo time što ga je proglasio krivim za nepoštivanje upravnog naloga koji je, po njegovom mišljenju, bio nezakonit. On je takođe tvrdio da domaći sudovi nisu pružili dovoljno razloga za svoju odluku”, stoji u izveštaju.

Uzimajući u obzir argumente Vasića i njegov propust da iscrpi relevantne domaće pravne pomoći u pogledu navodne nezakonitosti administrativnog naloga, Sud smatra da se zaključci prekršajnih sudova ne mogu smatrati proizvoljnim niti očigledno nerazumnim.

“Ništa ne ukazuje na to da je prekršajni postupak protiv njega bio nepravičan. On je bio u mogućnosti da iznese argumente i dokaze za koje je smatrao da su relevantni za slučaj i imao je priliku da efektivno ospori argumente i dokaze koje je izvelo Ministarstvo zdravlja. Svi njegovi argumenti su bili propisno saslušani i ispitani od strane domaćih sudova i kao što je već navedeno, činjenični i pravni razlozi osporene presude su detaljno izneti.

“Vasićeve pritužbe u pogledu prekršajnog postupka, moraju se proglasiti nedopuštenim prema članu 35. stav 3(a) Konvencije, kao očigledno neosnovane i moraju se odbaciti u skladu sa članom 35. stav 4. Konvencije. S toga je 24. novembra 2022. godine Evropski sud za ljudska prava, jednoglasno odbacio Vasićevu tužbu protiv Republike Srbije”, piše u izveštaju.

Podsetimo, prema članu 25. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, imunizacija se vrši vakcinama i specifičnim imunoglobulinima. Vakcinacija je obavezna protiv, između ostalog, tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, malih boginja, rubeole, zaušaka, virusnog hepatitisa „B“, gripa i žute groznice. Prema članu 53. stav 1. tačka 6. Zakona, lice koje ne sprovodi mere propisane ovim zakonom i ne postupi po izvršnom rešenju sanitarnog inspektora radi zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, biće kažnjeno novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara u prekršajnom postupku.

Izvor: nova.rs