Sombor.info

Oni koji žele da se skuće uz pomoć stambenog kredita, pre potpisivanja ugovora sa bankom razmatraju mnogo potencijalnih negativnih strana ovako velikog zaduživanja. Pregovara se o kamati, o roku otplate, iznosu, visini rate, ali postoji i jedna stvar koju nikako nije moguće predvideti – smrt. Zbog toga smo proveravali šta se dešava sa kreditom i dugom prema banci u slučaju da korisnik kredita umre.

Kako je za Nova.rs objasnio predsednik Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić, ovde postoje dva ishoda: da se dug, ukoliko je kredit osiguran, naplati osiguravajućoj kući i, ukoliko to nije slučaj, da se prenese na naslednike.

Ipak, ističe da najveći broj korisnika stambenih kredita svoje kredite zaista i osigurava, upravo da ne bi došlo do toga da dug u slučaju nepredviđenih okolnosti optereti članove porodice.

“Ljudi uglavnom osiguravaju svoje kredite kada je reč o tako velikim iznosima kao kod stambenih jer mesečni iznos koji treba da izdvoje u te svrhe nije veliki, bude oko 15-20 evra, a dobit može biti zaista velika u nepredviđenim okolnostima poput smrtnog slučaja”, navodi Vasić.

Ono što mnoge zanima kada je reč o ovakvom osiguranju jeste koliko dugo novac treba uplaćivati da bi se steklo pravo da u slučaju smrti korisnika kredita osiguravajuća kuća vrati dug. Predsednik Udruženja banaka Srbije ima odgovor i na ovo pitanje.

“Ne postoji nikakav rok. Polisa počinje da važi čim je potpišete i prođete tu neophodnu proceduru”, ističe Vasić.

Međutim, urednik portala Kamatica Dušan Uzelac smatra da ovakvo osiguranje kredita služi da bi korist, pre svega, imala banka, te da naslednici preminulog korisnika kredita nemaju nikakvu obavezu prema banci.

“To je ono što banke donekle i kriju, odnosno pokušavaju da vam brže-bolje predaju na potpisivanje papir na kom piše da kao naslednik preuzimate dug na sebe”, ističe Uzelac.

Međutim, naš sagovornik ističe da naslednici u većini slučajeva ipak preuzmu dug na sebe kada kredit nije osiguran.

“Banke i ne zanima šta se dešava sve dok se rate redovno uplaćuju. U slučaju da se prestane sa uplatom rata, banka pokuša da naplati dug, ali ako ne uspe, aktivira se hipoteka. Ipak, u većini slučajeva naslednici nastave sa tim kreditom da se stvari ne bi komplikovale, stan oduzimao i tako dalje”, kaže Uzelac.

Kod manjih kredita banke često “izvise”

Sa druge strane, kada je reč o manjim kreditima, poput keš kredita, procedura je nešto drugačija u slučaju da kredit nije osiguran.

Naime, svaki put kada neko umre, podvlači se račun, navode svi dužnici i poverioci i organizuje ostavinska rasprava, na kojoj se banka pojavljuje kao poverilac i zahteva naplatu duga koji je pokojnik imao prema njoj.

„Oni koji nasleđuju imovinu nasleđuju i obaveze pokojnika. Međutim, ako se odreknu svega, kao što se dešava, banka bukvalno izvisi i ne može da naplati dug i to se dešava često“, navodi Dušan Uzelac.

Dakle, zaključuje naš sagovornik, osiguranje u slučajevima ovih kredita služi da banka dobije svoj dug, a da se zauzvrat ne pojavi na ostavinskoj raspravi.

Izvor: nova.rs

Policija je jutros na području Sombora u akciji sa Komesarijatom za izbeglice i lokalnom samupravom grada Sombora pronašla i izmestila 71 iregularnog migranta.

Autobus sa 71 migrantom je otišao u Prihvatni centar Adaševci, kod Šida.

Da podsetimo, večeras je došlo do krvavog obračuna između dveju grupa migranata u blizini Sombora.

Jedna osoba tom prilikom je ranjena.

Na lice mesta izašle su jake policijske snage, koje su, prema našim saznanjima, uspele da situaciju stave pod kontrolu.

Izvor: blic.rs

Pre tri dana iz porodične kuće u ulici Dimitrija Tucovića u Apatinu nestala je 75-godišnja M.R. za koju se sumnja da je izvršila samoubistvo.

Prema najnovijim informacijama, nesretnu ženu su snimile sigurnosne kamere dok prelazi ogradu putničkog pristaništa i odlazi mostom ka pontonu i vodi. Pronađene stvari, garderoba koje je ostavila pre silaska, odgovaraju onima koje je prethodno imala na sebi.

Time je potraga za nesrećnom ženom fokusirana na okolinu pristaništa, Dunav i njegovo priobalјe. Na terenu su angažovani policijski službenici PS Apatin, a apel je upućen i ribolovačkim udruženjima, lovcima da posebno obrate pažnju na ovo područje potrage.

Podsećamo, nestanak M.R prijavila je podstanarka koja je u ponedelјak 23. januara u kući nesrećne žene pronašla oproštajno pismo. U njemu je između ostalog, napisala da je “otišla na Dunav, da se utopi”.

Izvor: Radio Dunav

Grad Sombor najavio je danas da će se uključiti u zbrinjavanje napuštenih pasa za koje će, posle sterilizacije, na rubnim delovima grada biti obezbeđene kućice za pse, hrana i veterinarska briga.

Kućice će biti postavljene na periferiji, kako bi se psi izmestili iz centra grada, blizine šetališta, biciklističkih staza i sličnih lokacija, što bi trebalo, prema očekivanjima, da spreči ugrožavanje bezbednosti građana, saopštila je gradska Informativna služba.

Psi lutalice veliki su problem Sombora i na ulicama je sve više pasa koje su vlasnici ostavili.

Biće sklonjeni sklonjeni po programu "Uhvati-steriliši-pusti" koji je podržan od strane Svetske organizacije za zdravlje životinja.

Akcenat programa je na sterilizaciji napuštenih pasa kako bi se smanjio njihov broj na javnim površinama i broj napada na građane. Kroz taj program psi se čipuju, vakcinišu i očiste od parazita, kako bi se sprečilo i širenje i prenošenje zaraznih bolesti.

Izvor: 021.rs

Dve osobe teško su povređene večeras u tuči dve grupe migranata kod mosta na Apatinskom putu u Somboru, saznaje Radio-televizija Vojvodine. 

Oko 18 časova je došlo do obračuna dve grupa migranata iz Avganistana i Sirije. Za lokaciju večerašnjeg incidenta se govori da je već duže vreme bila neformalno stecište nelegalnih migranata.

Dve osobe su teško povređene, jedno lice je zadržano u somborskoj Opštoj bolnici, dok je drugo lice prebačeno u Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu. Za jedno od njih se sumnja da je životno ugroženo.

U sukobu, u kom je učestvovalo od deset do dvadeset lica, korišćeno je hladno oružje, odnosno mačete.

Put Apatin - Sombor je neko vreme nakon incidenta bio zatvoren za saobraćaj, a sada je ponovo prohodan.

Na mestu incidenta ostale su tri policijske patrole.

Za drugom grupom migranata koja je učestvovala u sukobu se još traga.

Izvor: RTV

Predstavnici Grada Sombora ugostili su danas delegaciju Grada Beli Manastir. Povod posete bio je radni sastanak na temu zajedničkih projekata prekogranične saradnje dva grada u okviru IPA programa, kao i drugih prekograničnih poziva.

Na sastanku koji je održan u prostorijama Gradske uprave učestvovali su ispred Grada Sombora gradonačelnik Antonio Ratković, pomoćnik gradonačelnika Branislav Svorcan, šef Odseka za lokalni ekonomski razvoj Mihael Plac, kao i pomoćnici šefa Kabineta gradonačelnika Ivan Šimunov i Isidora Klimpf, a ispred Grada Belog Manastira gradonačelnik Tomislav Rob, zamenici gradonačelnika Svetlana Žarković i Goran Hes, viša stručna saradnica za projekte Ana Rebrina i direktor Baranjske razvojne agencije Dejan Nef.

U okviru posete Somboru gostima je u Velikoj skupštinskoj sali predstavlјena i čuvena slika „Bitka kod Sente“ Ferenca Ajzenhuta.

Delegacija iz Sombora koju su činili načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković, gradonačelnik grada Sombora Antonio Ratković i koordinator za izradu planskih dokumenata koje finansira grad Sombor Miodrag Petrović, prisustvovala je zatvarajućoj konferencij projekta „Razvoj prekograničnog prelaza Santovo – Bački Breg sa potrebnom carinarnicom i objektima u funkciji teretnog saobraćaja“.

Na konferenciji su, pored delegacije iz Sombora, učestvovali i predstavnici pokrajinskih organa, učesnici projekta, zainteresovani građani, predstavnici lokalnih samouprava i mediji.

Na konferenciji je istaknuto da je projektnotehnička dokumentacija, u kojoj je predviđeno šest ulaznih i šest izlaznih traka od kojih dve ulazne i dve izlazne trake za teretni saobraćaj i još jedna, dodatna, izlazna traka za specijalne namene, završena. Predviđeno je da granični prelaz ima teretne terminale s obe strane kao i objekte neophodne za funkcionisanje teretnog prelaza prve kategorije

Ako pogledate fotografije starog Beča, ili fotografije atentata na Ferdinanda, primetićete da se u Austrougarskoj vozilo levom stranom. Iako su neki delovi bili izuzetak (navodno delovi koje je okupirao Napoleon, pa su za vreme okupacije uveli vožnju desnom stranom) u većem delu države vozilo se levom stranom. Ovo se zadržalo do raspada Austrougarske, a tada su, u periodu između dva rata svi krajevi bivše države polako prešli na vožnju desnom stranom.

Prag i Beč dugo su odolevali ovim promenama. Iako je Čehoslovačka donela odluku da na vožnju desnom stranom pređe još 1926. ova odluka je u Pragu (koji je na kraju ostao jedini grad u zemlji u kom se vozilo levom stranom) neprekidno prolongirana. Bio je veliki posao zvršiti izmene na automobilima, izmestiti tramvajske stanice, promeniti saobraćajne znake, te se odluka stalno odlagala.

Na kraju je Prag prešao na vožnju desnom stranom, tako što su nakon nemačke okupacije, 15. marta 1939., vojnici Vermahta jednostavno izašli na praške ulice i vozili desnom stranom, izazvavši 20-ak saobraćajnih nezgoda. Kasnije su postavljena obaveštenja poput ovih koje vidite na poslednjoj fotografiji. U Beču se desilo slično, samo godinu dana ranije.

Kada su istoričari krenuli da istražuju kako se vozilo u antička vremena, otkrili su da su u Pompejima, iako su postojale dve trake, vozači konje i kola obično terali sredinom puta. Tek pri susretu s drugim vozilom birali su stranu, doduše (navodno) uglavnom desnu.

Ovo poslednje je dokaz da vojvođanska izreka "Šorom, sredom, svima mater redom" pokazuje naše duboko poznavanje istorije i saobraćajnih običaja od najranijih vremena😉.

Izvor: FB

Proširenje graničnog prelaza Santovo - Bački Breg rasteretiće postojeće granične prelaze, smanjiti zastoje, ali i omogućiti razvoj ekonomskih veza Srbije i Mađarske, kao i bolju pograničnu saradnju regija, poručeno je na završnoj konferenciji u Zavodu za urbanizam Vojvodine, povodom završetka projekta.

Plan je da preko njega prelaze i teška teretna vozila, čime će rasteretiti Horgoš i Kelebiju, istakao je v.d. direktor Zavoda za urbanizam Vojvodine Predrag Knežević, dodajući da će obnovljen prelaz imati ukupno 12 traka:

Proširenje će, između ostalog, biti veoma značajno i za vojvođansku privredu, istakao je predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor. Stečeni su svi planski i tehnički uslovi sa obe strane za realizaciju projekta, ali kada će biti sproveden, zavisi od novca, dodao je Pastor:

Izrada dokumentacije koštala je oko 470 hiljada evra i nju je većinski finansirala Evropska unija. Partneri na projektu su Nacionalna agencija za infrastrukturu Mađarske, Zavod za urbanizam Vojvodine i Putevi Srbije.

Izvor: RTV

Problemi sa zubima kod naših ljubimaca su mnogo učestaliji nego što bi to većina čitalaca pretpostavila. Bakterijski plak, ta jedva vidljiva, belo-žućkasta naslaga na površini zuba – zbog koje i mi redovno peremo zube – nastaje takođe na zubima pasa i mačaka. Ona nije samo uzrok neprijatnog mirisa iz njihovih usta, već predstavlja gotovo čistu kulturu bakterija koje napadaju desni i prouzrokuju njihovu upalu – gingivitis.

Taloženjem kalcijumovih soli iz pljuvačke, plak se vremenom pretvara u zubni kamenac koji relativno brzo, pogotovo ako se ne vodi računa o higijeni usta, dostigne debljinu i od nekoliko milimetara. Kamenac se postepeno uvlači ispod desni i dovodi do njihovog odvajanja od zuba i prodiranja infekcije sve dublje. Zatim proces zahvata i alveolarnu kost i zubi postaju klimavi jer gube potporu.

Sve ovo ne predstavlja samo estetski problem i ne završava se na neugodnom dahu ili teškoćama pri žvakanju. Još ozbiljnije su posledice stalnog prisustva ogromnog broja bakterija i njegovih toksina koji neprekidno “bombarduju” organizam, i neretko mogu da dovedu do mnogo ozbiljnijih komplikacija: infekcije na srčanim zaliscima, oboljenja bubrega i jetre itd.

Kao i kod ljudi, tako i kod životinja, postoji genetska predispozicija i ovaj problem se ne javlja u istoj meri kod svih pasa i mačaka, a ishrana samo delom utice na brzinu razvoja naslaga.

Najbolji način da se očuva higijena i zdravlje zuba je svakodnevno čišćenje – četkicom za zube (postoje posebno oblikovane četkice za pse i za mačke) ili pak komadićem gaze. Postoje i posebne, enzimatske zubne paste koje se mogu koristiti (one imaju ukus koji naši ljubimci vole) ali se nikako ne smemo služiti zubnim pastama za ljude.

Cilj ovog, svakodnevnog čišćenja je uklanjanje plaka sa površine zuba. Važno je, u stvari, ukloniti ga sa spoljašnje strane zuba, a posebnu pažnju trebalo bi obratiti kutnjacima jer se u njihovoj neposrednoj blizini izliva pljuvačni kanal i tu se najviše kamenca i razvija. Vaš veterinar može vam pokazati kako se ovo najlakše i najbrže radi. Ako posle čišćenja zuba vašeg ljubimca nagradite omiljenom poslasticom, ubrzo će naučiti da mu se isplati istrpeti minut trljanja zuba.

Ruku na srce, u jurnjavi u kakvoj živimo, većina vlasnika nema vremena da posveti ovakvim pojedinostima. Tada postoje i drugi, nešto manje efikasni načini kako možemo održavati oralnu higijenu i zdravlje našeg mezimca.

Postoje proizvodi od goveđe kože (ranjhide) u raznim oblicima koje psi rado žvaću i time mehanički čiste (doduše samo zadnje) zube. Neki od ovih “žvakaćih igračaka” su impregnirani enzimima koji potpomažu čišćenje zuba. Prave kosti treba izbegavati jer su previše tvrde i oštećuju zube. Takođe se mogu koristiti tečnosti koje se dodaju u vodu za piće i koje kontrolišu bakterije u ustima a time utiču i na dah.

Vaš veterinar vam može preporučiti i posebnu vrstu hrane koja efikasno održava zube čistim i smanjuje taloženje kalcijumovih soli i stvaranje kamenca. Ovo su inače veoma kvalitetne dijete i pokazale su se vrlo efikasnim, naročito kod mačaka kod kod kojih su se drugi vidovi održavanja higijene usta pokazale teško primenljivim.