Sombor.info

Mačke poseduju izvrsno čulo sluha sa visokim frekvencijskim opsegom od 45 do 65.000 herca, što je mnogo više od ljudi, a čak i od pasa. Evolucija je mačkama dala ovo neverovatno čulo sluha, kako bi u prirodi mogle što bolje da čuju svoj plen, čak i na povećoj udaljenosti. Upravo zbog ove osobine je domaće odnosno kućne mačke poprilično lako uplašiti, jer čuju i reaguju i na najtiši zvuk.

Postoje brojni zvukovi koje mace baš ne vole, a za vas smo u nastavku izdvojili nekoliko najčešćih.

Zvuk blendera – ovaj zvuk je na vrhu liste, jer pored toga što nervira ljude, vrlo je iritirajuć i za naše mezimice. Pored toga što je vrlo glasan, ovaj zvuk može delovati i vrlo uznemirujuće.

Zvuk udaranja poklopca o lonac ili šerpu – Kao što i ljudi ne vole situacije kada neko vrlo glasno upotrebljava pribor za jelo, udara glasno escajgom po tanjiru i sl, tako i mačkama ovaj zvuk ni najmanje ne prija. Pored toga, vrlo im smeta i kada poklopac udari o lonac, ili kada dođe do sudara tiganja i šerpe.

Zvuk padanja teških predmeta – Teški predmeti poput knjiga mogu napraviti snažnu buku pri padu sa velike visine. Pored buke, pad težeg predmeta može stvoriti i vibracije koje mogu izazvati zabrinutost kod mačke.

Zvuk pucanja balona – Retko koja mačka će imati mirnu reakciju ukoliko balon pukne u njenoj blizini. Ovaj zvuk dolazi iznenada, pritom je vrlo glasan zbog čega ga mace zaista ne vole.

Buka od vatrometa – Mačke, kao i psi baš ne vole vatromet. Njihove osetljive uši vrlo lako detektuju ovu vrstu buke i ona im može izazvati vrlo burnu reakciju. Ukoliko se mačka nađe u blizini vatrometa vrlo često će reagovati strahom, sakrivanjem od vatrometa kao i drhtanjem.

Zvuk boce sa lakom za kosu – ovo retko kom vlasniku mačke padne na um, ali mačkama izuzetno smeta zvuk laka za kosu zbog svoje piskavosti. Mačke ovaj zvuk povezuju sa zvukom koji zmija proizvodi, i smatraće ga alarmom za opasnost.

Zvuk metalne folije – Za ljude skoro nečujan zvuk, ali za mačke izuzetno glasan i iritantan. One ne vole da čuju odmotavanje, gužvanje, cepanje ili stavljanje folije preko posuda sa hranom.

Zvuk grmljavine – Čak i pre nego što počne pljusak praćen grmljavinom, gotovo sve mace će biti uznemirene i potražiti zaklon. One obično mogu da predosete dolazak grmljavine i često će potraŽiti utočište u krilu svog vlasnika ili u nekom tihom uglu ispod ćebeta.

Zvižduk čajnika – Čajnik ima vrlo specifičan pisak, koji je namenjen tome da signalizira kada je potrebno skloniti ovaj predmet sa vrele ringle. Ovaj i za ljude vrlo iritantan i glasan zvuk, macama takođe izuzetno ne prija.

Izvor: magazin.novosti.rs

Grad Sombor raspisao je Konkurs za sufinansiranje programa u oblasti sporta za 2023. godinu. Ovim konkurskom podržaće se godišnji programi klubova i stipendiraće se najperspektivniji mladi sportisti.

Ovogodišnji kriterijumi nešto su drugačiji, pa tako će se po prvi put stipendijama podržati i pioniri, a pravo da konkurišu imaće i sportski klubovi koji su prethodno obavlјali delatnost na teritoriji Grada Sombora najmanje 12 meseci i koji se nalaze se u redovnom sistemu takmičenja.

Sve o kriterijumima, rokovima, potrebnoj dokumentaciji i načinu prijave možete da pogledate na sledećem linku: Konkurs za sufinansiranje programa u oblasti sporta za 2023. godinu

Za sufinansiranje programa u oblasti sporta u gradskom budžetu je izdvojeno 64.000.000 dinara.

Bokserski klub Sombor počeo je saradnju sa pograničnim bokserskim klubovima iz susedne Republike Mađarske. Reč je o bokserskim klubovima “Baja” i “Segedin”.

U sredu je bio prvi zajednički trening u Baji, za nedelju dana bokserski klubovi iz Baje i Segedina boraviće u Somboru, gde će im biti upriličen prijem kod gradonačelnika Sombora.

Tom prilikom biće potpisan protokol o saradnji bratskih bokserskih klubova Sombora i Baje. Nakon Sombora domaćinstvo zajedničkim treninzima preuzeće Bokserski klub “Segedin”.

“Bokserski klub ”Baja” predvodi njihov bivši reprezentativac i selektor Tamaš Galoš. Odradili smo sa mađarskim klubovima izetno kvalitetan trening i sparing. Nama je ova saradnja veoma važna ne samo zbog mogućnosti da sparingujemo sa kvalitetnim takmičarima već i zbog toga što će i naši mlađi borci imati priliku da uče i napreduju uz međunarodne sparinge”, kaže prvi čovek Somboraca Stojan Knežević.

Bokserski klub “Sombor” je na zajedničkom treningu u mađarskoj Baji učestvovao sa petnaest takmičara u različitim uzrasnim kategorijama za muškarce i žene.

Izvor: RTV

Kada pomislimo na zdravu ishranu, nju čine: voće, povrće, integralne žitarice, zdrava biljna ulja, semenke, orašasti plodovi… No, postavlja se pitanje šta je sa tradicionalnim namirnicama, koje su pređašnje generacije rado koristile? U nastavku otkrijte koja je uloga masti, slanine i luka, i koliko treba da budu zastupljeni na trpezi.

Svinjska mast

Mast jedna je od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu da li je treba jesti ili zaobići. Iako se dugi iz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefiteako se koristi pravilno i umereno.

Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, ona ima oko 40 posto zasićenih masti, oko 50 posto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 posto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).

Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, no osim toga, kao i sva ostala ulja i manoće sadrži i dosta kalorija zbog čega treba biti umeren. Zapravo dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelaza maksimalnih 30%.

Osim što masnoće iz masti generalno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.

Svinjska mast idealna je za prženjei termičku obradu hrane, jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku tačku dimljenja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.

Slanina

Masti u slanini su oko 50% mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u, hvaljenom, maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40% zasićena i 10% višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u ishrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da njegov unos može da ima manje učinke na nivo holesterola u krvi.

Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masnoća može da poveća određene činioce rizika za bolesti srca, studije još uvek nisu nisu uspele da dokažu nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.

Meso je generalno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u njoj možemo naći vitamine B grupe, selen, fosfor, gvožđe, cink itd. Još jedna stvar koju moramo da imamo na umu kod unosa slanine je činjenica da sarži dosta soli zbog čega ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska treba da budu oprezni.

Ukoliko kupujete slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji ako se podvrgnu visokoj temperaturi prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu najbolje bilo jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.

Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 g i oko 40% od toga je masnoća, vrlo je kvalitetna namirnica koja može i te kako da nađe mesto na tanjiru – ključ je naravno u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.

Luk

Luk je bogat hranjivim materijama, ima malo kalorija, ali ima puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi znatnu dozu vitamina, minerala i vlakana.

Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, koji je uključen u regulaciju imuno sistema, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći vaše ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulama koje se nazivaju slobodni radikali.

Luk je takođe bogat vitaminima B, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 — koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih ćelija i funkciji nerava.

Kalijum je zaslužan za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilan rad nervnog sistema, rad bubrega i kontrakciji mišića. Luk sadrži antioksidanse i jedinjenja koja se bore protiv upala, smanjuju trigliceride i nivo holesterola – a sve to može da smanji rizik od srčanih bolesti.

Njihova snažna protivupalna svojstva takođe mogu da pomognu u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe, dokazano je da luk smanjuje nivo kolesterola. Zbog mnogih korisnih jedinjenja koja se nalaze u luku, njegova konzumacija može da pomogne u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i podstiče zdravlje sistema za varenje, što može da poboljša imuno funkciju.

Dodavanje luka u vašu ishranu jednostavan je način da poboljšate svoje celokupno zdravlje.

Izvor: ordinacija.vecernji.hr

Odakle dolazi odeća u srpske second hand radnje?

Second hand radnje sad su već na svakom ćošku, mame popustima na brendiranu odeću koja već u startu košta nekoliko puta manje nego u buticima. I dok neki redovno iz tih radnji izlaze s punim kesama, ponosni što su za male pare kupili kvalitetne krpice i „ulovili“ komade koji se više ne mogu ni naći u redovnoj prodaji, još ima onih koji su skeptični prema tom trendu, čak gadljivi, jer neće da nose odeću koju „ko zna ko je pre njih nosio“.

Second hand po definiciji znači da je u pitanju polovna odeća, „druga ruka“, da ju je neko nosio pre vas, možda samo jednom, možda mnogo puta. U međuvremenu je prošla kontrolu i čišćenje, a svakako ne morate da brinete ni o tome da će prethodni vlasnik prepoznati neki komad na vama. Jer iz Srbije nije.

Ekipa Novosadske novinarske škole je, navodno, pre par godina uspela da nađe jednu second hand prodavnicu u Beogradu, u kojoj su mogli da prodaju svoju odeću. Napomena je bila da roba mora da bude sezonska i veoma dobro očuvana, a cena – 200 dinara po kilogramu odeće. Ipak, to je izuzetak, bez razmišljanja će odbiti vaš predlog da im povoljno prodate svoju super očuvanu prolećnu jaknu ili moderne farmerke koje ste skupo platili, ali su vam tesne. Odeća u ovim radnjama kupuje se na veliko, u kontejnerima.

Ali, odakle zapravo stižu krpice koje se nude u srpskim second hand radnjama?

Kako su nam otkrili iz domaćih second hand prodavnica, polovna odeća kod nas stiže uglavnom iz zemalja EU. Second hand centar Euroshop, koji se bavi veleprodajom i snabdeva više od 100 prodavnica u Srbiji, ističe da prodaje “brendiranu, sortiranu polovnu garderobu – isključivo iz Nemačke, Holandije i Švajcarske”.

Iz Textile housea su nam otkrili da zaposleni u sorting centru godišnje sortiraju 20.000 tona garderobe, a imaju i razrađen sistem kako bi se ispratili trendovi.

“Garderoba u Textile house objektima u Srbiji doprema se iz našeg sorting centra u Slovačkoj koji je jedan od pet najmodernijih u Evropi. U naš centar doprema se garderoba iz cele Evrope, a kako bismo obezbedili najbolju sezonsku ponudu, za sezonu jesen-zima najveći deo garderobe doprema se iz skandinavskih zemalja, dok za sezonu proleće-leto garderoba stiže iz južne Evrope, u najvećoj meri iz Italije”, objasnili su nam.

I neki manji butici imaju svoje “dilove”, pa tako second hand u Novom Sadu navodi da uzima robu isključivo iz Nemačke, u Senti isključivo iz Engleske…

Polovna odeća se često prodaje na međunarodnom nivou, često na veliko i iz razvijenih zemalja zemljama u razvoju. Na Vikipediji ćete saznati da su najveći izvoznici polovne odeće SAD, a slede Velika Britanija, Nemačka i Holandija, te da iako postoji nekoliko kompanija koje se bave prodajom polovne odeće, većina na kraju potiče od dobrotvornih organizacija u bogatim zemljama.

Odeća koju ove dobrotvorne organizacije ne mogu da prodaju lokalnim potrošačima prodaje se kompanijama za reciklažu tekstila, koje je obično šalju u inostranstvo u zemlje sa uspostavljenim lancima snabdevanja polovnih tekstila. Te gomile odeće se sortiraju i procenjuju, a zatim šalju na reciklažu, na deponiju ili na preprodaju.

Izvor: nova.rs

Javnost su pre desetak dana alarmirali građani koji su zapazili pedesetak panjeva sveže posečenih gorostasnih drva u Rokovačkoj šumi koja se proteže na skoro 15 hektara i koja, budući smeštena na samom obodu Sombora, predstavlјa ne samo zelenu oazu za odmor i štenju, već i prava pluća varoši koju okružuje nepregledna ravnica.

Kada je postalo jasno da sa ovom sečom nema nikakve veze Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“, koje je ne tako davno uredilo Rokovačku šumu na ponos ovdašnjih stanovnika, Somborci su se zabrinuli da bi mogli ostati bez svoje šume koja predstavlјa i svojevrsni zeleni bedem između najurbanizovanijeg dela grada, Nove Selenče i UPOV-a, odnosno uređaja za preradu otpadnih voda ovdašnjeg JKP „Vodokanal“.

Kao da ovo nije bilo dosta i ovih dana beleže se novi primeri bespravne seče dvadesetak stabala u istoj šumi u kojoj se, istine radi i prethodnih godina dešavalo da preko noći pod motornim testerama „padne“ po koje stablo. U samoj šumi se može primetiti da su „noćne drvoseče“ birale stabla čija je starost slobodno procenjena na nekoliko decenija, kako bi imali što manje problema oko transporta trupaca ali i zarad maksimalne zarade na ogrevnom drvetu čija je cena u uslovima energetske krize u našoj zemlјi porasla u jednom momentu čak za 40-50 odsto.

Očigledno svesne šta rade drvokradice su se trudile ne samo da prikriju svoje zlodelo, zbog čega su sveži panjevi prekrivani granama i suvim lišćem, već su sekli stabla u neposrednoj okolini prethodno palih ili sa dobrim razlogom posečenih stabala, kao i na takvim mestima kojima su se mogli lako, a opet neprimećeno približiti teretnim vozilima.
Poznat kao jedan od najzelenijih gradova u ovom delu Evrope, Ravangrad Velјka Petrovića, je još od svojih gradonačelnika Josipa Markovića i potom Čihaša Benea pažnju posvećivao i šumama u svojoj, ionako ogolјenoj, okolini. Davno, još u osmoj deceniji 19. veka je, zarad prikuplјanja sredstava za kaldrmisanje varoških ulica, posečena ogromna šuma u okolini salaškog naselјa Bukovac, pa je Somborcima preostala samo starostavna šuma - izletište Šikara i Rakovačka šuma posađena nakon Drugog svetskog rata.

Šikara migrantska loga

Drugu značajniju šumsku površinu u okolini grada, nekada omilјeno izletište Šikara, Somborci već godinama obilaze u širokom luku. Naime, izbijanjem svetske migrantske krize i nastankom takozvane Balkanske rute ova šuma, u kojoj se nalazi i Prihvatni centar Komesarijata za izbeglice, ne samo da je, zbog brojnih migranata iz Azije i Afrike, postala nesigurno mesto za odmor, već pravo smetlište u koje ga pretvaraju oni koji nisu smešteni u samom Prihvatnom centru, pa privremeno borave na skoro svakom koraku šume koja je zasađena još u drugoj polovini 18. veka.

Danas se Rokovačka šuma prostire na nekih 15 hektara, a gradske vlasti, tačnije nadležno JKP „Zelenilo“ je ovu zelenu oazu 2017. godine detalјno pročistilo od podrasta, iskrčilo šetne staze, opremilo klupama i vežbalištem... jednom rečju od nje napravilo mesto za uživanje, pogotovo tokom vrelih letnjih dana. Na žalost, klupe i vežbalište su su vrlo brzo našle na meti vandala, pa somborskim komunalcima nije preostalo ništa drugo do da neprekidno popravlјaju ono što obesni vandali uništavaju.

Na obodu same šume je pre nešto više od dve godine formiran i park novogodišnjih jelki, kako bi ekološki svesniji Somborci koji su novogodišnje i božićne praznike u svojim domovima ulepšavali jelkama i borovima sa busenom imali gde da posade ova mlada stabla, u čemu su im pomagali i sami radnici JKP „Zelenilo“. Prepoznajući potencijal ove zelene oaze gradski planeri novim planom generalne regulacije predvideli za Rokovačku šumu i nove, zabavne sadržaje, poput adrenalinskog parka, kako bi što više Somboraca bilo u prilici da uživa u hladu bujnih krošnji koje su se ovih dana našle na udaru drvokradica.

Izvor: dnevnik.rs

JKP PROSTOR SOMBOR vrši ažuriranje evidencije grobnih mesta i sa tim u vezi pozivamo Vas da se javite u kancelarije Mesnih zajednica, u danima kada naši službenici budu u Vašem mestu, kako biste proverili da li ste upisani kao Nosilac prava korišćenja grobnog mesta, ili ukoliko niste da izvršimo evidenciju.

Evidencija je neophodna u svrhu ostvarivanja prava i obaveza koja ostvaruju Nosilac prava korišćenja grobnog mesta, sa jedne strane i Davalac grobnog mesta, sa druge strane.

Danima određenim za konkretno naselјeno mesto, u prostorijama Mesnih zajednica vršiće se:

- naplata naknade za produženo počivanje,
- zaklјučenje Ugovora o sticanju prava na korišćenje grobnog mesta,
- kupovina grobnih mesta,
- izdavanje građevinskih dozvola,
- izdavanje potvrda o posedovanju grobnog mesta,
- naplata usluge sahranjivanja i prihvat pokojnika,
- pružanje informacija, prijava problema i drugo.

Napominjemo da je naplata na licu mesta moguća gotovinskim uplatama. Za uplate koje se vrše elektronskim putem, posredstvom uplatnog mesta ili kupovinom grobnog mesta na rate pružićemo Vam sve informacije i dati instrukcije za plaćanje.
Rad sa strankama, po rasporedu u nastavku teksta, obavlјaće se od 9 do 13 časova.

Raspored dolazaka za mart i april tekuće godine:

RASPORED – NASELjENA MESTA

24.02.2023 - Klјajićevo (Petak)
28.02.2023 - Riđica (Utorak)

MART:
02.03.2023 - Bački Monoštor (Četvrtak)
03.03.2023 - Telečka (Petak)
07.03.2023 - Svetozar Miletić (Utorak)
10.03.2023 - Stapar (Petak)
14.03.2023 - Gakovo (Utorak)
15.03.2023 - Doroslovo (Sreda)
17.03.2023 - Klјajićevo (Petak)
21.03.2023 - Aleksa Šantić (Utorak)
24.03.2023 - Stapar (Petak)
28.03.2023 - Kolut (Utorak)
30.03.2023 - Riđica (Četvrtak)
31.03.2023 - Klјajićevo (Petak)

APRIL:
05.04.2023 - Svetozar Miletić (Sreda)
11.04.2023 - Bački Monoštor (Utorak)
12.04.2023 - Telečka (Sreda)
19.04.2023 - Stapar (Sreda)
21.04.2023 - Klјajićevo (Petak)
25.04.2023 - Gakovo (Utorak)
27.04.2023 - Doroslovo (Četvrtak)

Narodno pozorište Sombor objavilo je repertoar za mart mesec. Osim domaćih i gostujućih predstava, u okviru martovske ponude ove ustanove kulture, biće održano Humanitarno veče poezije, kao i jedan koncert, dok će već 1. aprila u pozorištu biti održan dečiji muzički festival “Šareni vokali”.

Pogledajte Repertoar Narodnog pozorišta Sombor za mart

Petak, 3. mart, od 20 sati, Velika scena – Ežen Jonesko, ĆELAVA PEVAČICA, u režiji Ive Milošević

Subota, 4. mart, od 20 sati, Velika scena – Dankan Mekmilan sa Džonijem Donahouem, SVAKA DIVNA STVAR, u režiji Ninoslava Đorđevića

Petak, 10. mart, od 20 sati, Velika scena – Po romanu Borislava Pekića, u dramatizaciji Fedora Šilija, BESNILO, u režiji Borisa Liješevića (PREMIJERA)

Subota, 11. mart, od 20 sati, Velika scena – Tenesi Vilijams, TRAMVAJ ZVANI ŽELJA, u režiji Juga Đorđevića

Četvrtak, 16. mart, od 20 sati, Velika scena – IBI THE GREAT, autorska predstava Andraša Urbana, po drami Alfreda Žarija „Kralj Ibi“

Petak, 17. mart, od 20 sati, Studio 99 – Stevan Pešić, TESLA – PRILAGOĐAVANJE ANĐELA, dramatizacija i režija Vladimir Posavec Tušek

Subota, 18. mart, od 20 sati, Velika scena – Anton Pavlovič Čehov, GALEB, u režiji Milana Neškovića

Utorak, 21. mart, od 19 sati, Velika scena – Humanitarno veče poezije Marka Miloševića

Četvrtak, 23. mart, od 20 sati, Velika scena – Koncert i promocija albuma RIKATAKA: NEW BALKAN RHYTHM, Alice in Wonder Band

Subota, 25. mart, od 20 sati, Studio 99 – Igor Bauersima, NORVEŠKA DANAS, u režiji Ninoslava Đorđevića

Utorak, 28. mart, od 19 sati, Velika scena – Po romanu Borislava Pekića, u dramatizaciji Fedora Šilija, BESNILO, u režiji Borisa Liješevića (PRVA REPRIZA)

Četvrtak, 30. mart, od 18 sati, Velika scena – Tena Štivičić, TRI ZIME, u režiji Jasne Đuričić

Petak, 31. mart, od 20 sati, Velika scena – MILEVA, u režiji Anice Tomić, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa Sterijinim pozorjem Novi Sad i Fondacijom “Novi Sad Evropska prestonica kulture 2022.”

Radno vreme biletarnice pozorišta je od 10 do 14 i od 18 do 20 sati radnim danima, i subotom od 10 do 13 i od 18 do 20 sati.

Besplatna sportska rekreacija fitnes za žene u Somboru – 24. ciklus

Pod pokroviteljstovom Grada Sombora u organizaciji Sportskog saveza grada u ponedeljak 23. februara startovao 24. ciklus Besplatne sportske rekreacije za žene u Somboru, Budi zdrava – vežbaj sa nama
Plan i program za 2023. godinu (prolećni ciklus)

Termini:

MZ „Nova selenča, Sala MZ – Sombor
Ponedeljak od 18:00 časova
Sreda od 18:00 časova

Program se realizuje po napisanom ciklusnom planu koji traje 100 dana i realizuje se u prolećnom i jesenjem periodu januar – jun i septembar – decembar.

Programe sprovode sportski stručnjaci sa završenim visokim obrazovanjem u oblasti sportske rekreacije i fitnesa i sa odgovarajućim licencama od strane nacionalnih granskih saveza. Program realizuju Nataša Babić, doktor sporta i fizičke kulture, Milan Marić – master sporta i fizičkog vaspitanja, Lea Vukelić – master sporta i fizičkog vaspitanja.

Koordinator projekta je Ilija Lalić.

Ciljevi programa su omasovljenje žena u rekreativnom sportu, dostupnost rekreativnog vežbanja svim ženama u gradu Somboru i naseljenim mestima, pod stručnim vođenjem instruktora i praćenja rezultata vežbanja, prevencija kardiovaskularnih bolesti, podizanje fizičke spremnosti na viši nivo.

Izvor: noviradiosombor.com

Nenad Jovičić (28) iz Kule nestao je u ponedeljak, kada je izašao iz kuće. Od tog momenta, mladiću se gubi svaki trag, a porodica moli za pomoć.

Nenad je, kako priča za Telegraf njegov ujak, kod kuće ostavio sva dokumenta i mobilni telefon.

– Bio je dobro. Prošlog ponedeljka je javio na poslu da ide kod lekara da uzme neke nalaze, i od tada mu se gubi svaki trag. Strastveni je pecaroš, bili smo i na kanalu da ga tražimo, ali ga tamo nema. Sva dokumenta i mobilni telefon, sve je ostavio kod kuće, nastavljamo da ga tražimo i nadamo se da ćemo ga naći – priča za Telegraf Nenadov ujak.

Ukoliko imate neku informaciju u vezi sa Nenadovim nestankom, obavestite porodicu na broj telefona: 061/160-0028 ili javite najbližoj policijskoj stanici.

Izvor: telegraf.rs