Sombor.info

Veoma je bitno da su sa ljudima koji su im zabavni!

Smisao za humor je poželjna osobina kod ljubavnog partnera. Duhovitost može ukazivati na pozitivnu i opuštenu ličnost, a isto tako je često znak inteligencije i kreativnosti koja može začiniti vezu i održati je uzbudljivom.

Ovi horoskopski znakovi žele partnera koji će ih nasmejavati: Blizanci Blizanci su poznati po tome što uživaju u intelektualnim razgovorima, pa žele partnera koji može držati korak s njihovom oštroumnošću.

Obično imaju izvrstan smisao za humor, zbog čega priželjkuju osobu koja će se smejati njihovim šalama. Partner sa dobrim smislom za humor može da unese neizmernu radost i uzbuđenje u život vrckavih Blizanca Strelac Pustolovni Strelac želi partnera sa naglašenim smislom za humor.

Budući da su uvek raspoloženi za zabavu i nova iskustva, duhoviti partner može da im bude idealan suputnik. Oni vole da zasmejavaju druge, tako da im treba partner koji to zna da ceni. Potreban im je neko ko ne shvata sve previše ozbiljno i zna da uživa u malim zadovoljstvima.

Da li je radnica nemačke fabrike Leoni u Kraljevu preminula zbog povrede na radu mogu utvrditi samo nadležni kroz postupak obdukcije a loši uslovi rada koji utiču i na zdravlje zaposlenih posledica su lošeg Zakona o radu u Srbiji koji je sačinjen u korist poslodavaca a protivno interesima radnika, smatraju sindikalci.

Podsećanja radi, radnica te fabrike Danka Ranković, preminula je četiri dana nakon zadobijene povrede na radu. Dok poslovodstvo tvrdi da je do povrede došlo „prilikom slučajnog spoticanja i pada“ neke njene kolege tvrde da je preminula upravo zbog povrede na poslu. Oni se žale i da trpe veliki pritisak tokom rada kao i da smene često traju i po 10 sati.

– U smeni od osam sati, a dešava se da se radi i 10 sati, imate samo jednu pauzu od pola sata. Ukoliko morate u toalet, potrebno je da tražite posebnu dozvolu. A plata na kraju meseca, sa svim tim navodnim prekovremenim radom ne prelazi 50.000 dinara. U fabrici je najmanje ljudi iz Kraljeva, jer više niko neće da radi. Videli su i otišli. Sada dovode radnike iz svih delova Srbije – izjavio je zaposleni koji je želeo da ostane anoniman za televiziju N1.

Iz Doma zdravlja u Kraljevu kažu za portal N1 da je hitna pomoć dolazila često do pre godinu dana kada je otvorena ambulanta u krugu Leoni fabrike. Ali da se nakon toga smanjilo. Kažu da se zbog povećanih potreba, a sada ambulanta radi samo u jednoj smeni, planira uvođenje još jedne smene u fabričkoj ambulanti.

U Leoniju pak negiraju da su uslovi rada u fabrici loši i da smene traju i po 10 sati.

– Zaposlenoj je na licu mesta pružena adekvatna pomoć, nakon čega je upućena u zdravstvenu ustanovu na dalje preglede i istog dana je puštena na kućno lečenje. U periodu kućnog lečenja, predstavnici kompanije su posetili koleginicu Ranković. Istovremeno, povreda je uredno prijavljena svim nadležnim organima. U subotu, 25. februara, duboko nas je potresla i zatekla vest da je naša koleginica Ranković preminula. Menadžment kompanije je istog dana posetio porodicu preminule koleginice. Odlukom kompanije, porodici pokojne gospođe Ranković biće pružena podrška povodom ovog tragičnog slučaja. Celokupni kolektiv kompanije Leoni se najiskrenije saoseća sa ovim događajem, i mislima je uz porodicu naše drage, pokojne, koleginice Danke Ranković. U vezi sa pojedinim zlonamernim i u najmanju ruku neodgovornim navodima pojedinaca o uzroku smrti pokojne koleginice Danke Ranković, apelujemo na minimum savesnosti i uzdržanost od bilo kakvih proizvoljnih zaključaka pre provere uzroka smrti kod nadležnih organa – saopšteno je iz te fabrike.

Kada je reč o radnom vremenu Danke Ranković, u Leoniju navode da ona pomenutog dana nije radila 10 sati.

– Ni te, niti nedelje pre nesreće. Kada je u pitanju radno vreme i odmor, napominjemo da se u kompaniji Leoni poštuju sva prava u skladu sa Zakonom o radu Srbije – ističu u kompaniji.

Ipak, redakciji dnevnog lista Danas javljali su se radnici koji tvrde potpuno suprotno.

– U fabrici radim već skoro dve godine. U osam sati rada, od kojih je pola sata predviđeno za pauzu, opterećeni smo toliko da jedva možemo da stignemo da odemo do toaleta ili da pijemo vodu. I te kako se radi po 10 sati iako to naši nadređeni negiraju, još nas i ucenjuju da ako se target ne izbaci ostajemo u pogonu da radimo još dva sata duže. Target je radna obaveza ili norma koju moramo da ispunimo za taj dan a nameće nam ga menadžment. Svaka subota nam je radna a kada dođe vreme da odemo na godišnji odmor saopštava nam se da ne možemo tada kada želimo “jer target nije ostvaren”. Moramo od poslodavca da tražimo da nam odobri slobodan dan a najčešći odgovor na to je da će “videti kakva je situacija na liniji” iako Zakon o radu propisuje da imamo pravo na korišćenje slobodnih dana – priča nam radnica koja je želela da ostane anonimna.

Ona tvrdi da mobing nad zaposlenima sprovodi srednji menadžment jer kada se u fabrici nađe predstavnik nemačkog vlasnika kapitala “nema ni ubrzavanja rada trake niti zahteva da se ostane posle posla jer target nije ostvaren”.

Kako bismo proverili izrečene navode kontaktirali smo nadležne u fabrici Leoni i pitali ih da li je tačno da proizvodna traka radi brže nego što je predviđeno, da se od radnika traži da ostanu da rade nakon završene smene „jer targeti nisu ostvareni“ i da o otvaranju bolovanja odlučuje doktor u fabričkoj ambulanti a ne izabrani lekar.

Međutim, do zaključenja ovog izdanja našeg lista nismo dobili odgovore na postavljena pitanja.

Obratili smo se i resornom Ministarstvu za rad sa pitanjem da li se slučaj u Leoniju istražuje ali takođe nismo dobili odgovor.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović, čija je sindikalna organizacija reprezentativna u preduzeću, kaže za Danas da se u Leoniju ne radi prekovremeno već se primenjuje takozvani sistem preraspodele rada.

– To omogućava poslodavcu da u situaciji kada ima manje posla organizuje rad tako da zaposleni rade manje od predviđenih osam sati dnevno a onda kada ima posla zbog narudžbi kupaca oni rade duže po 10 ili maksimalno 12 sati. Tako se radi i u Leoniju i to je u skladu sa Zakonom o radu. Ova odredba generalno posmatrano nije dobra jer je u praksi deo poslodavaca zloupotrebljava pa tako radnike stalno drži u režimu preraspodele rada i na taj način im ne plaća prekovremeni rad iako je dužan da to čini. Naime, preraspodela rada je zamišljena tako da bude ograničena. Zakon o radu u Srbiji je pisan u interesu poslodavaca a ne zaposlenih i to dovodi do brojnih kršenja prava radnika. Stoga taj zakon treba izmeniti u celini a što se tiče preraspodele rada on ne bi smeo da traje duže od tri meseca. Takvo ograničenje bi sprečilo nesavesne poslodavce da zaposlenima ne plaćaju za prekovremeni rad. Jer u sistemu preraspodele rada poslodavac nije dužan da to čini – objašnjava Veselinović.

Naš sagovornik dodaje da je fabrika u Kraljevu najmlađa od svih koje Leoni ima u Srbiji i da je zasad mali broj radnika učlanjen u sindikat.

– Upravo je to razlog što većina njih ne poznaje dobro svoja prava. Kada je reč o radnici koja je preminula laički je nemoguće reći da li je do toga došlo zbog uslova rada, odnosno povrede na radu ili ne. To se jedino može utvrditi obdukcijom. Uslovi rada u Srbiji su generalno loši a isključivi krivac za to je loš Zakon o radu – zaključuje Veselinović.

Izvor: danas.rs

Bilo je to pre nekoliko godina na Kubi, moguće da je sad još gore.

Tripadvisor, najveća svetska platforma za putovanja, objavio je listu najboljih plaža za 2023. godinu, po ocenama turista iz celog sveta. Nisam se iznenadila kad sam na devetom mestu videla Varadero, jednu od najlepših plaža na kojima sam bila u životu.

Bilo je to pre nekoliko godina na Kubi, iz Havane smo išli do Trinidada, a između se lepo uklopilo da provedemo dva-tri dana u Varaderu.

Prvo nisam bila oduševljena, jer sam razumela da je u pitanju fensi odmaralište s luksuznim hotelima na plaži, što zapravo nije nešto na šta sam želela da trošim dragoceno vreme na Kubi, međutim, ispostavilo se kao sjajan predah na tom rajskom mestu. Dok smo u Havani bili u privatnom smeštaju u starom delu, a uglavnom na ulici po ceo dan, gde je stalno neka gužva, salsa, akcija, šarenilo, u Varaderu smo imali tišinu, mir i neverovatan ugođaj na plaži.

Zaista je nestvarno lepa, jedan beskraj belog peska i tirkiznog mora kakav se ni u holivudskim filmovima ne koristi da ilustruje ovozemaljske plaže, već neka rajska mesta dostupna samo odabranima. Sećam se tog osećaja neverovatnog uzbuđenja kad me je „pukao“ taj prizor. Valjda smo i potrefili period kad nema mnogo ljudi, tako da je delovalo kao da je sva ta lepota samo za nas – inače je plaža duga preko 20 km i proteže se na poluostrvu koje je u svom najširem delu široko samo 1,2 km.

Utrčali smo u to mirno i prozirno more, koje je pritom tako toplo da ni ne osetiš da si u vodi. Igrali smo se kao deca, izranjali jarko crvene morske zvezde iz plićaka, bukvalno kao da smo sami na svetu, pod tim ogromnim karipskim suncem.

„Nemojte da se zezate, nije ovo sunce kao kod nas. Jako lako izgoriš, a ni ne osetiš“, upozorila nas je vodičica puta. Samo ja sam je shvatila ozbiljno, zbog preosetljive kože inače moram da se pazim sunca, pa sam se po izlasku iz vode povukla pod jedan od onih suncobrana od prirodnih materijala.

Ostali su bili u fazonu „još samo malo“, pa izlaze i oni. Malo su me i zezali što paranoišem, „namazali smo se kremom za sunčanje pre nego što smo krenuli, neće nam ništa biti“, i „kako mogu da odolim tom moru“. Ali nije mi bio problem, ugođaj je bio savršen; iz daljine se čula muzika, mislim da su uživo svirali; imala sam ceo kokosov orah i udobno sam se namontirala u tom mekanom pesku, naslonila se na stub suncobrana i pokušavala da uhvatim što više detalja.

Ekipa mi se pridružila posle 15-ak minuta, stvarno mislim da nije prošlo više, s iskusnim planom da izbleje malo u hladu dok prođe to najjače sunce. Nažalost, već su bili zakasnili, a nisu ni bili svesni.

Tek u povratku krenulo je da „izbija“. Oni nisu bili crveni od sunca; bili su ljubičasti. Čak i oni koji su se hvalili da nikad ne izgore, takav im je ten.

Peklo ih je strašno, mazali su šta su stigli samo da ublaže bol, a neki su se celu noć grozničavo tresli. Narednog dana većina je ostala u zamračenim sobama, cvileći u potrazi za položajem koji je najmanje bolan. Presela im najlepša plaža, a da su jedva proveli malo vremena na suncu i u moru – do kraja puta nosili su duge rukave i šešire širokih oboda, a tog dana sećali se kroz košmar.

Naravno da to ne umanjuje čudesnu lepotu ove plaže, ali – ukoliko se zadesite tamo, ne prepuštajte joj se bez razmišljanja.

Izvor: nova.rs

Na području Policijske uprave Sombor su tokom januara i februara ove godine, zabeležene 63 saobraćajne nezgode i nesreće u kojima je život izgubilo 6 osoba,među kojima i jedno dete, 11 je zadobilo teške, a 34 lakše povrede. 

Najčešći uzroci ovih saobraćajnih nezgoda bili su neprilagođena brzina i upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola.

U saobraćajnoj nezgodi, tokom januara, nažalost, jedno dete je izgubilo život, a policija je operativnim radom na terenu ubrzo pronašla i uhapsila vozača koji je napustio lice mesta i koji je bio pod dejstvom alkohola.

Protiv vozača je podneta krivična prijava za Teško delo protiv bezbednosti saobraćaja sa umišljajem i za nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.

Više o ovoj temi je za RTV govorio u emisiji Razglednice kapetan Predrag Manojlović, pomoćnik komandira saobraćajne policije u PU Sombor.

Izvor: RTV

Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Pravo da konkurišu imaju pojedinci, samohrani roditelјi, bračni parovi i vanbračni partneri.

Podnosioci prijave konkurišu zajedno sa jedninicom lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalazi seoska kuća sa okućnicom, a jedinica lokalne samouprave potvrđuje tačnost podataka i ispunjenost uslova koji se odnose na seosku kuću sa okućnicom za koju se podnosioci prijave opredele.

Za kupovinu kuće na selu koja pripada teritoriji Grada Sombora prvi korak jeste popunjavanje obrasca izjave o zainteresovanosti, koji se preuzima, popunjava i predaje na pisarnici Uslužnog centra Gradske uprave grada Sombora (Trg Cara Uroša broj 1, zgrada „Županije“) šalteri 10-12.

Maksimalni iznos bespovratnih sredstava koji se dodelјuje za kupovinu seoske kuće sa okućnicom iznosi 1.200.000,00 dinara.

Konkurs traje do utroška sredstava, a najkasnije do 1. novembra 2023. godine.

Sve o uslovima, potrebnoj dokumentaciji i načinu prijave na Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom možete pronaći na sledećem linku: Javni konkurs Ministarstva za brigu o selu za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom (2023.)

Za sve dodatne informacije možete se obratiti na broj telefona 025/468-176.

U subotu, 4. marta od 19.30 časova u velikoj sali Gradske hale Mostonga će biti odigran somborski rukometni derbi Druge lige Vojvodine između Sombora i Dalmatinca. Gosti iz Riđice su veliki favoriti. U prethodna četiri kola zabeležili su maksimalan učinak i dolaze u Sombor kao petoplasirani tim lige (sa 18 bodova).

Sa druge strane, domaćini u crnoj seriji su od šest uzastopnih poraza, nalaze se na poslednjem mestu sa svega pet skupljenih bodova. Ovaj susret poveren je sudijskom paru Mila Avramović/Ana Marčetić, dok je za delegata određena Dijana Konstantinović.

Da podsetimo, u njihovom prvom ovogodišnjem okršaju Riđičanci su ubedljivo slavili. Predstavnici oba tima pozivaju navijače i ljubitelje rukometa da dođu u halu, podrže ekipe na fer i sportski način, a bolji neka pobedi.

Izvor: somborsport.org

Grad Sombor i ove godine učestvovaće na muzičko-scenskom takmičenju za decu i mlade „Ritam Evrope“, a audicija za odabir somborskog predstavnika održaće se 16.03.2023. godine sa početkom u 15 časova u Maloj (baletskoj) sali Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, na adresi Venac Radomira Putnika broj 2.

„Ritam Evrope” je najveće muzičko takmičenje u zemlјi, namenjeno takmičarima uzrasta od 14 do 21 godine, deci i omladini cele Srbije, koja su vrhunskog talenta za pevanje i ples. Program „Ritam Evrope” će se u 2023. godini emitovati uživo na televiziji sa nacionalnom pokrivenošću, kao i prethodnih godina.

Odabrani predstavnici gradova i opština će imati priliku da svoj talenat za pevanje i ples usavršavaju tokom višemesečnih priprema, sa trenerima glasa kao i umetničkim direktorima scenskog performansa programa „Ritam Evrope“.
Zainteresovani na audiciju mogu da se se prijave slanjem poruke na instagram nalogu @rhythm_of_europe ili viber-om/vatsap-om na broj telefona +381606555013. Prijava treba da sadrži ime i prezime, godinu rođenja i grad iz kojeg dolaze. Ukoliko se prijavlјuju kao plesna grupa, mogu se prijaviti sa jednog naloga tako što će u poruci napisati sve ove podatke za svakog od člana grupe. Plesači sa sobom na audiciju treba da ponesu na flešu (USB) muziku uz koju će igrati i plesati.

Ukoliko deca iz bilo kojih razloga nisu u mogućnosti da se prijave, mogu se pojaviti na samoj audiciji i predstaviti svoj talenat u pesmi ili plesu.

Finale ovogodišnjeg festivala „Ritam Evrope“, na kome će učestvovati odabrani predstavnici gradova i opština, održaće se u Zrenjaninu, a pobednik će biti odabran kombinacijom glasova stručnog žirija, žirija gradova i opština učesnika televizijskog programa i gledalaca koji glasaju putem SMS-a, a samo finale televizijskog prenosa biće emitovano u direktnom prenosu na televiziji sa nacionalnom pokrivenošću. Sve propozicije takmičenja nalaze se na sajtu www.theeurope.eu .
Podršku deci i omladini Srbije kroz ovaj televizijski format, najveći ove vrste u zemlјi, daju i ambasadori zemalјa Evrope, Evropske unije, Australije i Izraela.

Predsednik udruženja Nemaca „Adam Berenc“ iz Apatina, Boris Mašić odlikovan je Ordenom za zasluge Savezne republike Nemačke. Naš sugrađanin je ukazom predsednika Nemačke, Frank-Valtera Štajnmajera dobio Orden za zasluge Savezne republike Nemačke, za borbu za kulturnu baštinu Nemaca u Srbiji.

Ovo visoko priznanje Mašiću je uručeno sinoć, na svečanoj ceremoniji koja je bila održana u rezidenciji ambasadora Nemačke u Beogradu. Na ceremoniji su uz Mašića bili članovi njegove porodice, kao i predsednica naše opštine Dubravka Korać.

Boris Mašić svojim radom ne samo da čini velika dala čuvajući nasleđe podunavskih Nemaca, već i na veoma lep način promoviše našu opštinu na čemu smo mu zaista zahvalni, rekla je ovom prilikom Dubravka Korać.

Predsednica naše opštine je na prijemu u rezidenciji nemačke ambasade razgovarala i sa ambasadorkom te zemlje Anke Konrad, koju je pozvala da bude gost našoj opštini te se i lično upozna sa kulturnom baštinom Nemaca koji su živeli na ovim prostorima, a koju uz podršku opštine Apatin neguje UG „Adam Berenc“.

PRVO izvođenje predstave "Besnilo" po romanu Borislava Pekića (u dramatizaciji Fedora Šilija) i u režiji Borisa Liješevića - biće u petak, 10. marta, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor.

U predstavi igraju Aleksandar Ristoski, Ana Rudakijević, Biljana Keskenović, Dragana Šuša, Ivana V. Jovanović, Nemanja Bakić, Nikola Knežević, Ninoslav Đorđević, Saša Torlaković, Srđan Aleksić, Branislav Jerković, Ksenija Mitrović, Marko Marković i Stefan Beronja.

Scenograf predstave je Marija Kalabić, kostimograf Biljana Grgur, kompozitor David Klem, scenski pokret uradila je Iva Đukić. Prva repriza predstave zakazana je za 28. mart. Dizajn plakata potpisuje Slavimir Stojanović Futro.

Izvor: novosti.rs

1. marta, 2023. godine, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održana je Opštinska smotra recitatora.

Na smotri je učestvovalo 108 učenika, osnovnih i srednjih škola grada Sombora podeljeni na kategorije niži, srednji i viši uzrast.

Na zonsku smotru recitatora koja se održava u Subotici, 9. marta 2023. godine plasiralo se 15 učenika u 3 kategorije.

Čestitamo svima koji su se plasirali na Zonsku smotru, a svim učesnicima zahvaljujemo na lepoj saradnji s nadom da će se ista nastaviti i u narednim godinama.