Sombor.info

Na osnovu Odluke o davanju u zakup poslovnog prostora kojim uprava JKP „PROSTOR“ Sombor („Sl. List Grada Sombora“ br. 21/2019 – u dalјem tekstu: Odluka) a u skladu sa članom 13. Ugovora o zakupu poslovnog prostora br.4/478-17, JKP “Prostor” Sombor upućuje:

JAVNI POZIV ZA KORIŠĆENјE ODMARALIŠTA “PIONIR” – KRANјSKA GORA U 2023. GODINI

PREDMET JAVNOG POZIVA:

Ugovorom o zakupu, zakupac „MEPLAST TNT“ D.O.O. u obavezi je da vlasniku, Gradu Somboru, omogući uslugu besplatnog korišćenja Odmarališta „Pionir“ (aktuelni, zvanični naziv hotela – „Nika“), ul. Bezje br.16, Kranjska Gora, Republika Slovenija, od ukupno 60 dana godišnje.

Odmaralište „Pionir“ je turistički objekat u vlasništvu Grada Sombora i nalazi se u poznatom skijaškom centru u Republici Sloveniji.

Objekat je hostelskog tipa i raspolaže sa 50 ležaja u renoviranim sobama. Sobe su višekrevetne sa zasebnim kupatilom ili po dve sobe koje dele jedno kupatilo. Takođe, objekat poseduje zajedničku čajnu kuhinju, koja broji 20 sedećih mesta.

SMEŠTAJ/NOĆENјE U OBJEKTU „PIONIR“ JE BESPLATAN, A TRAJANјE ARANŽMANA JE 7 DANA.

TERMINI:

- OD 16.04. DO 23.04.2023.. god.
- OD 07.05. DO 14.05.2023 god.
- OD 14.05. DO 21.05.2023. god.
- OD 21.05. DO 28.05.2023. god.

Cena boravišne takse za odrasle iznosi 2 € po danu, za decu od 7-18 godina 1€ po danu. Deca mlađa od 7 godina oslobođena su plaćanja.

Ishrana u samom objektu moguća je u režiji domaćina (doručak 7€, ručak 12€, večera 12€)

- u sopstvenoj organizaciji – uz skladištenje i pripremanje u okviru čajne kuhinje ili nezavisno od smeštaja – po želјi korisnika usluge.

Potrebno je poneti svoju krevetninu i peškire, ili uzeti od domaćina po ceni od 15€ po osobi (krevetnina i dva peškira).

Prilikom prijave za određeni termin, prijavlјeni su u obavezi da se izjasne o načinu ishrane, strukturi soba za koju se prijavlјuju, kao i da li nose svoju krevetninu ili uzimaju od domaćina.

Prevoz nije organizovan i ne postoji mogućnost nadoknade za bilo koji vid prevoza od strane JKP “PROSTOR“ Sombor, Grada Sombora ili samog zakupca.

Pravo za prijavu imaju sve osobe sa mestom prebivališta na teritoriji opštine Sombor. Prednost pri prijavlјivanju daje se organizovanim školskim grupama, sportskim klubovima, sindikalnim posetama, udruženjima čije je delovanje od interesa za Grad i sl.

Rok za podnošenje prijava je 31.03.2023. godine.

Info i kontakt telefon: 025/5150093

Stefan Liščević u kategoriji do 63 kilograma osvojio je zlatnu medalju na Prvenstvu Vojvodine za seniore i seniorke. Rvački klub „Radnički“ iz Sombora nastupio je sa 12-oro takmičara i osvojio 6 medalja.

Najuspešniji u najtrofejnijem somborskom sportskom klubu bio je Stefan Liščević. On je u 4 meča pobedio tehničkom superiornošću bez jednog izgubljenog boda.

Srebrne medalje zaslužile su Amela Mirković do 62kg i Adriana Frgić do 76kg. Bronzane medalje osvojili su Danijela Bešlin do 68kg, Srđan Kovač do 55kg i Danijel Špoljarić do 60kg. Posebne pohvale zaslužuje Danijel Špoljarić koji se posle duže vremena vratio na strunjaču i sa 2 pobede tehničkim tušem i jednim porazom rezutatom 11:12 pokazao da se na njega može ozbiljno računati.

Bez medalja ostali su Srećko Malbaša, Ratko Marinković, Milan Tolić, David Novič, Veljko Ranisavljević i Mihajlo Stričević. U ekipnoj konkurenciji na Prvenstvu Vojvodine devojke su zauzele ekipno drugo mesto.

Izvor: Novi Radio Sombor

Grad Sombor i ove godine obezbedio je rakete za protivgradnu zaštitu, koje su u petak, 3. marta uručene Republičkom hidrometeorološkom zavodu – Centru odbrane od grada: Radarski centar „Bajša“.

Na teritoriji Grada Sombora i ove sezone, od 15. aprila do 15. oktobra, aktivno će delovati 23 protivgradne stanice, a novina je da su one sada automatizovane, što znači da će se u slučaju opasnosti od grada ispalјivanjem raketa upravlјati direktno iz Radarskog centra „Bajša“.

115 protivgradnih raketa PGR TRYAL D-8 predstavnicima Radarskog centra predali su na korišćenje član Gradskog veća za oblast polјoprivrede Jovan Keča i ispred Odelјenja za polјoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora Predrag Kucurski.

Kuplјenim protivgradnim raketama je planirano da se zaštiti polјoprivredno zemlјište na površini od 102.032,58 ha sa kojim raspolaže Grad Sombor.

Za kupovinu protivgradnih raketa Grad Sombor je iz budžeta obezbedio 6.458.400,00 dinara.

Telo starice B. M. (83) pronađeno je jutros u njenoj porodičnoj kući u Apatinu.

Kako piše Kurir, nesrećna žena je zaklana, a sumnja se da je motiv zločina razbojništvo.

Prema pisanju tog portala, starica je živela u kući sa unukom, koja je jutros otišla na posao.

Sumnja se da je zločin dogodio u prepodnevnim satima.

Uviđaj je u toku, a telo ubijene B. M. biće poslato u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu gde će se obaviti obdukcija.

Izvor: nova.rs

Ruska plava mačka je u poslednje vreme pobrala simpatije mnogih. Ukoliko je želite za svog ljubimca, hajde da je upoznate što bolje.

Na svetu postoje dve vrste ljudi: ljubitelji pasa i ljubitelji mačaka. Ljubitelji pasa kategorički tvrde da ne vole mačke jer “izgledaju zlobno.”

Ruska plava mačka(russian blue) uspela je da sruši predrasude i pokaže koliko mačke mogu izgledati umiljato i nežno. Graciozna poput ruske balerine, sjajne mekane dlake i anđeoskih okica, ona, čak i na prvi pogled, nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Ruska plava mačka je rasa mačke koja će vam uvek izgledati kao da je upravo izašla iz neke ruske bajke, u najelegantnijem odelu da vašem životu doda malo čarolije.

Upoznajte bolje njene osobine, kako biste bili sigurni da je baš ruska plava mačka za vaš dom.

Poreklo ruske plave mačke

Poreklo ruske plave mačke je ostalo misterija do danas. Većina priča o njenom poreklu vezano je za mitove i legende koje su se godinama prenosile s kolena na koleno.

Ipak, stručnjaci tvrde da je ova mačka prvi put izložena na izložbi mačaka u Engleskoj, daleke 1875. godine; pod imenom “Arhangelska mačka” jer se verovalo da je brodom doneta iz jedne male luke Arhangelsk koja se nalazi na severu Rusije.

Britanski mornari su je doneli u Englesku 1860-tih godina.

Udruženja ljubitelja mačaka tvrde da ruska plava mačka vodi poreklo od kraljevskih mačaka ruskih careva.

Godine 1912. rasa je zvanično registrovana u Velikoj Britaniji i priznata kao jedinstvena pod imenom koje i danas nosi – ruska plava mačka.

Ipak, tokom Drugog svetskog rata ove mačke su gotovo nestale. Ostalo ih je svega nekoliko. Nakon rata odgajivači iz Engleske i Skandinavije pokušali su da “rekonstruišu” ovu rasu uvođenjem plave kolor-point sijamske mačke, zbog elegantne i graciozne građe koja krasi te dve rase.

Na žalost, ovim ukrštanjem karakterističan tip i kvalitet krzna tradicionalne ruske plave mačke se izgubio. Dobile su se manje mačke, nežnog skeleta i mišića,uskog valjkastog tela i ravnog dugog profila glave. Takav tip mačke je u felinološkoj istoriji ostao zabeležen kao istočni tip ruske plave mačke (Eastern type).

Šta se dalje dešavalo?

Posvećeni odgajivači i pravi zaljubljenici u ovu rasu početkom šezdesetih godina odlučili su da vrate njenu karakterističnu pojavu i osobine arhangelske mačke.

Istočni ili sijamski tip je deklarisan kao nepoželjan i 1965. napisan je novi standard rase.

Plan je bio da se veoma pažljivim odabirom rekonstruiše tradicionalna arhangelska mačka. I desilo se. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, ruska mačka se pojavljuje u svom istorijskom obliku.

To je ponovo bila elegantna, graciozna, ali mišićava mačka srednje veličine.

Zbog pomenutog upliva sijamskih gena posle Drugog svetskog rata, dešava se da u leglu ruske mačke pojave se i plavi kolor-point mačići, sa svetlim krznom i plavom sijamskom maskom.

Danas, ruska plava mačka, jedinstvena je i prelepog izgleda. Očarala je svet svojim upečatljivim izgledom i umiljatošću. Postala je veoma popularna i tražena vrsta.

Ruska plava mačka – karakteristike

Ruska plava mačka je pametna, mudra, inteligentna, elegantna i vitka. Baršunasto mekano sivkasto-plavo krzno na njoj izgleda kao da je obukla najluksuzniji kaput.

Boju krzna stručnjaci opisuju kao jarko plavu sa srebrnim vrhovima dlaka. Ti srebrnkasti krajevi dlaka daju krznu čaroban sjaj.

Može vam izgledati veća nego što zaista jeste zbog dvostrukog sloja krzna koji je gust, svilenkast i na dodir podseća na pliš.

Kada provučete svoje prste kroz krzno ruske plave mačke, njihov trag će ostati sve dok joj ponovo ne zagladite dlaku. Debelo krzno je jedan od razloga za pretpostavku da mačka ima rusko poreklo, jer je karakteristično za hladnija podneblja.

Oči su joj živopisno zelene boje. Zapravo, kada se rodi, mače ove pasmine ima žute oči. Kada napuni četiri meseca, oko zenica pojavljuje se svetlo zelenkasti prsten. Kako mačka raste i sazreva boja prelazi u jarko zelenu boju.

Upravo te jarko zelene oči koje daju kontrast blistavo srebrno-plavom krznu, što ovu pasminu i čine prekrasnom.

Noge su joj duge, telo vitičasto i mišićavo. U odnosu na druge pasmine mačaka, smatraju je mačkom srednje veličine.

Ruska plava mačka ima šiljate uši, izražene jagodice i brkove i malo izvrnuta usta koja vam odaju utisak da se mačka smeši.

Na prvi pogled će vas “kupiti” svojom elegantnošću i gracioznim stavom. Često je nazivaju “dobermanski pinč mačka” upravo zbog tog izduženog mišićavog tela, šiljatih ušiju i elegancije.

Ruska mačka je u isto vreme razigrana i okretna, ali i tiha, stidljiva i nezahtevna pasmina. Dobar je kućni ljubimac, naročito za starije vlasnike i porodice u kojima nije previše bučno i haotično.

Životni vek

Životni vek ruske plave mačke je od 15 do 20 godina.

Težina
Mužjak može biti težak od 4,5 do 5,5 kilograma
Ženka može biti teška od 3 do 4,5 kilograma

Karakter i osobine ruske plave mačke

Ruska mačka je vrlo umiljata i odana svom vlasniku. U početku ume da bude rezervisana, ali je jako nežna i ukoliko joj nežnost uzvratite, prihvatiće vas i voleti do kraja života.

Ići će svuda za vama kao pas. Nemojte se iznenaditi ako vas nekad dočeka na vratima baš kao njen večiti “neprijatelj” pas. Vrlo često će poželeti da spava zajedno sa vama u krevetu.

Ima tendenciju da se više veže za jednog člana porodice u kojoj se nalazi, ali to je neće sprečiti da prema svim članovima domaćinstva pokaže naklonost koju će očekivati za uzvrat.

Legenda koja važi za sve mace, a glasi “mačka je gazda vlasniku, ne vlasnik mački” važi i za rusku plavu mačku.

Ove mačke su vrlo društvene, ali uživaju i u samoći. Nakon aktivno provedenog dana tražiće privatnost i mirni kutak, koji će biti samo njihov, u kojem će odmarati.

Neće im biti problem ako puno radite ili ostajete duže na poslu i nema vas kod kuće po ceo dan. Ali će nedostajanje nadoknaditi čim se pojavite, igri se neće nazirati kraj.

Nije ljubitelj velikih okupljanja. Ukoliko vam se najavi veći broj gostiju ili dođe do iznenadne posete njoj nepoznatih ljudi, budite sigurni da će se sakriti od posetilaca jer važi za sramežljivu pasminu.

Iz prikrajka će ih dugo posmatratiti i ukoliko ustanovi da su prihvatljivo društvo, vrlo brzo će se sprijateljiti.

Ruska plava mačka je rasa koja ne podnosi da je ignorišu i ne primećuju. Ako joj pažnju i naklonost ne uzvraćate istom merom, jako ćete je uvrediti i povrediti njena osećanja. To je može uznemiriti i uplašiti.

Uglavnom je tiha, ali će sa vlasnikom voditi vrlo zanimljive razgovore. Ova pasmina je sposobna da nauči značenje mnogih reči.

Ume da bude vrlo razigrana. Voli da se igra igre u kojoj vlasniku donosi predmete. Voli da skače i penje se na najviša mesta u domaćinstvu kako bi posmatrala članove porodice, proučavala šta rade, kako bi odlučila da li da se pridruži ili ne.

Ruska plava mačka je po prirodi vrlo otmena i vaspitana. Lako i uspešno je možete, izdresirati jer je izrazito inteligentna. Obožava kada je izazivate da nauči trikove nakon kojih bude nagrađena svojom omiljenom poslasticom.

Rutina joj je jako važna. Ukoliko samo jednom promenite nešto u rutini na koju je navikla, osetiće se odbačeno. Potrudite se da joj obroci uvek budu u isto vreme.

Ukoliko nabavite ovu rasu mačke, budilnik vam više neće biti potreban. Svako jutro će vas buditi u isto vreme. Da, i vikendom!

Najbolje se snalazi u tihom i mirnom okruženju. Higijena joj je jako važna. Kao što ona redovno vodi računa o ličnoj higijeni, zahtevaće od vas da njen prostor uvek bude čist i uredan, jer u suprotnom će naći novi čistiji kutak u kući.

Napomenuli smo da je ova mačka strastveni posmatrač svega što radite, pa tako nemojte da vas začudi ako nauči da sama otvori ormarić ili neko drugo mesto na kojem se nalazi njena hrana ili omiljene poslastice.

Obožava da se igra igračkama za mačke i sunčevim zracima. U stanju je da satima juri za njima pokušavajući da uhvati svetlost. Ona je vrsta ljubimca koja neće praviti haos u kući, i ukoliko je ostavite samu ceo dan ona će se zabaviti bez pravljenja štete, ali ipak će biti veoma sretna kad vas opet vidi.

Ruska plava mačka – ishrana

Ruska plava mačka je, kao i sve druge pasmine mačaka, po prirodi mesožder. To znači da joj najviše odgovara hrana bogata proteinima kako bi bila zdrava i pravilno se razvijala.

Mačke za razliku od pasa, iz biljne ishrane ne dobijaju potrebne hranljive sastojke.

Zbog podložnosti urinarnim i bubrežnim infekcijama (česta pjava kamena u bubrezima), ovoj rasi je potrebna dobro izbalansirana visokokvalitetna i visokoproteinska ishrana.

Omiljena hrana ruske plave mačke je:

Pileća supica
Džigerica
Mesne prerađevine
Piletina
Riba

Moramo napomenuti da ove ruske lepotice prosto obožavaju da jedu! Nikad im nije dosta. Stalno će vam se umiljavati ne bi li dobile još “samo jednu” poslasticu.

Ukoliko ne uspete da odolite njihovom šarmu, prekomerno prejedanje će uzrokovati povećanje telesne težine što im može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Idealno bi bilo ograničiti im unos hrane na dva puta dnevno (do sedam meseci starosti tri puta dnevno).

Na ovaj način ćete lakše voditi računa o njihovoj ishrani, jer znate tačan broj i količinu obroka pa ćete moći blagovremeno da reagujete ukoliko primetite promenu kilaže kod vašeg halapljivog ljubimca.

Ukoliko vašim macama dajete konzerviranu hranu, stručnjaci savetuju da je pomešate sa malo vode, jer mačke po prirodi ne unose dovoljno tečnosti, pa je ovo jedan od načina da ih prevarite kako bi im obezbedili dnevne potrebe za vodom.

Voda im je neophodna kako bi održavale zdravu funkciju bubrega, i kako bi se izbegle urinarne infekcije.

Neka im je stalno na raspolaganju sveža voda za piće. Stavite posudicu na vidno i dostupno mesto. Mace nisu neki ljubitelji vode, ali ih privlači tekuća voda, npr. vole da piju iz fontane.

Ukoliko imate problem da naterate svog ljubimca da unese potrebnu količinu tečnosti u svoj organizam, možda ne bi bilo loše da razmislite o kupovini neke fontane za mace.

Kako vaša mačka bude sazrevala, moraćete joj prilagođavati ishranu. To bi značilo da starijim macama više prijaju proizvodi sa manje masti, lagana ishrana, lajt varijante omiljenih obroka, granule koje su nutritivno prilagođene njenim potrebama.

Ruska plava mačka – cena

Ukoliko ste rešili da kupite rusko plavo mače, a niste informisani o visini troškova, niti koji faktori formiraju cenu, za vas smo malo istraživali i došli do sledećih saznanja:

U pitanju je retka vrsta mačaka, pa je s toga cena malo ekskluzivnija nego kad su u pitanju druge pasmine mačaka. Cena nikad nije fiksna, s obzirom da je visoka, pa će uzgajivač (prodavac) dozvoliti cenkanje. Nažalost, ne možete je ni drastično smanjiti koliko god talenta za cenkanje da posedujete.
Šta je pravilo broj jedan prilikom kupovine kućnog ljubimca? Saznati realnu prosečnu cenu rase koju kupujete. Potrebno je znati prosečnu cenu kako biste odmah na početku zaključili da li se radi o dobroj ili lošoj ponudi, tj. da li je u pitanju prevara.
Prosečna cena ruske plave mačke se kreće između 70.00,00 do 80.000,00 dinara. Cena može biti niža, ukoliko prodavac prodaje mešance ili viša ukoliko mačka ima izvrstan pedigre.
Dosta faktora utiče na cenu, kao što su nagrade na izložbama, poreklo mačke, opšte stanje mačke, leglo, uzrast itd. Uglavnom, jasno vam je da cena može biti mnogo viša od prosečne, i stići do, neverovatnih, 170.000,00 dinara.
Ruska plava mačka – prodaja
Ljudi životinje danas najčešće prodaju putem internet oglasa, ali ovaj način kupovine je vrlo nepouzdan. Prodavac, u većini slučajeva, nema papire kojima može dokazati da se zaista radi o ruskoj plavoj mački.

Cena jeste povoljnija putem oglasa, ali samo zbog toga što će prodavac pokušati da vam proda mešanca ruske plave pasmine i ko zna koje druge vrste. Cene na internet oglasima se kreću od 40e do 150e.

Zbog čestih prevara nekih prodavaca, rusku plavu mačku je najbolje kupiti u nekoj od registrovanih uzgajivačnica.

Uzgajivač mora imati sve potrebne papire i sertifikate, ukoliko je ozbiljan prodavac.

Složićete se, cena nije mala pa je zbog toga potrebno biti oprezan i siguran u ponudu uzgajivača.

Uzgajivačnice možete naći putem interneta, ali bolje ih je posetiti po preporuci ljudi koje za datu uzgajivačnicu vežu pozitivna iskustva.

Plava ruska mačka na poklon

Zbog visoke cene ove rase, priuštiti je kao kućnog ljubimca je pravi luksuz. Ukoliko biste voleli da je imate, ali nemate sredstava da je kupite, ne brinite.

Uvek postoji mogućnost da neko želi da udomi ljubimca, i odabere baš vas.

Možete putem interneta potražiti oglase u kojima vlasnici poklanjaju svoje ljubimce, jer iz nekog razloga više ne mogu da brinu o njima.

Ljudima koji su morali da se odreknu svog ljubimca je važno da njihova maca nađe pravi topli dom gde će biti mažena i pažena.

Prošetajte do obližnjeg azila za životinje, jer nikad se ne zna, možda jedna ruska plava lepotica traži novi dom i čeka baš na vas.

Ruska plava mačka – iskustva

Malo smo istraživali kakva su iskustva ljudi koji za kućnog ljubimca imaju rusku plavu mačku. Uglavnom smo nailazili na pozitivne komentare.

Ljudi se odlučuju baš za ovu mačku, jer kažu da je jako pametna i inteligentna, pa nemaju nikakav problem prilikom dresure. Kao da ova pasmina prosto ima urođeno lepo ponašanje.

Kada su bez nadzora, neće napraviti nikakav haos i štetu.

Porodice sa decom kažu da iako deca ponekad znaju biti gruba u igri sa mačkom, ona neće agresivno reagovati.

Tihe su, ne prave buku, pa tako ne remete mir vlasnicima, i ne dovode ih u nezgodne situacije sa komšilukom.

Vode računa o higijeni, izrazito su čiste životinje, pa ukoliko vam je to bitna stavka prilikom odabira kućnog ljubimca, ova mačka je pravi izbor za vas.

Sudeći po iskustvima, jedina mana joj je previsoka cena, ali vlasnici kažu da se isplati, jer dobijete najlepše i najumiljatije stvorenje na svetu koje vas svako jutro budi sa osmehom.

Ukoliko imate ovu pasminu mace za ljubimca, podelite u komentarima vaša iskustva, recite nam da li je život lepši sa njom i pomozite nekome da donese pravu odluku.

Izvor: svetljubimaca.com

Ispovest nekadašnjeg radnika fabrike Leoni u Kraljevu Darka Bosića u kojoj je do detalja opisao psihičku torturu koju trpe radnici u toj kompaniji uzburkala je javnost, ali je to nažalost samo jedan u nizu slučajeva mobinga kojem su izloženi zaposleni u Srbiji.

Nezakonito radno vreme i smene od po deset, pa čak i 12 časova, šikaniranje, fizičko zlostavljanje i zastrašivanje radnika, seksualno uznemiravanje, pretnje otkazom ukoliko se požale na uslove rada, nezakonita otpuštanja, nehumani uslovi, zabranjivanje odlaska u toalet – brojni su primeri najgrubljeg kršenja prava radnika u Srbiji, od kojih su samo neka dospela u javnost.

Predsednik sindikata „Sloga“ Željko Veselinović istakao je za N1 da su generalno fabrički radnici u Srbiji izrabljivani, mobingovani i šikanirani „i to najviše u kineskim i turskim kompanijama“, a da inspekcija rada „ne može ništa“.

Slučaj fabrike Jura iz 2016. godine jedan je od najočitijih primera izuzetno lošeg odnosa poslodavaca prema radnicima, a sam Veselinović je tada tvrdio da „investitor iz Južne Koreje ima ubedljivo najgori odnos prema radnicima u Srbiji“.

„Tukli su radnike metalnim palicama, žene su napastvovali seksualno, iako silovanja nije bilo. Zabranjivan im je odlazak u toalet i savetovano da nose pelene. Kada nekom pozli, Hitna pomoć se zove u fabriku i ukoliko radnika ne odvedu u bolnicu on je dužan da se vrati poslu nakon što mu je ukazana pomoć“, naveo je Veselinović, dodajući u Juri „šikaniraju i maltretiraju radnike u svakom smislu, fizičkom i mentalnom“.

Bez toplog smeštaja, kupatila, hrane, pa čak i vode

U žižu javnosti dospela je sredinom 2021. godine priča o leskovačkoj fabrici Aptiv, u kojoj su radnici potpisivali izjave da će raditi po 12 sati dnevno tokom radnog vremena u periodu od 21. juna do kraja jula, što je nedozvoljeno po zakonu čak i kada sami zaposleni to žele.

Ogorčeni radnici javili su N1 da ih je poslodavac primoravao na nezakoniti prekovremeni rad, koji je duži od osam sati nedeljno, ali da je tek po dolasku republičke inspekcije rada najavljeno vraćanje u zakonske okvire.

Da je u fabrici Aptiv došlo do nesumnjivog kršenja Zakona o radu ukazao je i predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda Mario Reljanović, koji je u izjavi za portal N1 istakao da je trajanje radnog vremena uređeno zakonom i da ta zakonska norma „ne može da se izmeni ni na jedan od opisanih načina“.

„Da li su radnici leskovačkog preduzeća Aptiv Contract Service dobrovoljno potpisivali izjavu da će raditi po 12 sati dnevno ili su to činili na nalog poslodavca, potpuno je nevažno. Jer, u oba slučaja reč je o kršenju Zakona o radu i u oba slučaja u prekršaju je – poslodavac“, objasnio je Reljanović.

Kako je portal N1 tada pisao, poslovodstvo te britanske firme je, posle višednevnog pritiska na radnike da pristanu na ove smene, promenilo je odluku i vratilo osmočasovno radno vreme. Time se radna nedelja, koja je prema navodima sindikata metalaca trajala i po 72 sata, vratila u okvire zakona. Ubrzo je Aptiv počeo da deli letke u Nišu sa obaveštenjem da traži nove radnike i da se zaposlenima nudi „veoma dobra radna atmosfera“.

„Ja se ne usuđujem da odgovorim umesto odgovornih lica u kompaniji Aptiv, ali mi se čini da je prevashodni razlog to što je kod poslodavaca – naročito stranih poslodavaca – stvorena atmosfera neodgovornosti za postupanje, odnosno da se računa na to da će država ‘zažmuriti’ na kršenja zakona prema radnicima“, zaključio je Reljanović.

A o očajnim uslovima za vijetnamske radnike koji grade fabriku Linglong u Zrenjaninu pisao je i Njujork Tajms, čiji se novinar početkom 2022. godine lično uverio u ono što su mediji u Srbiji mesecima pisali o neljudskim uslovima u kojima su radili radnici Linglonga – bez toplog smeštaja, kupatila, ponekad hrane i slobodnih dana, pa čak i pijaće vode.

Pola godine nakon priče o uslovima u kojima žive i rade vijetnamski radnici angažovani na gradilištu Linglonga u Zrenjaninu, za N1 je govorio jedan od domaćih radnika angažovanih u kineskoj kompaniji koji je tvrdio da zaposleni svakodnevno trpe mobing i da je atmosfera u fabrici „na ivici sukoba“.

Naveo je i da su ih nadređeni terali da prebiraju po smeću koje je stajalo tu godinu dana, i gde su bili i ostaci hrane od angažovanih vijetnamskih, kineskih i radnika na građevini.

Kao jedan od većih problema istakao je nedostatak vode na gradilištu. Naime, voda iz zrenjaninskog vodovoda nije za piće, a poslodavac obezbeđuje tek jedan balon od 15 litara vode na 80 radnika koji se, po rečima sagovornika N1, potroši za dva sata.

Savić: Strani investitor je kao „sveta krava“

Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata smatra da bi Vlada Srbije, koja investitore dovodi međudržavnim ugovorima, trebala da se umeša. Kaže, strani investitor je kao „sveta krava“. Dodaje, ne zna za jedan jedini slučaj da je poreska ili finansijska policija ušla u neku stranu kompaniju.

Međutim, mobing trpe i radnici u domaćim kompanijima, pa čak i državnim. Na nezakonit rad u Gradskom saobraćajnom preduzeću „Beograd“ ukazao je prošlog leta u razgovoru za portal N1 jedan od vozača zaposlenih u tom javnom prevozniku.

„Teraju te da radiš šest dana nedeljno, iako to po zakonu ne smeju, a taj šesti dan ti vode kao dobrovoljni rad. Plaćaju ti manje nego za redovan rad, nemaš pravo na topli obrok, a ako na to ne pristaneš onda te skidaju sa linije, daju ti nešto što ti je daleko od kuće ili te čak prebace u drugi pogon. Čist mobing“, ispričao je vozač, dodajući da je svakodnevno izložen pritisku svojih nadređenih.

Navode vozača potvrdio je i predsednik Sindikata vozača GSP „Beograd“ Nebojša Mitrović, koji je u razgovoru za portal N1 podsetio da problem sa nezakonitim radom u tom preduzeću postoji skoro već godinu dana.

„Poslovodstvo se vadi na to da nema dovoljno vozača, pa onda teraju ljude da rade po šest dana iako po zakonu radna nedelja ima 40 časova. Svesno krše zakon, a pravdaju se nedostatkom vozača. Oni koji to odbiju neće dobiti polazak koji rade, autobus koji im se sviđa, a može da bude prebačen i u drugi pogon, mada se to retko događa. Različiti su načini da se sankcioniše odbijanje vozača da rade šest dana nedeljno, a oni ne umeju tome da se odupru jer ne žele da ulaze u sukob sa poslovodstvom. To je linija manjeg otpora“, konstatovao je Mitrović.

Izvor: n1info.rs

U najmanje tri navrata u poslednjih 12 godina pokušavano je da se zakonom zabrani pušenje u ugostiteljskim objektima.

Nijednom takav predlog „nije prošao“, a kako kaže Goran Zarić, iz organizacije Oxigen Srbija, koja se zalaže za izmene zakona, razlog je činjenica da nije postojala ni podrška građana za takvu meru a ni politička volja.

U međuvremenu Srbija je ostala jedina zemlja u ovom delu sveta u kojoj je pušenje u kafićima i restoranima dozvoljeno, što je, kako kaže ministarka zdravlja Danica Grujičić, „sramota“.

Ona najvaljuje izmene Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu i drakonske kazne za one koji ne poštuju zabranu pušenja u ugostiteljskim objektima.

– Zakon je završen, sada ide na zakonodavstvo da se uskladi sa ostalim zakonima i da se vidi da li neke članove treba menjati. Ono što je važno je kaznena politika, koja mora da bude dobro sprovođena, odnosno inspekcije moraju ići u kontrolu. Jer ako naplatite 5.000 dinara nekome kome je puna kafana, a sve zadimljeno, onda nećemo ništa uraditi. Ali ako treba da plati kaznu od milion dinara, onda mislim da će se dobro zamisliti“, istakla je Grujičić odgovarajući na pitanje novinara N1 o inicijativi za zabranu pušenja u ugostiteljskim objektima.

Goran Zarić podseća da kada je prvobitno 2010. odlučivano o Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu postojala mera da se zabrani pušenje u ugostiteljskim objektima, ali da se odustalo. Slične inicijative postojale su i 2015. i 2021. godine, ali Zakon nije promenjen.

– Pokazalo se da su nedostatak podrške u društvu i nedostatak političke volje sprečili ministarstvo i nadležne institucije da donesu izmene zakona – navodi Zarić.

On kaže da očekuje i da se nada da će epilog sadašnjih najava o izmenama zakona biti drugačiji.

– Dve trećine građana u Srbiji su nepušači. Ako se vodimo time da pušači imaju pravo da uz kafu zapale cigaretu u javnom prostoru, to znači da ne vodimo računa o većini građana kojima se uskraćuje pravo na čist vazduh. Uz to, zabrana pušenja u zatvorenim objektima bi čak smanjila izloženost pušača štetnim supstancama. Posebno je važno pri tome da imamo na umu decu i mlade koji ne mogu da donose odluke o svom zdravlju, već to radimo mi odrasli. Na kraju zaposleni u ugostiteljstvu su jedini koji nisu kao ostali zaposleni zaštićeni od duvana – navodi sagovornik Danasa, dodajući da izbacivanje duvana treba da bude zasnovano na dobroj edukaciji i informisanosti, te da su to oblasti u koje bi trebalo dodatno ulagati.

Upitan o prigovorima ugostitelja da se još uvek nisu oporavili od kovid krize i da bi ovakva mera predstavljala dodatno opterećenje za njih, Zarić ističe da nije neuobičajno da se zakon donese a da se njegova primena odloži na neki period.

– To se desilo u BiH, koja je zakon donela prošle godine a počeće da ga primenjuje u maju ove godine. Zakon može da ostavi neko vreme da se i ugostitelji i svi građani prilagode i sažive sa novom merom, koja ipak nije tako dramatična kako nam se čini. Ako ste pušač, možete tih nekoliko sati koliko provedete u lokalu da se strpite ili na kraju da izađete napolje. Mi kao zemlja ne razmatramo mere zabrane pušenja na otvorenom – kaže Zarić.

Mediji su objavili da najnovije izmene zakona podrazumevaju i zabranu upotrebe elektronskih cigara, a Zarić kaže da to može samo da pozdravi.

– U drugim zemljama ograničena je upotreba ovakvih proizvoda, posebno zato što su ugrožene mlađe generacije, tinejdžeri. Ovi proizvodi se promovišu kao manje štetni ali ne bez rizika, jer ne postoji dovoljno kontrole ni standardizacije u proizvodnji – zaključuje Zarić.

Izvor: danas.rs

Boško Bursać (53), stric Dušana Bursaća (25), Apatinca koji je 2. marta zaustavlјen tokom saobraćajne kontrole kod vikend naselјa “Vagoni”, a kojem se na teret stavlјa vožnja pod uticajem osam psihoaktivnih supstanci, u izjavi za radio Dunav kaže da porodica ima nova saznanja o postupku koji se vodi protiv Dušana i da očekuju zvanične informacije MUP-a u vezi sa celim slučajem.

Kako navode, nakon Dušanovog dvanaestočasovnog zadržavanja i puštanja na slobodu, usmeno su obavešteni da je došlo do greške u tumačenju rezultata, analize urina na psihoaktivne supstance kojima je Dušan nakon privođenja bio podrvgnut, a prema kojima umesto nabrojanih osam ima samo jedan pozitivan rezultat, i to na marihuanu.

–Dan nakon Dušanovog izlaska iz pritvora dobili smo informaciju da je došlo do greške u tumačenju rezultata analize urina. Ona nije neznatno drugačija, nego upravo suprotna celom izveštaju, kaže Bursać i dodaje da sem usmenog obaveštenja i izvinjenja još uvek nemaju zvaničan dokument o tome.

-Iako su nam prethodno predali Obrazloženje o zadržavanju u kojem stoji čitav spisak droga, u policiji su nas uveravali da će se pred sudijom prekršajnog suda naći nova ispravlјena analiza po kojoj je Dušan pozitivan jedino na marihuanu, tvrdi Boško. Zbog svega navedenog Bursać izražava sumnju u valјanost postupka koji se vodi protiv njegovog sinovca, zbog čega će kako kaže od nadležnih institucija i mnistarstava tražiti istragu i dodatna pojašnjenja, a ukoliko za njih budu uskraćeni angažovaće i advokate.

Inače, Bursać je izneo i rekonstrukciju celog događaja i objasnio kako se njegov sinovac Dušan, našao u ovoj situaciji.

–Uzeo je automobil koji nije njegov, za koji ujedno nije znao da je istekla je registracija. Automobil koristi više lica, koja se mogu povezati sa stvarima koje su pretresom pronađene u automobili. I to nikako ne može njemu da se stavi na teret. Besni smo na njega, jer je tokom vožnje konzumirao marihuanu, i za to jedino može i da odgovara, poručuje na kraju Bursać.

Podsećamo, Dušan Bursać je 2. marta zaustavlјen u redovnoj kontroli saobraćaja kod vikend naselјa “Vagoni”. Upravlјao je vozilom koje nije bilo registrovano, niti je bilo u njegovom vlasništvu. Pored analize urina na psihoaktivne supstance, pretresom vozila policija je pronašla i nekoliko grama bele praškaste materije, kao i zelene bilјne materije za koje će naknadnim veštačenjem biti utvrđeno da li su opojne droge. On je do otrežnjenja zadržan u policijskoj stanici Apatin i protiv njega će u redovnom postupku biti podneta prekršajna prijava.

Za ovu vrstu prekršaja propisana novčana kazna iznosi od 20.000 do 40.000 dinara ili kazna zatvora u trajanju do 30 dana. Pored kaznenih poena propisuje se i zaštitna mera zabrane upravlјanja motornim vozilom u trajanju od najmanje šest meseci.

 Izvor: Radio Dunav

U organizaciji Karate saveza Vojvodine i Karate kluba Železničar iz Inđije, održano je Prvenstvo Vojvodine za decu do 14 godina u borbama i katama po pravilima WKF. Pravo nastupa su imali takmičari koji su se kvalifikovali po zonama (Bačka, Banat i Srem). Tamičenje je održano u sportskoj hali u Inđiji, u subotu 4. marta.

Karate klub Ravangrad Sombor je učestvovao sa petoro takmičara koji su se kvalifikovali u zoni Bačka.

Borbe:

Boris Bodrožić, 2011, +52kg, 3. mesto i osvojena bronzana medalja koja je jedina medalja za Sombor u ovoj kategoriji.

Kate:

Irina Sekulić, 2010, 1. mesto i zlatna medalja,
Andor Novak, 2012, 3. mesto i bronzana medalja i
Strahinja Bulović, 2011. godište.

Svi osvajači medalja su stekli plasman na Prvenstvo Srbije, 18-19. marta u Mladenovcu.

Hajduk 1912 – Stanišić 2:0 (1:0)

Fudbaleri Stanišića prolećni deo šampionata otvorili su porazom u Kuli. Domaćin je slavio sa 2:0, a oba gola postignuta su u nadoknadi vremena.

Ognjen Abramušić je zatresao mrežu golmana Dejana Jeličića u prvom, a Milan Matijević u drugom delu meča. Nakon ovog vikenda nije bilo značajnih promena na tabeli. Uprkos porazu ekipa iz Stanišića zadržala je pretposlednje mesto na tabeli. Na ruku im idu neuspesi ekipa iz donjeg dela tabele.

Bačka je poražena u Rumi, dok je Radnički iz Zrenjanina mininalcem u poslednjem minutu meča izgubio bodove od ekipe Jedinstva. Vodeći Tekstilac je bio nepogrešiv u susretu protiv Naftagasa. Odžačani imaju pet bodova viška u odnosu na ekipu iz Stare Pazove. Prvenstvo se nastavlja narednog vikenda. Stanišić dočekuje ekipi Borca iz Šajkaša. Hajduk 1912 gostuje u Banovcima, dok će Tekstilac ugostiti Podunavac.

Strelci: Abramušić, Matijević (Hajduk 1912)

Žuti kartoni: Plavšić (Hajduk 1912). Žiža, Andrić (Stanišić).

Crveni kartoni: Bogunović (Stanišić)

Hajduk 1912: Simonović, Plavšić, Damjanović, Jović, Jančić, Abramušić, Brborić, Matijević (Novaković), Matijašević, Božović, Tadić (Kočiš).

Stanišić: Jeličić, Erdelj, Andrić, Bogunović, Matijaš, Kulpinac(Dmitrović), Stanić, Vemić (Lazić), Žiža, Radeka (Đurđev), Ivandekić (Vojvodić).

Rezultati kola: Podunavac – Kabel 1:1, Borac (Š) – Tisa 1:1, Bečej 1918 – Omladinac 1:2, Radnički (Zr) – Jedinstvo 0:1, 1. maj – Bačka 2:0, Tekstilac – Naftagas 3:1. Slobodna je bila ekipa Dinama 1945.

Tabela: Tekstilac 33, Jedinstvo 28, Bečej 1918 – 25, Borac (Š) 25, Omladinac 25, 1. maj 24, Hajduk 1912 – 24, Podunavac 24, Naftagas 23, Tisa 21, Dinamo 1945 – 16, Kabel 15, Bačka 10, Stanišić 10, Radnički (Zr) 9.

Parovi narednog (17) kola: Tekstilac – Podunavac, Dinamo 1945 – 1. maj, Bačka – Radnički (Zr), Jedinstvo – Bečej 1918, Omladinac – Hajduk 1912, Stanišić – Borac (Š), Tisa – Kabel. Slobodna je ekipa Naftagasa.

Izvor: somborsport.org