Sombor.info

Tri osobe su lakše povređene a jedna teško

Tokom proslave jednog zavičajnog udruženja u ugostiteljskom objektu, danas je došlo je do tuče desetak osoba, kada su četiri osobe povređene od kojih jedna teško.

Kako saznajemo, učesnici tuče su se udarali pesnicama, a letele su flaše na sve strane.

Kolima hitne pomoći u Urgentni centar su doveženi N.Š. (34), I. Š. (60), J. Š. (60) kojima su konstatovane lake telesne povrede, dok su kod M.Š. (32) konstatovane teške telesne povrede.

Kako saznajemo do tuče je došlo zbog nesporazuma oko muzike, pevačice i to između dve porodice.

Kako Telegraf.rs saznaje, niko još u vezi sa ovim nije podneo prijavu.

Izvor: telegraf.rs

Inteligencija se najčešće definiše kao sposobnost dobrog snalaženja u novim situacijama i brzog rešavanja problema. Iako se inteligentni ljudi rađaju u svim znakovima, u astrologiji se smatra da se ova tri horoskopska znaka najviše ističu po inteligenciji.

Škorpija

Škorpija se smatra jednim od najinteligentnijih znakova zbog oštrih analitičkih veština i jake intuicije. Poseduju sposobnost da uđu duboko u kompleksne teme. Odlično zapažaju i imaju razvijenu intuiciju, što im omogućuje da precizno procenjuju ljude i situacije. Poznati su po strateškom razmišljanju i sposobnosti da prepoznaju laži.

Vodolija

Vodolije su izrazito inteligentni i kreativni ljudi. Inovativni su, originalni i uvek razmišljaju van okvira. Poseduju jaku intuiciju i znaju izvući logične zaključke iz apstraktnih pojmova. Vole razmišljati i raspravljati o različitim temama, a posebno o društvenim i filozofskim pitanjima, piše Index.hr.

Blizanci

Blizanci su radoznali ljudi čiji um nikada ne miruje. Uživaju u učenju i razmeni informacija. Posjeduju veliku sposobnost razumijevanja novih koncepata i brzo se prilagođavaju nepoznatim situacijama. Ovi ljudi su veoma vešti u komunikaciji pa jasno izražavaju svoje misli i ideje.

Izvor: blic.rs

Nemamo specijaliste, zabranili su nam da zakazujemo termine za pacijente u pojedinim klinikama, kod nas nema holtera, ni ultrazvučnih aparata ili nema ko da pročita rezultate, ne radimo ni najvažnije laboratorijske analize od kojih često zavisi dijagnoza, terapija i sam život. Sve smo to nekada imali i sve nam je država uskratila", ljutito za Nova.rs pričaju lekari u državnim domovima zdravlja,

Ako sa simptomima kašlja, temperature, opšte slabosti, odete u privatni dom zdravlja, u istom danu, u istoj zgradi, možete da uradite desetine pregleda i analiza i da dobijete dijagnozu. Lekar opšte prakse uputiće vas na pregled kod kardiologa, endokrinologa, na ultrazvuk stomaka, možda i štitne žlezde, a samo jedan specijalistički pregled košta od 6.000 do 8.000 dinara, dok se snimci i laboratorija dodatno plaćaju. Ipak, svi pregledi, snimanja i nalazi, koji mogu da doprinesu utvrđivanju dijagnoze i za koje pacijent smatra da bi trebalo da ih uradi, kako bi proverio stanje u svom organizmu, to i može u privatnoj ustanovi, ako dovoljno plati, jer sve ima na jednom mestu, bez liste čekanja – odmah će biti primljen.

“U privatnoj praksi rade lekari opšte medicine, ali i svi specijalisti. Oni imaju opremu, najsavremenije aparate, laboratorije, a sve to mnogo košta i zato ne čudi što je njima cilj zarada. Postoji među nama lekarima izreka ‘državnog doktora ne možeš da ubediš da si bolestan, a privatnog da si zdrav’, jer oni ljude često bez potrebe šalju kod svih raspoloživih specijalista, samo da bi dodatno platili preglede, ultrazvuk, nalaze, a potom i brojne lekove i suplemente. Nama u državnim primarnim ustanovama su, nažalost, vezali ruke. Kod nas nema dovoljno ultrazvučnih aparata, pa tako ni pregleda, a na svaki se čeka i sve se zakazuje. Ako pacijent i uradi ultrazvuk, nema lekara koji ume da pročita nalaz. Ne može svako da pristupi ultrazvučnom aparatu, što odmah pokazuje koliko smo neopremljeni i sa ljudima i sa opremom”, priča za Nova.rs doktorka u jednom beogradskom domu zdravlja, koja je zamolila da ostane anonimna.

Nema opreme, ni kadrova, a sve se zakazuje i čeka.

“Nekada smo imali holtere za krvni pritisak, radili smo hormone štitne žlezde, ultrazvučne preglede bez zakazivanja, ali više ništa od toga ne postoji. Potrebne su nam tehničke mogućnosti, da možemo da uradimo recimo ultrazvuk štitne žlezde, jer imamo dramatični porast obolelih, kao i ultrazvuk prostate, stomaka, a sve to nam je potrebno da se radi svakodnevno i da je uvek na raspolaganju, a ne da se zakazuje i čeka. Ako mi dođe čovek sa simptomima koji ukazuju na kamen u žučnoj kesi, on odmah, istog trenutka mora da ide na snimanje. Takođe i holter krvnog pritiska je neophodan, od toga zavisi promena terapije. Dodatna dijagnostika u vidu hormona štitne žlezde nam je hitna, kao i raspoloživa laboratorija za leukocite sa leukocitarnom formulom, za šta su nam potrebni aparati, a nemamo ih zbog privatne prakse, koja se na njima bogati”, naglašava ova doktorka.

Državno se zakazuje i čeka na najosnovniji pregled, a privatno, za novac, dobijete sve – odmah.

“To je masovna pojava u domovima zdravlja. Uradimo osnovni pregled, pa ako neko kašlje, mora da čeka da zakaže ultrazvuk i rendgen, pa mu potom treba i laboratorija. Sve se to oduži i na kraju ako je neophodan pregled kod specijaliste, mi nismo u mogućnosti da ga zakažemo, jer nema termina ili traže da ih zakazuju internisti, kod kojih takođe pacijenti ne mogu da dođi na red. Međutim kad ljudi odu u privatni dom zdravlja zbog recimo kašlja, odmah će dobiti laboratoriju, pregled kod specijaliste ORL, koji onda šalje na briseve i dodatne nalaze. Često može da zatreba i ultrazvučni pregled štitne žlezde i pregled pulmologa sa rendgenom. To ide u nedogled. U pitanju su dve krajnosti. Sa jedne strane imate državni dom zdravlja gde ne možete ništa da uradite osim osnovnog pregled, a sa druge vas u privatnoj praksi šalju u sve ambulante redom gde za ulazak u svaku treba do 10.000 dinara, pa potrošite i do 500 evra, nekada i više”, priča dr Nebojša L., lekar u državnom domu zdravlja, čije je puno ime poznato redakciji.

Nažalost, izveštaji iz privatnih domova zdravlja govore o nestručnosti lekara, kaže naša sagovornica, doktorka Opšte medicine.

“Nedavno sam imala pacijenta koji je otišao u privatnu ustanovu zbog problema sa pritiskom, pa su ga poslali kod kardiologa. Urađen mu je ultrazvuk srca i dobio je preporuku za holter krvnog pritiska. Poslali su ga i kod endokrinologa i taj pregled je dodatno platio, da bi na kraju dobio istu terapiju koju je već pio”.

Državnim primarnim zdravstvenim ustanovama neophodna je tehnika, ali lekari smatraju da im sistem ciljano onemogućava rad.

“Nemamo sa čim da radimo. Bilo bi dobro da se tehničke mogućnosti iz privatnih domova zdravlja koriste kada zatrebaju našim pacijentima. Da lekari u državnim domovima postave dijagnozu i napišu uput za recimo ultrazvuk ili holter, koji pacijenti onda urade privatno. Da se u državnoj praksi da konačno mišljenje, jer je sve više građana koji dolaze kod nas posle pregleda u privatnoj praksi gde su im dali pogrešnu terapiju i desetine pomoćnih preparata, suplemenata, za koje niko ne zna čemu služe”, priča doktorka Opšte medicine.

U državnoj praksi pacijenti dobijaju mišljenje lekara Opšte medicine i upute za potrebnu dijagnostiku koja se radi u bolnici za koju uglavnom nema termina ili se čeka po pola godine i duže.

“Najveći problem je što specijalista u bolnici ne pipne pacijenta, često ga i ne vidi. Urologa, endokrinologa ili kardiologa uglavnom ne vidite, jer oni samo gledaju papire. Ako EKG pacijentu uradi sestra, specijalista samo čita nalaze i po tome daje terapiju i mišljenje. Generacije lekara koje sada završavaju Medicinski fakultet nažalost su uskraćene za praksu u primarnim ustanovama, gde bi možda naučili da rade sa ljudima i da svakog pacijenta posmatraju individualno, bez šablona. Pregled mora da podrazumeva kontakt sa čovekom, sa ne sa papirima”, kaže doktor Nebojša L..

Podsetimo, krajem februara ove godine, ministarka zdravlja Danica Grujičić, istakla je da domovi zdravlja moraju imati ključnu ulogu u zdravstvenom sistemu Srbije, ali nije pojasnila kako će ustanove preuzeti ovu ulogu, imajući u vidu brojne probleme u opremi i kadru, sa kojima se nose već godinama.

„Važno je da se domovi zdravlja angažuju u preventivnim pregledima, jer se često dešava, posebno kada je reč o skriningu dojke, da su to promene koje ne možete da napipate i zato su skrininzi važni, naročito ciljani“, objasnila je ministarka.

Ona je naglasila i da je u toku nabavka nove opreme za lokalne domove zdravlja i seoske ambulante, a da je cilj zapošljavanje novih, mladih lekara i medicinskog osoblja.

Privatni dom zdravlja – cene

Pregled – Cena

Opšta praksa – od 2.500 do 4.000

ORL paket – 6.000 do 8.000

Ultrazvuk štitne žlezde – od 3.500

Endokrinološki paket – od 6.000 do 8.000

Pregled pulmologa – 4.000 do 9.000

Rendgen pluća – od 4.000

Holter krvnog pritiska – od 2.500

Napomena: Cene su izražene u dinarima

Izvor: nova.rs

Adekvatna hrana za mačke potrebna je vašem ljubimcu za dug i zdrav život. Saznajte kako birati najbolju i koja je najzdravija hrana za mačke?

Mačke su mesožderi, što znači da se oslanjaju na hranljive sastojke koji se nalaze samo u proizvodima životinjskog porekla.

Mačke su evoluirale kao lovci koji konzumiraju plen koji sadrži velike količine proteina, umerenu količinu masti i minimalnu količinu ugljenih hidrata, a njihova ishrana i danas zahteva ove hranljive materije.

Mačke takođe zahtevaju više od desetak drugih hranljivih sastojaka, uključujući vitamine, minerale, masne kiseline i aminokiseline taurina.

Iako je vašoj mački potrebna određena količina svakog određenog hranjivog sastojka da bi bila zdrava, više ne znači uvek i bolje.

Ovo se posebno odnosi na vitamine i minerale, pa upotreba dodataka u ishrani obično nije potrebna ako se maca hrani uravnoteženo.

Dodaci mogu biti štetni za vašu mačku i nikada ih ne treba davati bez odobrenja veterinara. Osim hrane, mačke bi trebalo da imaju pristup čistoj, svežoj vodi u svakom trenutku.

Na samom početku ćemo se osvrnuti na vrste hrane koje su dostupne za mace, a onda i na važan deo, kako starost, težina ili eventualna bolest utiče na biranje hrane za mace.

Komercijalna hrana za mačke

Komercijalna hrana je formulisana kao suva, polu-vlažna i konzervirana. Ovi proizvodi se razlikuju u sadržaju vode, nivou proteina, kalorijama, ukusu i svarljivosti.

Suva hrana za mačke

Suva hrana za mace sadrži od 6% do 10% vlage.

Suva hrana je relativno jeftina, a jedna od prednosti je da se ova hrana ne kvari.

Međutim, suva hrana može biti manje privlačna maci, a u zavisnosti od vrste i kvaliteta sastojaka može biti i teže svarljiva.

Ako koristite suvu hranu, važno je da neiskorišćenu hranu čuvate na hladnom i suvom mestu, a hranu ne treba upotrebljavati nakon isteka roka upotrebe.

Vlasnici često kupuju velike količine suve hrane koja se ponekad može čuvati mesecima, pa je vrlo važno proveriti datum isteka roka pre nego što nahranite svoju macu.

Dugotrajno čuvanje hrane utiče na sadržaj vitamina u hrani i povećava verovatnoću da masti postanu užegle. Dobro je čuvati suvu hranu za mačke u hermetički zatvorenoj posudi.

Poluvlažna hrana za mačke

Meso i mesni nusproizvodi su primarni sastojci poluvlažne hrane koja sadrži približno 35% vlage.

Ostali sastojci, uključujući sojino brašno, žitarice, proizvode od zrna i konzervanse se dodaju da bi se dobio konačni proizvod.

Poluvlažna hrana nekim mačkama može biti privlačnija od suve hrane za mačke.

Međutim, nakon otvaranja pakovanja, hrana se može isušiti, postati manje ukusna i/ili užegla.

Konzervirana hrana za mačke

Konzervirana hrana ima sadržaj vlage najmanje 75 %, što je čini dobrim izvorom vode.

Generalno je najskuplja vrsta namirnica za mačke, ali je takođe i ukusna za većinu mačaka. Dostupno je mnogo različitih proizvoda, što može biti korisno ako je vaša mačka izbirljiva.

Konzervirana hrana ima najduži rok trajanja kada je neotvorena, ali svaki neiskorišćeni deo otvorene konzervirane hrane za mačke treba čuvati u frižideru da bi se održao kvalitet i sprečilo kvarenje.

Postoji veliki broj proizvođača hrane za mace, a neki od njih su i:

leonardo hrana za mačke
felix hrana za mačke
dein bastes hrana za mačke
acana hrana za mačke
hepatic hrana za mačke
cat chow hrana za mačke itd.

Medicinska hrana za mačke

Pored komercijalne, često ćete naći i medicinsku hranu za mačke. A zašto?

Često hrana za mace treba da bude dijetalna hrana za mačke zbog određenih poremećaja, poput problema sa vidom, dijabetesa, otkazivanja bubrega, zubnih bolesti i sl.

Iako su mnoge komercijalno dostupne hrane za mačke označene kao rešenja za ove probleme, uvek treba da razgovarate sa veterinarom o ograničenjima u ishrani ili merama predostrožnosti za mačke sa zdravstvenim problemima.

Vaš veterinar će vam dati najbolje preporuke za hranu i opcije za vitaminske suplemente i režime hranjenja.

Kako unos hranljivih sastojaka utiče na celokupno zdravlje vaše mačke, a obrada i distribucija hrane je postupak koji utiče na telesni sistem mačke, korišćenje ishrane za zdravlje je jasan korak ka podršci zdravstvenoj zaštiti.

Terapijske dijete mogu se koristiti u širokom spektru stanja, uključujući:

oboljenje bubrega,
oboljenje jetre,
bolest srca,
problemi sa varenjem,
alergija ili osetljivost na hranu,
dijabetes,
oporavak nakon operacije,
problemi sa kožom i kožne bolesti
gojaznost.

Hrana za mačke bez žitarica

Dijetalna hrana za mačke bez žitarica je popularna među vlasnicima mačaka. Neki posežu za hranom bez žitarica kako bi smanjili alergije na hranu, gastrointestinalne tegobe i svrab na koži.

Iako mali procenat mačaka može biti osetljiv na žitarice, velika većina alergija na hranu povezana je sa uobičajenim izvorima proteina, kao što su govedina i piletina, a ne sa ugljenim hidratima poput žitarica.

Vlasnici kućnih ljubimaca takođe mogu pomisliti da ishrana bez žitarica kontroliše težinu. Hrana bez žitarica može imati manje ugljenih hidrata, ali veću masnoću i kalorije. Ovo ne garantuje kontrolu težine ili gubitak kilograma.

Za razliku od žitarica, ovi sastojci bogati ugljenim hidratima sadrže malo vlakana i mogu ubrzati gastrointestinalne probleme. Žitarice takođe daju važne hranljive sastojke hrani za mačke.

U zrnu su gvožđe, tiamin, kalcijum, riboflavin, folat i niacin. Hrana za mačke bez žitarica može rezultirati nedostatkom ovih osnovnih hranljivih sastojaka.

Domaća hrana za mačke

Pravljenje sopstvene hrane za mačke je težak i dugotrajan proces, jer recept možda neće sadržati prave količine i proporcije hranljivih sastojaka za vašu mačku.

Generalno se preporučuje vlasnicima mačaka da kupuju hranljivu uravnoteženu komercijalnu hranu, osim ako veterinar ne preporuči domaći recept u medicinske svrhe.

U tom slučaju, vaš veterinar će verovatno preporučiti recept koji su kreirali veterinari koji se bave ishranom životinja.

Ako odlučite da pripremite hranu za mačke, uverite se da recept zadovoljava prehrambene potrebe vaše mačke. Pažljivo sledite uputstva za pripremu i čuvanje hrane za mačke.

Konsultujete sa veterinarom ukoliko imate nekih nedoumica. Domaća hrana za mačke ne sadrži konzervanse i mora se bezbedno čuvati.

Postoje nutricionistički resursi sa računarskim programima koji pomažu u izračunavanju količina proteina, masti, minerala i vitamina u receptu.

Neki programi uzimaju u obzir starost mačke, zdravstveni status i nivo aktivnosti pri formulisanju odgovarajuće ishrane za mačku. Ali i dalje može biti nezgodno proveriti da li je hrana za kućne ljubimce „uradi sam“ nutritivno uravnotežena.

Najzdravija hrana za mačke – kako birati?

Izbor hrane za mačke jedna je od najvažnijih odluka koje ćete doneti kao vlasnik mačke. Prava hrana održavaće vašu mačku zdravom i srećnom tokom života. Međutim, kako se odlučiti koja je najbolja hrana?

Prodavnice kućnih ljubimaca pune su raznovrsnom hranom za mačke koja se razlikuje u ukusima, sadržaju vitamina i hranljivim sastojcima!

Znamo koliko stresno može biti kada pokušavate da odaberete savršenu hranu za svoju mačku. Da bismo vam pomogli da napravite najbolji izbor, sastavili smo vodič o tome na šta treba paziti i kako doneti odluku kada je u pitanju hrana za mace.

Prilikom izbora najbolje hrane za mačke treba uzeti u obzir nekoliko faktora.

Oni uključuju:

Zdravlje i težina mačke

Da li vaša mačka ima zdravstvenih problema? Da li je vaša maca gojazna? Ovo su osnovne stvari koje treba uzeti u obzir prilikom odabira hrane koja je najbolja za vašu mačku.

Ako vaša mačka treba da izgubi nekoliko kilograma, kupovina hrane koja joj pomaže u kontroli telesne težine je sjajan izbor za vašu macu. Takođe se preporučuje savet od veterinara pre kupovine hrane za mačke.

Rasa mačke
Ne postoje dve iste mačke! Danas lako možete pronaći hranu za mačke napravljenu za određene rase mačaka kako biste je prilagodili njihovim jedinstvenim nutritivnim zahtevima.

Kompanije za hranu za kućne ljubimce uzimaju u obzir faktore kao što su: određeni oblik vilice, nivo proteina za nivo aktivnosti, pa čak i dodavanje više omega 3 masnih kiselina kako bi pomogle kod zdravlja kostiju i zglobova.

Nivo aktivnosti mačke
Nivo aktivnosti je još jedan važan faktor koji treba uzeti u obzir prilikom izbora najbolje hrane za vašu mačku. Baš kao i ljudima, mačkama je potrebna određena količina dnevnih hranljivih sastojaka i kalorija da bi normalno funkcionisale.

Osetljivost na hranu i alergije
Još jedan važan aspekt koji treba razmotriti je da li vaša mačka ima znakove osetljivosti na hranu, poput uznemirenog stomaka, upale uha ili upornog češanja. Ovi simptomi mogu ukazivati na moguću neželjenu reakciju na jedan ili više sastojaka u hrani za mačke.

Važno je to utvrditi rano kako biste eliminisali hranu ili sastojke koji mogu uticati na zdravlje vaše mačke.

Razmotrite bezbednost i kvalitet

Kvalitet i sigurnost hrane koju odaberete su veoma važni. Izaberite brend koji postavlja izuzetno visoke standarde kvaliteta i sigurnosti.

Pogledajte sastojke hrane za mačke

Sastojci poput svežeg mesa, integralnih žitarica, voća i povrća pružaju osnovne hranljive sastojke, antioksidante i hranljive sastojke na biljnoj bazi koji podržavaju optimalno zdravlje mace. Čitanje oznake hranljivih sastojaka na ambalaži hrane je najbolji način za upoređivanje hrane za mačke.

Proizvođači hrane za kućne ljubimce moraju da dostave određene nutritivne informacije na pakovanju.

Potražite hranu u kojoj su meso, nusproizvodi od mesa ili morski plodovi navedeni među prvih nekoliko sastojaka, jer to ukazuje da hrana verovatno sadrži dovoljno sastojaka životinjskog porekla za snabdevanje esencijalnim aminokiselinama i masnim kiselinama.

Na kraju, izbor najbolje hrane za vašu mačku može biti pokušaj i greška sve dok ne nađete savršenu hranu za mačku. Međutim, kad jednom pronađete pravu hranu, isplatiće se!

Prava hrana vas vodi do srećnije i zdravije mačke, kao i ređim odlascima kod veterinara. Neke mačke vole konzerviranu hranu, neke vole suvu hranu, a neke vole kombinaciju obe vrste. Izaberite one koje najbolje odgovaraju vašoj mački.

Starost mačke

Svim mačkama je potrebna pravilna ishrana kako bi ih zadovoljile u njihovoj određenoj fazi života, od mačića do starijih mačaka.

Obavezno obratite pažnju na etiketu i kupujte hranu za mačke koja odgovara svim životnim fazama ili je specifična za određenu starost vaše mačke.

Evo kratkog vodiča za izbor hrane prema starosti.

Hrana za mačiće
U ovom trenutku je presudno hraniti mače pravilnom ishranom, jer mače još uvek raste i razvija se.

Osnova ishrane mačića treba da bude visokokvalitetna, uravnotežena, premium komercijalna hrana za mačiće. Međutim, mačetu možete ponuditi kuvano ili sirovo meso zbog raznolikosti u ishrani.

Izbegavajte da hranite mače sirovim mesom dok mače ne napuni najmanje 20 nedelja, jer njihov imuni sistem nije dovoljno razvijen.

Takođe je dobra ideja da u ishranu mačića uvrstite i vlažnu hranu. Vlažna konzervirana hrana ili kuvano meso je dobra polazna osnova. Utvrđeno je da vlažna hrana pomaže kod boljeg zdravlja urinarnog trakta.

Što se tiče najbolje količine hrane za vaše mače, to se svodi na veličinu, težinu, rasu i ukupan zdravstveni status, zato uvek proverite kod svog veterinara.

Hrana za odrasle mačke
Slično mačićima, osnova ishrane vaše odrasle ili starije mačke trebalo bi da bude visokokvalitetna, premium komercijalna hrana za mace.

Prilikom kupovine proverite etiketu pakovanja da biste videli kojim godinama mačke hrana odgovara. Ako ikada sumnjate ili vam je potrebna pomoć, vaš veterinar će vam moći pomoći.

Kao i mačićima, odrasloj mački ponudite raznovrsnu hranu poput svežeg, kuvanog mesa ili ribe. Meso je odličan izvor proteina, samo pripazite da proizvodi od mesa ne sadrže konzervanse koji mogu biti štetni za vašu mačku.

Starije mačke
Uvek imajte u vidu da starije mačke mogu imati zdravstvenih problema, a pogrešna hrana za mace može negativno uticati na njihovo zdravlje.

Mnoge starije mace imaju koristi od vlažne hrane za mačke u konzervi i sveže ili kuvane hrane za mačke. Uvek se obratite svom veterinaru za odgovarajuću ishranu ako vaša mačka ima zdravstvenih problema.

U nastavku slede odgovori na opšta pitanja u vezi sa ishranom!!

Koliko hrane je potrebno vašoj mački?

Količina hrane koja je potrebna vašoj mački zavisiće od njene težine, veličine i starosti! Gojaznost je prilično česta kod mačaka i može doprineti kraćem životnom veku mačke, zato uvek vodite računa da hranite kućnog ljubimca tačnom količinom hrane.

Evo nekoliko faktora koje treba uzeti u obzir pri odlučivanju koliko hrane treba da jede vaša mačka:

Starost i životni stadijum: Mačići imaju različite prehrambene potrebe od odraslih ili starijih mačaka. Mačke koje su trudne takođe imaju različite potrebe.
Težina: Ako vaša mačka nije idealne težine, možda ćete morati da joj date manje ili veće porcije kako biste joj pomogli da postigne i održi zdravu težinu. Prema preporuci za hranjenje mačaka suvom hranom, količina hrane za mačku od dva kilograma iznosi samo 20 do 35 grama. Mačkama od pet kilograma je potrebno između 40 do 70 grama dnevno.
Nivo energije: Mačke koje su aktivne tokom dana mogu zahtevati više kalorija od onih koje radije provode vreme dremajući.
Vrsta hrane: Suva i vlažna hrana razlikuju se u kalorijama, kao i u veličini porcija. Moraćete da budete sigurni da macu hranite odgovarajućom količinom hrane, bez obzira da li jede suvu, vlažnu ili kombinaciju obe hrane za mačke.
Mačke u zatvorenom prostoru i mačke koje žive napolju: Mačke u zatvorenom možda neće biti toliko aktivne kao mačke na otvorenom, pa im je potrebno manje kalorija.
Najbolji način da odredite koliko hrane treba vašoj mački je razgovor sa veterinarom. On može da utvrdi koliko hrane je maci potrebno dnevno na osnovu gore navedenih faktora.

Ako imate nedoumica, uvek potražite savet od veterinara. Bez obzira na starost vaše mačke, uvek osigurajte da ima pristup čistoj i svežoj vodi za piće.

“Koliko često treba da hranim mačku?”

Ovo je jedno od najčešćih pitanja koje vlasnici postavljaju veterinarima.

Većina preporuka za hranjenje govori vam o ukupnoj količini hrane koja je vašoj maci potrebna dnevno, ali vam ne kažu koliko često treba da je hranite. Vašu macu treba da hranite:

od šeste nedelje života preporučuje se da maci dajete četiri ili više manjih obroka u toku dana,
od dvanaeste nedelje maci treba da dajete 3 obroka u toku dana,
od šest meseci maci treba da dajete dva obroka u toku dana (ujutru i popodne)
od treće do 11 godine mace treba hraniti dva puta dnevno u toku dana i
posle jedanaeste godine kada je maca starija potrebno je posavetovati se sa veterinarom o broju obroka za macu u toku dana.
Evo još nekoliko saveta kako da hranite mačku:

hranite macu na istom mestu i u isto vreme svakog dana,
udaljite činiju sa hranom od kutije sa posipom za mačke,
ako imate nekoliko mačaka udaljite njihove posude za hranu.

Zaključak!

Iako su mnoge mačke zadovoljne kada jedu jednu hranu, neke mačke mogu razviti izbirljive prehrambene navike i mogu postati vrlo selektivne u vezi sa hranom koju će prihvatiti.

Hranjenje mačke sa dve ili tri različite hrane pruža raznolikost ukusa i može sprečiti da vaša mačka razvije isključivu sklonost ka jednoj hrani. Mačka koja odbija da jede može razviti ozbiljne zdravstvene probleme.

Ovo važi za bolesne mačke kojima nedostaje apetit, mačke na dijeti i izbirljive mačke koje odbijaju da jedu. Veterinar treba da pregleda bilo koju mačku koja odbija da jede i gubi na težini.

Pronađite visokokvalitetnu komercijalnu hranu za mačke koja odgovara uzrastu i zdravlju vaše mačke. Ako je potrebno, obratite se svom veterinaru pre nego što odaberete čime ćete hraniti mačku.

Veterinar će proceniti njeno zdravstveno stanje, a vi ćete biti sigurni da vašu macu hranite pravom hranom. Izbor odgovarajuće hrane za mačku najviše zavisi od starosti vašeg ljubimca, zdravlja i ličnih preferencija.

Zdrava ishrana deluje kao preventivni lek i štedi vam novac koji biste morali da potrošite na suzbijanje bolesti i komplikacija kod vaše mace.

Izvor: svetljubimmaca.com

Prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), mentalni poremećaji kod dece se opisuju kao ozbiljne promene u načinu na koji deca uče, ponašaju se ili nose sa svojim emocijama, što u većini slučajeva izaziva uznemirenost, frustraciju i slične probleme.

Anksioznost

Kada dete ne preraste strahove i brige tipične za malu decu, ili kada imaju toliko strahova i briga da ometaju njihove aktivnosti u školi, kući ili igri, detetu se može dijagnostikovati anksiozni poremećaj. Primeri različitih vrsta anksioznih poremećaja uključuju anksioznost odvajanja, ekstremni strah od određenih stvari ili situacija kao što su psi, insekti ili odlazak kod lekara (fobije), socijalna anksioznost i ponovljene epizode ​​iznenadnog, neočekivanog, intenzivnog straha koje dolazi sa simptomima kao što su palpitacije, problemi sa disanjem ili osećaj vrtoglavice, drhtanja ili znojenja (panični poremećaj).

Anksioznost se može manifestovati kao strah ili zabrinutost, ali takođe može učiniti decu razdražljivom i ljutom. Simptomi anksioznosti takođe mogu uključivati probleme sa spavanjem, kao i fizičke simptome kao što su umor, glavobolja ili bolovi u stomaku. Neka uznemirena deca često zadržavaju svoje brige za sebe i zbog toga njihovi roditelji ponekad mogu da propuste simptome.

Depresija

Ponekad je tuga ili osećaj beznađa deo života svake odrasle osobe, uključujući i dete. Međutim, neka deca su tužna ili nezainteresovana za stvari u kojima su nekada uživala, ili se osećaju bespomoćno ili beznadežno u situacijama koje mogu da promene. Kada deca osećaju stalnu tugu i beznađe, može im se dijagnostikovati depresija. Primeri ponašanja koji se često primećuju kod dece sa depresijom uključuju često osećaj tuge ili razdražljivosti, izbegavanje aktivnosti ili hobija koji su ih zabavljali, promene u apetitu, promene u obrascima spavanja (spavanje mnogo više ili mnogo manje nego obično), čest umor ili nemir, poteškoće u koncentraciji, osećaj bezvrednosti, beskorisnosti ili krivice i ispoljavanje samodestruktivnog ponašanja.

Ekstremna depresija može navesti dete da razmišlja o ili planira samoubistvo. Za tinejdžere i mlade odrasle, samoubistvo je među vodećim uzrocima smrti, piše CDC. Neka deca možda ne govore o svojim bespomoćnim i beznadežnim mislima i možda čak neće izgledati tužno. Depresija takođe može prouzrokovati da dete izaziva nevolje ili da se ponaša nemotivisano, zbog čega drugi ne primećuju da je dete depresivno ili da ga pogrešno etiketiraju kao problematično ili lenjo.

Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD)

Normalno je da deca povremeno imaju problema sa fokusom i ponašanjem. Međutim, kod dece sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću (ADHD), simptomi nestaju i mogu biti veoma ozbiljni, ali i izazvati ozbiljne poteškoće u školi, kod kuće ili sa prijateljima. Dete sa ADHD-om može često sanjariti, zaboravljati ili gubiti stvari, vrpoljiti se i vrpoljiti, previše pričati, imati poteškoća da se odupre iskušenju, ima problema sa promenama i teškoće u komunikaciji ili druženju sa drugim ljudima.

Opsesivno kompulzivni poremećaj

Mnoga deca povremeno imaju misli koje ih muče i mogu se osećati kao da moraju nešto da preduzmu u vezi sa tim mislima, čak i ako njihovi postupci zapravo nemaju smisla. Na primer, mogu se brinuti da će imati lošu sreću ako ne nose svoj omiljeni komad odeće. Kod neke dece, misli i porivi za izvođenjem određenih radnji i dalje postoje, čak i ako pokušavaju da ih ignorišu ili nateraju da nestanu. Deca mogu imati opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) kada se neželjene misli često javljaju, oduzimaju im mnogo vremena (više od sat vremena dnevno), ometaju njihove aktivnosti ili ih jako uznemiravaju.

Primeri opsesivno-kompulzivnog ponašanja uključuju neželjene misli, impulse ili slike koje se stalno ponavljaju i izazivaju anksioznost ili uznemirenost, razmišljanje o nečemu ili ponavljanje nečega iznova i iznova (na primer, brojanje ili ponavljanje reči iznova i iznova tiho ili naglas), stalna želja za određenim stvarima koje se moraju uraditi na određen način i određen broj puta da bi nestala opsesija deteta.

Deca se tako ponašaju jer osećaju da će takvo ponašanje sprečiti da im se dogode loše stvari ili učiniti da se osećaju bolje. Međutim, ponašanje obično nije povezano sa stvarnom opasnošću da se nešto loše desi ili je ponašanje ekstremno.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Sva deca mogu doživeti veoma stresne događaje koji utiču na njihovo razmišljanje i osećanja. Većinu vremena deca se brzo i dobro oporavljaju. Međutim, ponekad će deca koja dožive ozbiljan stres, kao što je ozbiljna povreda, velika promena ili smrt člana uže porodice, biti dugoročno pogođena onim što im se dogodilo. Kada deca razviju dugotrajne simptome, koji u proseku traju više od mesec dana, koji su uznemirujući ili ometaju njihove odnose i aktivnosti, može im se dijagnostikovati posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).

Primeri simptoma PTSP-a kod dece uključuju ponovno proživljavanje događaja u umu ili igri, noćne more i probleme sa spavanjem, nedostatak pozitivnih emocija, intenzivan stalni strah ili tugu, razdražljivost ili izlive besa, osećaj bespomoćnosti i povlačenja, ali i izbegavanje određenih ljudi ili mesta koja podsećaju dete na doživljenu traumu.

Trener Denvera nije birao reči, iznerviran zbog napada na Nikolu Jokića, najboljeg centra NBA lige.

Nikola Jokić nastavlja da dominira NBA ligom - nakon januara osvojio je priznanje za najboljeg igrača u Zapadnoj konferenciji i za februar, a ovih dana je u centru pažnje i zbog kritika koje su upućene na njegov račun. Pojedini američki novinari i nekadašnji NBA igrači okomili su se na srpskog centra, pa je u njegovu zaštitu morao da stane trener Denvera Majkl Meloun koji je bio veoma oštar u izjavi.

Trener Denvera branio je pred kamerama svog najboljeg košarkaša, objašnjavajući da Nikola nije kriv što je ostalima postalo dosadno to što je on najbolji igrač na svetu! Istakao je Meloun, inače jedini trener sa kojim je Jokić sarađivao u NBA, da Nikola ne pumpa brojeve već da samo igra košarku i razbija zadnjice svojim rivalima na parketu!

"Možda su samo umorni od tog igrača. Igrača koji nije atletski savršen iz Sombora, Srbije, koji nastavlja da razbija svačije zadnjice. Možda ljudi imaju problem s tim. Ne znam. Ali da on kaže 'znaš šta, nabijam statistiku' je možda signal da je nešto dotaklo njegove nerve, jer on zna da je njegova igra 'čista košarka' i da ne radi ništa da bi napumpao svoje brojeve. To jednostavno nije u njegovoj prirodi i suludo je misliti drugačije", rekao je Meloun.

Podsećamo, Nikola Jokić se prethodnih dana suočio sa optužbama da igra samo za statistiku i da su mu jedino važni tripl-dablovi. Iako to nije tačno jer Denver uvek pobedi kada on ostvari takav učinak, a trenutno su Nagetsi i najbolji tim Zapada, mnogi u SAD su nastavili da kritikuju srpskog košarkaša koji ide ka trećoj MVP titulu. Tako je nekadašnji NBA košarkaš Kendrik Perkins ispao rasista i zaključio da Jokić osvaja MVP priznanja samo zato što je belac!

Izvor: mondo.rs

Katarakta kod pasa ne prolazi sama od sebe. Kako je prepoznati i lečiti? Saznajte koji su prvi simptomi na koje treba da odreagujete odmah.

Održavanje zdravlja očiju pasa presudno je za srećnog i zdravog kućnog ljubimca. Katarakta kod pasa je, dakle, nešto što bi vlasnici ovih životinja trebalo da budu u stanju da primete na vreme.

Mnogi vlasnici pasa misle da je nos njihovog ljubimca organ koji rukovodi njegove akcije i pokrete, ali njegove oči su jednako važne.

Pas stalno koristi svoja čula, a stanja poput katarakte, koja mogu u velikoj meri poremetiti i ugroziti vid vašeg psa, dodatno mogu narušiti kvalitet života vašeg ljubimca.

Srećom, rano otkrivanje katarakte je jedan od najboljih načina za sprečavanje slepila i drugih komplikacija.

U nastavku teksta saznajte više o tome kako se razvija katarakta kod pasa, koji su njeni simptomi, da li je možete sprečiti i kako da pomognete svom ljubimcu ukoliko je ima.

Šta je katarakta kod pasa?

Važno je znati šta je, koji su simptomi, šta je uzrokuje i šta veterinari mogu učiniti za lečenje ovog stanja kod pasa.

Samo na ovaj način možete preduzeti mere da smanjite šanse da vaš pas razvije kataraktu i obezbedite mu potreban tretman.

Iako stvari vide malo drugačije, oči pasa se ne razlikuju toliko od naših. Imaju zenice, rožnjače, sočiva, šipke i čunjeve koji su slično našem.

Odnosno, da bismo mogli da vidimo neophodna je svetlost koja se odbija od objekata koje posmatramo i putuje kroz napomenuti optički sastav oka.

Uz pomoć vode u sočivu svetlost se prelama i fokusira u tačku vidne oštrine.

Rožnjača je tkivo koje oblaže unutrašnjost oka gde se i nalaze stanice koje su osetljive na tu svetslot (fotoreceptori). Oni hvataju slike koje je oko videlo uz pomoć prelamanja svetlosti, zatim se te slike preko očnih živaca šalju do mozga koji ima zadatak da ih reprodukuje.

Pošto su im oči slične ljudskim, mogu razviti neka ista stanja oka kao i mi. Jedno od stanja oka koje naši pseći prijatelji dele s nama je katarakta – ili zamagljena sočiva za oči.

Rečeno jezikom stručnjaka, katarakta kod pasa je neprozirnost ili nesavršenost sočiva oka.

Šta to tačno znači?

Naime, poput sočiva fotoaparata, i očno sočivo fokusira svetlost i trebalo bi da bude kristalno jasno. Kada pas ima kataraktu, ona mu zaklanja vid.

Evo boljeg objašnjenja!

Očna sočiva vašeg psa sadrže vodu i proteine. Katarakta kod pasa nastaje kada proteini počnu da se skupljaju i formiraju u supstancu sličnu oblaku u sočivu oka. Kada se sočivo oka zamuti pas razvija kataraktu (neprozirnost sočiva oka), što uzrokuje zamagljen vid.

Sočivo oka projektuje slike na mrežnjaču, slično funkciji sočiva kamere. Kada se ono zamuti, svetlost ne može doći do mrežnjače, što uzrokuje slepilo.

Zrela mrena izgleda kao beli disk iza irisa vašeg psa. Odnosno, deo oka koji obično izgleda crno sada će izgledati belo.

Katarakta kod pasa (poznata i kao pasja mrena) može biti veličine male tačke na sočivu oka, koja se kod većine pasa ne može lako primetiti.

Ali, kako se u sočivu sve više i više narušava ravnoteža odnosa vode i proteina, odnosno, kada koncentracija proteina preovlada, stanje može narasti do veličine cele površine sočiva tj. može zamutiti celo sočivo.

Mala katarakta može prouzrokovati minimalne poremećaje vida, ali, što je veća i gušća, veća je verovatnoća da će izazvati slepilo. Iz tog razloga, katarakta kod pasa mora se pažljivo nadgledati.

Važno je znati i ovo! Katarakta može započeti kao mala i postajati sve veća i veća, ali se može pojaviti i preko noći i potpuno oslepeti vašeg psa.

Katarakta kod pasa – uzroci

Postoji nekoliko uzroka koji kod pasa mogu izazvati ovo stanje očiju. Evo i kojih:

Trauma (ili oštećenje) oka. Sočivo se sastoji od specijalnih ćelija koje proizvode vlakna napravljena od proteina. Kada se te ćelije ili proteinska vlakna oštete javlja se katarakta.
Dijabetes kod pasa može biti uzrok. Naime, visok nivo šećera u krvi menja metabolizam ćelija u sočivima i može prouzrokovati vrlo brzu kataraktu. Skoro kod svih dijabetičkih pasa se razvije katarakta u roku od godinu dana od dijagnoze.
Najčešći razlog zbog kojeg se katarakta razvija kod ljudi je oštećenje usled izlaganja ultraljubičastom svetlu. UV svetlost može doprineti i katarakti kod pasa, ali to nije najčešći uzrok. Ona se dogodi kao rezultat UV svetlosti obično se razvija kasnije u životu psa.
Još jedan uzrok svodi se na genetiku, što znači da može biti prisutna od rođenja ili se razviti kada je pas mlad. Nasledna katarakta je jedan od najčešćih uzroka.
Naučnici su identifikovali genetske mutacije koje povećavaju rizik od oboljevanja kod preko 100 pasmina. Rase pasa poput pudlica, koker španijela, sibirskih haskija, jorkširskih terijera, zlatnih retrivera, labradora, kao i mnoge druge, najčešće su pogođene naslednom kataraktom.

Ako slučajno vaš pas nosi mutaciju gena, on ima povećan rizik od razvoja katarakte. Dostupno je genetsko testiranje, ali imajte na umu da neće svaki pas sa mutacijom razviti kataraktu, baš kao što to čine i neki bez mutacije.

Nasledna katarakta kod pasa se obično javlja u dobu između 1. i 5. godine.

Katarakta kod pasa se takođe može razviti kao rezultat:

Starosti
Nutritivnih poremećaja ili nedostataka
Strujnog udara
Hipokalcemije (nizak nivo kalcijuma u ​​krvi)
Nekih tretmana koji se koriste u svrhu lečenja raka

Katarakta kod pasa – simptomi

Prva naznaka katarakte kod pasa je obično zamućen izgled očiju kućnog ljubimca. Ova zamućenost oka ne može automatski dijagnostikovati kataraktu, jer mnogi psi u godinama razvijaju neku oblačnost u očima.

Međutim, kada primetite pomenute promene važno je da psa odmah odvedete kod veterinara.

On će najbolje proceniti i uraditi potrebne analize kako bi proverio da li postoji katarakta ili vaš ljubimac ima druge zdravstvene probleme.

Ostali znaci moguće katarakte uključuju:

Crvenilo očiju koje ne prolazi
Zapaljenje očne duplje
Problemi sa vidom
Češanje očiju
Dezorijentacija / konfuzija
Kako znati da pas ima problem sa vidom?
Jedna od najizazovnijih stvari kod posedovanja kućnog ljubimca je činjenica da vam on ne može reći šta nije u redu. Dakle, može biti teško otkriti probleme sa vidom psa pre nego što oni postanu veći.

Neke naznake da vaš pas možda ima problema sa vidom uključuju:

Saplitanje o stvari, posebno pri slabom osvetljenju
Odjednom poslastice ne traže pogledom, već ih pronalaze njuškajući
Promene u uobičajenim sposobnostima vašeg psa

Kakve komplikacije može izazvati katarakta?

Ako se mrena ne leči, katarakta kod pasa može izazvati mnoge neprijatne simptome i stanja, uključujući:

Bolno zapaljenje očiju
Blokadu drenaže tečnosti u oku (nastaje kada neobrađena katarakta sklizne sa tkiva i pluta na drugo mesto)
Glaukom, što može dovesti do trajnog slepila
Mnogi psi će u starosti razviti malo zamućenja u oku, a ovo stanje se naziva nuklearna skleroza. Ona se razlikuje od katarakte po tome što obično ne uzrokuje značajne probleme sa vidom osim nekih problema sa fokusiranjem.

Nuklearna skleroza obično ne zahteva lečenje, a veterinar može da utvrdi razliku između nuklearne skleroze i katarakte ispitivanjem oka oftalmoskopom.

Napomena:

Ljudi često misle da njihovi ljubimci imaju kataraktu kada se radi o nuklearnoj sklerozi. Ova dva pojma ne treba mešati. Nuklearna skleroza je zamagljenost uzrokovana očvršćavanjem sočiva kako pas postaje stariji. Sve životinje doživljavaju ovu promenu s godinama.

U slučaju nuklearne skleroze dobra vest je da svetlost još uvek ima šanse da prođe i kontaktira mrežnjaču, tako da vaš pas i dalje može da vidi. Naravno, videće slabije, ali neće naletati na stvari po domaćinstvu.

Psi sa nuklearnom sklerozom mogu, međutim, i dalje razviti kataraktu, pa su redovni veterinarski pregledi važni.

Kako se katarakta kod pasa dijagnostikuje?

Ako sumnjate da vaš pas ima kataraktu, zakažite sastanak sa svojim veterinarom. On će temeljno pregledati oči vašeg ljubimca. Korišćenjem jakog svetla i specijalnih instrumenata, veterinar može da otkrije kataraktu koja se tek formira ili je nezrela i još uvek nije uticala na vid psa.

Veterinar će takođe moći da pregleda i druge probleme sa očima, poput prednjeg uveitisa (upale) i glaukoma (povećani pritisak), koji se mogu javiti kod katarakte.

Kroz analizu krvi i krvnog pritiska, mogu se uočiti sistemske bolesti pasa koje utiču na vid, poput dijabetesa i hipertenzije. Svi nalazi se zajedno ispituju. Klinički znaci i rezultati ispitivanja pružiće detaljne informacije u vezi sa zdravljem očiju vašeg psa.

Katarakta kod pasa se može razviti vrlo sporo ili skoro preko noći. Verovatno nećete primetiti nikakve promene na svom psu tokom ranih faza, ali kada uznapreduje (potpuno blokira prenos svetlosti na mrežnjaču), on će biti slep.

Primetićete da pas naleće na zidove ili nameštaj, nesiguran je u pogledu stepenica i ima problem sa pronalaženjem činija za hranu i vodu.

Psi su, međutim, vrlo prilagodljivi i brzo nauče da funkcionišu bez vida. U stvari, ako se katarakta sporo javlja, možda nećete ni primetiti da je vaš pas oslepeo.

Katarakta kod pasa - Lečenje

Katarakta kod pasa neće proći sama od sebe; neophodno je da se tretira na odgovarajući način. U lečenju katarakte se najčešće koristi operacija, ali nekad mogu pomoći kapi ili mast za oči ili određeni medikamenti.

Nažalost, jedino operacija može kataraktu otkloniti u potpunosti dok kapi i mast mogu samo odložiti potrebu za hiruškim zahvatom.

Potražite savet veterinara jer sa njim možete porazgovarati o mogućnostima koje imate i koja je opcija lečenja najbolja za vašeg ljubimca.

Operacija katarakte kod pasa

Nažalost, nijedne kapi za oči ili tablete ne mogu da ponište promene na sočivu. Srećom, postoji visoko efikasan hirurški tretman.

Kao i kod ljudi, i životinje – uključujući pse, mačke, konje, pa čak i zlatne ribice – mogu da operišu mrenu kako bi uklonile zamućena sočiva i vratile vid. Oftalmolog za kućne ljubimce može utvrditi da li je vaš pas dobar kandidat.

Pre same intervencije pas će biti podvrgnut detaljnom ispitivanju oka i opšteg zdravstvenog stanja.

Tokom operacije katarakte, hirurg će ukloniti kataraktu i zameniti sočivo oka vašeg psa veštačkim sočivom kako bi vratio vid. Ova operacija ima dobru stopu uspeha kod kućnih ljubimaca koji su uglavnom zdravi i mogu da podnesu operaciju.

Ako katarakta vašem psu prekriva celo sočivo i, prema tome, u velikoj meri narušava njegov vid, verovatno će se preporučiti operacija.

Nezrela katarakta, koja pokriva 15-99% sočiva oka, varira kada je u pitanju potreba za hirurškom intervencijom. Opšta je procena da će se mrena koja pokriva 75% sočiva ili više verovatno lečiti hirurški, ali oftalmolog može preporučiti i operaciju manje katarakte, u zavisnosti od situacije u kojoj se pas nalazi.

Nakon hiruškog uklanjanja katarakte, sledi period oporavka. Veterinar će vas uputiti šta je potrebno da radite kako biste svom psu olakšali i ubrzali oporavak.

Neposredno nakon operacije katarakte, veterinar će verovatno prepisati upotrebu protivupalnih kapi ili lekova koji potpomažu oporavak.

Kapi se u početku oporavka stavljaju 3 do 6 puta dnevno, a kasnije tokom oporavka se količina smanjuje na 2 do 3 puta u toku dana.

Oporavak može da traje od 4 do 6 meseci. Redovne kontrole su jako važne, njih će vam po potrebi zakazivati veterinar.

Međutim, operacija nije dobra opcija za sve pse. Dešava se da pas ima upalu očiju, glaukom ili oštećenje mrežnjače, a u tim situacijama malo je verovatno da će operacija biti uspešna.

Pored toga, ponekad će pas imati još neku bolest pasa (npr. bolest bubrega ili srca) koja je dovoljno loša da anesteziju učini previše rizičnom.

Ako je operacija moguća, najbolje je da se odlučite za nju i minimalizujete poteškoće i rizike. Čak i ako operacija nije moguća, uzimanje pravog leka za vašeg psa pomoći će u smanjnju komplikacija.

Nakon hiruške intervencije, katarakta kod pasa se ne može vratiti jer operacija uključuje uklanjanje prirodnog sočiva oka i njegovo zamenjivanje veštačkim.

Katarakta ne može da raste na veštačkim sočivima.

U proseku, operacija katarakte kod pasa košta između 140.000 i 280.000 dinara. Pored same operacije, u ovu cenu su uključeni i svi dodatni troškovi poput pregleda, anestezije, ultrazvuka i drugih ispitivanja, upotrebe operacione sale, lekova itd.

Kapi za kataraktu kod pasa

Ako vaš pas ne može biti podvrgnut operaciji iz bilo kog razloga, u svrhu lečenja katarakte mogu se dugoročno propisati antiinflamatorne kapi za oči koje pomažu u kontroli upale.

Iako ove kapi neće direktno tretirati kataraktu ili vratiti vid, mogu odložiti ili sprečiti glaukom izazvan sočivima i izlečiti upalu povezanu sa kataraktom.

Glaukom izazvan sočivom javlja se kada se proteini/tečnosti iz katarakte ispuštaju u oko, uzrokujući inflamatornu reakciju koja začepljuje odliv tečnosti.

Tada se višak tečnosti nakuplja u oku, povećavajući pritisak, što je vrlo bolno.

Druge kapi za oči mogu se koristiti za upravljanje glaukomom, ali ovu bolest je teško kontrolisati tokom vremena.

Neki stručnjaci veruju da određene antioksidativne kapi za oči mogu usporiti napredovanje male katarakte poboljšavajući celokupno zdravlje oka.

Stručnjaci imaju različita mišljenja o kapima za lečenje katarkte, pa je najbolje da sva pitanja u vezi sa kapima za kataraktu postavite svom veterinaru.

Zaključak!

Brinite o svom psu na vreme!

Jako je bitno da pas odmara oči i ne napreže ih bez potrebe. Takođe, kada je vaš pas napolju osigurajte mu puno hlada. Izbegavajte da psa šetate po jakom suncu kada je i UV zračenje veliko.

Ishrana pasa mora biti prilagođena oboljenju, jer određeni nutrijenti u granulama imaju značajnu ulogu u borbi protiv katarakte.

Na primer, visokokvalitetna dijeta sa antioksidativnim dodatkom bi značajno mogla da pomogne u izlečenju. Omega-3 masne kiseline, poput onih koje se nalaze u ribljem ulju, poboljšavaju zdravlje očiju, kao i zdravlje srca, mozga, zglobova i kože.

Postoji i dosta prirodnih recepata za poboljšanje vida, kao što je na primer i ovaj sa medom.

Naime, kapljica meda se stavlja u ugao oka jer med pomaže apsorpciju kristala.

Napominjemo da nijedan lek, pa ni prirodne varijante lečenja ne kosritite na svoju ruku, već da se prvo konsultujete sa veterinarom.

Ovaj tekst ne sadrži stručne veterinarske savete i nije mu cilj da vas uputi da sami lečite bilo koju bolest vašeg ljubimca.

Ovim tekstom želimo da vam pomognemo da prepoznate simptome katarkte kod pasa i reagujete adekvatno i na vreme kako biste sprečili komplikacije koje ona može izazvati.

Izvor: svetljubimaca.com

Zaslađivači bez kalorija mogu da izazovu poremećaj zgrušavanja krvi, srčani i moždani udar pokazuju najnovije studije sa Klivlend Instituta.

Postoji li „bezbedna“ zamena za šećer? Šta znamo o aditivima koje unosimo u organizam? To su danas u „Uranku“ na televiziji K1 bila pitanja za prof. dr Jagodu Jorgu, specijalistu higijene i ishrane i profesorku Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Kako je kazala dr Jorga, ona nije „na prvu loptu“ protiv zamena za šećer, jer je ponekad to jedini način da lekari pomognu ljudima.

– Svetska zdravstvena organizacija je ograničila upotrebu šećera na deset odsto ukupnog energetskog unosa i tada je industrija zamena za šećer procvetala. Eritritol je jedna poptuno prirodna supstanca i spada u kategoriju takozvanih šećernih alkohola. Tu su još i sorbitol, manitol… Stvari koje mi stalno i dugo koristimo u medicini. Eritritol je bio jako zgodan i odobren je kao generalno bezbedan, kako kažu Amerikanci, a u Evropi je prošao sve studije. On ima dobar ukus i svega 0,24 kalorije na jedan gram za razliku od šećera koji ima četiri. Šta je ova studija pokazala prvi put? Prvo moramo da kažemo da kada se nešto pušta u upotrebu kao generalno zdravo, radi se na zdravim ljudima. Ova studija je, međutim, rađena isključivo na ljudima koji već imaju neko kardiovaskularno oboljenje – poremećaj cirkulatornog sistema, srčanog… Leče se od kardiovaskularnih bolesti. Drugo, studija je obuhvatila jako veliki broj ljudi i zato su i rezultati značajni. Stručnjaci imaju različita mišljenja, ali moramo da znamo da je to samo ta specifična populacija već obolelih. To je jako teško kontrolisati eksperimentalno, praćenjem, jer ti ljudi imaju različitu terapiju za holesterol, povišen pritisak… – objasnila je dr Jorga u „Uranku“.

Istakla je da ona ne opravdava ovim objašnjenjem eritritol, već je važno da se sve dobro objasni.

– Eritritol se prirodno nalazi, na primer, u zrelom voću. To je prirodna supstanca koja se dobija ekstrakcijom iz različitih voćki, povrćki… Ubacuje se u jela, pića… Znate one čuvene namirnice namenjene za ishranu kod dijabetesa, e ja sam uvek govorila: Nemojte to da koristite. Razni su zaslađivači, i eritritol je jedan od njih, samo je on prirodni kao i stevija. Imate i industrijski napravljene hemijske zaslađivače. Eritritol je raširen jer mu je lep ukus. Moja poruka kardiovaskularnim bolesnicima koji imaju mnogo drugih faktora rizika kao što su već postojeći dijabetes ili hipertenzija je da strogo kontrolišu svoja oboljenja jer je to najbolji način da spreče ponovni infarkt ili teže posledice uključujući i smrtni ishod. Naučnici iz Klivlenda su za taj efekat zgrušnjavanja trombocita koristili deset puta veće koncentracije nego što je inače maksimalno dozvoljena dnevna doza. Oni su išli na to da pokažu da to može biti štetno, i to je dobro. Ali, nije ideja da ljude koji su eritritol već koristili ubacimo u strah. Ova studija će proizvesti reakciju Evropske agencije za bezbednost hrane. Malo će da se „pretresu“ postojeći rezultati, uradiće se revizija postojećeg mišljenja i Agencija će dati svoje mišljenje povodom toga i to će brzo uslediti – kazala je profesorka Jorga danas na televiziji K1.

Ljudi imaju urođenu želju za slatkim

Cela studija je dizajnirana jako namenski, uzeli su isključivo određene pacijente.

– Njihova hipoteza je bila daj da vidimo da li to zaista ima efekta. Praćenjem su verovatno primetili neka odstupanja od onoga što očekujemo. Suština je u tome da je eritritol posebno štetan za kardiovaskularne bolesnike. Po mom mišljenju, najveći problem zaslađivača i zamena za šećer je to što ljude oslobađaju osećaja krivice i misle da mogu da jedu šta god žele, a pri tome se zaboravlja na to šta se sve unosi uz taj zaslađivač koji nema kalorije i plus se povećava postojeća želja. Ljudi imaju urođenu želju za slatkim, to je održavanje života, to nije tek onako. Stalno kada tu želju gajiš i podstičeš – to ne valja. Zato se ja uvek uzdržavam od tih zamena za šećer, a kada baš ne mogu drugačije da postignem cilj kod pacijenata, onda im naglasim da je količina onoga što jedu najvažnija. Cela priča u mediicini i ishrani je u umerenosti i porciji. Po meni je bolje da čovek stavi kašičicu šećera u kafu i da je toga svestan nego dve tabletice zaslađivača i da smatraju da su ispunili preporuku da piju ili jedu zdravo. To je netačno. Uvek se vraćamo na prva pravila a to je količina, to nikada nije izmenjeno u medicini – objasnila je dr Jorga.

Nikada niko šećer nije zabranio, kaže dr Jorga.

– Samo smo smanjili njegovu količinu. Englezi imaju najnižu granicu, kod njih je preporuka pet odsto ukupnih energetskih potreba, a to je 100 kalorija. To je 25 grama šećera, što na primer ima 100 grama crne čokolade ili 200 mililitara soka od jabuke. Sveže ceđeni sok je zdravstveno pogubniji od crne čokolade. Ako nešto napraviš da bude cunami u smislu brzine ulaska šećera u krv – a to je sveže ceđeni sok, takva reakcija zahteva toliko brz odgovor organizma da on prevaziđe svoj kapacitet. Jetra na primer ima limitator za metabolisanje fruktoze i kaže „stop“, kao kod alkohola. Japanci se napiju od pola čaše alkohola jer imaju veoma niske enzime. Kada se desi taj cunami, jetra istog momenta pravi masnu jetru. Zato ponavljam količina je nešto što je najvažnije. I čokolada je dobra hrana kada je dobro formulisana. Mlečna ima previše šečera, preko 50 odsto šećera. Treba da se suzdržavamo, jer je napravljeno toliko ukusne hrane, i stalno nam je nutkaju, pa joj se moramo odupreti – savet je prof. dr Jagode Jorge danas na televiziji K1.

Izvor:danas.rs

Loša sezona na omiljenoj zimskoj destinaciji u Srbiji.

„Ukoliko uspete da ugrabite da se skijate do 10, najviše 11 sati, onda možete i da osetite čar. Nakon toga, mučenje. Staze su u očajnom stanju, a na nekim mestima uopšte nema snega. Više blata, nego snega“, objašnjava nam Milan G. iz Kraljeva.

Na fotografijama koje je ovaj Kraljevčanin podelio sa nama, vidi se da je na Kopaoniku poprilično skijaša. Ali, kako kaže sneg je veoma loš.

„Temperatura je u plusu, pa su neke staze progledale. Jer, sneg je u raskvašenom stanju. Generalno, ovo je spor sneg, ali se mora oprezno skijati zbog neravnina na stazama“, kaže ovaj skijaš.

Kako se može videti na slikama, gužva je samo u centru. Na ostalim žičarama se čeka par minuta ili se ne čeka uopšte.

„Primetio sam gomilu snega na stazi Sunčana dolina koji je spreman da se nabaci na stazu, i služi da bi se održala. A jedna staza je već zatvorena. Mislim da će za vikend biti još više ljudi, jer su mnogi pomerili skijanje za mart. A uslovi na stazama loši“, rekao nam je Milan.

Postavlja se pitanje šta sa neiskorišćenim ski pasovima, i da li bi Skijališta Srbije mogli da spuste cenu zbog loše sezone za skijanje.

„Navodno, kupljeni ski pas možeš da iskoristiš do kraja sezone. Ako se sneg istopi, šta onda. Džaba što su ljudi kupili, kada ne mogu da ih iskoriste. A novac se ne vraća“, rekao nam je ovaj skijaš iz Kraljeva.

Sudeći po komentarima na društvenim mrežama, i ostali skijaši dele mišeljenja našeg sagovornika. Pa se tako može pročitati, da oni koji nemaju puno iskustva mogu da se ozbiljno povrede, jer se skije lepe za sneg. Ili, da staze ni ujutru nisu utabane, niti se baca veštački sneg.

Neki su pak mišljenja da bi i petnaest centimetara snega i nekoliko dana u minusu, bilo dovoljno da se staze doteraju koliko toliko, kako bi moglo da se skija.

Ali, prema najavi meteorologa, što se tiče novih snežnih padavina, ne očekuju se nikakve značajnije količine.

Izvor: nova.rs

Pripadnici saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova od 6. do 12. marta, tokom međunarodne akcije pojačane kontrole saobraćaja, koja se sprovodi u 30 država članica organizacije ROADPOL (Mreža saobraćajnih policija Evrope), posebnu pažnju će usmeriti na kontrolu korišćenja sigurnosnog pojasa i načina prevoženja dece u vozilima.

Sprovođenje ove akcije od izuzetnog je značaja, s obzirom da je nekorišćenje pojasa trenutno jedan od najvećih problema u oblasti bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji, naveo je u saopštenju MUP Srbije.

U toku prošle godine, svega 48 odsto poginulih vozača i 35 odsto poginulih putnika koristili su sigurnosni pojas u trenutku saobraćajne nezgode. Drugim rečima, zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa u saobraćajnim nezgodama poginulo je 97 vozača i 47 putnika u putničkim vozilima.

Saobraćajna policija dosledno će preuzimati mere prema svim licima koja za vreme vožnje u motornim vozilima ne budu koristila sigurnosne pojaseve, kako na prednjim, tako i na zadnjim sedištima, kao i prema onima koji decu budu prevozili na nepropisan način.

U toku 2022. godine, zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa sankcionisano je 195.226 učesnika u saobraćaju, dok su zbog nepropisnog prevoženja dece u vozilima sankcionisane 2.574 osobe.