Sombor.info

U petak, 10. marta, u Beogradu je održana godišnja konferencija NALED-a na kojoj je predstavlјeno 15. izdanje Sive knjige sa 100 preporuka Vladi Srbije za pojednostavlјenje administrativnih procedura.

Kroz Sivu knjigu, tokom prethodnih godina inicirane su neke od najvećih sistemskih reformi poput uvođenja elektronskih građevinskih dozvola, eŠaltera za upis u katastar, unapređenja sistema paušalnog oporezivanja, fiskalizacije i fakturisanja, kao i reforma sezonskog zapošlјavanja. Rešene su i brojne administrativne procedure koje su privredi i građanima trošile puno vremena i novca – uplata poreza i doprinosa na jedan umesto 12 računa, ukidanje firmarine, elektronska prijava radnika u CROSO, automatska overa zdravstvene kartice, ukidanje radne knjižice, elektronska registracija u APR-u i dr.

Godišnja konferencija bila je i prilika da NALED uruči specijalna priznanja za doprinos reformama zaslužnim pojedincima i timovima koji su u 2022. najviše uradili za poslovni ambijent i reforme u Srbiji, a Gradu Somboru, na čelu sa gradonačelnikom Antoniom Ratkovićem, dodelјeno je timsko priznanje za doprinos unapređenju javnih usluga i regionalne saradnje, kroz uvođenje četbot platforme za podršku građanima, digitalizaciju upravlјanja polјoprivrednim zemlјištem i pilotiranje javnih nabavki sa socijalnim elementima.

Ministar finansija Siniša Mali poneo je najveće priznanje – Reformator godine za 2022. Priznanje NALED-a je ministru dodelјeno za uvođenje eFiskalizacije i eFaktura, sistemske reforme koje će unaprediti transparentnost finansijskih transakcija, naplatu poreza i doprineti suzbijanju sive ekonomije u Srbiji.

Kroz Sivu knjigu tokom 14 godina prošlo je 320 jedinstvenih inicijativa od kojih su institucije sprovele 155 od čega su 82 procedure rešene u potpunosti, a 73 delimično. Najagilnije u sprovođenju preporuka bilo je Ministarstvo finansija sa 59 potpuno ili delimično unapređenih procedura i propisa. Drugo i treće mesto zauzeli su resori rada i građevinarstva sa 14 odnosno 13 rešenih preporuka.

Nova Siva knjiga 15 donosi 18 novih preporuka i 82 nerešene iz prethodnog izdanja. Najveći broj preporuka (23) upućen je na adresu Ministarstva finansija, 18 je u nadležnosti više institucija dok bi po osam preporuka trebalo da reše resori građevinarstva, zaštite životne sredine i zdravlјa.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas, 145. sednicu, na čijem dnevnom redu se našlo 8 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće prihvatilo je ponudu Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ Sombor za sanaciju manjih divlјih deponija u gradu i naselјenim mestima – „Mesec čistoće“ za 2023. godinu. Grad je u budžetu obezbedio sredstva u iznosu od 32.000.000,00 dinara, kako bi građani i ove godine imali priliku da potpuno besplatno odlože kabasti otpad koji će JKP „Čistoća“ prikupiti i prevesti na deponiju „Rančevo“, prema rasporedu koji će biti utvrđen i objavlјen. Veoma je važno da sugrađani otpad iznesu i propisno odlože tako da ne ugrožava bezbednost i funkcionisanje saobraćaja, najranije dva dana pred termin odnošenja koji će biti označen u rasporedu po ulicama. Ukoliko sugrađani iznošenje otpada ne budu sproveli u skladu sa propisanim pravilima akcije „Mesec čistoće“, Komunalna milicija sprovešće propisane kaznene odredbe.

U okviru finansijskih pitanja Gradsko veće odobrilo je sufinansiranje projekta „Umrežena Srbija“ i „Kros serije RTS-a“. Projekti su podržani od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva spolјnjih poslova, Ministarstva omladine i sporta, a i Grad Sombor nastavlјa saradnju. U okviru projekta „Umrežena Srbija“ deca će imati priliku da uče nemački i francuski jezik i kulturu kroz projektne aktivnosti vođene direktnom komunikacijom između učenika korišćenjem elektronskih alata, a na takmičenju iz Kros serije RTS-a učestvaće predškolci, osnovci, srednjoškolci i seniori iz zemlјe i inostranstva. Prvi program radio Beograda prenosiće takmičenje i pripremiće se specijalna emisija-reportaža uz predstavlјanje grada domaćina.

Na 145. sednici Gradsko veće prihvatilo je predlog Rešenja o obrazovanju Komisije za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup polјoprivrednog zemlјišta u državnoj svojini za 2023. godinu, kao i predlog Rešenja o obrazovanju Komisije za izradu predloga godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja polјoprivrednog zemlјišta na teritoriji Grada Sombora za 2024. godinu, koji će se naći pred odbornicima na nekoj od narednih sednica Skupštine grada.

PR tekst na sajtu sombor.info

Na sajtu Sombor.info možete objaviti PR tekstove sa eksternim likovima po vašoj želji. Jednom objavljen sadržaj ostaje zauvek u arhivi sajta. Cena za ovaj vid promocije vašeg sajta je samo 1.500 dinara po objavljenom tekstu.

(Tekst može imati max 3 eksterna linka, neograničen broj karaktera i max 3 fotografije u sklopu teksta.)

Postoji mogućnost zadržavanja PR teksta uvek na prvom mestu naslovne strane i kategorije - 1000 dinara po danu pozicije na prvom mestu vesti.

Zaštitniku gradjana Sombora, u prošloj godini, gradjani su podneli više od 1.112 usmenih i 139 pisanih pritužbi, navodi se u gdišnjem izveštaju lokalnog ombudsmana.

Više od polovine pismenih pritužbi, ali i veliki broj usmenih, odnosio se na odeljenja Gradske uprave Sombora i lokalna komunalna preduzeća.

Ostale pritužbe odnosile se se na predmete iz sudske nadležnosti ali i na one u nadležnosti pokrajinskog ili republičkog zaštitnika građana.

Izvor: danas.rs

Na današnji dan pre 14 godina Bernard Medof priznao je pred sudom na Menhetnu da je svoje klijente oštetio za čak 65 milijardi dolara uz pomoć ''Ponzijeve šeme''. Medof je samo prepisao ideju Italijana Čarlsa Ponzija koji je lakovernim klijentima, početkom prošlog veka, ukrao veliki novac.

Vladimir Pavlović, finansijski analitičar i jedan od prvih portfolio menadzera u našoj zemlji objašnjava za RTS da je Ponzijeva šema sistem prevare gde se investitorima obećava visoka zarada za neki sjajan posao koji je u pozadini, uz objašnjenje da u tom procesu investiranja nema velikog rizika.

- Međutim, u suštini se dešava da najčešće do investiranja i ne dolazi, već ulaganje novih ulagača služi da se isplate obećane zarade prethodnim ulagačima i tako ta Ponzijeva šema može da funkcioniše sve dok su nove uplate dovoljno velike da se prethodni ulagači isplaćuju, a kada nove uplate prestanu iz različitih razloga onda se cela šema urušava i onda svi investitori ostaju bez najvećeg dela svojih sredstava - naglašava Pavlović.

Ističe da je glavna u celoj priči – ljudska želja za brzom zaradom.

- Prosto jedan čovek ili jedna organizacija kada plasiraju takvu priču, ljudi često zanemaruju neke signale koje su videli, ne žele da racionalni razmišljaju i u želji da brzo zarade odlučuju se da naprave takve investicije. Nažalost, posle toga izgube najveći deo svog novca - kaže Pavlović.

Možemo biti deo prevare bez obzira koliko smo uložili

Naglašava da Ponzijeva šema može da stoji iza različitih stvari – i za kapitalne stvari praćene velelepnim projektima, ali i za sitne poslovne poduhvate.

Ukazuje da možemo biti deo prevare u takvoj šemi bez obzira koliko smo uložili, kao i da treba obratiti pažnju u šta ulažemo novac.

- Svaki pojedinac shodno svom riziku treba da vodi računa u koju vrstu imovine ulaže. Za nekoga je 10.000 evra kao što je za nekoga milion evra. Tako da svaki pojedinac treba da vodi računa o rizicima i to ne samo za pojedinačne investicije, već i ostale investicije koje je napravio - kaže Pavlović.

Pored toga, ključan je za sve investitire proces diverzifikacije – to znači da nema samo jedno ulaganje tj. jednu vrstu imovine, nego da podeli na različite vrste ulaganja.

Da li je danas teže upasti u zamku Ponzijeve šeme

Govoreći o tome da li je danas teže sprovesti Ponzijevu prevaru zbog lakše dostupnih informacija na internetu, Pavlović kaže da nam interent jeste olakšao život i finansijske transakcije, ali da bismo izbegli takve prevare potrebno je da imamo osnovna znanja o investicijama.

- To je nešto što se nažalost ne uči u našim školama, ali što je kulturološki prisutno u zapadnim ekonomijama i ljudi kada dođu do svoje 18. ili 20. godine, već imaju znanja o procesu investiranja - rekao je Pavlović.

Pored toga, kako kaže, na razvijenijim tržištima ima mnogo više finansijskih savetnika sa kojima možete da se posavetujete kako ne biste doneli pogrešnu odluku.

Svaka investicija nosi rizik

Ističe da svaka vrsta investicija kao ključne pokazatelje ima rizik i očekivani prinos.

- Svi smo upoznati sa recimo bankarskim depozitima koji nose par procenata prinosa na godišnjem nivou. Sa druge strane, ako investirate u akcije na globalnim tržištima gruba računica pokazuje za nekih desetak godina udvostručićete vašu investiciju. Ako želite da preuzmete još malo više rizika, pa da ulažete u jednu aset kalsu koja se zove privatni kapital onda je recimo moguće za deset godina utrostručiti investiciju - istakao je Pavlović.

- Kada se to preračuna na neki mesečni prinos, bilo koja od ovih mogućnosti će vam dati prinos koji je manji od jedan posto na mesečnom nivou. Kada pričamo o Ponzijevoj šemi, da bi bila jako interesantna i da bi privukla interesovanje potencijalnih ulagača, često se investitorima nudi pet, deset i više procenata na mesečnom nivou što je zaista odličan signal da nešto nije u redu i da treba dobro razmotriti da li u to treba uložiti - dodao je Pavlović.

Za Ponzijevu šemu kazna i do 10 godina

Krivični zakon republike Srbije Ponzijevu šemu kategoriše kao prevaru, te je za takvu vrstu krivičnog dela zaprećena novčana i zatvorska kazna, objašnjava advokat Nikola Ilić za Blic.

- Ponzijeva šema spada pod krivično delo "prevara". Kvalifikaciju određuje postupajući javni tužilac, s obzirom na pribavljenu protivpravnu imovinsku korist i nanetu štetu, kao i broja učinilaca navedenog krivičnog dela. Pod pretpostavkom da je učinilac samo jedno lice, jer takva definicija proizilazi iz Ponzijeve šeme, i da je velika imovinska šteta/protivpravna imovinska korist kvalifikovali bi radnju izvršenja iz člana 208 stav 4 krivičnog zakonika za koje je propisana kazna od 2 do 10 godina, kao i novčana kazna ukoliko je šteta preko milion i po dinara - kaže advokat Nikola Ilić.

Kako je propala Banka Silicijumske doline

Pre nekoliko dana Banka Silicijumske doline u SAD bankrotirala je uprkos tome što je imala depozite klijenata u vrednosti od 175 milijardi dolara. Pavlović objašnjava da to treba razdvojiti od Ponzijeve šeme.

- Kada su u pitanju finansijske institucije one imaju permanentan nadzor od strane regulatora i zaista meni je teško da poverujem da je to bio slučaj Ponzijeve šeme. U pitanju je klasičan tržišni rizik – ta banka je imala više apetita ka riziku, finansiralaje rizične poduhvate i zato su njeni akcionari izgubili novac koji su tu uložili - naglasio je Pavlović.

Ističe i da oni ljudi koji su stavili depozit u tu banku, oni su imali osiguranje do vidine od 250.000 dolara i svi oni će taj novac napliti.

"Krize se ne treba plašiti, za krizu se treba dobro pripremiti"

Mnoge je to podsetilo i na veliku krizu iz 2008. godine. Pavlović kaže da su finansijske krize svojstvene tržinim privredama, kao i da one nastupaju svakih desetak godina.

- Kriza je deo jednog privrednog ciklusa i krize se ne treba plašiti, za krizu se treba dobro pripremiti. Kako se pripremamo za krizu? Tako što smanjimo našu kreditnu izloženost, ako vodimo neki posao smanjimo troškove i pripremimo se za investicije - poručuje Pavlović.

Naglašava da su tokom krize vrednost određenih imovina niža i da ako ste investitor onda je najbolje investirti tokom krize jer je tada najveća zarada za šansu.

Poručuje da je uvek rizično ulagati i da se nikada ne može pobeći od rizika.

- Sa druge strane, danas je vrlo rizično ne ulagati, jer zbog visoke stop inflacije ako imate sredstva koja nisu uložena, vama će inflacija ta sredstva značajno umanjiti kroz određeni vremenski period. Tako da od rizika ne treba bežati, njemu treba pametno pristupiti i pametno upravljati - ističe Pavlović.

"Crkva je za verovanje, za investiranje ključna edukacija"

Na pitanje kome da verujemo, Pavlović kaže da je crkva najbolja institucija u kojoj pojedinci mogu da zadovolje svoju potrebu za verom.

- Kada pričamo o investiranju, potrebno je da se ljudi edukuju i steknu osnovna znanja, a ako treba da se savetuju sa profesionalcima koji se time bave - poručuje Pavlović.

Najavio je i da organizuju Akademiju za investitore gde se potencijalni ulagači mogu upoznati sa ključnim rizicima i očekivanim prinosima za određene vrste investiranja. Prijava za ovu akademiju je besplatna preko sajta fakulteta FEFA.

- Akademija je namenjena za sve potencijalne investitore, ne za profesionalce, oni obično već imaju ta znanja. Namenjena je pre svega onima koji nemaju velika iskustva prilikom investiranja i na praktičan način ćemo prikazati ključne stvari – rizik, očekivani prinos, potreba za likvidnosti različitih vrsta investicija - zaključio je Pavlović.

Izvor: blic.rs

Ministar finansija Siniša Mali objasnio je danas, gostujući na televiziji Pink, na koji način će penzioneri moći da se prijave za penzionerske kartice.

„U sredu, 15. marta, krećemo sa kampanjom da pozovemo penzionere da se prijave za karticu, ali i društveno odgovorne kompanije da se uključe u akciju. Svako ko se prijavi za karticu imaće popuste u prodavnicama, u salonima, i tako će ne samo štedeti, već će im ostati i više novca za unučiće i decu“, kaže Mali.

Prema njegovim rečima, pravo na prijavu imaju svi penzioneri, a sam proces prijavljivanja biće jednostavan.

„Prijave kreću u filijalama PIO fonda od srede. Sve je spremno, prost je formular. U svakoj filijali će biti osoba koja može da pomogne da se to sve popuni“, objašnjava ministar Mali.

Kako navodi, kartice će u primenu krenuti od 1. oktobra.

„Svaki penzioner će imati svoju karticu. To znači da će moći da skuplja bodove, pa da ide u besplatne obilaske muzeja i pozorišta. U maloprodajnim lancima će imati popuste na određene ili sve artikle. Doprinećemo kvalitetu života u trećem dobu“, ističe Mali.

Mali takođe kaže da će u sklopu pomoći penzionerima biti povećan budžet za PIO fond, kako bi još veći broj penzionera mogao besplatno da ide u banje.

„Najvažnije je povećanje penzija. Obećanje koje je predsednik Vučić dao ispunjavamo. Pre mesec dana smo imali obećanje da će svaki penzioner dobiti jedan vodič, i to je i urađeno. Na adrese svih penzionera stigli su ti vodiči. Meni je važno da znaju da su penzije bezbedne i sigurne, tu nema igre. Kao što je predsednik obećao, rašće još više i brže“, dodaje ministar finansija.

Izvor: danas.rs

Četvoro dece nastradalo je u jezivom požaru koji se dogodio minulog vikenda u Novom Pazaru i tim povodom u ovom gradu je proglašen Dan žalosti. Novi Pazar se proteklih godina često zaticao u fokusu javnosti zbog stravičnih tragedija koje su se događale, o čemu najbolje svedoči činjenica da je u proteklih 15 meseci taj grad čak četiri puta proglašavao Dane žalosti.

Četvoro dece nastradalo je u jezivom požaru koji se dogodio tokom vikenda u Novom Pazaru i tim povodom u ovom gradu je proglašen Dan žalosti. Novi Pazar se proteklih godina često zaticao u fokusu javnosti zbog stravičnih tragedija koje su se događale, o čemu najbolje svedoči činjenica da je u proteklih 15 meseci taj grad čak četiri puta proglašavao Dane žalosti.

Ovaj crni rekord Novi Pazar postavlja, jer nijedan drugi grad u Srbiji, ali i u regionu nije imao toliko dana žalosti koliko ovaj grad u Raškoj.

Tragedija koja se dogodila prošle nedelje potresla je javnost u regionu. Naime, u ranim jutarnjim satima došlo je do požara u stanu u zgradi, u kojem su nastradala četiri mališana, dok su njihovi roditelji zadobili teške povrede.

Pomenuti slučaj potresao je građane, a komšije su za Novu ispričale šta se tačno dogodilo.

„Čuo sam galamu, veliku buku, izašao na hodnik i video plamen, počeo sam da vičem, porodicu sklonio do terase, za svaki slučaj jer u hodnik nije moglo da se izađe. Dvojica momaka su nekako razbili vrata da probaju da pomognu, ali za decu je već bilo kasno“, prepričao je komšija za Novu.

Komšije su, prema njegovim rečima, zajedno sa vatrogascima uspeli da ugase požar i na taj način spreče da se požar raširi na druge stanove i tako ova ogromna tragedija postane još veća.

Povodom ove tragedije grad Novi Pazar proglasio je 6. marta Dan žalosti.

Prethodna tragedija, koja je zavila u crno ovaj grad, dogodila se u januaru ove godine kada je došlo do velikih poplava. Naime, tada su se utopila dvojica prijatelja Ramiz Rožajac i Saget Zekić iz novopazarskog naselja Ćeremidžica.

Javnost Srbije saznala je za ovaj tragičan događaj kada je na društvene mreže dospeo snimak na kom se vidi da je jedan o muškarac upao u nabujalu reku, dok je drugi posle nekoliko sekundi skočio u mutnu vodu kako bi spasio svog prijatelja. Međutim, njih dvojica nestaju pod vodom, a kasnije su pronađeni mrtvi u potrazi koja je učestvovao Mup Srbije, komšije, prijatelji i rođaci.

Prethodni Dan žalosti u Novom Pazaru bio je u decembru prošle godine, odnosno 2022., kada je devojčica (15) nastradala u jezivoj saobraćajnoj nesreći, kada je na nju dok je prelazila pešački prelaz naleteo „Golf“, za čijim volanom je bio maloletnik.

Nesrećno dete od siline udarca odletelo je pod kombi koji je išao u suprotnom smeru.

Godinu dana pre ove tragedije, dogodila još jedna, kada je u saobraćajnoj nesreći u mestu Lukare nastradala četvorica mladića iz Novog Pazara. Kako su tada pisali mediji, njih četvorica nalazili su se u automobilu kraljevačkih registarskih tablica.

Tada je došlo do saobraćajne nesreće u kojoj je učesvovalo nekoliko automobila, a mladići su se nalazili u „golfu“ koji je krenuo u preticanje, nakon čega je došlo do direktnog sudara sa „fordom“ u kom se nalazila tročlana porodica.

Izvor: nova.rs

Latif je bio najsiromašniji prosjak u gradu, spavao je u hodniku jedne stare kuće. Ipak, Latif je važio za najmudrijeg čovjeka u gradu. Jednog jutra kralj se pojavio na pijaci, podanici su mu pričali o njemu i došao je da ga vidi.
Kralj, zabavljen, priđe prosjaku i reče:
- Ako odgovoriš na jedno pitanje, daću ti ovaj zlatnik.
I postavio je pitanje koje ga danima mučilo i nije mogao riješiti problem.
Latifov odgovor je bio tačan i kreativan.
Kralj se iznenadio i ostavio je novčić kod nogu prosjaka.

Sutradan se kralj vratio i postavio mu još jedno pitanje, a Latif je ponovo odgovorio brzo i mudro.
- Latife, trebam te.- rekao je kralj.
- Molim te, dođi u palatu i budi moj savjetnik. Obećavam da ti ništa neće nedostajati.
Lafit je prihvatio kraljev prijedlog. U narednih nekoliko sedmica, kraljeva pitanja
su postale uobičajena. Očigledno je to izazvalo ljubomoru svih dvorjana.
Jednog jutra, ostali savjetnici su tražili prijem kod kralja i rekli mu:
- Vaš prijatelj Latif, planira da vas svrgne.
- Nije moguće, ne vjerujem u to - reče kralj.
- Možete to potvrditi vlastitim očima.

Kralj je bio razočaran i povrijeđen. Morao je to vidjeti. Tog popodneva, u pet sati, čekao je skriven u uglu stepeništa stare kuće. Odatle je ugledao Latifa kako zaista dolazi, pogleda lijevo-desno, te otvara drvena vrata. Tiho se ušunjao u sobu.
- Jeste li vidjeli? - vikali su dvorjani.
Praćen ličnom stražom, kralj je pokucao na vrata.
- Ko je? - pitao je Latif iznutra.
- Kralj, otvori!
Latif otvori vrata. Bio je sam u praznoj sobi. Bez prozora, bez tajnih vrata, bez namještaja da se neko ili nešto sakrije. Na podu je bio samo jedan tanjir, u jednom uglu štap za hodanje, a nasred sobe poderani kaput okačen na kuku koja visi sa plafona.
- Da li kuješ zavjeru protiv mene Latife?
- Kako možete pomisliti takvo nešto, Vaše Veličanstvo? Zašto bih to uradio?
- Pa, dolaziš ovdje krišom svako popodne.
Šta tražiš, zašto se kriješ?
Latif se nasmiješi i krenu prema pocijepanom kaputu koji visi sa plafona. Utješnim glasom rekao je kralju:
- Prije šest mjeseci, kada sam stigao u dvorac, imao sam samo ovaj kaput, ovaj tanjir i ovaj drveni štap. Sada se osjećam tako ugodno u odjeći koju nosim, krevet u kojem spavam je tako udoban, poštovanje koje mi pružate je tako laskavo i moć koju mi daje moje mjesto pored Vas je tako fascinantna...
I da, dolazim svaki dan ovdje da se uvjerim i podsjetim na bitnu stvar.
Da nikada ne zaboravim ko sam i odakle potičem.

Svečano otvaranje izložbe kolekcije slika Jovanke Broz biće 23. marta u 19 časova u sali za tematske postavke Gradskog muzeja Sombor.

U fokusu izložbe je 36 dela likovne umetnosti domaćih i stranih autora, lični predmeti, fotografije i nekoliko komada nameštaja iz kuće u kojoj je Jovanka Broz živela nakon smrti Josipa Broza. Više od tri decenije nekadašnja prva dama Jugoslavije boravila je u svojevrsnom kabinetu uspomena koji je kao vremensku kapsulu prenela iz jednog okruženja u drugo, pokušavajući da što je više moguće imitira ambijent predsedničke Rezidencije u kojoj je živela sa Josipom Brozom Titom.

Svih 36 dela prošla su kroz kompleksne i sveobuhvatne konzervatorsko-restauratorske postupke. Sproveli su ih konzervatori Galerije Matice srpske predvođeni višom konzervatorkom Marijetom Sidovski.

Muzej Jugoslavije, Galerija Matice srpske i Gradski muzej Sombor, kroz ovu izložbu, pokazaće plodotvornost saradnje među nacionalnim ustanovama kulture i jedan mali deo bogatog fonda Muzeja Jugoslavije. Ovu saradnju inicirao je direktor Gradskog muzeja Sombor, David Firanj prepoznavši izložbu „Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz“ kao jedan od programa koji dodatno doprinosi obeležavanju jubileja – 140 godina muzeološke delatnosti u Somboru.

Autori izložbe su istoričari umetnosti msr Nikola Ivanović iz Galerije Matice srpske i Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije.

Izložba će biti otvorena do 26. aprila 2023.

Mada voli da se diči svojim urbanističko-arhitektonskim nasleđem, pre svega svojim glasovitim Vencem, Sombor poslednjih godina uveliko gubi svoj starostavni šarm zahvalјujući pre svega nemilosrdnom investitotorskom kapitalu koji u trci za profitom ruši stare kuće i u samom srcu grada ne bi li umesto njih „posadio“ bezlične višestambene zgrade preskupih kvadrata.

Upravo ta cena novog kvadratnog metra stana, koja divlјa u poslednje vreme omogućava investitorima plaćanje komunalnih pristojbi koje su još 2008.godine projektovane na nekoliko puta više u ovoj ekstra zoni nego u područjima van Venca, što je, pokazalo se, bila i jedina zaštita od alavih novokapitalista...

Pre nekoliko nedelјa se na društvenim mrežama pojavila građanska inicijativa, čiji se pokretači ne znaju, sa cilјem prikuplјanja potpisa na peticiju da bi se rekonstruisala odavno oronula somborska železnička stanica, koja je i u takvom stanju uspešno poslužila kao dekor prilikom snimanja filma „Dara u Jasenovcu“. Kod ove peticije nije ništa sporno, pošto je činjenica da grad Sombor do skora nije imao ni jedan jedini stari industrijski objekat koji je pod zaštitom države, odnosno Zakona o kulturnim dobrima, mada se donekle radi o kucanju na otvorena vrata pošto je rekonstrukcija stanice predviđena u sklopu remonta i modernizacije pružnog pravca Vrbas-Sombor, a pride je i nadležni Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture prošlog juna upravo ovaj objekat, kao prvi takve vrste u gradu, stavio pod takozvanu prethodnu zaštitu kao prostornu kulturno-istorijsku celinu.

To bi trebalo da obaveže državu kao investitora rekonstrukcije jednog od najvažnijih pružnih pravaca u Vojvodini, da vrati stari šarm železničkoj stanici koja je podignuta još davne 1869.godine, kada je u nju ušao i prvi voz na relaciji Subotica-Sombor.

Ako je u slučaju somborske železnice „i nož i pogača“ u rukama države koja se po pravilu daleko korektnije odnosi prema spomenicima kulture koji su u njenom formalnom vlasništvu, neizvesna je sudbina sada već bivšeg „Bane Sekulića“, negdanjeg „Eksportnog parnog mlina“, prvog većeg industrijskog objekta koji je u svom radu, godinama po osnivanju 1895. godine koristio električnu energiju i pre početka rada prve električne centrale, još jednog od objekata vrednog zakonske zaštite. Nastao kao zajednički poduhvat akcionara svih nacija prisutnih u varoši somborskoj, ovaj impresivni četvorospratni mlin je ne samo ovde samleveno brašno prodavao po celoj tadašnjoj Austrougarskoj već je prerađeni plod somborskih težaka i paora stizao do Engleske. Okružen sa još sedam zgrada i magacina, bio i lјuštionica pirinča i fabrika leda, a deceniju i po nakon osnivanja dobio je novog, švajcarskog vlasnika koji ga je opremio najnovijom tehnologijom melјave, pa je i ime promenjeno u „Somborski mlin na valјke“. Modernizovan i dograđen još jednim spratom na svom vrhuncu je zapošlјavao 120 radnika i dnevno prerađivao 150 tona pšenice i 100 tona sušenog kukuruza, dok je iz lјuštionice pirinča put tržišta svakog dana izvoženo 500 metričkih centi ove sve traženije namirnice. Ekspanzija Velikog mlina, kako su ga kolokvijalno nazivali sami Somborci, potrajala je do svetske ekonomske krize i devastirajućeg požara 1929.godine, kada se iz vlasništva povlače Švajcarci, nakon čega je impresivna građevina kao mlin funkcionisala još svega tri godine, da bi, neprestano menjajući namenu, 1949.godine ušao u sastav netom formiranog državnog metalskog preduzeća „Bane Sekulić“. U eri tranzicije prešao u privatne ruke a potom potpuno zanemaren, pa danas predstavlјa tek opustelu i sablasnu zgradu polupanih prozora.

Selu bitnije industrijsko nasleđe
Zanimlјiva je činjenica da, za razliku od samog grada, u somborskoj okolini gotovo svako veće selo ima nekdašnje industrijske objekte koji uživaju takozvanu prethodnu zaštitu Pokrajinskog zavoda za spomenike iz Petrovaradina. Činjenica ništa manje zanimlјivo je i to da se u svim takvim slučajevima radi isklјučivo o mlinovima, što dovolјno govori o tome ko je u ovdašnjoj privredi „visak držao, a ko malter mešao“.

Na sreću, takva sudbina nije zadesila i prvu somborsku električnu centralu koja, makar spolјa, deluje dobro održavani proizvodni i administrativni prostor isto tako privatizovanog nekadašnjeg društvenog preduzeća „Betonjerka“, koja i danas funkcioniše pod istim imenom i bavi se istim poslom, proizvodnjom betonskih elemenata poput stubova za elektromrežu. Konzervativni kakvi su i danas, Somborci su se iz straha od nepoznatog dugo opirali uvođenju električne energije u domaćinstva, da bi tek početkom 20 veka, na inicijativu tadašnjeg gradonačelnika Imrea Hauke, izabran izvođač radova na varoškoj elektro centrali na ugalј, koja je puštena u rad 1905. godine na desnoj obali tadašnjeg Franc Jozefovog, a danas Velikog Bačkog kanala na izlazu iz Sombora ka Apatinu. U centrali su struju proizvodila tri parna postrojenja, ukupne snage 900 konjskih snaga i dizel-motor jačine od 260 „konja“, dok se iza centrale uzdizao visoki dimnjak. Gradnjom centrale i montiranjem mašina rukovodio je mladi majstor Karlo Cviršic, kasniji elektrifikator somborskih sela, a nakon jednogodišnjeg probnog rada varoški poglavari su odlučili da na 20 godina ustupe koncesiju na proizvodnju i distribuciju električne energije grupi akcionara iz Budimpešte. Ovakav način funkcionisanja je potrajao do posle Prvog svetskog rata, kada je grad povratio puno vlasništvo nad centralom. Neprekidno modernizovana vlastitim i novcem poreskih obveznika, uoči Drugog svetskog rata ova centrala je proizvodila blizu milion kilovat-časova godišnje, a u Somboru je imala oko 5.000 potrošača u samom gradu, kojima su se ubrzo pridružili i oni u Klјajićevu, Čonoplјi, Svetozar Miletiću i Sivcu. Svoj sumrak centrala je doživela 1954.godine kada je struja dalekovodima počela da stiže iz drugih, većih centrala, ali je kao sposobna da proizvede preko pet miliona kilovat časova godišnje, ostala “hladna rezerva” novom elektroenergetskom sistemu. Ipak, 1960. u njoj je potpuno prekinuta proizvodnja električne energije, da bi se u prostor nekadašnje Električne centrale uselila upravo “Betonjerka” kao radna jedinica “Elektrovojvodine”.

Izvor: dnevnik.rs