Sombor.info

Smešten među zelenim vrhovima Alpa, uz blag i stalan šum reke Salzah, Salcburg ne traži samo da ga posmatrate – on vas poziva da ga osetite, iskusite i upijete svakim čulom. Ovaj austrijski grad, poznat kao rodno mesto Mocarta i kao kulisa kultnog filma „Moje pesme, moji snovi“, danas je mnogo više od simbola prošlosti.

Salcburg je spoj tradicije i modernog, mesta gde se carska raskoš prepliće sa urbanim stilom, a istorija i umetnost oblikuju svaki njegov kutak.
Ovaj grad nije statična razglednica, već živa priča koja se polako otkriva – kao dobro iskomponovana sonata.

Stari grad, pod zaštitom UNESCO-a, čuva bogatu prošlost. Šetnja njegovim ulicama podseća na prolazak kroz svojevrsnu vremensku kapiju – na svakom koraku videćete tragove zanatlija i umetnika koji su ovde ostavili svoje pečate. Getrajdegase, najpoznatija trgovačka ulica, kao da je ispisana rukom majstora – kovani znaci radnji koji se ljuljaju na vazduhu, barokne fasade koje svetlucaju na sunčevoj svetlosti, i unutrašnjost u kojoj se susreću tradicionalno i moderno. Ovde ćete pronaći i butike koji prate najnovije modne trendove, ali i male parfimerije i ateljee koji odišu autentičnošću i stilom.

Mocart i zvuci grada

Volfgang Amadeus Mocart i dalje je neizostavan deo identiteta Salcburga, ali grad ne živi samo od svoje slavne prošlosti. Kultura je ovde živa i raznovrsna – tokom leta, festivali i koncerti pretvaraju grad u neprekidnu pozornicu. Operne predstave pod zvezdanim nebom, koncerti u dvorištima starih palata, improvizovani nastupi na trgovima – muzika se širi gradom kao neizbežan duh koji povezuje ljude i prostor. Salcburg nije samo grad koji svira – on je grad koji diše muzikom - piše Direktno.rs.

Salcburg je idealno mesto za one koji vole da uspore tempo i uživaju u sitnicama. Jutra u starom delu grada donose posebnu tišinu i osvežavajući miris svežeg vazduha, dok nežni zvuci violine doprinose osećaju smirenosti. Hrana ovde nije samo potreba – ona je doživljaj, mali ritual u prijatnim prostorima. Restorani nude lokalne specijalitete pripremljene sa pažnjom, uz eleganciju u detaljima – od izgleda tanjira do pažljivo biranih sastojaka. Salcburg poziva da zastanete, da se okrenete oko sebe i otkrijete koliko je svaki ugao grada ispunjen lepotom.

Grad je izgrađen na brežuljcima, a priroda je savršeno uklopljena sa urbanim pejzažom. Sa vidikovaca poput Menšberga ili staze ka Kapucinerbergu, pružaju se impresivni pogledi na krovove grada, kupole crkava i obrise Alpa u daljini. Ove panorame nisu skrivene – baš suprotno, lako su dostupne i pozivaju na šetnju i otkrivanje. Sa svakim pogledom otkrivate novi detalj – od vinove loze na zidinama manastira, preko zelenila koje okružuje stare kamene stepenice, do igre svetlosti i senki koja menja atmosferu sa zalaskom sunca.

Istorija koja živi i diše

Ulice Salcburga vode kroz raznovrsnu kolekciju crkava, kapela i katedrala koje zrače posebnom smirenošću i skladom. Enterijeri su bogato ukrašeni, ali odišu toplinom i intimnošću. Sa druge strane, na uzvišenjima se uzdižu zamkovi i tvrđave koje su nekada štitile grad, a danas služe kao mesta okupljanja lokalaca i turista.

Njihova dvorišta često su pozornice za koncerte, pozorišne predstave i plesove pod zvezdanim nebom.

Muzika kao srž grada

Tokom leta, muzika ispunjava svaki kutak Salcburga – od uličnih izvođača do velikih festivala. Zvuci opere, džez nota, klasičnih kompozicija i improvizacija stapaju se u jedinstvenu simfoniju koja prati korake posetilaca. Muzika ovde nije samo deo programa, ona je deo identiteta grada i svakodnevnog života njegovih stanovnika. Taj duh najbolje se oseti u Mocartovoj rodnoj kući (Mozarts Geburtshaus), smeštenoj u srcu starog grada, u ulici Getreidegasse. Ova žuta barokna zgrada danas je muzej posvećen slavnom kompozitoru i čuva brojne autentične predmete: Mocartovu dečiju violinu, porodične portrete, originalne rukopise i pisma koja otkrivaju intimne delove njegovog života i stvaralaštva. Poseta ovom mestu pruža uvid ne samo u Mocartovu genijalnost, već i u vreme u kojem je živeo.

I dok tragovi Mocartove muzike odzvanjaju ulicama, neizostavni su i slatki simboli Salcburga – Mocart kugle. Prvobitno ručno pravljene od 1890. godine u poslastičarnici Paula Fürsta, ove čokoladne poslastice, punjene marcipanom i nugatom, danas su jedan od najpoznatijih suvenira iz grada. Njihov ukus savršeno zaokružuje muzičko i kulturno iskustvo koje Salcburg tako velikodušno nudi.

Salzburg Card – karta koja otvara sva gradska vrata

Da biste što bolje upoznali sve što Salcburg nudi, preporučuje se Salzburg Card. Ova karta omogućava besplatan ulaz u većinu muzeja, crkava, zamkova, kao i pristup panoramskim liftovima i gradskom prevozu. Sa njom ćete moći da istražujete grad bez ograničenja, da spontano odlučite da posetite još jedan vidikovac ili da uživate u večernjem koncertu bez čekanja u redovima.

Salcburg nije samo destinacija, već mesto koje ostavlja trag u vama. Svaki zalogaj hrane, svaki pogled, zvuk - postaju deo vašeg iskustva i podsećaju vas zašto je ovo grad vredan ponovnih poseta.

Tržište nekretnina u 2025. godini u svetu se suočava sa drastičnim promenama uslovljenim ekonomskim faktorima, demografskim trendovima i globalnim dešavanjima. Posle intenzivnog rasta cena prethodnih godina, postavlja se pitanje šta će biti dalje – ono što se zna za Srbiju, jeste da se stanovi sve češće kupuju za gotovinu i da se sve više zidaju luksuzni stanovi, a cenu diktiraju lokacija, inflacija, poskupljenje građevinskog materijala i nedostatak kvalitetne radne snage.

Broj stanova u izgradnji u Evropi pao je na najniži nivo u poslednjih nekoliko godina, a broj izdatih dozvola za gradnju stanova u Srbiji je 10 odsto manji nego lane - piše RTS.

Dok pojedini analitičari predviđaju stabilizaciju cena nekretnina, drugi upozoravaju na moguće oscilacije, naročito u urbanim centrima i atraktivnim investicionim destinacijama.

Na 90 kilometara od prestonice, kvadratni metar stana može se pazariti od 1.000 do 1.200 evra.

"Razlika je u ceni same lokacije, ali ne u izgradnji. Izgradnja koliko košta u Beogradu, toliko košta i u Velikoj Plani. Samo zavisi i od potražnje. Beograd je Beograd, potražnja je velika, čim raste potražnja – raste i cena", objašnjava direktor "Progresa" iz Malog Zvornika Dragan Kostjerčević.

Manji stanovi sve skuplji, a sve ih je manje

U Smederevu je do pre tri godine kvadratni metar stana bio 900 evra, a sada ide i do 1.600 evra. Manji stanovi su skuplji i sve ih je manje u ponudi.

Stevan Barović iz smederevskog preduzeća ITG napominje da su cene materijala porasle ne samo za 10 ili 15, već mnogi materijali i po 100, čak 200 i 300 odsto.

"Samo to je vodilo dalje ka povećanju cene rada, ka povećanju samih cena usluga kooperanata i podizvođača, što je sve zajedno napravilo veliku razliku u samoj ceni koštanja tog kvadrata. Možda je najveći problem u samom startu, kada se kupi parcela na kojoj treba da se gradi objekat, rešavanje samih pravno-imovinskih problema, koje umeju da potraju i po godinu i po dve godine čak, da bi se sve to pripremilo i došlo do same građevinske dozvole", navodi Barović.

Potražnja za stanovima je velika, što dokazuje i sve više kranova po Srbiji.

Izražen manjak radne snage

Međutim, stručnjaci tvrde da postojeća građevinska operativa nije dovoljna da podmiri sve, zbog čega se investitori opredeljuju za uvoz radne snage.

Zejnal Hadžijev, šef Misije Međunarodne organizacije za migracije u Srbiji, kaže da je primetno da u Srbiji u poslednje vreme bujaju različiti sektori privrede, među kojima je i građevina, gde je izražen manjak radne snage.

"Migranti su u ovom slučaju rešenje za taj problem i znamo da su građevinski radnici, građevinski inženjeri veoma traženi. Međutim, da bi ljudi došli na prava radna mesta i bili zapošljavani po svojim veštinama i znanju, poslodavci i vlade država koje primaju migrante, moraju da sarađuju sa zemljama porekla, iz kojih migranti dolaze, tako da radnici koji dođu budu dobro pripremljeni i stručni za građevinu", poručuje Hadžijev.

Cene stanova u Beogradu variraju od 2.500 evra po obodima, do više od 10.000 evra u „Beogradu na vodi“.

Dodatni troškovi u većim gradovima

Najtraženiji stanovi na tržištu, bez obzira na to o kom delu zemlje je reč, jesu oni od oko 40 kvadratnih metara, sa jednom spavaćom sobom. Ipak, znatno se razlikuju u ceni, što zavisi od nekoliko faktora.

Miloš Mitić, izvršni direktor agencije za nekretnine "Siti ekspert", ukazuje da je samo zemljište dosta skuplje na teritoriji Beograda, a postoje i drugi dodatni troškovi. Naknade za gradsko građevinsko zemljište i ostale takse koje idu državi su znatno skuplje na teritoriji Beograda, Novog Sada i Niša, nego u malim gradovima i manjim sredinama uopšte.

"Što se tiče samih izvođača i materijala – da, oni su u proseku isti. Gradite li vi u Nišu ili u Beogradu, samo to izvođenje i sami ti materijali koštaju manje-više isto. Ali, ovi prethodni troškovi značajno mogu da naprave razliku i u proseku na teritoriji centra Beograda sama lokacija je 30 odsto ukupnih troškova same gradnje“, ističe Mitić.

U ovom periodu je malo zahlađenje na tržištu, i kad je reč o ponudi, i kad je reč o tražnji.

Agenti za nekretnine objašnjavaju da se investitori odlučuju za kvalitetniju gradnju i ukrupnjavanje, odnosno za izgradnju popularnih kondominijuma koji pokrivaju sve zahteve modernog kupca.

AKO ste u poslednje vreme provodili vreme na društvenim mrežama, verovatno ste videli da se kortizol krivi za sve - od viška masnoće oko struka do iscrpljenosti i nesanice.

Iako je tačno da ovaj hormon stresa utiče na to kako se osećamo, kortizol je istovremeno neophodan za mnoge svakodnevne funkcije. Kako da znate da li imate visok nivo kortizola?

Kortizol je hormon koji proizvode nadbubrežne žlezde i igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja. Ovaj hormon prirodno prati dvadesetčasovni ciklus i dostiže vrhunac oko 30 minuta nakon buđenja, a zatim opada tokom dana, sa najnižim nivoom tokom ranih faza sna. Većina ćelija u telu ima receptore za kortizol, što znači da ovaj hormon utiče na srce, mozak, metabolizam, imunitet i još mnogo toga.

Hronično povišen kortizol je povezan sa brojnim bolestima, uključujući one srčane, moždani udar, dijabetes tipa 2 i druge metaboličke i upalne poremećaje. Najčešći uzroci povišenog kortizola su: hronični stres, insulinska rezistencija, autoimune bolesti i Kušingov sindrom - pišu Novosti.

-Pomaže u regulisanju odgovora tela na stres, nivoa šećera u krvi, metabolizma, upalnih procesa, pa čak i ciklusa spavanja i buđenja, objašnjavaju lekari.

Ključ je u tome da kortizol ostane u zdravom opsegu, što nadbubrežne žlezde same po sebi uobičajeno dobro regulišu. Međutim, ako nivo kortizola ostane povišen duže vreme, mogu se javiti neprijatni simptomi, a zdravlje može biti ugroženo. Kako prepoznati kada je u disbalansu i šta možete učiniti da smanjite upalu i osećate se bolje?

ZNACI DA JE KORTIZOL MOŽDA VISOK

Jedini pouzdan način da utvrdite da li vam je nivo kortizola visok je da se obratite lekaru. Ipak, postoje neki česti simptomi koji mogu ukazivati na povišen kortizol:

PROBLEMI SA USPAVLjIVANjEM I ČESTO BUĐENjE NOĆU

Ako vam je teško da zaspite ili se često budite noću i ne možete ponovo da zaspite, možda su u pitanju hormoni stresa. "Kortizol bi trebalo da bude nizak noću, ali ako zbog stresa ili pada šećera u krvi naglo skoči, može vas probuditi tokom noći", pojašnjavaju lekari.

GOJAZNOST U PREDELU STOMAKA

Ako dobijate na težini oko struka bez promene u ishrani ili fizičkoj aktivnosti, to može ukazivati na povišen kortizol. Jedna studija je pokazala da su sredovečne i starije osobe sa višim nivoima kortizola u kosi češće imale veću telesnu masu i obim struka.

OSEĆATE SE "UMORNO, ALI NAPETO"

Kortizol telu signalizira opasnost i održava mozak u pripravnosti, ali ako ste predugo u tom stanju, može doći do osećaja iscrpljenosti. Povišen kortizol može vas držati mentalno budnim čak i kada ste fizički iscrpljeni, pojašnjavaju lekari, a piše Iting vel.

Snižavanje kortizola može pomoći u smanjenju hronične upale i smanjenju rizika od bolesti. Evo šta stručnjaci preporučuju:

Antiupalna ishrana - jedite hranu bogatu Omega-3 masnim kiselinama, voće i povrće, mahunarke, jer vlakna podržavaju sposobnost tela da kontroliše upalu i stres.

Stabilizacija šećera u krvi - redovni obroci koji sadrže proteine, zdrave masti i vlakna mogu smanjiti oscilacije šećera u krvi i time sprečiti skokove kortizola.

Upravljanje stresom - odmaranje, mentalno zdravlje i aktivnosti poput meditacije i relaksacije mogu pomoći u snižavanju nivoa kortizola.

San je prioritet - već jedna noć lošeg sna može povećati upalne markere. Zato je ključno imati ustaljen raspored spavanja i dobru higijenu sna.

Zdravlje creva - mikrobiom igra važnu ulogu u regulaciji imuniteta i upalnih procesa. Rešavanje disbalansa u crevima, osetljivosti na hranu ili infekcija može značajno smanjiti upale.

Prirodna smesa od kafe i sirćeta efikasno uklanja prljavštinu u kuhinji, bez hemije i velikih troškova.

Ako vam se u kuhinji gomila talog od kafe, nemojte ga bacati. Uz malo belog sirćeta, dobijate moćno sredstvo za čišćenje koje rešava i najtvrdokornije mrlje.

Zašto baš ova kombinacija?

Talog kafe ima abrazivna svojstva - znači, skida prljavštinu bez grebanja. Sirće razgrađuje masnoće, dezinfikuje i uklanja kamenac. Zajedno, rade kao tim koji čisti sve - od šporeta, sudopere, rerne, pa do zagorelih šerpi.

Kako se pravi domaće sredstvo za ribanje?

Potrebno je:
- 250 ml belog sirćeta

- 1 supena kašika taloga kafe Po želji dodaj:

- 1 kašika soli (za jači efekat)

- malo deterdženta za sudove

Sve pomešajte, sipajte u bocu s raspršivačem i koristite gde god ima tvrdokorne prljavštine. Poprskate, ostavite nekoliko minuta, obrišete sunđerom - i gotovo - piše B92.

Gde sve možete primeniti?

- Masne mrlje na šporetu

- Zagoreli tragovi na tiganju

- Prljavi pleh

- Sudopera

- Kamenac na slavinama

Zašto je bolje od kupovnih sredstava?

Ne sadrži hemiju, ne košta skoro ništa, a radi posao. Plus, vraća nas na proverene trikove naših baka – jednostavno, efikasno i ekološki.

Do nove školske godine ima manje od mesec dana, pa su roditelji u Srbiji počeli s nabavkom udžbenika. Komplet knjiga predstavlja veliki udar na njihov džep, s obzirom da cena istog ide i do 23.000 dinara, u zavisnosti od razreda. Zbog toga je roditeljima velika olakšica kada knjige dobiju besplatno od gradske uprave, kao što je to godinama praksa u nekim gradovima. S druge strane, oni koji nemaju drugog izbora, kupuju ih preko škole i plaćaju na rate, u knjižarama, uzimaju polovne ili vrše zamenu.

Gotovo sve zemlje u okruženju obezbeđuju besplatne udžbenike za učenike osnovnih škola, dok u Srbiji to još uvek bar na državnom nivou izgleda kao nemoguća misija - piše NovaS.

Ipak, treba podsetiti da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio početkom februara da će „učiniti sve što je u njegovoj moći da svi dobiju besplatne knjige“. I na tome je ostalo jer nemaju svi đaci u Srbiji besplatne knjige.

A ko ima?

Pretprošle godine u naletu predizbornih obećanja vlasti, „privilegiju“ da dobiju besplatne knjige imali su osnovci i srednjoškolci u Beogradu, dok je prošle godine ta praksa nešto izmenjena, pa su deca odnosno njihovi roditelji umesto knjiga dobili neku vrstu vaučera odnosno novčane pomoći za kupovinu istih na iznos od 20.000 dinara.

Ova praksa se nastavlja i ove godine, te su tako Beograđani već dobili prva dva dela vaučera (10.000 dinara), dok će treću i četvrtu ratu dobiti narednih dana odnosno početkom septembra.

Osim školaraca u Beogradu, besplatne knjige prošle godine dobijali su i učenici iz Surdulice. Jedini „uslov“ za besplatne udžbenike bio je da sve knjige na kraju školske godine budu vraćene u školsku biblioteku.

Iako još uvek nije potvrđeno, ovakva praksa verovatno će se zadržati i ove školske godine.

I Opština Majdanpek obezbedila je svojim malim sugrađanima besplatne udžbenike za predstojeću školsku godinu.

U drugim sredinama, kao što su Niš, Novi Sad, Kragujevac, Zrenjanin, Šabac, na besplatne knjige prošle godine mogli su da računaju samo đaci prvaci. Ali, situacija će se ove školske godine značajno promeniti.

Niš

Kako je najavio gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović, naredne školske godine (2025/26) iz republičkog budžeta đacima osnovnih škola u Nišu biće kupljeni udžbenici. Tu najavu, inače, dao je ranije predsednik Srbije Aleksandar Vučić, 10 dana pre velikog studentskog protesta u Nišu.

Pojedine lokalne samouprave kao što su Vlasotince i Priboj, prethodnih godina imale su praksu da porodicama đaka prvaka daju novčanu pomoć u vidu poklon čestitke.

U Kruševcu su takvu „čestitku“ u vrednosti od 10.000 dinara dobili i stariji osnovci dok su srednjoškolci pred povratak u klupe „počašćeni“ sa 4.000 dinara. Pretpostavka je da ovakva praksa ostaje na snazi i za školsku 2025/2026.

Opština Prijepolje subvencionisaće i ove godine kupovinu knjiga za đake prvake sa po 10.000 dinara, odlučeno je u maju na sednici Opštinskog veća.

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski najavila je besplatne udžbenike za decu od prvog do četrvrtog razreda i u Opštini Ivanjica.

Roditelji đaka širom Srbije pomoć u spremanju deteta za školovanje dobijaju od lokalne samouprave, ali bez pravila, pa tako na primer ove godine i Opština Kovačica dodeljuje rančeve za đake prvake.

Besplatni udžbenici za određene kategorije đaka

Roditelji đaka po Srbiji pomoć u spremanju deteta za školovanje, koje se u našoj zemlji vodi kao besplatno, mogu da očekuju najčešće od lokalne samouprave.

Podela udžbenika za sve đake na nivou cele države, izgleda, da se uopšte ne razmatra.

Ministarstvo prosvete poslalo je krajem juna dopis direktorima škola, a u vezi sa bespaltnim udžbenicima za određene kategorije učenika osnovnih škola. Tada je i počela prijave za besplatne udžbenike.

Ko sve ima pravo na besplatne udžbenike

Pravo na besplatne udžbenike imaju:

-učenici iz socijalno/materijalno ugroženih porodica (primaoci novčane socijalne pomoći),

-učenici koji osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje stiču po individualnom obrazovnom planu, uključujući i IOP3

-učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu, a potrebni su im prilagođeni udžbenici

-učenici koji obrazovno-vaspitni rad ne ostvaruju po individualnom obrazovnom planu, a kojima je potrebno prilagođavanje (uvećan font, Brajevo pismo, elektronski format)

-učenici iz porodica u kojima je troje i više dece u sistemu obrazovanja i vaspitanja, s tim da navedeno pravo ostvaruje dete/deca koja su učenici osnovne škole. Ako sva ili više dece pohađa javnu osnovnu školu, besplatne udžbenike dobija dete/deca koja su prva počela da stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje, izuzev ako se roditelj opredeli da besplatne udžbenike dobije dete/ deca, koja su kasnije počela da stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje, o čemu o pisanom obliku obaveštava školu.

-učenici iz porodica u kojima samo jedan roditelj vrši roditeljsko pravo zbog toga što je drugi roditelj preminuo ili je nepoznat, učenici koji boluju od retke bolesti

-učenici koji ostvaruju pravo na tuđu negu i pomoć

-učenici prvog i drugog razreda javne osnovne škole sa delimičnim ili trajnim oštećenjem sluha, a kojima su potrebni prilagođeni udžbenici u elektronskom formatu, sa video sadržajima na srpskom znakovnom jeziku.

Kavčić: Da postoji jasna želja da se to uradi, imali bismo besplatne knjige

Prof. dr Aleksandar Kavčić, osnivač Fondacije “Alek Kavčić”, koja je pokrenula projekat podele besplatnih udžbenika, rekao je ranije za Nova.rs da su besplatni udžbenici za sve đake u Srbiji pitanje koje se tiče celog društva, a ne samo roditelja koji trenutno imaju decu u školi.

“Verujem da kada bi roditelji đaka i društvo u celini snažno želeli da uvedu sistem besplatnih udžbenika, političari bi morali da izađu u susret tim zahtevima i obezbede budžete za njihovu nabavku. Nedostojno je da Srbija nema besplatno obrazovanje već je ono opterećeno pitanjem previsoke cene udžbenika. Besplatno i kvalitetno obrazovanje je osnovno pravo svakog deteta, a besplatni udžbenici su svetski standard“, rekao je on.

Ljudi gube više kilograma ako sami spremaju hranu nego kada jedu prerađenu i gotovu hranu, pokazala je prva studija koja je uspostavila jasnu vezu između ultraprerađene hrane (UPF) i telesne težine.

Učesnicima istraživanja davane su dve dijete sa istim nutritivnim profilom tokom osam nedelja. Jedna dijeta se sastojala od UPF proizvoda, dok je druga uključivala minimalno prerađenu hranu, piše The Guardian.

Na primer, dok je prva grupa za doručak jela pločice od žitarica i gotove lazanje (iz marketa), druga je jela ovsene pahuljice natopljene mlekom i jogurtom, kao i domaći špageti bolonjeze.

Profesor Kris van Tulek, autor studije i knjige Ultra-Processed People, rekao je: „Globalni prehrambeni sistem trenutno podstiče loše zdravstvene ishode koji su povezani sa gojaznošću, posebno zbog široke dostupnosti jeftine, nezdrave hrane. Ova studija naglašava važnost ultraprocesiranja u uticaju na zdravlje, pored uloge nutrijenata poput masti, soli i šećera" - prenosi N1.

Studija Univerzitetskog koledža u Londonu i UCL bolničkog NHS trusta osmišljena je kako bi se nadomestio nedostatak kvalitetnih dokaza o zdravstvenim ishodima UPF hrane. Nalazi sugerišu da biranje minimalno prerađene hrane i kuvanje kod kuće, umesto kupovine ultraprerađene pakovane hrane ili gotovih jela, može biti efikasniji način za mršavljenje.

Minimalno prerađena hrana znači da je proizvod prošao minimalne izmene u odnosu na svoje prirodno stanje - na primer, voće, povrće, integralne žitarice, meso, riba i mlečni proizvodi poput prirodnog jogurta. UPF proizvodi su značajno izmenjeni i obično sadrže sastojke koji se ne koriste u domaćoj kuhinji, poput veštačkih aroma, konzervansa i emulgatora.

Osobe koje su pratile UPF dijetu unosile su u proseku 120 kalorija manje nego inače i izgubile 1% telesne mase tokom studije. Oni koji su pratili minimalno prerađenu dijetu unosili su 290 kalorija manje i izgubili 2% telesne mase u proseku, uključujući znatno više masnog tkiva. Istraživači navode da bi se to, tokom godinu dana, moglo pretvoriti u smanjenje telesne mase od 13% kod muškaraca i 9% kod žena.

Dr Samjuel Diken, prvi autor studije, rekao je da iako su prethodna istraživanja povezala UPF hranu sa lošim zdravstvenim ishodima, ne mogu se svi ovi proizvodi smatrati „urođeno nezdravim“. Ipak, objasnio je da zbog mekše teksture i veće kalorijske gustine, UPF proizvodi olakšavaju prejedanje.

Studija, objavljena u časopisu Nature Medicine, obuhvatila je 55 odraslih osoba sa prosečnim BMI od 32 (što ukazuje na gojaznost). Oni su bili podeljeni u dve grupe - svaka je pratila jednu dijetu osam nedelja, zatim se vratila na uobičajenu ishranu četiri nedelje, pa prešla na drugu dijetu sledećih osam nedelja.

Ishrane su bile nutritivno usklađene sa preporukama iz vodiča za zdravu ishranu Eatwell Guide. Učesnicima je dostavljana hrana sa više kalorija nego što im je potrebno, a rečeno im je da jedu koliko žele, kao i obično.

Učesnici su popunjavali i upitnike o žudnji za hranom, a rezultati su pokazali značajno smanjenje žudnje i veću sposobnost da joj odole kod minimalno prerađene dijete, u poređenju sa UPF dijetom - iako se gubitak težine često povezuje sa jačim žudnjama.

Tim je preporučio da kreatori politika uvedu upozoravajuće oznake, ograničena oglašavanja, progresivne poreze i subvencije kako bi se podigla svest i omogućila pristupačnost zdrave ishrane za sve.

Dr Ejdrijan Braun, još jedan autor studije, rekao je: „Kriza troškova života uticala je na prehrambene izbore ljudi. Zdrava hrana je do dva puta skuplja od nezdrave.“

Rob Persival, šef odeljenja za prehrambenu politiku u organizaciji Soil Association, rekao je: „Decenijama su smernice britanske vlade o zdravoj ishrani zanemarivale značaj prerade, pretpostavljajući da ultraprerađeni proizvodi mogu imati iste zdravstvene ishode. Sada znamo da to nije tačno.“

Portparol Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite rekao je da je vlada naručila istraživanje kako bi se bolje razumeo uticaj UPF hrane na zdravlje i da je „posvećena borbi protiv gojaznosti i izgradnji zdravije Britanije“.

U međuvremenu, NHS bi trebalo da pomogne onima koji su završili terapiju lekovima protiv gojaznosti ili program mršavljenja, da ne povrate izgubljene kilograme.

Kako se dijete porede?

Minimalno prerađena

• Doručak: Ovsena kaša sa cimetom i jabukom (pripremljena preko noći)
• Ručak: Meksička piletina sa salatom
• Večera: Domaća pita sa boranijom i kukuruzom

Ultraprerađena

• Doručak: Pločica od ovsa i voća
• Ručak: Pakovana tortilja sa piletinom
• Večera: Gotova pita sa povrćem i kukuruzom

Kao što smo najavili pre par dana, Košarkaški klub Džoker krenuo je sa sklapanjem tima za narednu takmičarsku (2025/2026) sezonu.

Kako je tom prilikom izjavio sportski direktor kluba Srđan Stojkov, klupska misija će u narednom periodu biti dugoročno stvaranje tima. Sa većinom igračom iz prethodne sezone je raskinut ugovor. Ostali su samo Apatinci Uroš (2006) i Milan (2004) Šuput, Vasilije Jovović (2008), Matija Lukić (2008). Kako je juče objavljeno, somborski klub u narednih godinu dana računa i na mlađane juniore Uroša Mijića (2008), Vladimira Zeljkovića (2008), Sergeja Gregorinskog (2008) i Stefan Krstanović (2007). Tokom jučerašnjeg dana klub je na svom instagram nalogu predstavio i nova pojačanja. Dres Džokera zadužili su: Miljan Popadić (1999), Vuk Rnić (2007), Aleksandar Mrgić (2002), Vidan Dronjak (2003), Jovan Savić (2001), Dušan Popović (2000), Marko Bajić (2001).

Popadić igra na poziciji beka, visok je 194 cm i dolazi Mađarske, gde je nastupao za ekipe Veszprem Kosárlabda Klub, PVSK-Veolia i Sopron. Rnić (209 cm) je krilo ili krilni centar. Igrao je za Radnički iz Kovina, član je 3×3 reprezentacije Srbije do 18. godina. Na centarskoj poziciji zaigraće Aleksandar Mrgić (204 cm). Protekle sezone nastupao je za valjevski Metalac. Dronjak (200 cm) igra na poziciji krila. Rođeni je Beograđanin, prošao je sve mlađe uzrasne kategorije Partizana. U seniorskoj karijeri nastupao je je KK Dynamic, a u Sombor dolazi iz beogradskog „IBC“-a.

Savić će igrati na pozicijama 4 i 5. Visok je 2007 cm, igrao koledž košarku u SAD na Oklahoma Christian University, stičući važno međunarodno iskustvo i dodatnu taktičku zrelost. Protekle sezone nastupao je za dva tima. Prvi deo sezone proveo je u redovima kraljevačke Sloge (KLS), dok je u drugom delu nosio dres „Sparsa“ iz Prvoj ligi Bosne i Hercegovine. Popović (2000) igra na poziciji beka (188 cm). Protekle dve sezone nosio je dres Dunava iz Starih Banovaca. Bajić (2001), takođe igra na poziciji beka. Visok je 189 cm, prošao školu beogradskog Partizana, četiri godine nosio je dres Metalaca (Valjevo), a protekle je bio deo šampionskog tima Vršac sa kojim je osvojoo naslov prvaka KLS lige Srbije.

Ovim informacijama treba dodati i da je klub sklopio sporazum o saradnji sa kineskim brendom 361°. Kako je navedeno, „Džoker“ i 361° dele istu filozofiju: nikada ne stajemo na 360° – idemo dalje, uvek jedan stepen više. „To je simbol istrajnosti, inovacije i vere u sopstveni put, bez kopiranja i kompromisa. Zato 361° nije samo broj. To je način razmišljanja. A Džoker nije samo klub – to je pokret koji raste, gradi i ostavlja trag. Zajedno – gradimo budućnost. Korak po korak. Stepen po stepen“ – navodi se u objavi somborskog kluba. Objavljeno je i da će klupske pripreme započeti 18. avgusta.

Torinski pokrov obavijen je velom misterije. Vekovima se smatrao svetom relikvijom, ali ovaj hrišćanski artefakt, prema još jednom istraživanju, nije ono što izgleda.

Staro platno od lana i njegov bledi otisak kontura lica čoveka koji podseća na tradicionalne prikaze Isusa prvi put je dokumentovano u Francuskoj 1354. godine, a do danas niko ne zna koga otisak zapravo prikazuje, niti kako je nastao.

Neki hrišćani veruju da je upravo to pokrov kojim je bilo omotano telo Isusa Hrista nakon smrti (iako katolička crkva ni ne podržava ni ne odbacuje tu ideju). Skeptici smatraju da je reč ili o umetničkom delu ili o falsifikatu.

Iako sporna relikvija nosi bledi otisak nagog odraslog muškarca s dugom kosom i bradom, brazilski 3D dizajner i istraživač Sisero Moraz tvrdi da otisak na pokrovu nije nastao od pravog čoveka već od skulpture.

Nova analiza, objavljena u časopisu Archaeometry, podržava hipotezu koja je prvi put izneta 1978. godine, prema kojoj je slika na pokrovu umetničko delo.

Prema toj hipotezi, slika je najverovatnije nastala tako što je platno bilo položeno preko niskog reljefa – skulpture koja blago izlazi iz pozadine – a zatim je laneno platno bilo protrljano pigmentom ili na neki način potamnjeno.

Moraz je samouki stručnjak za istorijsku rekonstrukciju lica, što znači da je vešt u poređenju dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih slika. Kada je prvi put pogledao krute i pravolinijske oblike tela sa pokrova, učinilo mu se da ne odgovaraju stvarnoj anatomiji. Deformacija tkanine nije izgledala kao da je bila omotana oko pravog ljudskog tela.

Umesto toga, Moraz je pomislio da se možda radi o slici na tkanini ili otisku u niskom reljefu.

Da bi testirao tu ideju, napravio je rekonstrukcije obe mogućnosti.

Brazilac je pomoću kompjuterskog modela uporedio kako izgleda platno koje je omotano oko modela ljudskog tela u odnosu na ono koje je položeno preko niskoreljefne skulpture.

U slučaju trodimenzionalnog modela koji predstavlja autentično ljudsko telo, otisak figure izgledao je širi i razvučeniji nego na Torinskom pokrovu kada je platno bilo rašireno.

A) Pogled odozgo sa mrežom tkanine postavljenom preko tela. B) Bočni pogled na simulaciju tkanine koja leži preko tela

Ova pojava poznata je kao „efekat Agamemnonove maske“, po zlatnoj pogrebnoj maski iz stare Grčke koja je prvo kalupljena po licu, a zatim razvijena u ravan oblik. Zbog toga su crte lica blago deformisane.

„Otisnuta slika, nastala iz kontaktnih zona niskog reljefa, pokazuje visoku saglasnost sa onom na Torinskom pokrovu, značajno se podudarajući sa njegovim konturama, čak i uzimajući u obzir da podloga nije potpuno ravna“, zaključuje Moraz.

Njegova analiza pokrova pruža dokaze da to nije otisak ničijeg tela (a kamoli tela Isusa Hrista), izbegavajući pri tome nedavnu akademsku raspravu o starosti artefakta.

Neki pokušaji datiranja pomoću metoda radioaktivnog ugljenika ukazuju da je pokrov nastao u srednjem veku, ali jedna nedavno objavljena kontroverzna studija datira ga bliže prvom veku nove ere.

Kao i Moraz, i drugi istraživači su primetili da pokrov nije strukturno deformisan onako kako bi se očekivalo da bude ako je bio u kontaktu sa pravim telom. Ali detalji su veoma bledi i akademske rasprave o tome kako je otisak tačno nastao i dalje traju.

„Koristeći opisane besplatne alate otvorenog koda, svako ko ima potrebna znanja može ponovo da napravi simulacije dinamike tkanine i mapiranja kontakta, ispitujući predstavljene scenarije“, kaže Moraz.

Ovaj rad, zaključuje on, „ističe potencijal digitalnih tehnologija da odgovore na istorijske misterije ili ih razotkriju, spajajući nauku, umetnost i tehnologiju u kolektivnoj i refleksivnoj potrazi za odgovorima.“

Moždani udar nastaje kada je protok krvi u deo mozga prekinut ili ograničen, ili zbog zastoja usled krvnog ugruška (ishemijski tip), ili zbog krvarenja u moždano tkivo (hemoragijski tip).

"U ishemijskom udaru, zapušenje krvnog suda uzrokuje nekrozu moždanih ćelija u roku od nekoliko minuta. U hemoragijskom tipu, pucanje krvnog suda dovodi do krvarenja i pritiska na moždano tkivo", navodi Mayo Clinic.

Simptomi moždanog udara

Brzo prepoznavanje simptoma moždanog udara je ključno koristi se akronim FAST ili novi BE‑FAST za kompletniju dijagnostiku.

Lice/ravnoteža: pada ili se javlja asimetrija lica, iznenadni problemi sa ravnotežom.

Ruka: slabost ili nemogućnost podizanja obe ruke.

Govor: nerazumljiv ili otežan govor.

Vid: zamagljen, dvostruk vid ili iznenadni gubitak vida.

Ako uočite neki od simptoma, odmah pozovite Hitnu pomoć.

Drugi simptomi mogu uključivati sledeće:

• iznenadnu slabost ili utrnulost polovine tela
• konfuziju ili probleme sa razumevanjem
• vrtoglavicu, gubitak koordinacije, probleme s ravnotežom
• jak, neočekivan glavobolja, naročito kod hemoragijskog udara.

Kako ukazati prvu pomoć?

Prva pomoć mora biti brza i pravilna:

Pozovite hitnu pomoć odmah, svaki minut kasnjenja znači gubitak moždanih ćelija

Zabeležite tačno vreme pojave simptoma – važno za odlučivanje o terapiji

Položite osobu u udoban položaj – najbolje na bok sa blagim podignutim uzglavljem ako postoji povraćanje rizik

Pratite disanje i svest – ako osoba ne diše, počnite s CPR-om prema instrukcijama dispečera

Nikako ne dajete hranu ili tečnost, jer može biti otežano gutanje

"Ostanite smireni i budite sa osobom dok pomoć ne stigne", navodi "Healthline"

Lečenje kod lekara

Dijagnostika

Pacijenti sa simptomima udara moraju što pre na CT ili MRI snimanje mozga – to omogućava razlikovanje ishemijskog i hemoragijskog udara u roku od 15 minuta od dolaska u bolnicu.

Tretman ishemijskog udara

Tromboliza – lekovi za razbijanje krvnog ugruška mogu biti primenjeni unutar tri do četiri i po sata od prvih simptoma. Kod pravovremene primene smanjuju rizik od trajnog invaliditeta.

Trombektomija – hirurški zahvat za uklanjanje ugruška iz mozga; može biti izveden kasnije ako je centar specijalizovan.

Lečenje hemoragijskog udara

Kontrola krvnog pritiska i prestanak uzimanja antikoagulansa ako je moguće.

Neurohirurgija u cilju zaustavljanja krvarenja ili uklanjanja hematoma.

Rehabilitacija i sekundarna prevencija

Fizička terapija za vraćanje motorike, vežbanje za održanje kondicije i ravnoteže.

Logopedska terapija za osobe sa afazijom, disartrijom ili drugim komunikacijskim smetnjama.

Sekundarna prevencija: aspirin, statini, kontrola krvnog pritiska, dijabetesa, prestanak pušenja, zdrava ishrana i fizička aktivnost.

Zašto je važno reagovati što pre?

Kod ishemijskog udara, mozak gubi oko dva miliona neurona svakog minuta bez lečenja.

Pacijenti koji dobiju lečenje u roku od 90 minuta imaju preko 90  odsto šanse da se vrate svakodnevnim aktivnostima; kašnjenje na tri sata smanjuje tu šansu na 20 do 25 odsto.

Moždani udar je životno ugrožavajući hitan slučaj koji zahteva momentalne reakcije – prepoznavanje simptoma, hitna pomoć, odgovarajuća terapija i rehabilitacija mogu spasiti život i smanjiti trajne posledice.

Prevencija je ključna: kontrola krvnog pritiska, zdrav način života, fizikalna aktivnost, prestanak pušenja i redovni medicinski pregledi mogu sprečiti čak do 80 odsto moždanih, ali i srčanih udara.

Izvor: N1

U utorak, 12. 08. 2025. godine, u 19:30 časova, u Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje manifestacije “Somborski salon #2025”.

Na Konkurs se pijavilo 47 autora sa jednim ili dva rada. Selektorka salona, istoričarka umetnosti, Iva Leković je u postavku izložbe uvrstila radove 29 autora.

Specijalno, ove godine, van selekcije, a u okviru “Somborskog salončića #2025” uvrstili smo i radove dece uzrasta od 4 – 10 godina.

U ime Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor zahvaljujemo se malim i velikim umetnicima!