Sombor.info

Ne sme da bude zaposlen - čak ni po nepunom radnom vremenu. Ne sme da bude ni preduzetnik, niti da obavlja neku profesionalnu delatnost. Ne sme da bude ni penzioner, niti stariji od 65 godina. Sve ovo su uslovi da bi roditelj deteta - maloletnog ili punoletnog, kome je zbog zdravstvenog stanja potrebna stalna pomoć i nega kako bi zadovoljilo svoje osnovne životne potrebe - dobio status roditelja negovatelja, a time i mesečnu naknadu od 65.000 dinara, zdravstveno i penzijsko osiguranje. Nacrt novog zakona u javnoj raspravi je do 7. maja, do kada zakonopisac prima primedbe, što bi omogućilo evetualnu izmenu propisa.

Javna rasprava o Nacrtu Zakona o roditelju negovatelju počela je u petak 17. aprila i traje do 7. maja - piše N1.

Zakonopisac - Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja tokom javne rasprave organizuje dva okrugla stola: prvi će se održati u Beogradu, 21. aprila u zgradi Kancelarije za e-upravu u 10.00 časova, a drugi u Subotici nedelju dana kasnije, 28. aprila , u Gradskoj kući u podne (detalji dostupni OVDE).

Šta donosi novi zakon?

Novim propisom predviđeno je da status roditelja negovatelja može da dobije roditelj maloletnog deteta "kome je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju potrebna pomoć i nega drugog lica da bi zadovoljilo svoje osnovne životne potrebe".

Ovo dete ima utvrđeno pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, u skladu sa propisima koji uređuju oblast socijalne zaštite.

I roditelj odrasle osobe, koja je "zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju potpuno zavisna od pomoći i nege drugog lica u zadovoljavanju svojih osnovnih životnih potreba" može da dobije status roditelja negovatelja.

Punoletna osoba je, u ovom slučaju, ona kojoj je utvrđeno pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, "u skladu sa propisima koji uređuju oblast socijalne zaštite i koje je potpuno zavisno od pomoći i nege drugog lica u zadovoljavanju svojih osnovnih životnih potreba".

Pravo na status roditelja negovatelja pod ovim uslovima može da ostvari i staratelj.

Sredstva

Sredstva za realizaciju prava propisanih zakonom kojim se uređuje status roditelja negovatelja nisu obezbeđena u budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, konstatuje se u obrazloženju nacrta zakona.

"Potrebno je obezbediti dodatna sredstva za tri meseca 2026. godine (septembar, oktobar i novembar) u iznosu od 887.250.000 dinara", naveo je zakonopisac.

Prostom računicom dobija se mesečni iznos neophodnih sredstava od 295.750.000 dinara.

Pošto za platu od neto 65.000 dinara poslodavac - u ovom slučaju država - mora da izdvoji ukupno 101.151 dinar sa porezima i doprinosima, to znači da je pomenuta suma dovoljna za mesečnu isplatu naknade za blizu 3.000 roditelja negovatelja.

Članovi porodice kao negovatelji

Ako su roditelji (maloletne ili punoletne) dece preminuli, ili su nepoznati, ili žive sa detetom, ali nisu zbog svog psiho-fizičkog stanja u mogućnost da mu pružaju potrenu pomoć i negu, pravo na status negovatelja može da ostvari i jedan od članova porodice pod istim uslovima kao i roditelj, predviđa ovaj zakon precizno propisujući ko se smatr članom porodice.

Ko može da postane roditelj negovatelj
Da bi dobio status roditelja negovatelja, roditelj mora da ispuni sledeće uslove:

Da je državljanin Republike Srbije;
Da je punoletan;
Da ima poslovnu sposobnost;
Da nije lišen roditeljskog prava;
Da ima prijavljeno prebivalište na istoj adresi sa detetom na teritoriji Srbije;
Da živi u zajedničkom domaćinstvu sa detetom na teritoriji Srbije;
Da je sposoban za pružanje potrebne pomoći i nege;
Da nije zaposlen, odnosno radno angažovan po bilo kom osnovu u smislu Zakona o radu, niti je preduzetnik; niti obavlja neku drugu profesionalnu delatnost;
Da nije korisnik penzije.

Pravo na status roditelja negovatelja priznaje se do navršene 65. godine života.

Zakon, takođe, propisuje i koji roditelji ne mogu da dobiju ovaj status.

Ko ne može da postane roditelj negovatelj
"Pravo na status roditelja negovatelja odnosno negovatelja ne može ostvariti lice:

koje je lišeno roditeljskog prava;
koje je lišeno poslovne sposobnosti;
čije je dete (maloletno ili punoletno), smešteno u ustanovu socijalne zaštite;
čije je dete u hraniteljskoj porodici, uključujući srodničku hraniteljsku porodicu;

koje je pravosnažno osuđivano ili se protiv njega vodi krivični postupak za krivična dela protiv života i tela, protiv polne slobode, protiv braka i porodice", stoji u nacrtu zakona.

Kolika je mesečna novčana naknada

Roditelj negovatelj ostvaruje pravo na novčanu naknadu za vreme trajanja statusa roditelja negovatelja.

Ona iznosi 65.000 dinara mesečno, neto.

Država osim te naknade roditelju negovatelju uplaćuje i staž, tj. pripadajući porez i doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje.

Detetu i dalje naknada za tuđu negu

"Pravo roditelja negovatelja na novčanu naknadu ne isključuje pravo deteta odnosno da u svojstvu korisnika prava ostvaruje pravo na novčanu socijalnu pomoć, pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica, pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, kao i pravo na druga socijalna davanja i pružanja usluga u zajednici, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje pitanja socijalne zaštite", precizira se zakonom.

Kome se podnosi zahtev

Postupak za ostvarivanje prava na status roditelja negovatelja i prava koja iz njega proizilaze pokreće se na zahtev roditelja ili staratelja, a zahtev se podnosi centru za socijalni rad koji je nadležan prema mestu prebivališta podnosioca zahteva.

"Pravo na status roditelja negovatelja i pravo na novčanu naknadu priznaje se od dana podnošenja zahteva ako su u trenutku podnošenja zahteva ispunjeni uslovi za priznavanje prava", precizira se u nacrtu zakona.

Kad prestaje status roditelja negovatelja

Pravo na status roditelja negovatelja i pravo na novčanu naknadu prestaju:

na zahtev roditelja negovatelja;
kada prestanu razlozi zbog kojih je roditelj negovatelj stekao taj status;
kada roditelj negovatelj nije u mogućnosti da pruži potrebnu negu;
kada roditelj negovatelj ne pruža negu;
kada se roditelj negovatelj nalazi u pritvoru ili na izdržavanju kazne zatvora;
smrću roditelja negovatelja;
u slučaju smrti deteta, pravo roditelja negovatelja na novčanu naknadu sa uplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje prestaje protekom roka od šest meseci od dana kada je smrt nastupila;
kada roditelj negovatelj zasnuje radni odnos, odnosno radno se angažuje po bilo kom osnovu u smislu Zakona o radu ili obavlja preduzetničku delatnost, samostalnu delatnost ili neku drugu profesionalnu delatnost;
kada roditelj negovatelj ostvari pravo na penziju;
kada roditelj negovatelj navrši 65. godina života.

Kontrola

Nacrtom zakona predviđa se da je roditelj negovatelj dužan da nadležnom centru za socijalni rad "prijavi svaku promenu od uticaja na priznato pravo u roku od 15 dana od dana kada je promena nastala".

"Sve promene koje su od uticaja na korišćenje prava uzimaju se u obzir od prvog dana narednog meseca po njihovom nastupanju, odnosno od 15. u mesecu ako je promena nastupila do 15. u mesecu", navodi se u nacrtu.

Centar za socijalni rad po službenoj dužnosti proverava da li roditelj negovatelj i dalje ispunjava uslove za ostvarivanje prava iz ovog zakona jednom u 24 meseca tokom oktobra i novembra meseca u godini.

Ceo Nacrt Zakona o roditeljima negovateljima pročitajte OVDE.

Somborka Milica Šaćirović, nedavno je posetila Japan. Dok su utisci još sveži, podeliće sa posetiocima predavanja o ovom putovanju svoja iskustva, utiske i zanimlјivosti. Milica je posetila gradove Naha, Osaku, Kjoto, Kagoja i Tokio.

Putopisno predavanje o Japanu biće održano u sredu 29. aprila, u 18.00 časova.

Predavanje će biti održano u Legatu Miroslava Josića Višnjića.

Javno – komunalno preduzeće “Naš dom” obaveštava građane Apatina, da će u utorak, 21. aprila, u delovima grada biti obustavljena distribucija vode.

Kako najavljuju u ovom preduzeću, vode neće biti u periodu od 8 do 12 sati, usled radova na vodovodnoj mreži, u Bloku 112 od ulice Nikole Tesle do S-3, zgrade S- 5, S- 5 zapad, S-6, S-6 zapad, S-7, S-9 i Lamela cenatar.

U subotu, 18. aprila u Senti je održano Prvenstvo Srbije za mlađe pionire i pionirke. Rvači "Radničkog" su nastupili sa 11 rvača i osvojili pet medalja.

U uzrastu pionira najuspešniji je bio Adrian Dobi (40 kg) koji je sa četiri ubedljive pobede tušem osvojio zlatnu medalju i postao prvak Srbije. U istoj kategoriji bronzanu medalju osvojio je Danijel Bojanić koji bi sigurno osvojio bolji plasman, ali se u trećem meču povredio i nije mogao dalje nastupati. U kategoriji do 34 kg bronzanu medalju osvojio je Aleksa Trbojević.

Bez medalja su ostali: Danilo Bihler, Matej Kovač, Maksim Mijović, Viktor Horvat i Daniel Vida. U uzrastu pionirki najuspešnija je bila Sonja Ilić (55 kg) koja je pokazala odličnu borbenost i postala prvak Srbije.

U istoj kategorji Ivana Farago sa jednom pobedom i dva poraza osvaja peto mesto. Bronzanu medalju do 45 kg osvojila je Milša Veselinović.

U ekipnom plasmanu ekipa somborskog "Radničkog" je u konkurenciji devet ekipa zauzela drugo mesto.

Narednog dana, održan je Kup Srbije (U11) za dečake i devojčice, kao i Memorijalni turnir Petar Cucić – Cule (U9) za dečake u organizaciji Rvačkog kluba Soko iz Sombora. Na Kupu Srbije zlatnu medalju osvojio je Živko Petrović (25 kg).

Bez medalja su ostali: Dimitrije Šefer i Veljko Uzelac. Kod pionirki zlatnu medalju osvojila je Milša Veselinović u kategoriji do 50 kg, dok je srebrnu medalju osvojila Naša Sunajko u istoj kategorji. Bronzanu medalju osvojila je Anja Šandor (35 kg).

U ekipnom plasmanu kod devojčica ekipa Radničkog je osvojila prvo mesto u konkurenciji šest ekipa. Kod dečaka (U9) zlatnu medalju sa tri pobede osvojio je Živko Petrović, dok su bronzane medalje osvojili Leo Vujević i Nikola Konjović.

Na kupu Vojvodine za kadete, juniore i seniore održanom u Beočinu u subotu 18.aprila u organizaciji Karate saveza Vojvodine , takmičari karate kluba ’’Somborac’’ ostvarili su još jedan zapažen rezultat. Osvojene su 3 medalje u kata nadmetanjima.

U najprestižnijoj seniorskoj kategoriji, bronzanu medalju osvojila je Kristina Kosanović, potvrdivši još jednom kvalitet u apsolutnoj kategoriji seniorki.

U kadetskoj konkurenciji, srebrnu medalju osvojio je Filip Krizmanić u A klasi, a bronzanu medalju Vedran Jurić u B klasi.

Osvajači medalja stekli su pravo nastupa na Kupu Srbije koji će se održati 16.maja u Beočinu.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 21. april

U subotu i nedelju po prvi put u svojoj istoriji, kao događaj od dva dana, održan je 39. Beogradski maraton najmasovnija sportska manifestacija u našoj zemlji. Ove godine u subotu su trčane trke na 10 i 21 kilometar, a u nedelju maratonska trka na 42 kilometra. Čak 14.000 trkača učestovalo je ovaj vikend na trkama na ulicama glavnog grada Srbije.

Tijana Kabić članica Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor istrčala je treće mesto na Prvenstvu države za seniorke u najtežoj trkačkoj disciplini maratonu. Ovo je Tijanina četvrta državna medalja u maratonu – druga bronzana. Sledeća stanica najuspešnije gradske maratonke jeste Kejptaun, Južnoafrička Republika. Maratonsku distancu savladao je i Damir Marković kojem je ovo bio 26. istrčani maraton i osmi maraton u glavnom gradu. Marković je ovog puta imao posebnu emociju jer je trčao u okviru humanitarnog programa ‘’Trkači heroji’’, a otkupom svojih kilometara sakupio je 32.000 dinara za programe Fondacije ‘’Heroji Beogradskog maratona’’. Dan ranije u subotu polumaratonsku distancu istrčala je Maja Bodrožić, a deonicu od 10 kilometara Matija Ilievski.

Beogradski maraton je bio sjajna prilika za promociju Somborskog polumaratona koji se predstavio posetiocima iz 75 država iz celog sveta.

Riba se generalno smatra jednom od najzdravijih namirnica, ali neke vrste ipak imaju više masti, potencijalno više toksina ili se pripremaju na načine koji ih čine manje poželjnim u svakodnevnoj ishrani.

Kada govorimo o "nezdravim" osobinama ribe, mnogi prvo pomisle na količinu masti. Tu prednjače ribe poput lososa, skuše i haringe. One su bogate omega-3 masnim kiselinama koje su zapravo veoma korisne za srce i mozak.

Međutim, zbog visokog sadržaja masti, ove ribe su i kaloričnije od belih riba poput oslića ili bakalara. To ne znači da su loše, naprotiv, ali u većim količinama mogu da budu problematične za one koji paze na unos kalorija.

Ribe sa više žive i toksina

Ako tražimo "najnezdraviju" ribu u pravom smislu, onda se fokus pomera na sadržaj teških metala, posebno žive. Veće predatorske ribe poput tune, sabljarke i morskog psa akumuliraju više žive jer su na vrhu lanca ishrane.

Redovna konzumacija takvih riba u velikim količinama može da bude štetna, posebno za trudnice i decu. Upravo zato stručnjaci savetuju umerenost i raznovrsnost - piše B92.

Problem nije uvek riba, nego način pripreme

Često ono što ribu čini "nezdravom" nije sama riba, već način na koji se priprema. Duboko pržena riba, posebno u fast food varijantama, gubi deo svojih nutritivnih prednosti i dobija dodatne kalorije i nezdrave masti.

Na primer, pohovana ili pržena riba sa puno ulja i teškim prilozima može biti znatno manje zdrava od iste te ribe pečene na roštilju ili u rerni.

Pa koja je onda najnezdravija?

Ako mora da se izdvoji "najproblematičnija" kategorija, to bi bile:

• velike ribe predatori sa visokim sadržajem žive
• industrijski prerađeni riblji proizvodi
• duboko pržena riba

S druge strane, većina sveže ribe, čak i one masnije, i dalje je nutritivno vredna i može da bude deo uravnotežene ishrane. Zaključak je jednostavan: nije poenta da neku ribu potpuno izbacimo iz ishrane, već da biramo pametno, jedemo raznovrsno i pazimo kako je pripremamo.

Astronautkinja Kristina Koh, članica posade misije Artemis II koja se prošlog petka vratila na Zemlju, otkrila je kako već i deset dana u svemiru utiče na ljudsko telo.

Kristina Koh, jedna od četvoro astronauta koji su učestvovali u letu oko Meseca, na društvenim mrežama podelila je snimak koji prikazuje njen zahtevan oporavak i ponovno privikavanje na Zemljinu gravitaciju.

Borba sa gravitacijom

Na snimku koji je objavila 47-godišnja astronautkinja, ujedno i prva žena koja je letela oko Meseca, vidi se kako pokušava da hoda ravnom linijom, ali je jasno da se bori sa održavanjem ravnoteže.

Iako su članovi posade svakog dana vežbali po 30 minuta, povratak Zemljinoj gravitaciji predstavlja veliki izazov. Koh je uz video objasnila pratiocima zašto oporavak traje dugo, a pritom se i našalila:

"Pretpostavljam da ću s povratkom surfovanju morati još malo da sačekam."

Zašto je povratak tako težak?

Video jasno pokazuje da se njeno telo još uvek prilagođava uslovima na Zemlji - piše B92.

"Kada ljudi borave u mikrogravitaciji, sistemi u našem telu koji su evoluirali da mozgu govore kako se krećemo, naši vestibularni organi, ne funkcionišu ispravno", objasnila je Koh.

Dodala je da se ljudsko telo zapravo prilagođava novim uslovima.

"Naš mozak vremenom nauči da ignoriše te signale. Zbog toga se po povratku u gravitaciju isprva snažno oslanjamo na vid kako bismo se snašli u prostoru. Hodati tako da jednu nogu stavljate tačno ispred druge, i to zatvorenih očiju, može biti pravi izazov!"

Naučni podaci korisni i na Zemlji

Podaci prikupljeni tokom oporavka astronauta ne doprinose samo boljem razumevanju života u svemiru, već imaju i praktičnu primenu na Zemlji. Koh je istakla da "učenje o ovome može pomoći u lečenju vrtoglavice, potresa mozga i drugih neurovestibularnih tegoba na Zemlji".

Pratioce je uverila da je njen nesiguran hod normalan deo rehabilitacije.

"Srećom, već se dobro prilagođavamo gravitaciji, sedam dana nakon sletanja“, poručila je.

Misija koja je nadahnula svet

Osim što je donela vredne naučne podatke, misija Artemis II snažno je odjeknula i u javnosti, ponovo probudivši interesovanje za istraživanje Meseca.

Na konferenciji za novinare u četvrtak Koh je sedela uz kolege iz posade Rejda Vajsmena, Viktora Glovera i Džeremija Hansena i istakla širi značaj njihovog putovanja.

"Ne mogu dovoljno da naglasim koliko nam je to značilo", rekla je.

"To nam je bilo jednako važno kao i ispunjavanje tehničkih ciljeva. Želeli smo da budemo tu za naše kolege iz NASA-e i da učinimo ovo misijom za ceo svet."

Dok pojedine biljke tokom cele godine krase prostor svojim zelenilom, druge mogu dodatno oduševiti raskošnim cvetovima. Ipak, često se nameće pitanje – kako ih podstaći da brže procvetaju?

Sa tim u vezi, dobro je znati da postoji nekoliko efikasnih i prirodnih metoda koje mogu ubrzati proces cvetanja za nekoliko dana ili čak nedelju ili više.

Međutim, važno je naglasiti da ne postoji magično rešenje koje će učiniti da cveće procveta preko noći. Svaka biljka ima svoje specifične potrebe, pa je uvek dobra ideja proveriti šta joj najbolje odgovara pre nego što napravite bilo kakve promene u njenoj nezi, piše Zadovoljna.hr.

Više svetlosti

Jedan od najlakših načina da ubrzate cvetanje je povećanje količine svetlosti. Pomerite biljku bliže svetlom prozoru, ali se uverite da je svetlost filtrirana ili koristite LED lampu za uzgoj.

Većini cvetnica je potrebno između 8 i 12 sati kvalitetne svetlosti dnevno. Cilj je da se oponaša svetao prolećni dan kod kuće, sa malo svežeg vazduha i blagim padom temperature noću, što dodatno podstiče biljku da cveta.

Umereno hranjenje

Tokom perioda aktivnog rasta, biljku možete lagano hraniti. Idealno je koristiti đubrivo koje stimuliše cvetanje, otprilike jednom mesečno u proleće i leto. Takva đubriva obično sadrže više fosfora, manje azota i umerenu količinu kalijuma.

Ali budite oprezni – preterivanje može imati suprotan efekat i podstaći rast lišća umesto cvetova. Takođe, bez dovoljno svetlosti, čak ni đubrivo neće pomoći.

Temperatura igra veliku ulogu

Iako biljke vole toplinu tokom dana, blagi pad temperature noću može biti ključan za stimulisanje cvetanja. Za neke vrste, poput orhideja, preporučuje se da ih noću držite u malo hladnijoj prostoriji dve do tri nedelje. Međutim, treba izbegavati nagle promene temperature i hladne promaje jer to može izazvati stres.

Pravilno zalivanje

Dosledno i temeljno zalivanje je još jedan važan faktor. Zalivajte biljku obilno, ali samo kada se gornji sloj zemlje (oko 2–3 cm) osuši. Previše ili premalo zalivanja može izazvati stres, a biljke pod stresom često odlažu cvetanje.

Važno je pronaći ravnotežu i pratiti potrebe određene biljke, umesto da se držite strogog rasporeda.

Malo stresa može pomoći

Zanimljivo je da nekim biljkama zapravo treba blagi stres da bi cvetale. U prirodi, cvetanje je često reakcija na nepovoljne uslove, jer biljka tada žuri da se razmnožava. Ako su uslovi previše dobri, biljka će usmeriti svoju energiju na rast lišća, a ne na rast cveća.