Sombor.info

Planirana isključenja struje u Somboru za 6. avgust

09:00 - 14:00
Ulice: Partizanska 1B-3B, 4-12, Marka Кraljevića 35-59 I 30-44, Hajduk Veljka 33-41, 16-36, V.Bakića 1-11, 2A-8A

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, ove nedelje organizuje dve akcije davanja krvi. Prva, redovna akcija će biti organizovana u četvrtak, 07.08.2025. godine u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor, Apatinski put 19, u periodu od 09,00 do 13,00 časova, a druga, vanredna akcija biće organizovana u subotu, 09.08.2025. godine u transfuziomobilu, u centru Bačkog Monoštora, u periodu od 09,00 do 11,30 časova.

I ovaj put pozivamo sve naše sugrađane koji imaju između 18 i 65 godina, zdravi su i žele da daruju krv, da se odazovu našem pozivu, jer rezerve krvi u ovim letnjim mesecima su uvek na minimumu.

Završen je turnir u odbojci na pesku. Ove godine održano je 11. po redu izdanje somborskog Beach Volley-a. U muškoj konkurenciji pobednički pehar podigli su Luka Guteša i Alessandro Preti. Oni su u finalnom meču u dva seta porazili rivale Danila Nikolića i Nikolu Ilića. Treće mesto osvojili su Marko Makarić i Uroš Muškinja koji su ranijih godina osvajali ovaj somborski turnir.

U ženskoj konkurenciji trijumfovale su Katarina Simovski i Anđela Josić koje su u dva seta bile bolje od Nine Škarić i Milene Matić. Trećeplasirane su bile Dušanska Biberović i Nina Radisavljević. Kao što smo najavili, sledi turnir rekreativaca koji će trajati do 7. avgusta. Da podsetimo, Odbojkaški savez Srbije je objavio da će naredni domaćin Beach Volley turnira biti Novi Sad (16./17. avgusta), a da će se završni master ove godine održati u prestolnici (tereni Ada Ciganlija) poslednjeg vikenda avgusta - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 6. avgust

Zoološki vrt na severu Danske traži od vlasnika kućnih ljubimaca da doniraju svoje neželjene morske prasiće, zečeve, kokoške, pa čak i male konje – ne da bi ih izložili, već da bi njima hranili grabljivice u zoo vrtu, piše CNN.

Zoološki vrt u Olborgu je u objavi na Fejsbuku napisao da pokušava da „imitira prirodni lanac ishrane životinja“, navodi CNN, a prenosi N1

„Kokoške, zečevi i morski prasići predstavljaju važan deo ishrane naših grabljivica“, navodi se u objavi uz sliku risa razjapljenih usta i oštrih zuba.

"Na taj način se ništa ne baca — i obezbeđujemo prirodno ponašanje, ishranu i dobrobit naših grabljivica", dodao je zoološki vrt, preneo je ovaj medij.

Na svom sajtu, zoološki vrt navodi da će donirane životinje biti "na human način eutanazirane" od strane obučenog osoblja pre nego što budu poslužene kao hrana. Zoološki vrt je dom mesožderima kao što su azijski lav, evropski ris i sumatranski tigar.

Javni apel zoo vrta izazvao je burnu debatu na internetu - neki su protestovali protiv ideje da se kućni ljubimci pretvaraju u plen, piše ovaj medij, dok su drugi pohvalili napore zoološkog vrta da očuva prirodne obrasce ishrane.

Zamenica direktora zoološkog vrta u Olborgu, Pia Nilsen izjavila je u saopštenju koje je preneo Gardijan, navodi CNN, da ova inicijativa postoji već godinama i da je uobičajena praksa u Danskoj.

"Već dugi niz godina u Zoološkom vrtu u Olborgu hranimo naše mesojede manjom stokom. Kada se drže mesožderi, neophodno je obezbediti im meso, po mogućstvu sa krznom, kostima itd., kako bi im ishrana bila što prirodnija“, rekla je Nilsen, navodi se u tekstu.

Još dodaje: "U Danskoj je ova praksa uobičajena, a mnogi naši posetioci i partneri cene priliku da daju svoj doprinos. Životinje koje primamo kao donacije su kokoške, zečevi, morski prasići i konji".

CNN je kontaktirao Zoološki vrt u Olborgu za komentar.

Ovo nije prvi put da su danski zoološki vrtovi pod lupom javnosti zbog načina na koji hrane svoje životinje i kontrolišu populacije, navodi se.

Godine 2014, Zoološki vrt u Kopenhagenu, glavnom gradu Danske, eutanazirao je zdravu mladu žirafu po imenu Marijus kako bi izbegao ukrštanje u srodstvu, uprkos peticiji kojom su ljudi pokušali da spreče tu odluku. Njegovo telo je delimično iskorišćeno za istraživanja, a delimično kao hrana za mesoždere u zoo vrtu – lavove, tigrove i leoparde, piše CNN.

Nekoliko nedelja kasnije, javna kritika se ponovo rasplamsala kada je zoološki vrt eutanazirao četiri lava kako bi napravio mesto za novog mužjaka, u nadi da će se odgajiti nova generacija mladunaca.

Znamo svi za onu staru da se dobra dela isplate. Ali ako ste u Švajcarskoj, tamošnje vlasti će se pobrinuti da to zaista bude tako.

U Švajcarskoj postoji koncept takozvane banke vremena, model u kom ljudi deponuju sate provedene pomažući drugima i kasnije te sate mogu da iskoriste kada njima samima bude potrebna pomoć u starijoj dobi, prenosi Nova.rs.

Na sajtu Good Business pišu kako to funkcioniše.

Šta je banka vremena

Pojedinci pomažu starijim članovima zajednice, na primer, tako što odu u kupovinu za njih, prave im društvo, neguju ih, a zauzvrat zarađuju vremenske kredite. Ti krediti se beleže i kasnije se mogu potrošiti za dobijanje slične pomoći kada ona bude potrebna njima.

Ovaj koncept nije potpuno nov jer slični programi postoje i drugde, često zadovoljavajući potrebe koje prevazilaze negu starijih osoba. Ali ono što ga čini posebno zanimljivim jeste to što tiho rešava izazove tradicionalnog volontiranja.

Ako se dobra volja pretvori u opipljivu sigurnost u budućnosti, volontiranje se više ne posmatra kao isključivo nesebičan čin već kao oblik društvene investicije. Podstiče ljude da razmišljaju dugoročno, da deluju u službi svog budućeg ja, istovremeno gradeći kulturu uzajamnosti umesto čistog dobročinstva.

I eto načina da se današnje dobro delo pretvori u valutu budućnosti.

Zanimljivo je da razmene zasnovane na vremenskoj valuti datiraju još iz ranog 19. veka.

Cincinnati Time Store (1827–1830) bila je prva u nizu maloprodajnih prodavnica gde je rad korišćen kao sredstvo razmene i prethodio je sličnim evropskim pokušajima za gotovo dve decenije.

A u 20. veku Teruko Mizušima (1920–1996), japanska domaćica, autorka, pronalazačica, društvena komentatorka i aktivistkinja, bila je žena kojoj se pripisuje zasluga za osnivanje prve banke vremena na svetu 1973. godine, piše Vikipedija.

Suštinski kao filozofija timebanking zasniva se na pet osnovnih principa:

Svako vredi – svaka osoba ima nešto da ponudi.

Rad nekad nema novčanu cenu – briga, pažnja i zajedništvo prevazilaze materijalnu vrednost.

Uzajamna pomoć – davanje i primanje su jednako važni.

Zajednica je neophodna – društvene mreže i međusobna podrška su osnova funkcionalnog društva.

Poštovanje prema svim ljudima – svako zaslužuje uvažavanje i dostojanstvo.

U svojoj idealnoj formi timebanking gradi osećaj zajedništva.

Članovi ponekad ovo nazivaju povratkom jednostavnijim vremenima, kada je zajednica zaista brinula o svakom svom pojedincu.

Naš slavni glumac danas puni 72 godine, a iza njega je bogata i uspešna karijera.

U svojoj dugoj i bogatoj glumačkoj karijeri, Bogdan Diklić ostvario je više od 150 uloga, nikada nije brojao priznanja, već je bio fokusiran na kvalitet onoga što radi.

„Otprilike u trećem razredu gimnazije sam rešio da ću da pokušam da radim nešto me je privlačilo i što će mi stvarati radost u životu – a to je gluma. Nisam se prevario, iako sam pretpostavljao da je taj posao mukotrpan i nije lak. Sećam se da me je u to vreme tata poslao u apoteku da kupim lek, a ja sam ispred knjižare ugledao pokojnog Fabijana Šovagovića koji je snimao film u Bjelovaru. On je i dan danas jedan od glumaca koji su za mene jako veliki i jedinstveni. Pošto pri sebi nisam imao olovku i papir, otrčao sam do prodavnice i zamolio maminu prijateljicu teta Dragu, koja je bila kasirka, da mi da olovku i papir da bi mi se potpisao Šova“, prisetio se Diklić i dodao:

„Hemijska je bila bordo boje i dugo sam je čuvao, čak je sa mnom ‘nastupila’ u filmu ‘Majstori, majstori’ u sceni kada prosvetni inspektor Miroslav Simić, koga sam tumačio nešto zapisuje. Sećam se da kada sam Šovi dao papir i olovku da mi da autogram, upitao me je šta će mi to. Odgovorio sam da bih i ja možda pokušao da se bavim glumom. Dugo sam tada bio na snimanju i gledao ga. Po završetku snimanja ušao je u prodavnicu stolarskog alata da vidi šta sve ima, jer mu je hobi bila stolarija. Sećam se da mi je tada pružio ruku i rekao: ‘Doviđenja, nadam se budući kolega.’ Desetak godina kasnije nas dvojica smo bili na Pulskom festivalu i vraćajući se u Zagreb, u avionu sam mu spomenuo: ‘E, moj Šove kada bi se ti sećao’, a on se nadovezao: ‘Znam, ispred knjižare…’ Lepa i istinita priča.

Brojni filmovi u kojima je glumio Bogdan Diklić obeležili su našu kinematografiju, a rečenice ili dijalozi izgovoreni u popularnim ostvarenjima i dan danas se spominju u različitim situacijama. Međutim, i ako su pojedine scene postale kultne, Diklić je otkrio da ih ne izgovara u privatnom životu i svakodnevnoj komunikaciji.

„Ne, ne koristim, ali neki moji prijatelji, koji jako vole te filmove i to ne zato što je njihov prijatelj igrao u njima, ponekad koriste. Ima filmova u kojima su neke baš moje rečenice. Recimo u ‘Nacionalnoj klasi’: ‘A sada malo ona’, pa onda u ‘Maratoncima’ čuvena ‘Koliko može da razvije’. Sećam se da sam Bori predložio da kada u ‘Maratoncima’… govori rečenicu: ‘Ponovo radi bioskop’ da je ponovi nekoliko puta. To su moje dodate rečenice u tekstovima“, ispričao je glumac, koji osim čuvene bordo olovke ima još neke svoje predmete koje je koristio u filmu Gorana Markovića “Majstori, majstori”, kao na primer matursko odelo.

„Jeste i ne znam šta se kasnije desilo sa njim. Bila je kao revizit i moja akten-tašna koju mi je majka kupila za rođendan. Stvarno ne znam odakle joj ideja da mi to kupi za rođendan jer nikada je nisam koristio sem za snimanje ovog filma. To joj je bila jedina svrha“, rekao je Bogdan, prenosi „Blic„.

Bogdan Diklić se već 48 godina bavi glumom, a kako kaže, privatno je veoma stidljiva osoba. Kako je ispričao, nije uspeo da u svakoj ulozi uradi ono što je nameravao. Međutim, u “Martoncima…” je uspeo da istera sve što je zamislio.

„Svi smo uživali dok smo snimali film jer smo imali svest o tome da radimo nešto što će biti dobro ali niko od nas nije imao svest da će to toliko da traje. Pored scenarija ‘Nacionalne klase’ i ovaj je bio pun ‘dopisivanja olovkama’. Nažalost, dokaze nemam, jer su se ti papiri sa scenariom negde izgubili“, ispričao je Bogdan Diklić.