Sombor.info

I ove godine, u Bačkom Monoštoru će biti održan čuveni festival hrane, tradicije i muzike, naziva „Bodrog Fest“. Manifestacija je zakazana za petak i subotu, 8. i 9. avgust, a svi zainteresovani „Bodroški kotlić“ mogu se prijaviti na broj telefona 025/807-504 ili 065/80-75-040, ili putem mejla, na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

U nastavku vam donosimo program ovogodišnjeg „Bodrog Festa“:

Petak, 8. avgust

Bodroški kotlić od 18h

Tamburaški sastav Ravnica

Bend Talasna Dužina

Subota, 9. avgust

Tropico Band

Trilogy

Treća po redu „Kulska regata” biće održana 29. i 30. avgusta, a učesnike, kao i protekle godine, očekuju dva dana avanture, prirode, muzike i ludog provoda od Kule, preko Malog Stapara do Sombora.

Prijave su otvorene do 15. avgusta, a broj mesta je ograničen.

Poruku sa imenom i prezimenom neophodno je poslati na broj telefona 069/261-0985, nakon čega će prijave organizatori dodavati u Vajber grupu, gde će se dobiti konkretne informacije o regati, planu, ceni i uslovima, nakon čega takmičari potvrđuju svoje učešće.

Uz domaće učesnike, gosti će biti i ljudi iz više od 20 gradova širom Srbije, ali i iz Mađarske, Austrije, Republike Srpske, Kazahstana, Španije i Rusije.

Prema podacima Policijske uprave u Somboru, ukupno je tokom prethodne nedelje na teritoriji Zapadnobačkog okruga evidentirano 13 saobraćajnih nezgoda, od kojih jedna sa smrtnim ishodom. Dve osobe su zadobile teške, a tri lake telesne povrede. Ukupno je zadržano 23 vozača: tri pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, pet zbog nasilničke vožnje i 15 zbog alkohola.

U Somboru je evidentirano šest saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe lakše povređene. Četiri vozača su zadržana zbog alkohola, dva zbog psihoaktivnih supstanci i dva zbog nasilničke vožnje.

U Odžacima je evidentirana jedna nezgoda sa teškom telesnom povredom, a zbog alkohola su zadržana tri, a zbog nasilničke vožnje jedan vozač.

Najteža situacija bila je u Кuli, gde je u šest saobraćajnih nezgoda jedna osoba poginula, a jedna teško povređena. Šest vozača je zadržano zbog alkohola, a jedan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Apatin tokom prethodne nedelje nisu evidentirane saobraćajne nezgode

Policija je u ovom periodu napisala 85 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdala 627 prekršajnih naloga.

Treći po redu „Dečji varaličarski kup“, u organizaciji Ribolovačko varaličarskog kluba ,,Bas“ iz Sivca, održaće se u nedelju 3. avgusta u Sivcu, a na takmičenju će učestvovati dečaci i devojčice do navršenih 15 godina života. Učešće na „Dečjem varaličarskom kupu“ je besplatno za svu decu, a na samo takmičenje deca treba da dođu u pratnji jednog roditelja ili staratelja.

Skup takmičara biće u 6 časova u šumici na bazenu kod stare Šećerane, a samo takmičenje trajaće od 7 do 11 časova, nakon čega će uslediti proglašenje najuspešnijih i podela nagrada. U sklopu takmičenja biće upriličen i 1. Memorijal ,,Strahinja Kozić“, u znak sećanja na tragično preminulog člana školice ribolova. Svako dete će dobiti doručak, vodu, sok i majicu, a sve informacije moguće je dobiti putem telefona: 065/628-5281.

Izvor: Naše Mesto

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 31. jul

Kada je reč o zdravlju srca, kardiolozi ističu da male, svakodnevne navike mogu imati veliki uticaj, naročito kada se radi o snižavanju krvnog pritiska. Ishrana igra ključnu ulogu, a upravo na tom polju mnogi ljudi imaju najviše kontrole.

"Održavanje zdrave ishrane može pomoći u kontroli krvnog pritiska", kaže kardiolog Čeng-Han Čen za Parade.

Kada se radi o regulisanju pritiska, posebno se preporučuje konzumacija spanaća.

"Spanać može pomoći u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju nitrata, koji pomažu opuštanju krvnih sudova. Osim toga, spanać je bogat kalijumom, koji pomaže u održavanju ravnoteže nivoa natrijuma i dodatno smanjuje pritisak na krvne sudove. Ova dva nutrijenta zajedno predstavljaju snažnu kombinaciju za zdravlje srca", objašnjava dr Čen.

Nutricionistkinja Mišel Rautenštajn naglašava da nijedna namirnica ne može sama rešiti problem visokog pritiska, ali da se spanać odlično uklapa u zdrav način ishrane.

"Važan je celokupan obrazac ishrane, a spanać je svakako dobar izbor zbog kombinacije nitrata i kalijuma", tvrdi ona.

Kako ga konzumirati?

Preporučuje se da se sirov ili kuvan spanać konzumira nekoliko puta nedeljno, bilo u salatama, supama ili sendvičima.

Stručnjaci ističu da se spanać lako može ubaciti i u doručak, poput omleta ili čak u smuti. Ako nekom ne prija ukus spanaća, postoje i dobre alternative poput kelja, blitve, rukole ili cvekle - piše B92.

"Nije poenta jesti samo spanać, već redovno unositi raznovrsno povrće koje podržava zdravlje srca", kaže Garsija-Benson.

Takođe se preporučuju namirnice poput:

batata (slatkog krompira)
avokada
bobičastog voća
banana, jer su bogate kalijumom, vlaknima i antioksidansima, koji svi pomažu u održavanju zdravlja srca i snižavanju pritiska.

Nema ništa gore nego kada u supermarketu kupite divan aromatičan bosiljak, a on posle svega nekoliko dana požuti i uvene… No, dobra vest je da postoji trik koji će mu produžiti životni vek i učiniti ga puno bujnijim!

Ako želite da dodate orašast i osvežavajući ukus svojim jelima, bosiljak je ključni sastojak. Ova biljka, koja se često koristi u italijanskoj kuhinji, savršen je dodatak sosovima za testenine, picama i salatama, piše N1.hr.

Međutim, ako ste ikada kupili saksiju bosiljka u supermarketu, znate da obično ne traje dugo. Posle samo nekoliko dana, često uvene ili nije dovoljno bujan za sve recepte koje želite da napravite. Srećom, stručnjakinja za biljke Luiz iz „Louise’s Kitchen Garden“ nedavno je podelila koristan savet na TikToku za sve koji kupuju bosiljak iz supermarketa, rekavši da ga možete razmnožavati i učiniti da traje mnogo duže – praktično stvarajući „neograničene zalihe“.

Kako uzgajati bujniji bosiljak

Luizin vodič počinje veoma jednostavnim zadatkom – kupite nekoliko biljaka bosiljka u saksijama u lokalnom supermarketu. Zatim ih izvadite iz saksija i pažljivo ih razdvojite dok im je korenje još u zemlji, tako da imate po nekoliko stabljika.

Posadite ih u svojoj bašti, koristeći saksije ili žardinjere. Bosiljak je takođe odlična prateća biljka za paradajz, pa ih posadite jednu pored druge ako je moguće.

Da bi vaš bosiljak bio bujniji odsecite nekoliko listova i iskoristite ih za uzgajanje novih primeraka ukorenjivanjem u vodi.

Da biste to uradili, uzmite reznicu i odsecite sve listove osim onih na vrhu stabljike. Umesto da ih ostavite cele, prepolovite ih.

Luiz je upozorila da se ovo ne radi sa reznicom koja ima cvetove, jer će biljka usmeriti svoju energiju ka cvetanju umesto ka razvoju korena.

Lepo korenje za nekoliko nedelja

Takođe ne želite da listovi budu preveliki, jer će to dovesti do gubitka vlage iz biljke.

Zatim uzmite plitku posudu i napunite je vodom iz slavine, a zatim je čvrsto pokrijte plastičnom folijom. Izbušite nekoliko rupa i umetnite stabljike reznica u vodu.

Luiz je rekla: „Na ovaj način možete osigurati da listovi ne padnu ispod površine vode, već da lepo stoje na vrhu.“

To znači da je manja verovatnoća da će listovi trunuti – tako da je to situacija u kojoj svi dobijaju.

Održavajte nivo vode visokim, jer može da ispari, i za nekoliko nedelja ćete početi da primećujete „prelepo korenje“. Kada se to desi, prebacite ga u uske tegle ili posadite – i uživajte u svojoj „neograničenoj zalihi“ bosiljka.

Više od tri nedelje nakon što je Ministarstvo pravde bilo meta hakerskih napada, pravosudna infrastruktura u Srbiji i dalje ne funkcioniše u punom kapacitetu zbog čega mnogi trpe posledice digitalnog kolapsa, a građani brinu da li su njihovi podaci bezbedni.

Ministarstvo pravde obavestilo je javnost 11. jula da je na meti hakerskih napada još od petka, 4. jula ove godine, dodavši da su ti napadi kulminirali napadom hakera na Data centar.

Oni su naveli da su, u cilju sprečavanja nesagledivih posledica, poput brisanja baza podataka ili zaključavanja podataka od strane hakera i kasnijih ucena, kao u slučaju sa ranijim hakerskim napadima na Republički geodetski zavod (RGZ) ili Elektroprivredu Srbije, isključili kompletan mrežni pristup Data centru - piše Danas.rs.

„U pitanju je preventivna mera zbog povećanog rizika od malcioznih aktivnosti u okviru celokupne pravosudne infrastrukture koja povezuje sve pravosudne i državne sisteme. Nakon ponovnog podizanja i stabilizacije sistema, svi korisnici će blagovremeno biti obavešteni o nastavku rada“, poručili su.

Ministarstvo pravde ukazalo je i da je ovo očigledan napad na pravosuđe Srbije i izrazilo je zabrinutost da „maliciozni napadi na pravosudne baze podataka mogu biti povezani sa trenutnom političkom situacijom u državi i oblicima hibridnog rata“.

Ministarstvo je potom 28. jula izdalo novo saopštenje u kom navode da su u toku aktivnosti na postepenom vraćanju sistema u pun radni režim.

„Planirana je i implementacija novih centralizovanih bezbednosnih rešenja, kao i obnova hardverske infrastrukture. Molimo sve građane Republike Srbije, pravosudne organe, kao i javne beležnike i javne izvršitelje za razumevanje, saradnju i strpljenje u narednom periodu“, naveli su.

Iz Ministarstva očekuju da sistem u potpunosti profunkcioniše ovih dana, ali tvrde da bi bilo nezahvalno i neozbiljno odrediti tačan datum.

Zbog ovih mera, javni beležnici i javni izvršitelji nisu u mogućnosti da koriste povezane elektronske sisteme, s obzirom da su i oni sastavni deo pravosudne infrastrukture.

Iz Ministarstva upozoravaju da posledice ovakvih napada mogu uključivati gubitak poverljivih i ličnih podataka, prekid rada pravosudnih organa, blokadu komunikacije sa drugim institucijama, finansijsku i pravnu štetu, napuštanje poverenja građana u institucije pravde.

O ovom problemu oglasio se i RGZ koji je saopštio da je usled zastoja u funkcionisanju Pravosudnog informacionog sistema Ministarstva pravde obustavljen prijem predmeta koji se dostavljaju RGZ-u putem tog sistema.

„Ova situacija se odnosi na predmete koje šalju javni beležnici, sudovi i javni izvršitelji, a koje RGZ prima elektronskim putem“, pojasnili su.

Izvršni sekretar Sindikata „Nezavisnost“ RGZ-a Nebojša Pejčinović za Danas pojašnjava kako katastar delimično funkcioniše.

„Katastar trenutno funkcioniše tako što obavlja sve predmete koji dolaze preko eŠaltera, koji nije povezan sa tim sistemom koji je u problemu. To znači da su advokati i privatne geodetske organizacije nesmetano radile sve ovo vreme i katastar po tim predmetima postupa“, objašnjava on.

Pejčinović navodi da je upitno da li je sve bilo sinhronizovano kada je došlo do kolapsa u Ministarstvu pravde.

„Da li su notari prekinuli sa overama ugovora u tom trenutku, mi ne možemo da sudimo. Moguće je bilo, teoretski, da je, kada je stao sistem, rađena predaja ugovora o nekim nepokretnostima preko adovkata, a da notari nisu mogli da imaju uvid u to“, ukazuje on.

Kako pojašnjava, pored notara i izvršitelja blokirane su i agencije za nekretnine.

„Međutim, nemamo informacije od relevantnih predstavnika Ministarstva pravde, a tamo se nalazi puno toga – prvobranilaštvo, tužilaštvo, izvršenje krivičnih sankcija, uprava za oduzetu imovinu i svašta još“, upozorava on.

Naš sagovornik naglašava da su njihova nezvanična saznanja „da su veoma loše prognoze i da se predlaže kupovina novog softvera“.

„Nama u RGZ-u ovo sve lični na onu sitauciju iz 2022. kada je katastar, odnosno ceo sistem RGZ-a bio srušen. Situacije su slične, jer je i tada bilo bez ikakve najave, sa lošom komunikacijom od strane samog Ministarstva ili RGZ-a u tom trenutku, gde se nije izašlo sa konkretnim stvarima. Mi ni danas nismo dobili zvanično objašnjenje, odnosno stav Odeljenja za visokotehnološki kriminal pri tužilaštvu šta se dogodilo“, podseća Pejčinović.

Kako dodaje, oni su i tada, ali i sada sumnjaju da se radi o veoma lošoj i neprofesionalnoj IT zaštiti, kojom je ceo program bio obuhvaćen.

Koliko su podaci u državnim sistemima sigurni?

Advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić za Danas navodi da je problem kod ovakvih i sličnih situacija izrazita netransparentnost.

To je, kako dodaje, glavna karakteristika aktuelne vlasti.

„Do koliko-toliko tačne, ali retko kad potpune slike o takvim kriznim događajima, dolazi se tek nakon pritisaka opšte i stručne javnosti i medija“, podseća on.

Kako ukazuje, vlast se uvek prvo ponaša kao da problem uopšte ne postoji.

„Nakon toga ga negira, pa kad ga prizna umanjuje dimenzije njegovog značaja i posledica, a kad ga konačno pre ili kasnije otkloni, predstavlja to kao svoj veliki uspeh“, objašnjava Šabić.

On kao primer, podseća na napad hakera na baze podataka RGZ pre nekoliko godina.

„Tada je jedina reakcija vlasti na napad, koji je prethodno skrivala od javnosti, bilo obustavljanje funkcionisanja celog sistema, sa neizmernom štetom po korisnike. Naknadno je ponovno stavljanje sistema u rad predstavljeno kao veliki uspeh, bez ikakve analize objektivnih ili subjektivnih slabosti i propusta u okviru sistema“, ukazuje Šabić.

Zbog toga, prema njegovim rečima, građani imaju razloga da budu zabrinuti za svoje podatke koji su u posedu državnih organa, u njihovim bazama podataka.

„I to i zbog mogućih hakerskih napada, ali i zbog moguće zloupotrebe tih podataka od strane vlasti“, upozorava naš sagovornik.

Šabić objašnjava i razloge za sumnju.

„Prvo je to što državna administracija, koja se puni kadrovima biranim po stranačkim, a ne stručnim kriterijumima, neizbežno postaje inferiorna, nedovoljno sposobna da se suprotstavi sve suptilnijim hakerskim aktivnostima. A drugo jer je naša aktuelna vlast već u više navrata potvrdila beskrupuloznu spremnost da u svoje dnevnopolitičke svrhe zlonamerno manipuliše ličnim podacima građana, uključujući i one najdelikatnije“, pojašnjava on.

Šabić se osvrnuo i na obaveštenje Ministarstva pravde.

„U vezi sa konkretnim problemom, evidentno je da u skladu sa manirom o kom sam govorio, ni posle saopštenja Ministarstva pravde – opširnog, ali ispraznog i punog fraza, naša javnost ne zna šta se zapravo dešava sa sistemom. A jedino što se pouzdano može reći je da ima pravo da zna“, zaključuje on.

Nepoštovanje upozorenja i zanemarivanje crvene zastavice istaknute na plažama svake godine neke kupače košta života.

Zastavice na plažama nisu slučajno istaknute i svaka boja nosi određeno upozorenje. U nastavku donosimo vodič kroz „paletu“ boja zastavica koje mogu da vas dočekaju na kupanju uz objašnjenje šta svaka od njih znači, piše Nova.rs.

Plava zastavica – čistoća i ekološki standardi

„Plava zastavica“ je međunarodno priznati simbol čistoće, sigurnosti i kvaliteta, ukazuje na to da se plaža redovno kontroliše i da su ispunjeni strogi kriterijumi. Dodeljuje je na godišnjem nivou međunarodna organizacija Foundation for Environmental Education (FEE), a koristi se kao oznaka da plaža (ili marina) ispunjava visoke ekološke i sigurnosne standarde.

Zelena zastavica – Bezbedni uslovi za kupanje

Zelena zastavica na plaži obično znači da je voda mirna, sa minimalnim talasima i strujama, da su uslovi savršeni i bezbedno je za kupanje. Nije obavezno isticanje. Naravno, čak i tada je preporučljivo da budete oprezni, posebno ako niste naročito dobar plivač.

Žuta zastavica – Umeren rizik

Žuta zastavica se postavlja kada postoji umeren rizik, kad su vremenski uslovi izazovni za plivače (ne odmah i opasni) – obično zbog jačeg vetra i većih talasa. Na nekim plažama mogu biti postavljene i dve žute zastavice kako bi se dodatno naglasilo da je čitava plaža pod umerenim rizikom.

Mogući su:

veći talasi,
slabije morske struje,
pojačan vetar,
smanjena vidljivost.

U slučaju kad je istaknuta žuta zastavica, preporuke su sledeće:

iskusni plivači da budu oprezni pri ulasku u vodu – plivajte bliže obali i izbegavajte daleko odvajanje od drugih plivača;

deca i slabiji plivači najbolje je da ostanu van vode, jer uslovi mogu biti preteški;

pratite uputstva spasilaca ako su prisutni, obavezno slušajte njihove savete i obratite pažnju na dodatna upozorenja.

Narandžasta zastavica – Opasnost od vetra

Narandžasta zastavica signalizira umerenu opasnost, uglavnom od vetra koji duva od obale ka pučini. Tad nastaju i talasi koji imaju smer od obale ka pučini, vetar i povezane struje mogu brzo odneti dušeke na pučinu i izazvati opasne situacije. Zato je zabranjeno koristiti rekvizite na naduvavanje.

Crvena zastavica – Visoka opasnost

Crvena zastavica, to već svi znaju, označava ozbiljnu opasnost i tad je ulazak u vodu zabranjen. Obično su u pitanju visoki talasi i/ili vrlo jake struje, uslovi koji mogu da budu izuzetno opasni i fatalni čak i za iskusne plivače. Čak i ako vam more deluje mirno, nemojte misliti da je slučajno postavljena – možda su struje nepredvidive, možda stiže oluja…

Razlozi za postavljanje crvene zastavice mogu uključivati:

jake morske struje;
visoke talase – preko 1,5 m;
promene u vremenskim uslovima.
Dve crvene zastavice – Ulazak u vodu strogo zabranjen
Dve crvene zastavice na plaži znak su za najviši nivo opasnosti u moru i potpunu zabranu kupanja zbog ekstremno opasnih uslova, kao što su:

vrlo jake struje,
olujni vetar,
velika pretnja od povreda,
loša vidljivost,
zagađena voda.
Ulazak u vodu u ovim uslovima može biti životno ugrožavajući i u mnogim zemljama čak podložan kaznama.

Ljubičasta zastavica – Opasne morske životinje
Ljubičasta zastavica upozorava na prisustvo opasnih morskih životinja, kao što su:

meduze,
raže,
ježevi,
morski psi (u retkim slučajevima).
thumbnail
Najfotografisanija plaža na svetu: Našla se u nekoliko filmova i u brojnim reklamama
Lifestyle
|
21. jul
thumbnail
Najlepša plaža Evrope za 2025. nalazi se na Halkidikiju, ali ovo poluostrvo krije još bisera
Lifestyle
|
22. jun
Ponekad je na zastavici i nacrtano biće zbog kojeg je upozorenje na snazi, da bi kupači znali „s čim imaju posla“. Kupanje se ne savetuje dok zastavica ne bude uklonjena i more ponovo proglasi bezbednim.

Braon zastavica – Zagađena voda

Braon zastavica se ređe viđa, ali u nekim zemljama se koristi i ima dosta jasno značenje – upozorava na zagađenje vode.

To može biti posledica:

jakih kiša,
izlivanja kanalizacije,
algi,
drugih hemijskih/bioloških zagađenja.
Kupanje se ne preporučuje jer može predstavljati rizik po zdravlje (infekcije kože, očiju, digestivnog sistema…).

Crno-bela zastavica – Zona za sportove na vodi

Zastavica na crno-bele „kockice“ obeležava prostor rezervisan za:

surfovanje,
vožnju skutera,
jedrenje,
druge sportove na vodi.

Kupanje u ovoj zoni nije dozvoljeno zbog povećanog rizika od sudara sa sportskim rekvizitima ili vozilima, ali ste pozvani na adrenalinsku vožnju.

Crna zastavica – Zatvorena plaža

Crna zastavica se koristi kada je plaža potpuno zatvorena za kupanje, i to zbog:

zagađenja vode,
vremenskih nepogoda,
nesreće u vodi,
drugih vanrednih situacija.

Tokom ovakvih upozorenja, boravak u vodi nije dozvoljen ni u plitkom delu.

Žuta zastavica sa crnim krugom – Zabranjena upotreba dasaka, dušeka i rekvizita
Žuta zastavica sa crnom tufnom u sredini znači da je plivanje dozvoljeno, ali je upotreba plutajućih predmeta, dasaka, dušeka, gumenih rekvizita i SUP-ova zabranjena. Ova zastavica se često koristi kad: ima mnogo kupača (da bi se sprečili sudari s rekvizitima) ili kad vremenski uslovi nisu pogodni – kad zbog vetra, talasa ili struja postoji povećan rizik da se rekviziti brzo udalje od obale, što može ugroziti bezbednost kupača.

Crvena i žuta zastavica – Zona pod nadzorom spasilaca

Zastavica koja je vertikalno podeljena na crvenu i žutu označava zvanično obeleženu i nadgledanu zonu za kupanje, uz prisustvo spasilaca koji aktivno čuvaju bezbednost u tom delu plaže. Postavlja se na početku i na kraju bezbedne zone – obično ih ima dve, postavljene s razmakom, i između njih je najsigurnije za kupanje. Van te zone kupači su van nadzora, pa spasioci ne mogu garantovati sigurnost.

Nova studija objavljena u časopisu Journal of Archaeological Science dodatno rasvetljava veliku misteriju Stounhendža.

Smešten na okrugu Viltšir, ovaj praistorijski spomenik sadrži kamen koji zbunjuje naučnike, takozvani „Newall kamen“. Do sada se vodila debata da li je taj kamen tamo dospeo zahvaljujući glečerima iz Velsa ili su ga ljudi preneli pre 5.000 godina, prenosi Nova.

Profesor Ričard Bevins sa Univerziteta Aberistvit i njegov tim nedavno su uporedili ovaj kamen sa uzorcima stena sa lokaliteta u Velsu. Koristeći mikroskopsku i geohemijsku tehnologiju, ustanovili su da nema dokaza koji bi podržali teoriju da je reč o glečerskom nanosu.

Naprotiv, kamen pokazuje iste karakteristike kao stene sa lokaliteta Craig Rhos–y–Felin, što ukazuje na to da su ljudi preneli deo budućeg spomenika više od 200 kilometara do Viltšira.

Hemijska analiza pokazala je da kamen i drugi fragmenti sa Stounhendža imaju identične količine torijuma i cirkonijuma kao stene sa tog lokaliteta u Velsu.

Naučnici su u izveštaju naveli da je kamen folijirani riolit, a njegova površina bogata je kalcijum-karbonatom, što dodatno ukazuje na ljudsku aktivnost. Da je kamen zaista dopremljen glečerima, slični primerci bi bili razbacani širom regiona Stounhendža – što nije slučaj.

Još jedan zakopani kamen sa lokaliteta, poznat kao Kamen 32d, bio je predmet istraživanja. Pre ovih otkrića, verovalo se da je reč o kamenčugom doleritu, ali se ispostavilo da je i on, baš kao Newall kamen, folijirani riolit.

„Jedan od fascinantnih aspekata Stounhendža jeste to što mnogi njegovi megaliti, za razliku od velikih, lokalnih sarsena, potiču iz Velsa, više od 200 kilometara udaljenog,“ navodi istraživačka grupa.

„Većina arheologa smatra da su neolitski ljudi izveli to neverovatno dostignuće, prenoseći blokove teške i do 3,5 tone. Međutim, postoji i suprotno mišljenje, da ljudski trud nije bio uključen.“

Zagovornik teorije o glečerima je dr Brajan Džon, koji je tvrdio da je:

„Kamen smanjen i znatno izmenjen tokom glečerskog transporta, veći deo vremena proveo je na dnu glečera. Na kraju je ostavljen negde na ili blizu Solsberijskog polja.“

Ipak, najnovija istraživanja ukazuju da su te osobine rezultat vremenskih uslova, a ne glečerskog uticaja.

„Predstavljati to kao činjenicu, umesto kao hipotezu, neiskreno je“, naveli su autori studije o radu dr Džona.

„Sama prisutnost Stounhendža je dokaz da su neolitski ljudi pomerali kamenje teško i do 40 tona.

Osim ako se ne tvrdi da su svi ti kameni blokovi već ležali na mestima gde su kasnije podignuti, jasno je da su morali biti preneseni.

Ako su mogli da pomere kamen nekoliko desetina metara, mogli su ga pomeriti i stotinama kilometara. Možda nije bilo lako, ali je bilo izvodljivo. Prenos plavog kamenja od 2–3 tone bio bi znatno lakši nego sarsena.“

„Nema direktnih dokaza o tome kako su to izveli, ali poznato je da su savremeni pripadnici starosedelačkih naroda prenosili ogromno kamenje koristeći konopce, drvene sanke i klizne puteve, tehnologije koje su bile dostupne i u neolitu.“