Sombor.info

Radovi na izgradnji biciklističke staze koja se prostire od ugla Batinske ulice i XII vojvođanske udarne brigade do Pingvinske ulice na bezdanskim salašima, privode se kraju.

Radovi su u završnoj fazi, nakon čega sledi postavljanje horizontalne i vertikalne saobraćajne signalizacije.

Paralelno se izvodi i rekonstrukcija pešačke staze u Karađorđevoj ulici, u dužini od 240 metara i širini od oko dva metra, čime će biti dodatno unapređena saobraćajna infrastruktura u ovom delu grada - piše Dnevnik.

Izložba Muzeja Republike Srpske iz Banja Luke o Zmijanjskom vezu otvara se u utorak, 16. juna u 19. časova u Gradskom muzeju Sombor.

Izložba Zmijanjski vez — svetsko nematerijalno nasleđe prezentuje prvi element iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine koji je upisan na UNESКO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva 2014. godine. Autor izložbe je Danijela Đukanović, muzejski savetnik etnolog.

Izvorna oblast u kojoj je nastao i razvijao se Zmijanjski vez je etnogeografska oblast Zmijanje. Zmijanje je regija smeštena u severozapadnom delu Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine. Oblast je naseljena pravoslavnim stanovništvom. Spominje se u pisanim izvorima od prve polovine 16. veka. Zmijanjski vez je zasigurno jedan od najspecifičnijih i najkarakterističnijih vezova sa prostora Bosne i Hercegovine. Specifičnost ovog veza se ogleda u tome što je bogatstvo ornamenata, tehnika izrade i kolorita jedinstvena i posebna u odnosu na druge vezove u Bosni i Hercegovini. Po svojoj specifičnosti Zmijanjski vez se izdvaja ne samo u odnosu na susedne oblasti već i na sami centralni i zapadni Balkan. Specifičnost Zmijanjskog veza manifestuje se u usklađenosti, harmoniji i stilskoj perfekciji geometrijskih ornamenata ukomponovanih sa tamnoplavim, odnosno čivitli koloritom.

Za razliku od drugih krajeva Bosne i Hercegovine gde je vez predstavljen u četiri ili dve boje, na Zmijanju je prikazan u tamnoplavoj boji. Specifičnost i posebnost kolorita i ornamentalnih kompozicija u Zmijanjskom vezu uočio je krajem 19. veka i Vladislav Skarić koji ističe da ornamentalnog bogatstva nema više nigde u Bosni i Hercegovini. Detaljno istraživanje i posebnost Zmijanjskog veza objasnila je i obradila Bratislava Vladić Кrstić u svome radu Tekstilna radinost na Zmijanju. Zmijanjskim vezom bavili su se i drugi istraživači koji su se pre svega bavili izučavanjem zmijanjske narodne nošnje od Milana Кaranovića 1926. godine do savremenih istraživača.

Zmijanjskim vezom prikazana je umetnička kreativnost, unutrašnja simbolička kreativnost i osećajnost koju je vekovima posedovala krajiška žena u svome temperamentu i duhu. Ona je vezom izražavala svoje emocije osećanja i unutrašnje stanje duha. Specifičnost Zmijanjskog veza se ogleda u tome što su bogatstvo ornamenata, tehnika izrade i kolorita jedinstveni i posebni u odnosu na druge vezove u Bosni i Hercegovini. Po svojim specifičnostima Zmijanjski vez se izdvaja, ne samo u odnosu na susedne oblasti, već i na sami centralni i zapadni Balkan. Složene ornamentalne kompozicije Zmijanjskog veza specifične su po tome što u vremenskom periodu od sredine 19. veka pa do danas nisu pojednostavljivane u jednostavnije ornamentalne kompozicije u izradi. Materijal na kojem je prikazano umeće izrade Zmijanjskog veza doživljavao je transformaciju, ali je vez i dalje zadržavao svoje autentične specifičnosti. Prvo se vezlo na konopljinim i lanenim platnima, zatim na pamučnim, a danas se ovaj vez prezentuje i na savremenim industrijskim tkaninama. Žene sa Zmijanja su u izradi odeće upotrebljavale konopljino i laneno platno koje su ukrašavale tamnoplavim — čivitnim vezom.

Na izložbi su predstavljeni eksponati iz Muzeja Republike Srpske izrađeni krajem 19. i početkom 20 veka. Pored muzejskih predmeta na izložbi su predstavljeni predmeti Udruženja koji danas rade Zmijanjski vez, zbog kojeg je on i upisan na Unesko listu svetskog nasleđa.

Pored predmeta na izložbi je predstavljeno i 20 rol–apova sa fotografijama primene Zmijanjskog veza, dokumentarni film u trajanju od 13 minuta, kao i interaktivna radionica Zmijanjskog veza.

U subotu, 13. juna 2026. godine, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se Javni čas polaznika Studija klasičnog baleta, s početkom u 15.00 časova.

U uvodnom meču poslednjeg kola Područne fudbalske lige Sombor ekipa Ravangrada gostovala je u Baču gde je odmerila snage sa ekipom domaćem Mladosti. Gosti su opravdali ulogu favorita i sezonu su zaključili na najbolji mogući način. Somborci su poveli u 34. minutu meča pogotkom Mihajla Lakića. To je ujedno bio i rezultat prvom dela meča. U šestom minutu nastavka Veljko Sladojević je duplirao vođstvo ekipe sa Gradskog stadiona, da bi samo pet minuta kasnije Lakić svojim drugim golom na meču povisio na 0:3. Do kraja susreta domaćin je uspeo da ublaži poraz golovima Filipa Ćulibrka (74) i Miloša Bundala (79). Sastav Ravangrada 2018 prenoćiće na sedmoj poziciji, a da li će tu i ostali zavisi od rezultata preostalih mečeva poslednjeg kola. Sastaju se: BSK – Krivanj, Radnički – Krila Krajine, Crvenka – Slavija, Žak – ČSK, Rusin – Kordun, Dinamo 1923 – Lipar, Borac 46 – Polet (S). Sve utakmice počinju u 18 časova - piše somborsport.org.

U periodu od 15. do 30. juna, preduzeće „Oris”d.o.o. Sombor i „Ciklonizacija” AD sprovešće tretmane suzbijanja odraslih komaraca iz vazduha i sa zemlje.

Tretman iz vazduha biće sproveden na području grada Sombora i zaštitne zone oko naseljenih mesta u priobalju Dunava, dok će tretmanom sa zemlje biti obuhvaćena sva naseljena mesta grada i sam grad.

Tretmani će se sprovoditi u danima sa povoljnom meteorološkom situacijom.

Iz vazduha, tretman će biti sproveden preparatom na bazi aktivne materije lambda-cihalotrin, dok će se tretman sa zemlje sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije deltametrin.

Upozoravaju se pčelari da su preparati štetni za pčele, te da košnice zatvore ili udalje najmanje pet kilometara od mesta tretiranja.

Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na Fejsbuk i internet stranici preduzeća „Oris“ d.o.o. Sombor, gde se mogu pratiti najave i precizni termini radova.

Dostupan telefon za sva pitanja je: 025/515 50 55.

Štab za vanredne situacije grada Sombora obaveštava građane Sombora i naseljenih mesta da će se u sredu, 10. juna u 12 časova, izvršiti aktiviranje sirena za uzbunjivanje u cilju provere sistema za uzbunjivanje.

Sirene na teritoriji grada Sombora i svih naseljenih mesta biće aktivirane emitovanjem signala jednoličnog tona u trajanju od 60 sekundi (znak „PRESTANAК OPASNOSTI“).

Obaveštenje se izdaje radi blagovremenog informisanja građana da nema opasnosti niti razloga za uznemirenje u navedenim terminima aktiviranja sirena.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. jun

Kada neko prvi put krene da istražuje dodatke ishrani, vrlo brzo shvati da izbor nije nimalo mali i da tržište nudi ogroman broj proizvoda za različite potrebe i ciljeve. Upravo zato je važno da pre kupovine razumete kako da povežete svoj cilj sa pravim suplementom i gde se u celoj priči uklapa protein kao jedan od najčešće korišćenih dodataka ishrani.

Zašto suplement ne treba birati nasumično

Jedna od najčešćih grešaka jeste kupovina suplementa samo zato što je popularan, zato što ga neko preporučuje ili zato što deluje kao brzo rešenje. Međutim, suplement koji odgovara jednoj osobi ne mora nužno biti dobar izbor za nekog drugog.

Sve zavisi od toga šta pokušavate da postignete. Neko želi povećanje mišićne mase, neko želi bolju definiciju i kontrolu ishrane, a nekome je najvažniji oporavak i lakše podnošenje treninga. Zbog toga izbor ne treba da se zasniva samo na nazivu proizvoda, već na tome koju funkciju taj suplement ima u vašoj rutini.

Dobar izbor je onaj koji podržava vaš cilj, uklapa se u vašu ishranu i ima realnu svrhu u svakodnevici. Sve ostalo je često nepotreban trošak.

Prvi korak je da jasno definišete cilj

Pre nego što uopšte počnete da gledate proizvode, potrebno je da sebi postavite jedno jednostavno pitanje: šta tačno želim da postignem? Ako nemate jasan cilj, lako ćete kupiti nešto što vam zapravo ne treba.

Ako vam je cilj dobijanje mase, logika izbora biće drugačija nego kod osobe koja želi da smanji procenat telesne masti i zadrži mišićnu masu. Ako vam je prioritet oporavak, opet ćete gledati drugačije stvari nego neko ko traži dodatnu energiju za trening.

Zato suplementaciju uvek treba posmatrati kao podršku tačno određenom cilju, a ne kao nasumično dodavanje proizvoda u rutinu. Kada znate šta želite, mnogo je lakše da napravite pametan izbor.

Suplementi za povećanje mišićne mase

Kada je cilj povećanje mase, najvažnije je da unosite dovoljno kalorija, proteina i da trening ima dovoljno stimulusa za rast. U tom procesu suplementi mogu pomoći, ali ne mogu zameniti adekvatnu ishranu.

Najčešći izbor za ovaj cilj su proteinski suplementi, jer pomažu da lakše dostignete potreban dnevni unos proteina. To je posebno korisno ljudima koji teško unose dovoljno proteina kroz regularne obroke. Pored toga, kreatin je često vrlo logičan dodatak kada je cilj masa, jer može doprineti boljem trening performansu, snazi i napretku kroz vreme.

Kod nekih osoba i gejner može imati smisla, ali uglavnom onda kada zaista imaju problem da kroz običnu ishranu unesu dovoljno kalorija. Ipak, ni tada ne treba automatski posezati za njim bez razmišljanja. Ako kalorije možete da unesete kroz kvalitetne obroke, to često može biti bolja osnova.

Suplementi kada je cilj definicija

Kod definicije ljudi često pomisle da im je potreban veliki broj proizvoda, ali osnova je i dalje jednostavna: kalorijski deficit, dovoljno proteina i dobar plan treninga. Tu suplementi mogu pomoći, ali ne rešavaju problem sami od sebe.

Kada je cilj definicija, proteinski suplement može biti posebno koristan zato što olakšava unos proteina bez suvišnih kalorija. To pomaže da očuvate mišićnu masu dok pokušavate da smanjite telesnu mast. U toj fazi mnogi biraju praktične proteinske šejkove, proteinske užine ili proizvode koji se lako uklapaju u kontrolisan plan ishrane.

Neki posežu i za termogenim suplementima ili proizvodima za “sagorevanje masti”, ali tu treba biti posebno oprezan. U velikom broju slučajeva njihov efekat je znatno manji nego što marketing obećava. Mnogo je važnije da rešite ishranu, san i aktivnost nego da očekujete da će jedan proizvod napraviti ključnu razliku.

Suplementi kada vam je najvažniji oporavak

Oporavak je često potcenjen, iako upravo on pravi veliku razliku u tome koliko kvalitetno možete da trenirate iz nedelje u nedelju. Ako je vaš fokus na boljem oporavku, tada suplement treba da podrži obnovu energije, mišića i opšte spremnosti za sledeći trening.

Protein i ovde ima važnu ulogu, jer doprinosi oporavku mišića nakon fizičke aktivnosti. Za mnoge osobe proteinski šejk posle treninga jeste praktično rešenje kada ne mogu odmah da pojedu konkretan obrok. Kreatin takođe može imati smisla, jer ne pomaže samo kod snage i mase, već i kod kvaliteta rada i oporavka između treninga.

Kod nekih ljudi i elektroliti mogu biti korisni, posebno ako treniraju intenzivno, puno se znoje ili imaju duže i zahtevnije aktivnosti. Međutim, i ovde je važno da ne preterujete sa brojem proizvoda. Oporavak najviše zavisi od sna, ishrane, hidracije i pametno raspoređenog treninga.

Kako da znate da li vam je suplement uopšte potreban

Ovo je pitanje koje mnogi preskoče. Pre kupovine treba da procenite da li suplement rešava konkretan problem ili ga kupujete zato što deluje korisno u teoriji. Ako kroz redovnu ishranu već unosite dovoljno proteina, možda vam proteinski prah nije prioritet. Ako vam je trening neredovan, kreatin verovatno nije prva stvar na koju treba da se fokusirate.

Suplement ima smisla onda kada dopunjuje ono što vam realno nedostaje. To može biti praktičnost, lakši unos proteina, podrška trening performansu ili jednostavnija organizacija obroka. Ako toga nema, proizvod lako postaje nepotreban trošak.

Drugim rečima, suplementacija treba da prati stvarnu potrebu, a ne trend. To je najjednostavniji način da izbegnete gomilanje proizvoda koji vam zapravo ne donose korist.

Najčešće greške pri izboru suplementa

Jedna od najčešćih grešaka jeste da ljudi biraju proizvod pre nego što srede osnovu. Ako nemate dobru ishranu, dovoljno sna i jasan trening plan, suplement neće rešiti suštinski problem. Druga česta greška je oslanjanje na reklame i zvučne nazive umesto na sastav i funkciju proizvoda.

Treća greška je kupovina više suplemenata odjednom bez realne potrebe. Početnici posebno često misle da im treba kompletna “stack” rutina, iako bi im u praksi možda najviše koristio samo jedan ili dva pažljivo izabrana proizvoda.

Takođe, mnogi ne prilagode suplement cilju. Nije isto birati dodatak za masu, definiciju i oporavak. Kada se to zanemari, lako dolazi do razočaranja jer proizvod ne daje ono što se od njega očekivalo.

Kako da pojednostavite izbor

Najjednostavniji pristup jeste da krenete od osnove. Prvo definišite cilj. Zatim pogledajte šta vam realno nedostaje u ishrani i rutini. Tek onda birajte suplement koji ima jasnu svrhu.

Ako vam je cilj masa, fokusirajte se na unos proteina, kalorija i eventualno kreatin. Ako vam je cilj definicija, gledajte kako da održite visok unos proteina uz kontrolisane kalorije. Ako vam je najvažniji oporavak, birajte ono što vam olakšava oporavak nakon treninga i podržava kontinuitet.

Ovakav pristup je mnogo korisniji od nasumičnog isprobavanja proizvoda. Kada razumete zašto nešto uzimate, veća je verovatnoća da ćete od toga imati stvarnu korist.

Zaključak

Izbor suplementa nema smisla bez jasnog cilja. Masa, definicija i oporavak traže različit pristup, pa zato i suplementacija mora da bude prilagođena onome što želite da postignete. Nije poenta da kupite što više proizvoda, već da izaberete ono što zaista podržava vašu rutinu.

Kada tako posmatrate stvari, suplement postaje praktičan alat, a ne obećanje brzog rezultata. Najbolji izbor je onaj koji ima jasnu svrhu, uklapa se u vašu ishranu i pomaže vam da lakše budete dosledni. Upravo u tome je razlika između pametne suplementacije i nepotrebnog troška.

Brak više nije životni cilj kao nekada. Sve više ljudi bira da ostane samo, odlaže ozbiljne veze ili svesno odlučuje da nikada ne stane pred matičara. Da li je razlog sve češće razočaranje u ljubav, strah od povređivanja ili se jednostavno menja način na koji gledamo život, slobodu i sreću?

Nekada je život imao gotovo unapred ispisan scenario. Završiti školu, pronaći posao, zaljubiti se, venčati se, dobiti decu. To je bio put kojim je išla većina ljudi i retko ko ga je dovodio u pitanje.

Danas je slika potpuno drugačija.

Sve više ljudi ulazi u četrdesete bez braka. Mnogi žive sami, ne žele zajednički život sa partnerom ili smatraju da papir ne može da garantuje ljubav. Istovremeno, broj razvoda raste, a sve je više onih koji otvoreno govore da više ne veruju u koncept „ljubavi za ceo život“.

Postavlja se pitanje: da li smo zaista izgubili veru u ljubav ili smo samo počeli drugačije da je doživljavamo?

Generacija koja je gledala kako brakovi pucaju

Današnji tridesetogodišnjaci i četrdesetogodišnjaci odrasli su u vremenu kada su razvodi postali svakodnevica. Mnogi su odrastali uz roditelje koji su se svađali, rastajali ili ostajali zajedno samo zbog dece. Takva iskustva ostavljaju trag - piše Direktno.

Kada dete godinama posmatra nesrećan brak, sasvim je prirodno da kasnije bude opreznije prema ideji zajedničkog života. Mnogi danas ne žele da ponove greške svojih roditelja. Radije biraju samoću nego odnos u kojem će izgubiti mir.

Sloboda je postala važnija od društvenih očekivanja
Pre nekoliko decenija neoženjen muškarac ili neudata žena nakon određene životne dobi često su bili predmet komentara okoline.

Danas se stvari menjaju.

Žena koja nema decu sa četrdeset godina više nije društveni izuzetak. Muškarac koji živi sam ne smatra se neuspešnim. Ljudi sve češće grade identitet kroz karijeru, hobije, putovanja i lična iskustva, a ne samo kroz porodicu.

Sloboda je postala jedna od najvažnijih vrednosti savremenog čoveka. Mnogi otvoreno priznaju da ne žele da prave kompromise koje ozbiljna veza ili brak podrazumevaju.

Tehnologija nas je povezala, ali i udaljila

Paradoks današnjeg vremena je što nikada nije bilo lakše upoznati nekoga, a nikada teže izgraditi trajan odnos.

Društvene mreže i aplikacije za upoznavanje stvorile su osećaj da uvek postoji neko bolji, zanimljiviji ili privlačniji. Zbog toga mnogi ostaju zarobljeni u beskrajnoj potrazi za idealnim partnerom.

Kada se pojavi prvi problem, umesto razgovora i rešavanja konflikta, lakše je preći na sledeći odnos. Stručnjaci već godinama upozoravaju da kultura brzog zadovoljstva polako menja i način na koji doživljavamo ljubav.

Ljudi su emotivno umorniji nego ranije

Savremeni život nosi mnogo pritisaka.

Posao, računi, nesigurna budućnost, stres i ubrzan tempo ostavljaju malo prostora za negovanje odnosa. Mnogi priznaju da su jednostavno umorni.

Posle nekoliko teških veza, prevara, razočaranja ili neuspelih brakova, neki ljudi odlučuju da više ne žele da prolaze kroz isti emotivni proces. Ne zato što ne žele ljubav, već zato što više ne žele bol.

Brak više nije jedini dokaz ljubavi

Jedna od najvećih promena dogodila se upravo u načinu na koji ljudi posmatraju brak.

Nekada je on bio gotovo obavezna stanica u životu. Danas mnogi smatraju da je kvalitet odnosa važniji od formalnog papira.

Postoje parovi koji decenijama žive zajedno bez venčanja i smatraju da su potpuno ostvareni. Za njih ljubav nije matični broj u knjizi venčanih, već svakodnevna podrška, poštovanje i zajednički život.

Možda nismo odustali od ljubavi

Kada se pogleda površno, može se učiniti da ljudi sve manje veruju u ljubav, ali možda je istina drugačija.

Možda više ne pristajemo na odnose po svaku cenu. Možda više ne ostajemo tamo gde nema poštovanja. Možda više ne želimo da budemo zajedno samo zato što to društvo očekuje.

Savremeni čovek nije nužno odustao od ljubavi. Odustao je od ideje da mora da živi po pravilima koja su važila za generacije pre njega.

I upravo zato današnje veze, kada uspeju, često nastaju iz slobodnog izbora, a ne iz društvene obaveze, a možda je upravo u tome njihova najveća vrednost.

Više od 60.000 najsiromašnijih građanki i građana ostalo je bez novčane socijalne pomoći u prve četiri godine primene spornog Zakona o socijalnoj karti, koji se oslanja na javnosti nepoznat algoritam za odlučivanje o pravima iz oblasti socijalne zaštite. Pored toga, samo u poslednjih godinu dana je 2,7 hiljada ljudi ostalo bez prava na novčanu socijalnu pomoć, pokazuju podaci do kojih je došla organizacija Inicijativa A11.

Naime, kao i svake godine, sa ciljem praćenja efekata Socijalne karte, Inicijativa A 11 tražila je od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja novi presek podataka iz registra Socijalna karta - piše Nova ekonomija.

Podaci pokazuju da je u periodu od samo godinu dana – od 1. marta 2025. do 1. marta 2025. godine, dana tačno 2.756 ljudi ostalo bez prava na novčanu socijalnu pomoć.

„Može se zaključiti da, u proseku, svakoga dana sedmoro ljudi ostane bez prava na socijalnu pomoć. Dok je protekle godine pravo na novčanu socijalnu pomoć ostvarivalo 152.982 ranjivih građanki i građana, ove godine je na evidenciji 150.226 pojedinaca“, navela je Inicijativa u saopštenju.

Kako su naveli, resorno ministarstvo kao i prethodnih godina ne može da dokaže da je Socijalna karta doprinela uključivanju siromašnih u sistem podrške. Osim isključivanja postojećih korisnika iz socijalne zaštite, ona postaje sve nedostupnija novim korisnicima, „čineći nizak obuhvat ovog prava još nižim“.

Inicijativa A 11 naglašava da je ova informacija naročito zabrinjavajuća budući da je jedan od (ranije najavljenih) ciljeva uvođenja izuzetno skupog, netransparentnog registra Socijalna karta – pravična raspodela novca iz budžeta za socijalnu zaštitu.

Prema mišljenju Ministarstva za rad, „podnošenje zahteva (za novčanu socijalnu pomoć) je pravo i individualna stvar građana“, iako iz Inicijative tvrde da situacija na terenu pokazuje da materijalno ugroženi nemaju jasan pristup informacijama o svojim pravima, naročito u uslovima u kojima je njihov kontakt sa socijalnim radnicima i radnicama dodatno smanjen.

„Naime, uključivanje Socijalne karte kao zvaničnog informacionog sistema na koji se oslanjaju centri za socijalni rad onemogućilo je mnoge socijalne radnice i radnike da se direktno posvete ranjivim porodicama, pojedincima i njihovim potrebama – umesto njih, to radi algoritam“, podsećaju iz organizacije.

Kako objašnjavaju socijalni radnici i radnice, sistem im ne omogućava da pravovremeno i direktno ispitaju činjenice iz slučaja korisnika sistema, već im nameće odluke koje su neretko protivne interesu najsiromašnijih.

„Dodatno zabrinjava činjenica da su odluke o prestanku novčane socijalne pomoći kod više od 60.000 korisnika pravno izazvane samo 1.818 puta kroz žalbeni postupak od kada je registar implementiran u sistem socijalne zaštite. Ovaj podatak jasno govori koliko korisnici ne znaju svoja prava i nisu im lako dostupni svi pravni mehanizmi zaštite. Ukidanje prava se uz nedostatak pravne pomoći automatizuje kroz registar, a posledice snose oni kojima je podrška najneophodnija“, napominju iz Inicijative A11.

Zbog mnogobrojnih mana Socijalne karte, Inicijativa A 11 se godinama zalaže da se Zakon o socijalnoj karti povuče i sistem socijalne zaštite osnaži direktnom podrškom, jačanjem kapaciteta i boljim uslovima za rad socijalnih radnica i radnika.

Podsećaju da su još aprila 2022. godine Ustavnom sudu Srbije podneli inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti, ali se sud do današnjeg dana nije oglasio.

Istovremeno, Inciijativa A11 se zalaže i za reformu zakonodavstva koja bi omogućila pravedniji iznos novčane socijalne pomoći, koja u Srbiji iznosi oko 100 evra – preniska i apsolutno nedovoljna da ispuni svoju svrhu.

Šta su socijalne karte?

Zakon o socijalnim kartama primenjuje se od marta 2022. godine.

Socijalne karte obećane su u ekspozeu Vlade Srbije još 2017. godine, ali istine radi o ovom sistemu priča se skoro dve decenije.

Uprkos što je socijalna karta najavljivana kao put ka „pravednijem ostvarivanju socijalnih prava građana“, stručnjaci su i pre stupanja na snagu ovog zakona upozoravali na moguće nedostatke sistema – od toga da će se obrađivati velika količina podataka korisnika socijalne pomoći do toga da bi broj onih koji koriste pomoć zapravo mogao da opadne, što se zapravo i dogodilo za ove četiri godine.

Socijalna karta podrazumeva jedinstvenu i centralizovanu evidenciju, u elektronskom obliku koja sadrži tačne i ažurne podatke o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica. Na osnovu tih podataka, nadležni odlučuju o utvrđivanja činjenica neophodnih za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite, kaže Zakon koji je usvojen početkom 2021. godine.