Sombor.info

Poznat kao grad koji po broju stanovnika koji koriste bicikl kao prevozno sredstvo može da parira jednom Amsterdamu, Sombor je ipak daleko iza holandskih standarda kada se radi o putnoj infrastrukturi namenjenoj tom ekološom prevoznom sredstvu.

Mada je saobraćajno tek bleda slika svetske prestonice bicikliranja, nije ni ovaj vojvođanski grad bez staza, pa se tako ovih dana privode kraju radovi na još jednoj od njih - piše Dnevnik.

Član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Nebojša Trivunović je posetom gradilištu biciklističke staze u Karađorđevoj ulici želeo da najavi sugrađanima de se radovi na njoj privode kraju. Tako su, prema njegovim rečima, u prethodnom periodu završeni radovi na iskopu, nasipanju sloja peska i tucanika, kao i na ugradnji ivičnjaka.

Nova biciklistička staza prostiraće se u dužini od 800 metara i širini od dva metra.

–Završavaju se radovi na nanošenju dva sloja asfalta, a sledi postavljanje vertikalne i horizontalne signalizacije, čime će biti završena izgradnja još jedne biciklističke staze u Somboru. Zadovoljstvo mi je što mogu da kažem da se u ovim prolećnim danima, na više lokacija u gradu, izvode različiti radovi, u okviru kojih se osim ostalog, radi i na izgradnji biciklističke staze od ugla Batinske ulice i 12. Vojvođanske udarne brigade u dužini od oko pet i po kilometara – rekao je Trivunović, kojem su društvo u obilasku gradilišta biciklističke staze u Karađorđevoj ulici pravili i predstavnici nadzora iz ovdašnjeg Javnog komunalnog preduzeća „Prostor“ i izvođačaa radova, subotičke kompanije „Vojput“.

Trkački vikend započeo je u subotu 11.04.2026. godine i to 22. izdanjem polumaratona u Osijeku, Republika Hrvatska. Ova tradicionalna trka okupila je 1.700 učesnika. Finišeri glavne trke na 21 kilometar bili su članovi Atletsko rekrativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor Zoran Nikolić i Vedran Nikolić.

U nedelju 12. aprila 2026. godine održano je šesnaesto izdanje polumaratona u Baji, Republika Mađarska. Ovogodišnje izdanje trke okupilo je hiljadu učesnika koji su trčali na deonicama od 5, 10 kilometara kao i polumaratonskoj od 21 kilometara. Članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘‘Somaraton‘‘ iz Sombora trčali su na dve trke polumaraton kao i štafetnu trku. Glavnu polumaratonsku deonicu, uspešno je po 85. put istrčao Zoran Nikolić koji je samo dan ranije istrčao istu deonicu! Trku na 10 kilometara uspešno su savladali Boško Elek i Arpad Šarkezi. Balint Fridrih je bio tročlane štafetne ekipe iz Sente koja je osvojila treće mesto u konkurenciji štafeta.

Najveći izazov ovog vikenda imao je Srđan Buzadžić koji je uspešno istrčao maratonsku distancu od 42 kilometra u Cirihu, Švajcarska. Ovo je Srđanov četvriti istrčani maraton i za očekivati je da u budućnosti očekujemo njegove nove uspehe u najtežoj atletskoj disciplini.

U četvrtak, 16. aprila, sa početkom u 19 sati, u Velikoj sali Kulturnog centra Apatin, biće održan koncert naziva “Plesač na žici”, u izvođenju muzičkog sastava “Le duo”.

Kako navode u ovoj ustanovi culture, projekat “Plesač na žici” podrazumeva seriju koncerata na kojima će se predstaviti kompozicije za violinu i klavir srpskih autora. Na programu se nalaze igre i plesovi, a s obzirom na to da je veliki broj kompozitora eksperimentisao sa formom “Pesma i igra”, sastav “Le duo” napravio je izbor njihovih omiljenih kompozicija.

“Sam naziv projekta inspirisan je istoimenom kompozicijom Sofije Gubajduline, ruske kompozitorke poznate po svom inovativnom i eksperimentalnom pristupu muzici, nastalom 1993. godine. Takođe, sa plesne strane gledišta, a pod uticajem mešovitih ritmova, ispituje se konstantno ispadanje iz balansa i povratak u njega”, ističe se o najavljenom koncertu.

Program je sačinjen isključivo od dela srpskih kompozitora. Projekat se održava u saradnji sa SOKOJ-em i podržan je na konkursu Fonda za kulturna davanja za 2024. godinu.

Muzički izvođači:

Ljubica Damčević, violina

Nikola Vidojević, klavir

PROGRAM:

Vasilije Mokranjac: “Stara pesma i igra” (1952)

Vlastimir Peričić: “Pesma i igra”

Dušan Radić: “Pesma i igra”

Josip Slavenski: “Jugoslovenska pesma i igra”

Marko Kovač: “Iz Hercegovine, pjesma i igra za klavir”

Ivana Stefanović: “Jesenjin igra valcer” za klavir solo

Marko Tajčević: “Sedam balkanskih igara” za klavir solo

Vasilije Mokranjac: “Šest igara” za klavir solo (1957)

Ana Sokolović: “Pet plesova” za solo violin.

Ulaz na koncert muzičkog sastava “Le duo” besplatan je za sve posetioce.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 14. april

Jedan od najefikasnijih načina lečenja povišenog holesterola su lekovi poznati kao statini, koji smanjuju količinu holesterola koju jetra proizvodi.

Visok holesterol naziva se "tihim ubicom" i jedan je od najvećih zdravstvenih problema današnjice. Prema podacima CDC, oko 86 miliona odraslih u SAD ima povišen holesterol, što povećava rizik od srčanih udara, moždanih udara i bolesti srca.

Problem nije sam holesterol – ovaj masni, voskasti spoj koji uglavnom proizvodi jetra neophodan je za brojne telesne funkcije, poput izgradnje ćelija, proizvodnje hormona i podrške varenju.

Prava opasnost nastaje kada nivo „lošeg“ holesterola, poznatog kao LDL, postane previše visok.

Kombinacija genetike i nezdravih navika – kao što su ishrana bogata zasićenim mastima, nedostatak fizičke aktivnosti, prekomerna težina i pušenje – može dovesti do nakupljanja holesterola u zidovima arterija. Tokom vremena, to formira tvrde, masne plakove koji sužavaju krvne sudove i ograničavaju protok krvi do srca i mozga, značajno povećavajući rizik od ozbiljnih srčanih problema.

Jedan od najefikasnijih načina lečenja povišenog holesterola su lekovi poznati kao statini, koji smanjuju količinu holesterola koju jetra proizvodi. Statini u visokim dozama mogu smanjiti LDL holesterol i do 50 odsto, a kod osoba sa izrazito visokim nivoima mogu smanjiti rizik od srčanog ili moždanog udara za 40 do 50 odsto, piše Science Focus.

Ipak, uprkos ovim značajnim benefitima, statini decenijama nose reputaciju lekova sa brojnim neželjenim efektima, zbog čega mnogi ljudi izbegavaju njihovu upotrebu.

Najčešći mitovi i mišljenja naučnika

Statini često izazivaju bol u mišićima

Mnogi pacijenti koji uzimaju statine navode bolove u mišićima. Novo istraživanje sugeriše da je veliki deo tog bola posledica „nocebo efekta“ – očekivanje neželjenih efekata povećava verovatnoću da ih primetimo.

U velikoj randomizovanoj studiji na Imperial College-u u Londonu, pacijenti koji nisu znali da li uzimaju statin ili placebo prijavili su slične nivoe bola. Tek kada su im rekli da uzimaju statin, prijave bola porasle za 41 odsto.

"Bol je realan, ali lek nije uzrok. Pravi mišićni problemi izazvani statinima su izuzetno retki" objašnjava profesor Peter Sever.

Studija meta-analize 23 klinička istraživanja potvrdila je ove nalaze – više od 90 odsto prijavljenih simptoma nije zapravo uzrokovano statinima.

Dovode do dijabetesa

Statini ne izazivaju iznenada dijabetes kod zdravih ljudi. Oni mogu samo „pomaknuti“ dijagnozu kod osoba koje su već sklone bolesti, jer mogu blago povisiti nivo šećera u krvi.

Profesor Naved Satar objašnjava da je potencijalni porast šećera lako kontrolisati promenama životnog stila: više kretanja, gubitak težine i zdrava ishrana. Analize pokazuju da je apsolutni porast novih slučajeva dijabetesa minimalan – oko jedan dodatni slučaj na 1.000 ljudi godišnje kod niže doze statina.

Izazivaju gubitak pamćenja

Moguće zaboravljanje ili kognitivni problemi često se navode kao neželjeni efekti, ali najnovija meta-analiza na preko 150.000 učesnika pokazuje da se ovakvi simptomi javljaju jednako često kod osoba koje uzimaju statine i onih koje primaju placebo.

„Statini spašavaju živote, a za većinu ljudi benefiti znatno nadmašuju rizike“, poručuje dr Kristina Rejt.

Ozbiljno oštećuju jetru

Kod malog broja ljudi statini mogu izazvati blago povisene enzime jetre, što je marker moguće iritacije ili upale. Takvi slučajevi su retki, obično prolazni i bez trajnih posledica. Lekari obično proveravaju funkciju jetre pre i tokom terapije.

U velikoj analizi 2026. abnormalni enzimi javljali su se kod svega 0,3 odsto osoba na statinima, što je statistički gotovo neznatno u poređenju sa placebo grupom.

Statini sami po sebi su dovoljni

Statini nisu čarobna pilula koja rešava sve. Najveći efekti postižu se kombinacijom lekova i zdravih životnih navika – balansirana ishrana, fizička aktivnost, izbegavanje pušenja i alkohola.

Studije pokazuju da osobe koje kombinuju statine sa zdravim životnim stilom žive u proseku šest godina duže od onih koji ignorišu zdrav način života, čak i ako uzimaju statine.

"Početak terapije statinima nije dozvola da se opustite. Naprotiv, to je motivacija da izgradite zdrave navike – više povrća, vlakana, zdravih masti, manje zasićenih masti i šećera, više kretanja, i čak mali gubitak težine od dva do tri kilograma ili deset minuta šetnje dnevno može napraviti veliku razliku", savetuje profesor Satar.

Iako su predijabetes i srčani puls među najvažnijim faktorima rizika na koje može da se utiče, svest građana Srbije o njihovom značaju i dalje je nedovoljna.

Skoro dve petine ne zna šta je predijabetes, a gotovo svaki drugi ne kontroliše puls redovno, pokazuje istraživanje CeSID sprovedeno u saradnji sa Forumom pacijenata Srbije - piše N1.

Istraživanje o odnosu građana prema srčanom pulsu i predijabetesu, sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 1.001 ispitanika uzrasta od 30 do 65 godina u našoj zemlji, navodi se u saopštenju Foruma pacijenata Srbje povodom Svetskog dana zdravlja.

Uzorak je obuhvatio ravnomerno zastupljene muškarce i žene, različite starosne i obrazovne grupe, kao i ispitanike iz svih regiona i tipova naselja. Rezultati ukazuju i na životne navike građana, skoro svaki četvrti ispitanik je aktivni pušač, više od dve trećine redovno ili nekoliko puta nedeljno upražnjava fizičku aktivnost, a skoro trećina izložena je stresu barem jednom dnevno (dok 12 odsto stres doživljava više puta dnevno). Kada je reč o informisanju o zdravlju, zdravstveni radnici predstavljaju glavni izvor, dok internet portali imaju značajno veću ulogu u odnosu na televiziju.

Rezultati istraživanja pokazuju da skoro dve petine građana Srbije nije upoznato sa pojmom predijabetesa, dok oni koji jesu uglavnom ga povezuju sa povišenim vrednostima glukoze u krvi koje prethode dijabetesu tipa 2.

Iako su faktori rizika za predijabetes uglavnom prepoznati, stres se ističe kao navika koja najviše doprinosi njegovom razvoju. Ipak, percepcija ličnog rizika od prelaska u dijabetes tipa 2 i dalje je niska, iako tri četvrtine ispitanika veruje da su šanse za taj prelazak veće od 30 odsto.

"Predijabetes je stanje koje prethodi dijabetesu tipa 2 i predstavlja ključni trenutak za prevenciju bolesti. Predijabetes obično ne daje simptome, pa se dijagnoza postavlja na osnovu biohemijskih parametara, kao što su šećer u krvi između 5,6 i 6,0 mmol/L ili HbA1c između 5,7 i 6,4 odsto. Dijabetes tipa 2 se razvija postepeno i nosi visok rizik od ozbiljnih komplikacija, uključujući kardiovaskularne bolesti i oštećenje vida. Rano otkrivanje predijabetesa je ključno, jer promene u načinu života mogu u ovoj fazi značajno sprečiti razvoj bolesti. Studije pokazuju da male, dosledne promene u ishrani i povećanje fizičke aktivnosti mogu smanjiti rizik od dijabetesa i do 58 odsto, dok gubitak telesne mase od pet do 10 odsto može dovesti do normalizacije nivoa šećera u krvi. Kontrole nivoa šećera preporučuju se odraslima nakon 35. godine života, a osobe sa dodatnim faktorima rizika, poput gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, dijabetesa u porodici ili sindroma policističnih jajnika, trebalo bi da kontrolišu šećer češće. U nekim slučajevima preporučuje se i oralni test opterećenja glukozom. Predijabetes se može otkriti i uspešno kontrolisati. Male, dosledne promene u ishrani, medicinske nutritivne intervencije i redovna fizička aktivnost najefikasniji su način da se bolest ne razvije, a lekovi mogu biti dodatna podrška u prevenciji", objašnjava prof. dr Aleksandra Jotić, endokrinolog iz UKC Srbije.

Pored predijabetesa, istraživanje je analiziralo i odnos građana prema pulsu u mirovanju, kao jednom od ključnih pokazatelja kardiovaskularnog zdravlja.

Rezultati pokazuju da gotovo svaki drugi građanin puls meri retko ili nikada, iako 79 odsto ispitanika veruje da zna koja je normalna vrednost. Štaviše, skoro svaki treći ispitanik povremeno ili često beleži vrednosti više od 80 otkucaja u minuti, što može predstavljati nezavisni faktor rizika za oštećenje srca, naročito kada je udružen sa povišenim krvnim pritiskom.

"Rezultati sprovedenog CeSID istraživanja potvrđuju da, iako građani Srbije pokazuju razvijenu svest o značaju zdravlja srca, i dalje postoje propusti u praćenju ključnih parametara, među kojima je puls u mirovanju. Mnogi retko mere puls, a imamo i osobe koje nikada to nisu radile, dok značajan broj beleži vrednosti iznad 80 otkucaja u minuti. Sve to predstavlja rani signal rizika za kardiovaskularne probleme, naročito u kombinaciji sa povišenim krvnim pritiskom. Iako većina ispitanika pokazuje spremnost da primeni terapiju za regulaciju pulsa, jasno je da je potrebna dodatna edukacija kako bi razumeli koje vrednosti su normalne, a koje predstavljaju opasnost. Zato je važno ponoviti: rano prepoznavanje rizika i pravovremena terapija mogu sprečiti veliki broj neželjenih događaja. Merenje pulsa je jednostavna, dostupna i brza mera, ali njegova klinička važnost nikako nije mala. Svaki pacijent sa pulsom u mirovanju iznad 80 trebalo bi da se obrati svom lekaru i obavi dodatnu procenu. Udruženje kardiologa Srbije snažno podržava inicijative koje podižu svest o značaju redovnog praćenja pulsa, krvnog pritiska i drugih faktora rizika. Ako reagujemo na vreme, možemo sprečiti do 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja. To mora postati poruka koju svi čuju i razumeju", istakao je prof. dr Nemanja Đenić iz Udruženja kardiologa Srbije.

Istraživanje o odnosu građana prema srčanom pulsu i predijabetesu, sprovedeno je na inicijativu Foruma pacijenata Srbije koje okuplja više od 40 udruženja pacijenata širom Srbije.

"Puls u mirovanju i predijabetes predstavljaju stanja koja mogu da vode ka dve od najrasprostranjenijih bolesti, dijabetesu i kardiovaskularnim oboljenjima, od kojih građani Srbije najviše boluju. Zbog toga su se osobe sa ovim problemima najčešće obraćale Forumu pacijenata Srbije, a njihova iskustva bila su podsticaj da zajedno sa CeSID sprovedemo istraživanje fokusirano na ove dve ključne teme. Na Svetski dan zdravlja posebno je važno govoriti o prevenciji. Predijabetes i povišen puls u mirovanju mogu biti rani signali koji, uz pravovremenu reakciju i promene u životnim navikama, mogu da se isprave pre nego što se razvije ozbiljna bolest. Edukacija, redovno praćenje i pravovremena intervencija ključ su za očuvanje zdravlja i sprečavanje komplikacija", rekla je Dragana Miletić Lajko ispred Foruma pacijenata Srbije.

Pangasius, iliti som, je postao ključna vrsta u akvakulturi u Vijetnamu, koja čini više od 90% onoga što se prodaje na međunarodnom tržištu. Za njega kažu da ima prisustvo otrova.

Oduvek je bilo poznato da je riba jedna od najzdravijih namirnica. Međutim, neka istraživanja govore o tome da ipak nisu sve tako zdrave, a konkretno su jednu izdvojili.

Puno otrova? Istina o pangasiusu i tvrdnjama koje ga prate

Pangasius se trguje u više od 100 zemalja širom sveta i jedno je od pet najkonzumiranijih vrsta riba u Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji, sa sve većom potražnjom u Aziji i drugim regionima zbog svoje pristupačnosti i dostupnosti kao izvor proteina.

Međutim, uz njegov uspeh, pangasius se suočava sa brojnim optužbama u vezi sa njegovom sigurnošću i održivošću. Neke tvrdnje uključuju da je pangasius "pun otrova", navodeći da je izvor kontaminacije "jako zagađena reke Mekong" iz koje on dolazi.

Ove optužbe šire različite grupe, uključujući članove evropske ribarske industrije i industrije uzgoja soma u SAD, kao i ekološke organizacije i političare. Iako se ove tvrdnje i dalje šire putem društvenih medija, one nisu imale veliki uticaj na izvoz.

Ovaj problem je pokrenuo interesantnu istragu o tome kako masovno medijsko izveštavanje može zbuniti javnost u vezi sa razlikom između opasnosti i rizika, posebno u kontekstu akvakulture. Sociolozi i toksikolozi su udružili snage kako bi istražili tvrdnje o prisustvu toksičnih jedinjenja u pangasiusu i procenili stvarni rizik koji ona predstavljaju za potrošače.

Testiranje tvrdnji

U studiji objavljenoj u Reviews in Aquaculture, istraživači su analizirali različite tvrdnje o toksičnim jedinjenjima u pangasiusu. Tim je sistematski dokumentovao tvrdnje iz medija, uključujući televiziju, radio, novine, internet i društvene medije u SAD i nekoliko evropskih zemalja od 2008. do 2014. godine. Kada je bilo moguće, prikupili su podatke o nivoima pomenutih jedinjenja, kao i izvore tih tvrdnji. Takođe su ispitali evidenciju iz EU sistema za brzo upozoravanje na hranu i hranu za životinje (RASFF), koji prati restrikcionisana jedinjenja u uvezenom pangasiusu.

RASFF baza podataka pruža informacije o najgorem mogućem scenariju, jer sadrži proizvode koji nisu dozvoljeni za uvoz u Evropu. Istraživači su potom izračunali količinu fileta pangasiusa koja bi mogla biti sigurno konzumirana svakodnevno, na osnovu najviših nivoa restrikcionisanih jedinjenja prijavljenih u RASFF obaveštenjima. Ovi rezultati su upoređeni sa širim medijskim optužbama.

Iznenađujući rezultati

Najiznenađujući rezultat bio je taj da nijedna od predloženih toksioloških opasnosti nije bila podržana stvarnim podacima o hemijskoj analizi ili nivoima unosa. Kompoundi za koje se tvrdilo da predstavljaju rizik nisu bili oni koji su prijavljeni u RASFF bazi podataka. Zapravo, čak i kada se uzmu u obzir najviši nivoi toksičnih kontaminanata ikada prijavljeni u RASFF obavestima za vijetnamski pangasius, svakodnevna konzumacija tih fileta bi i dalje bila sigurna prema toksiološkoj proceni rizika.

Istraživači su ustanovili da bi maksimalna količina fileta koja se može konzumirati bez ikakvih negativnih efekata bila između 3,5 i 167 kg dnevno za odraslu osobu od 70 kg, kada se uzmu u obzir pesticidi. Za filete koji su povučeni u poslednjih 10 godina zbog prisustva konzervansa i antibiotika, sigurna dnevna konzumacija bila bi između 0,6 i 303 kg.

Važno je napomenuti da u velikoj većini uvezenog pangasiusa nisu pronađena nikakva toksična jedinjenja. Studija je zaključila da konzumacija pangasiusa koji je dostupan na evropskom tržištu ne predstavlja nikakvu zdravstvenu opasnost za potrošače.

U budućnosti, važno je povećati razumevanje procene rizika u našem okruženju i hrani. Takođe, potrebno je učiniti naučne interpretacije rizika javno dostupnim kako bi se osiguralo da nesigurnost koju mediji stvaraju u vezi sa akvakulturom može biti suzbijena poboljšanim javnim znanjem - piše B92.

Objevaljene su nove cene goriva u Srbiji koje će važiti do sledećeg petka 17. aprila.

Maksimalna maloprodajna cena evrodizela biće viša za tri dinara do 17. aprila i litar će iznositi 217 dinara, a benzina za dva dinara i koštaće 191 dinar po litru, rečeno je danas Tanjugu u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine.

Nove cene goriva objavljuju se svakog petka do 15 časova.

Privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava dužni su da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Poskupela nafta

Prema podacima sa tržišta energenata, cena sirove nafte je u 9.30 sati porasla za 3,23 odsto na 97,419 dolara po barelu, a cena nafte Brent za 3,19 odsto na 97,748 dolara.

Anksioznost je česta prepreka za ljude koji pokušavaju da bolje spavaju. I često su zabrinuti zbog dobrog noćnog sna, a uz ovaj ritul, rešiće problem.

Jedna neprospavana noć može da utiče na ceo dan, ali ponekad pritisak da se bolje naspavate može biti ono što dodatno stvara probleme i otežava san.

Možda radite sve kako treba da biste zaspali, ali anksioznost zbog manka sna i dalje može da vas spreči da zadremete. Ili možda dobro zaspite, ali se onda probudite usred noći. Vaš um odmah počinje da se umara mislima kako će ovo biti samo još jedna loša noć, zbog čega je nemoguće ponovo zaspati.

Ako se suočavate sa ovakvim scenarijima, postoji jedan noćni ritual koji vam može pomoći da resetujete svoj um i vratite san na pravi put.

Koristite ovaj ritual pred spavanje da biste ublažili anksioznost zbog spavanja.

"Ako se borite sa anksioznošću i ne možete lepo da spavate, može vam pomoći 'vežba zahvalnosti' pre nego što odete u krevet", rekao je nedavno za Today dr Majk Varšavski, sertifikovani lekar porodične medicine.

"Jedna od najboljih stvari za borbu protiv te anksioznosti jeste da jednostavno razmislite ili zapišete tri pozitivne stvari koje su vam se dogodile tog dana", precizirao je.

Zašto je to važno?

"Prirodno je, pa čak i korisno imati malo anksioznosti", rekao je dr Varšavski. "To nas je sprečavalo da plešemo po prerijama kada je lav ili medved trčao okolo", našalio se.

Ali, kada vas anksioznost sprečava da dobro spavate, onda je to znak da nešto morate da preduzmete.

"Ono što radite jeste da zapravo podsetite svoj mozak da ima malo pozitivnosti", objasnio je. "Zapišete samo tri jednostavne pozitivne stvari koje su se dogodile u vašem životu, i to reprogramira vašu sposobnost da zaspite, smanjuje tu anksioznost i omogućava vam da zaspite jer je anksioznost neprijatelj sna".

Tretmani za anksioznost u snu uključuju terapiju (posebno kognitivno-bihejvioralnu terapiju) i lekove protiv anksioznosti, prema Klivlendskoj klinici.

Kako započeti ritaul?

Suočavanje sa anksioznošću zbog spavanja je samo jedan deo procesa postizanja doslednog i kvalitetnog sna.

"Želite da prođete kroz sve faze sna kako biste se probudili i osećali se regenerisano. Nije stvar samo u spavanju u tačno vreme, već u spavanju istih konzistentnih sati", istakao je dr Varšavski.

"A to zapravo počinje ujutru buđenjem i ranim izlaganjem svetlosti", rekao je, dodajući: "Ako dobijete tu ranu jutarnju svetlost, ona postavlja vaš cirkadijalni ritam".

Održavanje konzistentnog vremena buđenja takođe vam pomaže da zaspite otprilike u isto vreme jer ćete se umoriti u isto vreme tokom dana.

"Kada je vreme za opuštanje, odlučite se za hladniju sobu umesto tople", rekao je dr Varšavski.

A ako zaspite bez problema, ali se budite usred noći, Varšavski je rekao da to može biti rezultat konzumiranja supstanci koje smanjuju kvalitet sna - piše B92.

"To mogu biti alkohol, kao i kofein posle 14 časova", precizirao je.