Sombor.info

Suđenje pe­da­go­škom asi­stentu I. O. (27) iz Bo­go­je­va, ko­ji se sum­nji­či za sek­su­al­no zlo­sta­vlja­nje ma­li­ša­na iz PU „Po­le­ta­rac” u Odža­ci­ma, privodi se kraju, saznaje „Dnevnik”.

Kako su za naš list rekli u somborskom Višim sudu, naredni glavni pretres zakazan je za 25. septembar. Prema navodima postupajućeg sudije, na njemu se, ukoliko ne bude bilo potrebe za dopunskim veštačenjem putem SZB Beograd, planira iznošenje završnih reči i nakon toga presuđenje.

Iza rešetaka

Za I. O. je rešenjem Višeg suda u Somboru produžen pritvor. On može trajati do dalje odluke suda, a najduže 60 dana, računajući od isteka pritvora po prethodnom rešenju ovog suda, odnosno najduže do 21. septembra.
Prethodno ročište je održano u četvrtak, 21. avgusta. Šta se dešavalo iza zatvorenih vrata, ostaće nepoznato, jer je jav­nost u ovom predmetu is­klju­če­na.

I. O. se našao na optuženičkoj klupi zbog šest kri­vič­nih de­la ob­lju­ba zlo­u­po­tre­bom po­lo­ža­ja, 28 kri­vič­nih de­la ne­do­zvo­lje­ne pol­ne rad­nje i kri­vič­nog de­la pri­ka­zi­va­nje, pri­ba­vlja­nje i po­se­do­va­nje por­no­graf­skog ma­te­ri­ja­la i is­ko­ri­šća­va­nje ma­lo­let­nog li­ca za por­no­gra­fi­ju. Te­re­ti se da je pred­met­ne rad­nje pred­u­zi­mao u du­žem vre­men­skom pe­ri­o­du u kon­ti­nu­i­te­tu, od le­ta 2022. do 4. ma­ja 2023. go­di­ne, pre­ma ve­ćem br­o­ju ošte­će­nih li­ca, od­no­sno de­ci ko­ja su ro­đe­na 2017, 2018, 2019. i 2020. go­di­ne, zlo­u­po­tre­blja­va­ju­ći po­lo­žaj osobe ko­joj su de­ca iz pe­da­go­ške usta­no­ve bi­la po­ve­re­na na sta­ra­nje i ne­gu - piše Dnevnik.rs.

Preti mu do 12 godina robije

Za krivično delo obljuba zloupotrebom položaja zaprećena je kazna zatvora od pet do 12 godina, za nedozvoljene polne radnje od šest meseci do pet godina, a za pri­ka­zi­va­nje, pri­ba­vlja­nje i po­se­do­va­nje por­no­graf­skog ma­te­ri­ja­la i is­ko­ri­šća­va­nje ma­lo­let­nog li­ca za por­no­gra­fi­ju zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina.

Jav­nost je za ne­ča­sne rad­nje pe­da­go­škog asi­sten­ta sa­zna­la ka­da je je­dan če­tvo­ro­go­di­šnjak ro­di­te­lji­ma is­pri­čao ka­ko ga je on u vr­ti­ću na­gog fo­to­gra­fi­sao, na­kon če­ga su oni od­lu­či­li da pr­o­ve­re de­te­to­ve na­vo­de. Po­sle raz­go­vo­ra sa psi­ho­lo­gom utvr­đe­no je da je de­te­tov is­kaz ve­ro­do­sto­jan, slu­čaj je pri­ja­vljen po­li­ci­ji, a I. O. ubr­zo uhap­šen i od ta­da se na­la­zi iza re­še­ta­ka.

U Opštoj bolnici ,,Dr Radivoj Simonović“ Sombor u utorak, 19.08.2025. godine, urađena je prva ginekološka laparoskopska operacija, čime se uvodi savremen, minimalno invazivan pristup u dijagnostici i lečenju brojnih ginekoloških stanja i oboljenja. Ova metoda omogućava pacijentkinjama brži oporavak, manji rizik od postoperativnih komplikacija, kraći boravak u bolnici i znatno manji bol u poređenju sa klasičnim hirurškim pristupima.

U somborskoj bolnici se nadaju da će u što skorijem periodu ovaj operativni zahvat postati standarna procedura dostupna pacijentkinjama celog Zapadnobačkog okruga.

Laparoskopske procedure se trenutno primenjuju za širok spektar indikacija, uključujući:

ciste i druge tumore jajnika,
vanmaterične trudnoće,
sterilitet (dijagnostika i terapija, uključujući prohodnost jajovoda),
endometriozu,
miome materice (u odabranim slučajevima),
hronične karlične bolove,
priraslice (adhezije) nakon prethodnih operacija ili infekcija,
druge benigne promene na unutrašnjim polnim organima.

Operacija je uspešno realizovana od strane specijalista ginekologije i akušerstva: prim. dr Dragan Antić, dr Milan Anušić i dr Dragan Strgar uz asistenciju instrumentarki Dijana Lalić, Betina Кapitanj i Natalija Milanko. Anesteziološki tim činili su dr Miloš Prodanov i anestetičarka Dajana Rodić.

Uvođenje ginekološke laparoskopije u rad Odeljenja za ginekologiju i akušerstvo realizovano je uz snažnu podršku uprave bolnice, kao deo kontinuiranog procesa modernizacije rada i unapređenja kvaliteta zdravstvenih usluga koje bolnica pruža građanima Zapadnobačkog okruga.

Na obali Dunava u Apatinu ovog vikenda održava se drugi ribolovački kamp za mlade, koji je okupio 30 dece uzrasta od 10 do 15 godina sa teritorije cele Vojvodine.

Polaznici su smešteni u Domu učenika u Apatinu, a program obuhvata predavanja, praktične vežbe i treninge na apatinskoj ribolovačkoj stazi u zalivu.

„Ovo je prilika da se deca upoznaju sa sportskim ribolovom, razmene iskustva i steknu nova znanja. Neka od njih već nastupaju u Vojvođanskoj ligi, dok su drugi početnici, pa program prilagođavamo svim nivoima“, rekao je Vladimir Verlić, trener Ribolovačkog saveza Vojvodine, koji je zadužen za rad sa mladima - piše Radio Dunav.

Кamp traje od petka do nedelje, a završava se učešćem polaznika na takmičenju u okviru Vojvođanske lige. Za njih je obezbeđena posebna konkurencija i bodovanje, kako bi i najmlađi mogli da osete takmičarski duh.

„Iako je sada nivo vode nizak, deca su već imala prilike da ulove kedere, bucove i pešove, a za sutra očekujemo i bolji ulov“, dodao je Verlić.Pored druženja na stazi, deci su domaćini obezbedili i dodatne sadržaje, poput vožnje turističkim brodićem „Apatinka“, kao i zajedničke obroke. Organizator kampa je Sportski ribolovni savez Vojvodine u saradnji sa Opštinom Apatin i lokalnim ribolovačkim društvom „Bucov“.

„Naša ideja je da rad sa decom unapredimo i proširimo saradnju na teritoriji cele Srbije, kako bi mladi ribolovci imali priliku da gostuju na različitim stazama i upoznaju vršnjake iz drugih krajeva. Ovo je tek početak jednog ozbiljnijeg rada sa mladima“, poručio je Verlić.

Juče su odigrana četiri duela PFL Sombor. Somborski predstavnici bili su akteri tri duela i u sva tri su poraženi.

Najveći trijumf ostvarila je ekipa Crvenke koja je gostovala u Kljajićevu. „Crvenčani“ su domaćinima održali pravi čas fudbala, bili su bolji rival na terenu tokom čitavog susreta i zasluženo su upisali novu pobedu. Mrežu Korduna načeo je Marko Adamović sredinom prvog poluvremena odličnim šutem sa ivice kaznenog prostora. Nastavak je bio mnogo uzbudljiviji. Pala su četiri pogotka. Početkom drugog poluvremena Babić je sa dva pogotka zapečatio sudbinu ekipe iz Kljajićeva. Do kraja susreta u strelce su se upisali Mišković, te Adamović svojim drugim pogotkom na meču.

Svoje mečeve odigrali su i ekipe Radničkog i Ravangrada. „Crveno – beli“ su minimalno poraženi na gostovanju u Čelarevu pogotkom rezerviste Pilipovića sredinom drugog poluvremena. Sa druge strane, Ravangrad šest minuta pre kraja meča dobio gol sa „kreča“, te je izgubio sa konačnih 2:1 od ekipe iz Bačke Palanke. Sva tri gola pala su u nastavku susreta. Krila su povela u četvrtom minutu nastavka preko Medana. Samo tri minuta kasnije stiglo je izjednačenja. Miljan Kezić je sa kreča“ poravnao rezultat, da bi konačan rezultat postavio Bojan Vulić sa 11m golom.

U preostalom meču drugog kola Krivanj je porazio (0:3) Mladosti iz Bačkog Jarka.

U nedelju se sastaju: Slavija – BSK, Lipar – Žak, Polet (S) – Rusin, Borac 46 – Dinamo 1923 - piše somborsport.org.

ZBOG RADOVA NA ELEKTROMREŽI U PONEDELJAK, 25.08. I U UTORAK 26.08. NEĆE BITI STRUJE OD 9 - 14 ČASOVA:
Somborski put-iz pravca Sombora do Adi Endrea, Somborski put1-4 i 2-86, Nova 59-115 i 56-126, Adi Endrea, Bajska od Somborskog puta do br.148 i 159, Grobljanska, Cvetna, Lakatna, Proleterska, deo Novogradske 69-149 i 74-90, Mala Rajna, Velika Rajna, Pusta 68-76 i 73-83, Bratstva-Jedinstva, Mala, Kanalska obala, Ružina, Petefi Šandora, Žrtava fašizma 57-71 i 68-78 i Žrtava fašizma od Bačvanske do Male, Bačvanska.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 25. avgust

Stručnjaci i aktivisti za zaštitu životinja danas su od Ministarstva poljoprivrede zatražili da povuku iz procedure predloženi Nacrt Zakona o dobrobiti životinja, jer smatraju da bi novi propisi omogućili niz zloupotreba i olakšali zlostavljanje i ubijanje životinja.

Profesor Pravnog fakulteta Vanja Bajović je najavila da će podneti niz primedaba na predložene propise, koje je sastavila na 40 strana.

Vanja Bajović je ocenila da takav zakonski predlog ne pospešuje, već ugrožava, dobrobit životinja.

Sporno je što se navodi da se novi zakon donosi kako bi se regulativa Srbije uskladila sa regulativom Evropske unije, a zapravo se dešava suprotno. Tim povodom ću se obratiti i nadležnim instancama EU, izjavila je Vanja Bajović.

Ona je ukazala na niz pravnih apsurda, a pogotovo što se tiče ubijanja ili zlostavljanju životinja, gde se preklapaju prekršajna i krivična odgovornost, pa u praksi počinioci mogu da prođu nekažnjeno.

Za napuštanje životinja je predviđena novčana kazna od 10.000 dinara ili 5.000, ako se plati u roku od osam dana. To podstiče napuštanje životinja, rekla je Vanja Bajović.

Predstavnica Udruženja za zaštitu životinja Evropska inicijativa 17 Ivona Atanasijević Stošić je ocenila da predloženi propisi predstavljaju civilizacijski korak unazad, jer pružaju veće mogućnosti za eutanaziju životinja.

Problem napuštenih životinja na ulicama ne može se rešiti ubijanjem životinja, već samo sistemski, konstantovala je Ivona Atanasijević Stošić.

Ona je navela da bi eutanazija trebalo da bude predviđena samo u specifičnim okolnostima, kada je životinja bolesna, što bi se obavljalo uz strogu kontrolu.

To je regulisano proizvoljno. Kontrola ne postoji, ali postoji velika mogućnost za ubijanje životinja, rekla je Ivona Atanasijević Stošić.

Ona je ukazala na problem odgajivačnica pasa, kojih je registrovano oko 90, dok ih se 4.000 oglašava.

Profesor beogradskog Filozofskog fakulteta i psiholog Tamara Džamonja Ignjatović izjavila je da predloženi propisi ne uvažavaju činjenicu da su životinje osećajna i društvena bića.

Kako tretiramo životinje, tako ćemo tretirati i ljude. Ako ne reagujemo na nasilje prema životinjama, nećemo reagovati ni na nasilje prema ljudima, rekla je Tamara Džamonja Ignjatović i kao primer navela primenu sila prema mirnim demonstrantima.

Predstavnica Udruženja za zaštitu životinja "Nada za životinje - Riska" Milja Krivokuća je kao problematičan navela i odnos prema eksperimentalnim životinjama, ukazavši na nedovoljnu transparentnost i kontrolu predviđenih procedura.

Milja Krivokuća je izrazila bojazan da će zbog toga evropske kompanije dolaziti u Srbiju da obavlaju eksperimente kakvi u njihovim zemljama ne bi prošli.

Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije tela ne reaguju efikasno na insulin, a svake godine pogađa sve veći broj ljudi.

Mnogi ni ne znaju da imaju ovaj problem jer simptomi često izostaju sve dok se ne urade rutinske analize krvi. Kada ćelije ignorišu insulin, glukoza iz hrane ostaje u krvotoku, što tera pankreas na pojačanu proizvodnju ovog hormona, piše EatingWell, a prenosi B92.

Hrana bogata ugljenim hidratima često ima lošu reputaciju, ali nutricionisti i edukatori za dijabetes ističu da nisu sve žitarice iste.

Integralne žitarice bogate vlaknima i proteinima, sa minimalno dodatih šećera, mogu biti ključni deo uravnotežene ishrane za upravljanje insulinskom rezistencijom. Zapravo, one koje su bogate rastvorljivim vlaknima mogu pomoći u poboljšanju osetljivosti na insulin.

Ovas

Ovas je izvanredan izvor rastvorljivih vlakana, posebno beta-glukana, koji dokazano sprečava nagle skokove šećera u krvi, poboljšava osetljivost na insulin i snižava loš (LDL) holesterol. Ovsene pahuljice možete koristiti za pripremu kaša, kao vezivno sredstvo ili za zgušnjavanje smese za palačinke.

Klinička studija iz 2021. godine, objavljena u časopisu Journal of Functional Foods, pokazala je da dnevni unos pet grama beta-glukana iz ovsa tokom 12 nedelja znatno poboljšava hemoglobin A1C, ključni marker za dugoročnu kontrolu šećera u krvi.

Ječam

Poput ovsa, i ječam je bogat beta-glukanom. Istraživanje objavljeno 2020. godine u časopisu Clinical Nutrition Research sugeriše da beta-glukan iz ječma pozitivno utiče na nivo glukoze nakon obroka i podstiče osetljivost na insulin tako što usporava varenje i apsorpciju.

Zbog svoje žvakaste teksture, ječam je odličan prilog, ali i hranljiv dodatak supama, čorbama i salatama. Nutricionisti preporučuju korišćenje oljuštenog ječma jer sadrži više vlakana.

Kinoa

Iako je možda ne povezujete odmah s vlaknima, kinoa je žitarica koja zaslužuje mesto na jelovniku. Jedna šolja kuvane kinoe sadrži čak 5 grama vlakana i bogata je biljnim proteinima, što produžava osećaj sitosti.

Studija iz 2023. godine objavljena u Frontiers in Physiology otkrila je da su učesnici koji su uključili kinou u ishranu imali bolji nivo šećera u krvi nakon obroka i poboljšanu osetljivost na insulin. Blagog je ukusa, pa se lako uklapa i u slana i u slatka jela — od salata do kuvanih jela.

Heljda

Heljda, poznata i kao kaša, zapravo je seme biljke, a ne prava žitarica. Jedna šolja kuvane heljde obezbeđuje gotovo pet grama vlakana. Pregled istraživanja iz 2023. godine objavljen u Food Science & Nutrition navodi da redovna konzumacija heljde može sprečiti nagle oscilacije glukoze u krvi i poboljšati osetljivost na insulin. Orašastog je ukusa i odlično se uklapa u kaše, salate, rižoto, ali ide i sa slatkim jelima poput palačinki i mafina.

Smeđi pirinač

Iako pirinač ima reputaciju namirnice koja podiže šećer u krvi, smeđi pirinač je integralna žitarica sa tri grama vlakana po šolji kuvanog pirinča. Pregled studija iz 2022. godine pokazao je da smeđi pirinač može usporiti varenje i apsorpciju ugljenih hidrata, što doprinosi nižem nivou glukoze nakon obroka. Zbog svestranosti i blagog ukusa, idealna je baza za razna slana jela, ali i deserte.

Kako integralne žitarice poboljšavaju osetljivost na insulin?

Ključ je u rastvorljivim vlaknima. Kada jedemo integralne žitarice, rastvorljiva vlakna upijaju vodu i formiraju gel u sistemu za varenje, čime usporavaju varenje i brzinu kojom se glukoza apsorbuje u krvotok. Istovremeno, fermentacija rastvorljivih vlakana podstiče proizvodnju kratkolančanih masnih kiselina u crevima.

Te kiseline podržavaju nerve uključene u regulaciju glukoze i holesterola, kao i oslobađanje hormona GLP-1. Nutricionistkinja Mišel Rutenštajn ističe njegovu ulogu:

"Kao odgovor na unos hrane, GLP-1 pomaže poboljšanju tolerancije na glukozu i osetljivosti na insulin tako što pojačava oslobađanje insulina i usporava pražnjenje želuca kako bi se regulisao metabolizam šećera u krvi."

Nutricionistkinja Rutenštajn preporučuje tri do pet porcija raznovrsnih integralnih žitarica dnevno za poboljšanje insulinske osetljivosti.

Postoje trenuci tokom seksa koji mogu potpuno zbuniti muškarce i dovesti do panike, što može uništiti celokupno iskustvo.

Bez obzira koliko uživaju u seksu, muškarci se mogu naći u situacijama koje ih potpuno izbacuju iz ravnoteže. Na primer, pucanje kondoma može biti veliki šok za oba partnera, što može smanjiti želju za nastavkom seksualnih aktivnosti.

Još jedna situacija koja može izazvati paniku kod muškaraca je nesklad u ritmu tokom seksa. Dok iskusniji pojedinci znaju kako da se nose s tim, oni nesigurniji mogu brzo izgubiti živce.

Muškarci se često pitaju da li njihova partnerka glumi orgazam, što dodatno pogoršava situaciju. Sumnja da li partnerka zaista uživa u seksu ili samo želi da se sve brzo završi može biti uzrujavajuća.

Grčevi u nogama tokom seksa su još jedan neprijatan problem. Dok neki pokušavaju da nastave kao da se ništa nije desilo, mnogi će se odlučiti za prekid.

Pitanje da li će partnerka uskoro doživeti orgazam može biti izuzetno stresno za muškarce, posebno ako su u zahtevnoj poziciji i osećaju da se trude više nego ikada da pruže zadovoljstvo, ali nema naznaka skorog orgazma.

Naposletku, želja za seksom može opasti ako muškarac misli da mu je partner dosadan. U tim situacijama, mnogi neće znati šta da rade, što može dodatno pogoršati situaciju.

Ako se suočavate sa opadanjem ili gubitkom kose, fokusiranje samo na pravilnu ishranu verovatno će biti samo deo slagalice.

„Iz perspektive funkcionalne medicine, gubitak kose može biti uzrokovan i stresom, hormonskim disbalansima (štitna žlezda, insulin i polni hormoni), autoimunitetom i hroničnim upalama“, objašnjava dr Vidžaj Merti, ajurvedski lekar i specijalista za funkcionalnu medicinu. To znači da, ukoliko glavni uzrok gubitka kose nije nutritivni deficit ili neravnoteža u ishrani, malo je verovatno da ćete mnogo postići samo promenom ishrane.

Rouz Ferguson, nutricionistkinja i manekenka, za UK Vogue kaže da kosa najčešće počne manje da opada kada se isprave problemi poput nepravilne ishrane ili nedovoljnog unosa proteina - piše Nova.rs.

„Kosa je sastavljena od proteina i njen metabolizam je zahtevan, zato je ključno obezbediti dovoljan unos proteina tokom dana – i to iz različitih izvora“, naglašava ona. Osim što je to dobro za kosu, dovoljan unos proteina je i jedan od najbržih načina da se očuva mišićno tkivo i podrži rad nervnog sistema.

„Ispravljanje niskih nivoa gvožđa, cinka, vitamina B12, folata, vitamina D, joda i esencijalnih masnih kiselina takođe obično pravi vidljivu razliku“, kaže ona. Ipak, kao i dr Merti, brzo dodaje da geni, hormoni, perimenopauza, promene nakon porođaja, problemi sa štitnom žlezdom, lekovi, bolesti i stres takođe mogu promeniti ciklus rasta kose.

Ako je gubitak kose posledica određenih nutritivnih nedostataka, usvajanje zdrave ishrane može pomoći. Evo najboljih namirnica za rast kose, koje preporučuju stručnjaci:

Najbolje namirnice za rast kose

Jaja
Žumance sadrži i biotin i holin – obe materije podržavaju zdravu proizvodnju keratina i optimalno formiranje folikula. Ostali izvori biotina uključuju iznutrice, batat, spanać, semenke i mahunarke.

Masna riba
Losos, sardine i skuša sadrže omega-3 masne kiseline koje pomažu zdravlju temena. Takođe sadrže korisne doze vitamina D i joda.

Semenke
Semenke bundeve su dobar izvor cinka, neophodnog folikulima da bi kosa ostala u fazi rasta. Jednostavan način da ih unesete je da ih sameljete u prah i pospete po salati ili umešate u jogurt.

Semenke, posebno bundeva, lan i badem, obezbeđuju cink, selen i omega-3, ključne za cirkulaciju temena i smanjenje upale oko folikula.

Bobičasto voće
Bogato antioksidansima, bobičasto voće štiti folikule i podstiče proizvodnju kolagena.

Namirnice bogate gvožđem
Crveno meso, džigerica, školjke, sočivo i spanać, u kombinaciji sa vitaminom C radi bolje apsorpcije, mogu doprineti zdravom rastu kose. Nedostatak gvožđa je čest reverzibilan uzrok gubitka kose, posebno kod žena. Krvna analiza gvožđa ili feritina potvrdiće da li postoji deficit.

Brazilski orah
Umereno konzumiranje (jedan do dva dnevno) obezbeđuje selen – mineral važan za imunitet, zdravlje štitne žlezde i rast kose.

Lisnato povrće
Tamnozeleno povrće se preporučuje zbog gvožđa i hlorofila. Lisnato povrće obezbeđuje folat, vitamin A i gvožđe, a sve to je bitno za rast kose.

Bujon ili kolagen u prahu
Čorba od kostiju ili kolagen u prahu mogu ojačati vezivno tkivo oko folikula i kože. Obezbeđuju glicin i prolin, aminokiseline važne za proizvodnju kolagena.

Mahunarke
Sočivo, pasulj, grašak i leblebije obezbeđuju proteine, gvožđe i lizin, koji jačaju kosu.

Fermentisana hrana
Kiseli kupus ili probiotski jogurt podržavaju zdravlje creva i bolju apsorpciju hranljivih materija. Probiotici doprinose raznovrsnijem mikrobiomu, što koristi i kosi.

Zdrave masti
Lekari preporučuju avokado i hladno ceđeno susamovo ulje, maslinovo ulje i orahe. To su masti koje prenose liposolubilne nutrijente i hrane telo na više nivoa.

Koje namirnice treba izbegavati

Ultraprerađena hrana povećava upale i remeti hormone, a siromašna je mikronutrijentima.

Alkohol iscrpljuje cink i vitamine B, od kojih zavise folikuli.

Višak žive može oštetiti keratin i izazvati gubitak kose.

Radikalne dijete koje iscrpljuju mikronutrijente i stvaraju stres loše utiču na kosu.

Nedostatak vlakana pogoršava upalu i otežava apsorpciju nutrijenata.

Najvažnije je imati zdrav obrazac ishrane – celovite namirnice, dovoljno vlakana, proteina i zdravih masti.

Da li su suplementi potrebni ako unosimo ove namirnice

To zavisi od uzroka gubitka kose. Ako je u pitanju nutritivni deficit, možda neće biti potrebni nakon korekcije ishrane.

Visoke doze vitamina A ili selena mogu izazvati pojačan gubitak kose. Hrana bogata njima, poput šargarepe ili lisnatog povrća, bolji je izbor nego suplementi u velikim dozama.