Sombor.info

Kada je dugoročna prognoza u pitanju, Republički hidrometeorološki zavod uvek naglašava da je poželjnije koristiti prognozu za 5 dana unapred. Iako je prema prvobitnim dugoročnim analizama najavljen topliji avgust i temperature preko 30 do kraja meseca, prema poslednjim ažuriranim podacima, od 21. avgusta (četvrtka) u Srbiji će biti značajno prijatnije i izgleda da je visokim temperaturama i vrelom letu kraj.

Do kraja dana promenljivo oblačno, ujutro i pre podne iznad većeg dela sa dužim sunčanim intervalima, a na istoku i jugoistoku Srbije, uz nešto više oblačnosti, još ponegde s kišom i lokalnim pljuskovima uz mogućnost grmljavine. Vetar slab do umeren, uglavnom severnih pravaca, navodi u saopštenju RHMZ.
Najviša temperatura od 27 do 30 °C.

Vreme do 31. avgusta

U sredu i četvrtak iznad većeg dela pretežno sunčano, samo u četvrtak na severu malo i umereno oblačno uz mogućnost kratkotrajne kiše ili pljuska sa grmljavinom na krajnjem severu zemlje. Biće i toplije, naročito u četvrtak, kada se na jugoistoku Srbije lokalno očekuje do 36 °C.

U petak prolazno naoblačenje s kišom, pljuskovima i grmljavinom uz pojačan severni vetar i pad temperature.

Od subote promenljivo oblačno i svežije, a kiša se kao retka pojava očekuje samo u brdsko-planinskim predelima jugozapadne i južne Srbije.

Temperautre do kraja avgusta i vreme

Kako pokazuje grafikon RHMZ-a 22. avgusta očekuju nas padavine i maksimalne dnevne temperature koje neće prelaziti preko 27 stepeni Celzijusovih. Noći će biti prijatne i kretaće se u rasponu od 14 do 16 stepeni. Posle 22. avgusta, pa sve do samom kraja meseca ostaće prijatnije vreme sa hladnijim noćima i dnevnim temperaturama do 30. Sam početak septembra, na osnovu trenutnih najava može da bude topliji sa temperaturama oko 30 stepeni. Na osnovu prognoze jasno je da je vrelom letu došao kraj.

Dok sedite na WC šolji koju je tog dana koristilo stotine ljudi, možda se pitate: koliko dugo patogeni preživljavaju u toaletu?

Čim kročite u javni toalet, teško je odoleti osećaju gađenja. Prizor mokraće po dasci i podu, intenzivan miris tuđih telesnih tečnosti – sve to može snažno da pogodi čula.

Ljudi često vrata kabine otvaraju laktom, puštaju vodu nogom ili celo sedište prekriju papirom pa obave nuždu u čučnju ako im se sve čini previše odbojno, piše BBC.

Ali da li se zaista možete zaraziti samo sedenjem na dasci? Ili su sve te složene tehnike da se izbegne kontakt potpuno nepotrebne? Evo šta kažu mikrobiolozi.

Šta verovatno nećete pokupiti

„Teoretski, da, moguće je da se zarazite s wc daske, ali rizik je zanemarljivo mali“, kaže Džil Roberts, profesorka javnog zdravlja i mikrobiologije na Univerzitetu Južna Florida.

Polno prenosive bolesti? Bakterije i virusi koji ih izazivaju – od gonoreje do hlamidije – ne mogu dugo da prežive izvan tela, a pogotovo ne na hladnoj i tvrdoj površini poput wc daske. Zato se smatra da se većina polnih bolesti prenosi samo direktnim kontaktom genitalija i razmenom telesnih tečnosti. Da bi postojao rizik, morali biste bukvalno odmah preneti sveže telesne tečnosti sa daske na genitalije, objašnjava Roberts.

Slično je i s bolestima koje se prenose krvlju – krv biste videli i izbegli, a i same šanse za prenos tim putem bez seksualne aktivnosti ili igala gotovo da ne postoje. Ni infekcije urinarnog trakta nije verovatno dobiti sa wc daske – trebalo bi uneti veću količinu fekalija u urinarni trakt, što je teško zamislivo. Mnogo češći razlog za UTI je brisanje sopstvenog izmeta preblizu genitalijama.

Šta se može preneti

Izuzetak su neki dugotrajniji virusi, poput HPV-a, koji može opstati i do nedelju dana na površinama, jer ima čvrstu proteinsku opnu. Ipak, da bi ušao u organizam, potrebna je oštećena koža ili rana na genitalnom području. Zato se HPV uglavnom prenosi seksualnim kontaktom.

U teoriji, i herpes virus bi mogao da se prenese sa daske, ali to je vrlo malo verovatno i uglavnom bi predstavljalo rizik samo za osobe sa slabim imunitetom.

Da li treba prekrivati dasku papirom ili čučati?

Mnogi osećaju da je najčistije rešenje obložiti dasku papirom ili koristiti zaštitne navlake, a neki radije čučnu. Ipak, papir i navlake su porozni, pa mikrobi mogu da prođu. Čučanje može napraviti više štete nego koristi – kod žena naprezanje i nepotpuno pražnjenje bešike može čak povećati rizik od urinarnih infekcija.

Gde je pravi rizik

Glavni problem nije u kontaktu genitalija sa daskom, već u rukama. Dodirivanjem daske i drugih površina bakterije i virusi dospevaju na ruke, a potom preko lica i usta u organizam. Na dasci mogu biti bakterije poput E. coli, salmonele, šigele ili stafilokoka, koje izazivaju mučninu, povraćanje i dijareju. Fekalije mogu sadržati i norovirus, izuzetno zarazan i otporan, koji može opstati na površinama i do dva meseca.

Studije pokazuju da je verovatnije da se ljudi zaraze norovirusom preko kontaminiranih površina u kupatilu nego preko kovida ili adenovirusa. Ipak, rizik nije veliki, jer se javni toaleti čiste više puta dnevno, dok prosečno domaćinstvo to radi jednom nedeljno.

„U Sjedinjenim Državama kućna kupatila su često prljavija od javnih“, kaže Čarls Gerba, profesor virusologije na Univerzitetu u Arizoni. Njegovo istraživanje pokazuje da bi idealno bilo čistiti kupatilo kod kuće na svaka tri dana.

Pazite na „kijanje toaleta“

Najveći rizik krije se u takozvanom „toaletnom oblaku“. Kada pustite vodu, mikrobi iz šolje raspršuju se po celom prostoru i na vas ako ste još u kabini. Procene govore da 40–60 odsto čestica može da se podigne u vazduh. Patogeni poput Clostridium difficile, česte u bolnicama, lako se šire tim putem.

Zato su opasne ne samo daske, već i ručke, slavine, kvake i pod, koji je najzagađenija površina u kupatilu. Tu se često nalaze i virusi gripa, preneseni kijanjem i kašljanjem.

Kako smanjiti rizik

Najbolja zaštita je – što manje dodirivanja. Proizvođači toaleta trebalo bi da prave bezkontaktne sisteme (puštanje vode, slavine, sušače). Zatvaranje poklopca pre puštanja vode ne pomaže mnogo, jer čestice izlaze i sa strane. Neki stručnjaci čak smatraju da je bolje izbaciti poklopce, da se izbegne nepotrebno rukovanje.

U zdravstvenim ustanovama koriste se zaštitni štitnici na šoljama i specijalni sprejevi koji dezinfikuju vazduh. Još jedna strategija je „pusti vodu i odmah izađi“, a preporuka je i da se sačeka desetak minuta pre ulaska nakon prethodnog korisnika.

Najvažnije je ipak – pranje ruku. Ljudi to rade znatno kraće nego što bi trebalo. CDC preporučuje 20 sekundi, a prosečno vreme je upola kraće. Tek svaki peti to uradi kako treba. Najbolje je kombinovati sapun i vodu sa sredstvom za dezinfekciju ruku, što daje mnogo jaču zaštitu.

Dakle, rizik od zaraze u javnom toaletu mnogo je manji nego što mnogi misle – uz redovno pranje ruku i malo pažnje, nema razloga za brigu.

Ovaj senzor nije imun na neredovnu zamenu filtera za vazduh ili neke druge nečistoće u usisnim cevima.

Merač mase vazduha (MAF senzor) je uređaj koji meri količinu vazduha koja ulazi u usisni sistem motora.

On funkcioniše tako što masa vazduha koja prolazi preko mernog dela senzora izaziva promenu njegove temperature. Elektronski sklop senzora registruje te promene i pretvara ih u električni signal, koji se zatim šalje upravljačkoj jedinici motora u analognom ili digitalnom obliku, kako bi ona na osnovu tih podataka pravilno upravljala radom motora, piše Revija HAK.

Kako MAF senzor utiče na motor

Položaj ovog senzora je gotovo uvek posle filtera za vazduh u usisnoj cevi prema samom motoru, kako bi se održala savršena čistoća samog senzora. Takođe, ovaj senzor nije imun na neredovnu zamenu filtera za vazduh ili neke druge nečistoće u usisnim cevima.

Upravljačka jedinica motora sa izmerenom masom vazduha kontroliše odnos goriva i vazduha u benzinskim i dizel motorima kontrolišući ubrizgavanje goriva, rad turbopunjača, ventil za recirkulaciju izduvnih gasova i niz drugih kontrolnih elemenata koji će uticati na odnos goriva i vazduha u motoru.

Kvarovi koje može izazvati neispravan merač mase vazduha su:

– gubitak snage motora sa paljenjem indikatorske lampice kvara motora

– gubitak snage motora bez paljenja indikatorske lampice kvara motora

– povećana količina čađi u izduvnim gasovima

– gašenje motora bez mogućnosti pokretanja motora.

Generalno, problemi sa meračima protoka vazduha su se smanjivali tokom generacija, jer su prošli kroz razna poboljšanja i modifikacije do te mere da se češće nepotrebno zamenjuju zbog drugih uzroka, kao što je manje sekundarnog vazduha koji se usisava u sistem usisavanja zbog manjeg otvora u crevu za usis vazduha ili slični problemi sa usisom i izduvom.

Metode testiranja i rešavanja problema su:

– topoređenje izmerenih vrednosti sa mernih blokova sa dijagnostičkim uređajem

– merenje osciloskopskim test sondama na električnoj instalaciji merača protoka vazduha,

– uključivanje koda greške koji se očitava dijagnostičkim uređajem,

– isključivanje merača protoka vazduha preko električnog konektora senzora i probna vožnja,

– instaliranje ispravnog merača i probna vožnja.

Bilo koje od gore navedenih merenja ili druga zahtevaju vođeni plan ispitivanja koji je obezbedio proizvođač vozila ili senzora, i sprovodi ga isključivo obučeno servisno osoblje, u suprotnom, neprofesionalno rukovanje može oštetiti sve elektronske komponente u kolu merača mase vazduha, uključujući i sam merač mase vazduha.

Kako navode "Putevi Srbije", do tog datuma, u periodu od 7 do 16 časova, obnavlja se kolovoz na navedenoj deonici, u smeru ka Somboru.

U prvoj fazi za saobraćaj je zatvorena desna saobraćajna traka u sklopu raskrsnice državnih puteva I B reda broj 15 i I B reda broj 12, Vrbas - Odžaci, dok se saobraćaj odvija dvema slobodnim trakama.

Radovi su obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

Po uzoru na populatni „24h Le Mans“ ovog vikenda nas na stazi „Motodrom Kula“ očekuje trka „24h Kule“ u kojoj će se takmičari nadmetati vozeći neprestalno 24 sata.

Greška, trenutak nepažnje ili pak taktika, odvažnost i koncentracija mogu bitno uticati na krajnji plasman vozača. Organizatori napominju i pozivaju sve sipmatizere ovog sporta da ne propuste ovo jedinstveno i tako moćno takmičenje. Dođi u Kuli i oseti adrenalin u svakoj krivini. Kako je objavljeno, trka startuje u subotu, 23. avgusta od 18 časova.

Kako je još saopšteno, ove godine trka dobija novi nivo, a zahvaljući podršci Auto moto saveza Srbije i Moto saveza Srbije, zvanično je uvrštena u Kalendar FIM Evrope. U ovom momentu više od 20 ekipa iz različitih zemalja Evrope je potvrdilo dolazak, a kako saznajemo ulaz na ovaj događaj je slobodan.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 20. avgust

JКP ''Parking servis Sombor'' Sombor obaveštava građane da će zbog održavanja manifestacije ''Somborski noćni bazar'' koja će se održati dana 23. avgusta 2025. godine, na pijaci ''u lancima'' sa pratećim muzičkim programom na Trgu Svetog Trojstva, sledeće ulice biti zatvorene za saobraćaj:

1. Trg Svetog Trojstva (na delu ulice između ulice Zmaj Jovina i ulice Laze Кostića) dana 23.08. od 04:00 do 24.08.2025. do 06:00 časova.
2. Trg cara Lazara (na raskrsnici kod Tehničke škole) dana 23.08. od 04:00 do 24.08.2025. do 06:00 časova.
3. na raskrsnici Pariske ulice i ulice Venac vojvode Stepe Stepanovića dana 23.08. od 04:00 do 24.08.2025. do 06:00 časova.

Molimo građane, korisnike parkirališta da poštuju režim odvijanja saobraćaja i parkiranja, poštuju saobraćajnu signalizaciju i uputstva ovlašćenih lica. Sva vozila koja se budu zatekla na navedenim lokacijama, u terminu nakon zatvaranja, biće uklonjena specijalnim vozilom ''Paukom''.

Kumin je moćan začin koji se upotrebljava već hiljadama godina širom sveta. Njegov ukus je topao, orašast i pomalo zemljani—savršeno se uklapa u razne svetske kuhinje, od indijskih karija, meksičkih enčilada i čili kon karnea, do bliskoistočnog falafela.

Dodajte kumin u marinade za roštilj, začinite njime meso, obogatite ukus variva, supa, pečenog povrća i najrazličitijih jela, piše Punkufer.hr.

Zdravstvene koristi kumina

Antioksidansi i zdravlje srca

Kumin je bogat antioksidansima koji doprinose smanjenju nivoa lošeg holesterola (LDL) i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti — svakako ako je vaša ishrana inače bogata nutrijentima poput svežeg povrća, voća, integralnih žitarica i mahunarki.

Savet za upotrebu: sameljite kumin pre upotrebe kako biste povećali njegovu apsorpciju u organizmu.

Kumin kao “lek” za nadutost

Kumin je dobar izvor vitamina B i E, gvožđa i magnezijuma—kombinacija koja jača imuni sistem, pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi i poboljšava metabolizam, kao i rad mišića i nervnog sistema.

Studije su pokazale da ekstrakt kumina može ublažiti nadutost i simptome sindroma iritabilnog creva. U ajurvedskoj medicini vekovima se koristi u toplim napicima za poboljšanje probave.

U mnogim kulturama kumin se koristi kod pripreme jela s mahunarkama upravo da bi se smanjila šansa za nadutost i stvaranje gasova.

Kako i koliko dodati kumina – i kada

Mleveni kumin ima intenzivniji i koncentrisaniji ukus. Za variva, supe i gulaše za oko četiri porcije, dovoljno je pola do jedna čajna kašičica.

Najbolje je kumin dodati pri kraju kuvanja — tokom dugog kuvanja on gubi svoj ukus i aromu. Počnite s manjom količinom, probajte, pa po želji dodajte još.

Za začinjavanje mesnog odreska ili porcije pirinča/kuskusa dovoljno je četvrtina čajne kašičice mlevenog kumina.

Cele semenke kumina imaju blaži, orašast ukus. Obično se dodaje jedna čajna kašičica semenki pri pečenju povrća u rerni. Ako pripremate hleb ili peciva, pola čajne kašičice semenki je dovoljno za testo od pola kilograma brašna.

Za pojačavanje arome, malo tostirajte semenke u suvom tiganju 1–2 minuta pre upotrebe.

Kumin je izuzetno svestran začin — ne samo da oplemenjuje ukuse u raznim jelima, već nudi i značajne zdravstvene prednosti: od pomoći u regulaciji holesterola i šećera u krvi, preko jačanja imunog sistema i mišićne funkcije, do olakšavanja probave i ublažavanja nadutosti. Uz malo pažnje u pripremi (poput mlevenja i dodavanja pri kraju kuvanja), njegov puni potencijal dolazi do izražaja.

Od boljeg sna do zdravijeg srca, mozga, creva i imunosistema, istraživanja sve češće pokazuju snažnu vezu između ishrane bogate voćem i povrćem i smanjenog rizika od ozbiljnih bolesti.

Nova analiza dodatno potvrđuje rastuće dokaze da veganstvo i vegetarijanstvo smanjuju rizik od nekih vrsta raka.

„Sve ovo su relativno jedinstvene informacije i možda najsnažniji podaci koji postoje u vezi sa rakom želuca i limfomom,“ kaže glavni autor studije, epidemiolog Geri Frejzer sa Univerziteta Loma Linda u SAD.

Frejzer i njegove kolege su uporedili medicinske podatke 79.468 adventista (koji inače uglavnom ne jedu crveno meso i mahom su vegetarijanci), a koji su živeli u SAD i Kanadi između 2002. i 2007. godine. Na početku studije niko od učesnika nije imao rak, ali je određen procenat njih tokom praćenja do 2015. godine razvio različite oblike bolesti.

Koliko ishrana bez mesa smanjuje rizik od raka

„Mnogi od tih ne-vegetarijanaca adventista u studiji i dalje su bili vrlo svesni zdravlja, tako da je na neki način izvanredno što smo uopšte otkrili bilo kakvu razliku,“ objašnjava Frejzer.

Začudo, vegetarijanci su bili u 45 odsto manjem riziku da razviju rak želuca u posmatranom periodu i u 25 odsto manjem riziku da dobiju limfome. Ukupno smanjenje rizika od svih vrsta raka iznosilo je 12 odsto, piše Science alert.

„Ovi podaci ukazuju na manji rizik kod vegetarijanaca za sve vrste raka zajedno, kao i za grupe kancera srednje učestalosti,“ napisali su istraživači u svom radu.

Tim napominje da je logično da se najočigledniji efekti vide u gastrointestinalnom sistemu.

„Ovi organi su u direktnom kontaktu sa hranom i njenim produktima razgradnje tokom varenja, kao i sa drugim metabolitima koje proizvode crevne bakterije,“ pišu Frejzer i saradnici. „Prerađeno meso se smatra faktorom rizika za oba ova mesta, dok kod raka želuca veći unos voća (posebno citrusa), pečene i grilovane ribe i mesa, kao i povrća, verovatno pruža zaštitu.“

Međutim, ishrana se, kako napominje Frejzer, nije pokazala kao zaštita od drugih vrsta raka, uključujući one koji pogađaju urinarni trakt ili nervni sistem.

„Ovo takođe može ukazivati na nekoliko drugih kancera – poput pluća, jajnika i pankreasa,“ objašnjava Frejzer. „Dokazi iz ove studije sugerisali su manji rizik kod vegetarijanaca, ali nisu dostigli potreban standard da bi se moglo reći više.“

Iako je u pitanju velika studija koja obuhvata dug period, ona može pružiti samo dokaze o trendovima, a ne o uzrocima. Stoga je moguće da oni koji izbegavaju životinjske proizvode takođe češće donose i druge odluke koje pozitivno utiču na zdravlje, kao što je vežbanje, što je takođe povezano sa boljim ishodima kada je reč o raku.

Fokus na adventistima donekle pomaže da se uzme u obzir ova ograničenja, budući da vernici obično snažno naglašavaju zdrav način života.

Takođe je važno imati na umu da preterivanje u bilo kojoj dijeti može dovesti do zdravstvenih problema. Vegetarijanske dijete mogu izazvati nedostatak nutrijenata ako nisu pravilno sprovedene. Ovo je posebno izazovno za one koji žive u manje bogatim sredinama ili su preplavljeni nezdravim opcijama.

Štaviše, vegetarijanstvo može biti izuzetno teško za osobe sa određenim zdravstvenim stanjima vezanim za ishranu. Zbog toga istraživači često naglašavaju da je više povrća u ishrani, a ne strogo pridržavanje veganske dijete, najvažnija poruka svih ovih studija.

Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu American Journal of Clinical Nutrition.

Inteligencija se ispoljava u bezbroj oblika koji daleko prevazilaze ono što standardizovani testovi mogu da izmere. Ona se otkriva kroz različite načine na koje ljudi razumeju sebe i svet oko sebe.

Iako IQ testovi mogu da obuhvate određene kognitivne sposobnosti, oni ne uzimaju u obzir individualnu emocionalnu mudrost, kreativno rešavanje problema i društvenu pronicljivost. Najdublji oblici inteligencije pokazuju se kroz suptilna ponašanja koja odražavaju duboko razmišljanje i vrstu mentalne fleksibilnosti koja zaista obogaćuje život.

Dr Akšad Sindi za sajt Your Tango izdvaja četiri znaka da ste veoma inteligentni, a koja se neće videti na IQ testovima.

Radite drugačije, a ne teže

„Evo nečega što sam naučio kroz godine usavršavanja: kad god naiđete na prepreku koju jednostavno ne možete da savladate, odgovor je da pokušate drugačije, a ne da pokušate teže. Jedan popularan primer za to je izum Fosbury Flop u skoku uvis. Pre toga atletičari su koristili tehniku straddle, Western Roll, Eastern cut-off ili tzv. makazasti skok da bi preskočili letvicu. Ali kada je Dik Fosberi ušao u sport, potpuno ga je transformisao kroz eksperimentisanje. On je dugo u najboljem slučaju bio amaterski skakač uvis. Pokušavao je sve jače i jače, ali nije mogao da poboljša visinu svojih skokova. Njegovi treneri su mu govorili da možda sport jednostavno nije za njega. Međutim, Dik je bio odlučan da napreduje i postane jedan od najboljih. I tako, nakon što je dugo pokušavao sve teže, pokušao je drugačije. Eksperimentisao je.“

Umesto da skače preko letvice tako što je stomakom bio okrenut ka njoj, pokušao je nešto novo – skočio je leđima okrenut ka letvici.

„U početku je delovalo suludo. Njegovi treneri su ga molili da prestane da bude budalast. Ali kako je nastavio da isprobava ovaj novi pristup, na kraju se značajno popravio. Oborio je dotadašnje rekorde, a danas svaki atletičar na svetu koristi Fosbury Flop. On je zauvek promenio sport. Istina je da pokušavati teže može dovesti do malog, postepenog napretka koji se vremenom akumulira. Međutim, pokušati drugačije ili eksperimentisati može vam pomoći da prevaziđete prepreke i napravite značajne skokove u razvoju odjednom“, kaže dr Sindi, prenosi nova.rs.

Ali problem sa eksperimentisanjem je u tome što, ako radite samo onoliko koliko je nužno, nemate prostora za to eksperimentisanje.

„Na primer, ako moram da napišem 12 članaka mesečno da bih održao pristojan prihod i uradim tačno to, ne ostavljam sebi prostora za eksperimentisanje. Zato što znam da pišem samo 12 članaka i moram da se držim onoga što funkcioniše. Međutim, ako napišem 20 članaka kada mi je potrebno samo 12, mogu mnogo da eksperimentišem sa dodatnih osam članaka koje pišem“, kaže on i objašnjava:

• Eksperimentisanje može dovesti do prevazilaženja prepreka i značajnih skokova u razvoju.

• Ali psihološki sebi dopuštamo prostor za eksperimentisanje samo kada preduzmemo dodatnu akciju. To je zato što možemo slobodno da eksperimentišemo jedino kada se ne bojimo da će naš eksperiment propasti.

Zato dosledno eksperimentisanje, omogućeno obiljem akcije, može dovesti do izuzetnog rasta na duge staze.

Imate duboku samosvest

Većina ljudi ne poznaje sebe baš najbolje. I zato, čak i kada rade veoma naporno u životu, moguće je da rade na ciljevima koje zapravo uopšte ne žele da ostvare.

„Posledica je da mnogo tog vremena odlazi uzalud jer na kraju postignu nešto što im ne donosi nikakvo ispunjenje“, kaže on i daje primer iz svog života kako samosvest može da vam uštedi godine.

„Još od detinjstva sam želeo da studiram u inostranstvu. Zato sam na drugoj godini medicinskog fakulteta počeo da učim za US Medical Licensing Exam kako bih mogao da odradim specijalizaciju u SAD-u. Međutim, zbog određenih okolnosti, u to vreme nisam bio podoban za polaganje USMLE-a. Tada sam pomislio da ću raditi na tome da kasnije steknem uslove. U međuvremenu, da bih bio siguran, odlučio sam da se pripremim za indijske postdiplomske ispite. I to sam i uradio. Dao sam sve od sebe. Učio sam opsesivno mesecima i godinama — i bio sam potpuno spreman da briljiram na ispitu.“

Međutim, jednog dana je u kafiću sreo drugaricu iz detinjstva i ona mu je rekla da odlazi u Sjedinjene Države da tamo završi master studije. U tom trenutku je osetio ljubomoru jer je shvatio da je to ono što i on želi.

„Kasnije te večeri dublje sam analizirao taj osećaj ljubomore i zapitao se šta ja zapravo želim u životu. Posle mnogo razmišljanja shvatio sam da želim da studiram u inostranstvu zato što želim da doživim mnogo novih iskustava.“

Nakon mnogo sati unutrašnje borbe doneo je zaključak. Odlučio je da potpuno prestane da uči za indijski ispit i da počne da planira kako bi mogao da studira u inostranstvu.

„Trenutno sam spreman da izađem na PLAB u novembru ove godine — ispit koji će mi omogućiti da se bavim medicinom u Velikoj Britaniji. To je nešto što zaista želim u životu. Dakle, kao što vidite, sada jurim pravi cilj za sebe. Ali postojao je period kada sam mesecima i godinama jurio pogrešan cilj — i to svom snagom. Tada sam shvatio da vam samosvest može uštedeti godine života jer u suprotnom često završite jureći pogrešne ciljeve. Zato, ako želite da zaštitite svoje vreme (mesece, godine, pa čak i decenije), usredsredite se na to da upoznate sebe i svoje želje do najsitnijih detalja.“

Mnogo ulažete u učenje

Pre nekoliko godina bio je čvrsto protiv kurseva i koučinga. Pitao se zašto da plaća nekome drugom ako može sam to da shvati. Ali danas, kad god započinje nešto novo, uvek traži neki digitalni kurs na internetu od pouzdanog predavača.

„Na primer, nedavno sam uložio u Handstand i Flexibility pakete Metjua Smita jer želim da naučim stoj na jednoj ruci i da uradim špagu napred i u stranu. Sada shvatam da bih to mogao i sam da naučim. Mogao bih da savladam te veštine preko Jutjuba — besplatno. Međutim, moja namera ovde nije da uštedim novac. Važno mi je da nešto naučim pravilno i brzo — jer želim da u životu naučim mnogo različitih veština.“

Otkrio je da strukturisani digitalni kursevi od pouzdanih predavača mnogo više pomažu nego nasumičan, nepovezan niz Jutjub snimaka na tu temu. Oni pružaju prednost na samom početku učenja i razvijanja stručnosti što se na drugi način ne može postići.

„Zato bi uvek trebalo da ulažete u kurseve i koučing — naravno, ako to možete sebi da priuštite. Moj krajnji cilj u životu je da zarađujem dovoljno novca da imam slobodu da angažujem vrhunske svetske trenere za personalizovani koučing za svaku veštinu koju poželim da naučim. Do toga je dug put. Zato se za sada snalazim sa kursevima. Ali toplo preporučujem i vama da razvijete način razmišljanja tako da slobodno ulažete u kurseve i koučing.“

Više cenite doslednost nego intenzitet

Mnogi ljudi su u zabludi, obojenoj egom, kada je reč o intenzitetu. Bio je i on, priznaje.

Kad god bi takvi ljudi odlučili da krenu ka svojim ciljevima, birali bi da to rade punom snagom.

• Odluče da uče 10 sati dnevno.

• Odluče da imaju duge treninge u teretani šest dana nedeljno.

• Odluče da napišu sedam članaka u jednoj nedelji.

„Međutim, ne razumeju da se njihov intenzitet prilikom planiranja retko održava i tokom delovanja. Često na kraju urade manje nego što su odlučili. Čak i ako uspeju da urade onoliko koliko su planirali, nisu u stanju da to zadrže dugo vremena. A to se pretvori u nizove dana intenzivne akcije, isprekidanih sa mnogo, mnogo dana bez ikakve akcije. U poslednje vreme sam naučio da, iako intenzitet izgleda privlačno na kratke staze, doslednost uvek pobeđuje na duge staze. Uvek. Bez izuzetka.“

Planiranje sa fokusom na doslednost može izgledati ovako:

• „Počeću da učim dva sata dnevno — minimum. Održaću to do kraja semestra.“

• „Ići ću u teretanu četiri dana nedeljno — najmanje. Ali potrudiću se da to bude svake nedelje.“

• „Pisaću četiri članka nedeljno — a onda, kada uspem to da održim nekoliko nedelja, počeću da pišem više.“

Način razmišljanja usmeren na doslednost pobeđuje iz dva posebna razloga, kaže dr Sindi i objašnjava:

„Prvo, kumulativno i kontraintuitivno, doslednost često dovodi do većeg broja stvarno odrađenih sati nego nedosledan način razmišljanja zasnovan na intenzitetu. Drugo, dugoročna, dosledna akcija pruža stabilan mentalni okvir na kom možete nastaviti da ponavljate i eksponencijalno rastete. Mali ispadi nedosledne akcije ne dozvoljavaju vam eksponencijalan rast jer između njih postoje veliki razmaci.“

Zato preradite svoje instinkte tako da planirate za doslednost, a ne za intenzitet. Ne dozvolite da vam ego stane na put — i postići ćete više nego što je vaš ego ikada mislio da možete.

„Takođe, ne kažem da intenzitet nije važan. Jeste. Ali mora biti postepeno uklopljen kako bi se osiguralo da sve teče glatko. Evo kako to ide:

• Preduzimajte doslednu akciju nedeljama.

• Zatim malo povećajte intenzitet.

• Ostanite dosledni na tom nivou intenziteta nedeljama.

• Zatim ga povećajte još malo.

• Ponavljajte proces.“

Ako naučite da ovako radite sa svime što preduzimate, rezultati će biti prelepi, tvrdi.

„Umesto da razmišljate kako da uštedite vreme na maloj skali (u okviru nedelje), razmišljajte kako da uštedite vreme na velikoj skali (tokom decenije). Odgovori na ta pitanja mogu vam promeniti život.“

• Preduzmite više akcije nego što morate — tako da deo te akcije možete da posvetite eksperimentisanju bez straha od neuspeha.

• Upoznajte sebe do najsitnijih detalja. To osigurava da ćete svoje vreme i energiju ulagati samo u stvari koje zaista želite u životu.

• Uvek ulažite u početnu prednost. Sve možete da shvatite i sami — ali to zahteva mnogo vremena. Uložite u kurseve i koučing kod vrhunskih profesionalaca i nećete se pokajati.

• Preradite svoje instinkte tako da planirate život u skladu sa doslednošću, a ne sa intenzitetom. Doslednost omogućava stalno ponavljanje i samim tim eksponencijalni rast. Ako želite da dodate intenzitet u jednačinu, uvedite ga postepeno, korak po korak.