Sombor.info

Tradicionalne namirnice poput svinjske masti, slanine i luka zauzimaju posebno mesto u kulinarskoj tradiciji mnogih regiona, naročito na ovim prostorima. Njihov bogat ukus i miris podsećaju na domaće obroke, ali sve češće se postavlja pitanje kakav uticaj imaju na zdravlje. Stručnjaci ističu da ključ nije u potpunom izbegavanju ovih namirnica, već u pronalaženju ravnoteže i razumevanju njihovih nutritivnih vrednosti i učinaka na organizam.

Svinjska mast i slanina često su pod "lupom" zbog visokog udela zasićenih masti, ali to ih ne čini nužno lošim. Kada se konzumiraju umereno i kao deo uravnoteženih obroka, mogu doprineti zdravlju. Na primer, svinjska mast sadrži vitamin D i omega-3 masne kiseline, posebno kada potiče od životinja uzgajanih prirodnom hranom. Takođe, mast je stabilna na visokim temperaturama, što je čini pogodnom za termičku obradu - piše Kuvar.

Što se tiče slanine, iako se često kritikuje zbog masnoća i holesterola, ona sadrži značajne količine mononezasićenih masti poput oleinske kiseline, koja se nalazi i u maslinovom ulju. Uz to, slanina je bogata vitaminima B grupe, selenom, fosforom i gvožđem. Ali, važno je birati proizvode bez dodatih nitrata i nitrita te ih pravilno pripremati kako bi se smanjila prisutnost potencijalno štetnih spojeva.

Za razliku od masti i slanine, luk uživa nepodeljenu pohvalu stručnjaka. Ova hranjiva namirnica bogata je vlaknima, vitaminima, mineralima i antioksidansima koji smanjuju upale i rizik od hroničnih bolesti poput srčanih oboljenja. Osim vitamina C, koji jača imunitet, luk sadrži vitamine B grupe i kalijum, ključan za zdravlje nervnog sistema i mišića.

Dok su mast i slanina često predmet rasprava, njihova umerena konzumacija i pravilna priprema mogu smanjiti rizike. S druge strane, luk ostaje nenadmašan saveznik u svakodnevnoj ishrani, pružajući brojne zdravstvene benefite.

Sve i da niste pratili kultnu tinejdžersku seriju "Beverli Hils", koja je obeležila celu jednu epohu – poslednju deceniju prošlog veka, sigurni smo da možete da nabrojite imena četvoro glavnih likova. Dilan, Brendon, Brenda, a gde je bila Brenda, tu ste mogli da nađete i njenu najbolju drugaricu Keli. Slatka, bogata i razmažena. A kako danas izgleda Dženi Gart?

Tinejdžerke iz svih krajeva sveta zaljubljeno su gledale u Brendona i Dilana, ali su, pored njihovih, na zidove lepile i postere glavnih junakinja jer su želele da izgledaju kao one. Svaka je imala omiljenu: lepa, plava i "namazana" Keli, dobrodušna brineta Brenda, "pametnica" Andrea, Dona... U međuvremenu smo, nažalost, morali da se oprostimo od Šenon Doerti i Luka Perija, koje je odnela opaka bolest. No, i njihova koleginica Dženi Gart vodila je bitku sa ozbiljnim zdravstvenim problemima - piše Nova.

Dženifer Iv Grant u aprilu je proslavila 54. rođendan i možda je, dve i po decenije nakon poslednje epizode "Beverli Hilsa", ne biste prepoznali. Ali, izgleda – nikad bolje.

Kada je, devedesetih godina, kultna serija usijavala piplmetre, Dženi Gart važila je za globalnu ikonu i redovno je završavala na zavidnim pozicijama u anketama za najseksepilnije žene sveta. Fatalna Keli vinula ju je u zvezde, nakon toga i uloga u "Melrouz Plejsu", ali, za razliku od čitalaca magazina za muškarce, holivudski čelnici nisu imali visoko mišljenje o njoj.

Pojavila se u mnogo serija, čak i u reunion-u one najpopularnije, međutim, nijedna se nije proslavila. Nastupala je u "Plesu sa zvezdama" i nekoliko rijalitija, objavila memoare, a prošle godine otisnula se u modne vode i lansirala kolekciju odeće "Me by Jennie Garth". Reklo bi se da je njen privatni život proteklih decenija bio daleko uzbudljiviji od profesionalnog.

Foto: ThirdLove / Planet / Profimedia

Iza nje su dva braka. Treći još traje. Za muzičara Danijela Klarka udala se u jeku popularnosti, 1994, no, ljubav nije bila dugog veka. Kolegi Petru Fačineliju izgovorila je sudbonosno "da" 2001, a sudbonosno "ne" 12 godina kasnije, kada su se razveli. S njim je dobila tri ćerke. Trećeg muža, takođe glumca Dejva Abramsa, upoznala je 2014, tokom sastanka na slepo. Venčali su se naredne godine, i ispostavilo se da je to bila njena treća sreća.

Prošle godine je šokirala svet iskrenom ispovešću o zdravstvenim problemima, koje je dugo čuvala u tajnosti. Kada je imala 30 godina dijagnostikovano joj je oboljenje srčanog zaliska, koje zahteva praćenje do kraja života.

"Možda će se priča zakomplikovati, možda neće. Spremna sam na sve", rekla je ona.

Otkrila je i da se 2020. podvrgla operaciji zamene levog kuka, i da je pre dve godine morala da zameni i desni. Dok je oporavak od prvog zahvata prošao dobro i brzo, drugi je bio iscrpljujuć i, kako je priznala, prilično obeshrabrujuć.

"Ovo nije nešto što pogađa samo osamdesetogodišnjake. Živela sam s bolovima veoma dugo, uvek se čulo škljocanje kad bih podigla noge. Kao neko ko je išao na jahanje i plesao od ranog detinjstva, shvatila sam da je uzrok bilo habanje", ispričala je Dženi Gart, priznavši da se zbog bolesti osećala posramljeno i zbunjeno, jer su je mnogi smatrali "starom".

"Stvari su se progresivno pogoršavale tokom godina. U jednom trenutku postalo je toliko bolno, da nisam mogla čak ni da prošetam pse. Mislila sam da je artritis. Do svoje 48. više nisam mogla da pratim porodicu tokom normalnih aktivnosti, a želela sam da vodim normalan život."

Doktor joj je saopštio da ima osteoartritis u kolenima, palčevima i kukovima, što je za glumicu bila noćna mora. Odlučila se za operaciju, od koje se oporavila već nakon dva meseca.

"Osećala sam se kao bionička žena. Nije bilo ničega što nisam mogla da uradim. Sve vreme sam zaboravljala da imam veštački kuk, tek mali ožiljak me je podsećao na to. Vratila sam se golfu, planinarenju i skijanju, svim stvarima koje sam volela."

No, početkom 2024. godine ponovo se začulo škljocanje. Ovog puta problem je bila desna strana. Nije gubila vreme, i već u martu zamenjen joj je i drugi kuk.

"Želela sam da pokažem ljudima da mogu da budu u formi i posle 50. godine. Međutim, sada nije išlo tako glatko. Nisam mogla da vežbam odmah posle operacije, što je uticalo na moje mentalno zdravlje. Oporavak je bio sporiji, ali se i to dobro završilo."

"Ove dve situacije pomogle su mi da naučim da mnogo više cenim svoje telo i fizičke sposobnosti. Volim da brinem o ljudima, a sve ovo nateralo me je da smanjim brzinu i počnem da se bolje brinem o sebi, da dozvolim drugima da mi pomognu", rekla je nedavno čuvena Keli.

Neki ljudi lažu bez problema, a neki pocrvene već na prvoj sitnoj izmišljotini.

U astrologiji postoje horoskopski znakovi koji jednostavno nisu rođeni za skrivanje i manipulaciju. Kod njih se sve vidi na licu, u tonu glasa ili kroz nervozno ponašanje, a često ih upravo iskrenost dovodi i u neprijatne situacije, prenosi Index.

Iako svako ponekad slaže, ovi znakovi poznati su po tome da im laganje teško pada i da ih savest brzo sustigne.

Rak

Rak je jedan od emocionalno najiskrenijih znakova Zodijaka. Čak i kada pokušava nešto da sakrije, emocije ga veoma brzo odaju. Rakovi teško glume ravnodušnost jer su izrazito povezani sa svojim osećanjima, a laž im često stvara unutrašnji nemir.

Oni vole sigurnost i poverenje u odnosima, pa im je iskrenost prirodnija od manipulacije. Ako i pokušaju da lažu, velika je verovatnoća da će ubrzo priznati istinu jer ih grize savest.

Devica

Devica previše analizira da bi bila dobar lažov. Dok drugi spontano izmisle priču, Devica već razmišlja da li je sve logično, ima li rupa u priči i da li će neko primetiti detalje.

Upravo zbog te potrebe za kontrolom često deluje ukočeno kada pokušava nešto da sakrije. Osim toga, Device cene poštenje i jasnoću, pa im laganje jednostavno nije prirodan teren.

Strelac

Strelac je poznat po brutalnoj iskrenosti. To je znak koji će često reći istinu čak i kada ga niko nije pitao. Strelčevi ne vole komplikacije, igrice ni skrivanja, pa im laganje deluje kao nepotreban napor.

Čak i kada pokušaju nešto da prećute, često se sami odaju jer ne mogu dugo da drže stvari za sebe. Njihova spontanost i direktnost jednostavno nisu kompatibilne sa ozbiljnim muljanjem.

Vodolija

Vodolija možda deluje misteriozno, ali zapravo nije naročito dobra u laganju. Oni vole autentičnost i individualnost, pa često smatraju da nema smisla pretvarati se.

Kada lažu, znaju da zvuče neprirodno ili emocionalno distancirano, zbog čega drugi brzo posumnjaju da nešto nije u redu. Vodolije više vole da izbegnu razgovor nego da izmišljaju priče.

Ovan

Ovan je impulsivan i nestrpljiv, što ga čini lošim lažovom. Da bi neko uspešno lagao, mora da bude smiren i dosledan, a Ovnovi često reaguju prebrzo.

Ako ih suočite sa pitanjem, velika je verovatnoća da će odmah reći istinu ili se zbuniti pokušavajući da nešto prikriju. Oni vole da budu direktni i često nemaju dovoljno strpljenja za održavanje laži.

Politički haos u Bukureštu ide na ruku desničarima. Koalicija je pukla, a pretnja se nadvija i nad celom Evropom, piše Dojče vele.

„Poslednja šansa za Rumuniju“ – tako je do pre nekoliko nedelja nazivana četvoročlana vladajuća koalicija u Bukureštu. Kada je ovaj savez formiran u leto 2025. svi su se nadali da će dobra uprava i korenite reforme zaustaviti uspon desničarskih ekstremista u ovoj zemlji na jugoistoku Evrope, piše DW.

Ta nada je potpuno pokopana. Rumunski ekstremni desničari beleže nagli rast u anketama, dok stranke mejnstrima sve dublje tonu u politička taktiziranja i međusobne svađe.

Prošle su tri nedelje otkako je vlada liberalnog premijera Ilijea Bolojana srušena na glasanju o nepoverenju – i to glasovima iz sopstvenih redova. Od tada, partije demokratskog spektra ne uspevaju da se dogovore oko nove vlade i imena novog premijera Rumunije, uprkos brojnim pokušajima posredovanja predsednika države Nikušora Dana.

Ali to nije sve. Dok je srušeni Bolojanov kabinet još samo formalno na funkciji, Socijaldemokrate (PSD) – kao najjača parlamentarna stranka i formalno proevropska opcija – u parlamentu sve češće vode zajedničku politiku sa najvećom desničarskom strankom, Alijansom za ujedinjenje Rumuna (AUR).

Politikološkinja Raluka Aleksandresku zbog toga otvoreno govori o „normalizaciji desnog ekstremizma" u zemlji.

Zajedničko glasanje iza zatvorenih vrata

Prekretnica u ovoj normalizaciji ekstremista dogodila se već 5. maja 2026. tokom glasanja o nepoverenju vladi. Socijaldemokrate, koje su do kraja aprila bile deo vladajuće četvoročlane koalicije, pokrenule su tu inicijativu ruku pod ruku sa AUR-om i zajedno oborile vladu.

Iako je u rumunskom parlamentu i ranije bilo primera saradnje demokratskih stranaka i desnih ekstremista, ovako koordinisana akcija za rušenje izvršne vlasti nikada ranije nije viđena. Time je srušen politički „sanitarni kordon" prema ekstremnoj desnici, koji su do tada podržavale i same socijaldemokrate.

Iako PSD od tada uporno ponavlja kako nema nameru da ulazi u zvaničan savez sa AUR-om, praksa ih potpuno demantuje. Sredinom maja, socijaldemokrate su u skupštinskom Odboru za ljudska prava, zajedno sa tri desničarske stranke, podržale predlog zakona kojim bi se ukinula zabrana antisemitske, fašističke i rasističke propagande. Tek nakon oštrog bunta javnosti, lider PSD-a Sorin Grindeanu povukao je ovaj potez, nazvavši ga „slučajnim iskliznućem“.

Međutim, prošle nedelje su PSD i AUR u Senatu ponovo glasali identično – ovog puta za zakon protiv nevladinih organizacija, skrojen po ruskom i mađarskom uzoru (Putinovom i Orbanovom modelu). Prema tom predlogu, NVO moraju javno da objave imena svih donatora koji godišnje uplate više od 1.000 evra, iako u Rumuniji već važe izuzetno stroga pravila o transparentnosti NVO sektora. Nekoliko stotina organizacija je protestovalo, ali za sada bezuspešno.

Potom su u sredu (27. maja) socijaldemokrate i ekstremni desničari zajedno izglasali zakon pod parolom „Ne damo našu zemlju“ (bukvalno: „Ne prodajemo našu zemlju“). Cilj zakona je da se spreči ranije planirani izlazak državnih preduzeća na berzu i prodaja manjinskih paketa akcija. Taj projekat je pokrenula upravo Bolojanova vlada kako bi unela red, efikasnost i transparentnost u rad državnih firmi opterećenih sumnjama na korupciju, ali i da bi obezbedila prihode za ogroman budžetski deficit.

Simbol korupcije

Više je nego simbolično što je upravo PSD pokrenuo zakon pod sloganom „Ne prodajemo našu zemlju“ i izglasao ga zajedno sa AUR-om i još dve ekstremne desničarske grupacije.

Upravo su današnje socijaldemokrate, kao naslednici nekadašnjeg komunističkog aparata, preuzele vlast nakon pada diktatora Nikolaja Čaušeskua 1989. godine – najpre pod imenom Front nacionalnog spasa (FSN), a potom kao PSD. Slogan „Ne prodajemo našu zemlju“ tada je služio kao moto tokom nasilnih akcija protiv antikomunističkih demonstranata, boraca za građanska prava i opozicionih stranaka, koje je režirao upravo taj Front.

Partija PSD se za to nikada nije izvinila. Nekadašnje stecište starih Čaušeskuovih kadrova, oficira zloglasne Sekuritatee i socijalističkih direktora fabrika, obezbedilo je nakon 1990. nesmetan prenos moći za staru elitu.

PSD je do danas ostao apsolutni simbol korupcije u Rumuniji. Ideološki, ova stranka nema nikakve veze sa klasičnom evropskom socijaldemokratijom – u pitanju je desnonacionalistički i populistički pokret koji je još devedesetih godina vladao u koaliciji sa ultranationalistima i ekstremistima.

Od krize vlade do krize sistema

Ipak, proteklih godina su i druge stranke demokratskog spektra doprinele davanju legitimiteta ekstremnoj desnici. Među njima je i današnja zeleno-desnoliberalna stranka Unija spasimo Rumuniju (USR), koja je još u septembru 2021. zajedno sa AUR-om podnela zahtev za izglasavanje nepoverenja tadašnjoj vladi (koji na kraju nije ni stigao na glasanje). Bez obzira na ishod, to je bio prvi veliki politički događaj kojim je ekstremna desnica uvučena u legitimne političke tokove.

Danas tri desničarske stranke u Rumuniji – pored AUR-a, tu su još i partija SOS Rumunija i partija Mladih (POT) – zajedno drže oko 35 odsto poslanika u oba doma rumunskog parlamenta. Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, ukoliko bi se izbori održali sada, sam AUR bi osvojio 32 odsto glasova, što ga stavlja daleko ispred drugoplasiranog PSD-a koji ima 24 odsto.

Zbog toga prevremeni izbori nikako nisu u interesu demokratskih stranaka. Međutim, analitičari u Rumuniji strahuju da će trenutna paraliza i taktičke igre socijaldemokrata samo dodatno ojačati ekstremnu desnicu pred redovne parlamentarne izbore krajem 2028. godine.

Kako upozorava politikolog Kristijan Pirvulesku: „Saradnja između PSD-a i AUR-a je ogromna strateška greška koja bi trenutnu krizu vlasti vrlo lako mogla da pretvori u opštu krizu sistema.“

Opasnost za Evropu

Ovakav razvoj događaja ne predstavlja opasnost samo za Rumuniju, već i za celu Evropu.

Rumunija je šesta po veličini članica EU i ključni saveznik NATO na jugoistoku kontinenta, gde se nalaze najveće i najvažnije vojne baze u regionu. Ona deli najdužu granicu EU sa Ukrajinom i važi za tihog, ali izuzetno stabilnog i doslednog partnera napadnute susedne zemlje.

Ukoliko bi proruska, izrazito antiukrajinska i antievropska stranka AUR došla na vlast – makar i kao podrška nekoj manjinskoj vladi – ceo taj bezbednosni sistem mogao bi da se uruši.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je upozorenje za područje Srbije na grmljavinske nepogode od 1. do 4. juna.

Plјuskovi i grmlјavine koji se na području Srbije očekuju u prvom delu naredne sedmice lokalno će biti izraženiji uz grad i uz količinu padavina veću od 20 milimetara za kratko vreme, naveo je RHMZ.

Za konkretne lokacije izdavaće se hitna upozorenja jedan do dva časa unapred.

Zavod je upozorio i da će se na celom toku Dunava vodostaji narednih dana kretati nešto ispod i oko niskih plovidbenih nivoa.

Rukometaši bezdanskog Grafičara remijem protiv vodećeg Rusina iz ruskog Krstura završili su tekuću sezonu Treće lige Vojvodine.

Veći deo prvog poluvremena protekao je u izjednačenoj igri oba tima, s tim što su gosti na odmor otišli sa dva gola prednosti (11:13). Bezdanci su sredinom drugog dela mini serijom od četiri uzastopna pogotka poveli sa 17:16. U poslednjih deset minuta susreta ušli su sa dva gola prednosti (20:18). Usledila je serija gostiju 5:1 za preokret i vođstvo 21:23. Ipak, domaći igrači su golovima Kedveša i Ćupurdije izjednačili (23:23) i tako izbori bod u ovom meču.

U domaćem timu istakli su se Marko Stojanović sa šest pogodaka, te Todor Ćupurdija sa golom manje. U gostujućem sastavu Boris Juhik je bio najefikasniji sa sedam golova. Grafičar je sezonu završio na pretposlednjem (četvrtom) mestu sa sedam bodova, dok je Rusin prvak lige sa 23 boda. Sezonu su završili sa 11 pobeda i remijem - piše somborsport.org

Кulturni centar „Laza Кostić“ i ove godine organizovao je, na platou ispred Županije, manifestaciju „Multi Кulti Festival“.

Ovaj tradicionalni festival posvećen je očuvanju kulturnog nasleđa i promociji različitosti kroz predstavljanje tradicije, muzike, igre i običaja kulturno-umetničkih društava sa teritorije grada Sombora.

Pod sloganom „Čuvamo prošlost, slavimo različitost“, manifestacija je okupila učesnike i posetioce sa ciljem negovanja multikulturalnosti i zajedništva.

Tokom svečanog otvaranja prisutne je pozdravio direktor КC „Laza Кostić“ Siniša Josić.

– Pod sloganom pod kojim se održava manifestacija, a koji glasi „Čuvamo prošlost, slavimo različitost“, ponovo dokazujemo da su naše razlike u tradiciji jeziku i običajima, zapravo, naše najveće zajedničko blago – rekao je Josić.
U okviru kulturno-umetničkog dela nastupili su GКUD „Sombor“, SКUD „Đurđevak“ Кljajićevo, GКUD „Ravangrad“ Sombor, MКD „Petefi Šandor“ Telečka, MКUD „Nemet Laslo“ Svetozar Miletić, MКPZ „Stapar“, КUD „Vuk Кaradžić“ Čonoplja i КUD „Laza Кostić“ Gakovo, koji su izveli 14 različitih tačaka.

U okviru održavanja festivala bio je upriličen i defile kulturno-umetničkih društava kroz grad.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 1. jun