Sombor.info

Vlada Srbije na nedavnoj sednici usvojila je odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Vrbas–Sombor

Okvirna granica Prostornog plana obuhvata delove teritorija grada Sombora, kao i opština Vrbas i Kula. Na teritoriji Sombora to će biti cele katastarske opštine Telečka, Kljajićevo, Čonoplja i Sombor, na teritoriji Vrbasa katastarske opštine Vrbas i Vrbas – grad, a na teritoriji Kule katastarske opštine Kula, Crvenka i Sivac.

Konačna granica Prostornog plana biće utvrđena Nacrtom prostornog plana, navodi se u odluci Vlade.

- Izrada Prostornog plana zasniva se na planskoj, studijskoj, tehničkoj i drugoj dokumentaciji, rezultatima dosadašnjih istraživanja i važećim dokumentima u Srbiji, kao i Zaključku Vlade od 5. juna 2025. godine, kojim je projekat rekonstrukcije, elektrifikacije i modernizacije železničke pruge Vrbas–Sombor utvrđen za projekat od značaja za Republiku Srbiju - naglašeno je u odluci.

Prostorni plan će sadržati detaljnu razradu za planirane namene, čime će se stvoriti odgovarajući planski osnov u smislu direktnog sprovođenja u skladu sa zakonom, precizira se u odluci.

Rok za izradu Nacrta prostornog plana je 12 meseci od dana stupanja na snagu odluke.

Sredstva za izradu plana obezbediće Infrastruktura železnice Srbije a.d., Beograd, a nosilac izrade Prostornog plana je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije.

Na ovoj pruzi, kako su još ranije izveštavali lokalni mediji, već nekoliko godina ne saobraćaju vozovi - piše eKapija.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a 11 lake telesne povrede. Zbog nasilničke vožnje zadržan je jedan, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola šest vozača.

Na teritoriji Grada Sombora evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede, a šest je lakše povređeno. Zbog nasilničke vožnje zadržan je jedan, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola tri vozača.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede.

Na području opštine Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.

Napisana su 74 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 349 prekršajnih naloga.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u subotu, 23.08.2025. godine, organizuje vanrednu akciju davanja krvi. Akcija će biti organizovana u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor, Apatinski put 19, u periodu od 09,00 do 13,00 časova.

Pozivamo sve naše sugrađane koji imaju između 18 i 65 godina, zdravi su i žele da daruju krv, da se odazovu pozivu jer su rezerve krvi u ovim letnjim mesecima uvek na minimumu.

Planirana isključenja struje u Somboru za četvrtak, 21. avgust

U periodu od 9 do 12 bez struje će biti ulice i delovi ulica Štrosmajerova, Stanka Opsenice, Jovana Cvijića, Josifa Pančića 3, 5, 7, 9 i 11, Staparski put 13- zgrada na uglu Staparskog puta i Josifa Pančića i B. Stankovića br.3

Proteklog vikenda na stazi u Bačkoj Palanci održano je Prvenstvo Srbije u mini kajaku, koje je okupilo čak 25 klubova iz cele zemlje. Kajak klub Sombor je nastupio sa 12 mladih takmičara, koji su ostvarili zapažene rezultate i doneli klubu šest medalja, što je bilo dovoljno za četvrto mesto u generalnom plasmanu klubova. Ispred su bili domaći Tarket, Tisin Cvet iz Sente, te trećeplasirani Šabac.

Kada su u pitanju pojedinačni nastupi, najuspešniji je bio Jordan Vulić (MK – 1, 1.000m, 2015.godište) koji je osvojio zlatnu medalju. Ovaj desetogodišnjak je u paru sa Veljkom Parčetić na duplo kraćoj deonici osvojio i srebrnu medalju. Isto postolje osvojio je i ženski dvojac Vanja Roksandić / Dunja Lazić (MK – 2, 500m, 2014. godište).

Do bronzanih odličja stigli su: Veljko Stričević/Aleks Zolcer (500m, 2014. godište), Veljko Parčetić (MK – 1, 1.000m, 2015. godište) i Veljko Stričević (MK – 1, 1.000m, 2014. godište).

Najbliža postolju bila je Vanja Roksandić (2014) koja je bila četvrta u svojoj kategoriji. Ovim takmičenjem je zvanično završena sezona za mini kajakaše, koja je bila i više nego uspešna. „Naše mlade nade sada imaju nedelju dana zasluženog odmora pre nego što nastave sa treninzima i pripremama za nove izazove.

Klub je ponosan na sve takmičare i njihove trenere koji su dostojno predstavljali Sombor i pokazali da se predanim radom stiže do vrhunskih rezultata“ – navodi se na kraju klupskog izveštaja.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 21. avgust

Šta to čini dobrog čoveka? Da li je vaš partner dobra osoba? Postoje neke karakterne crte koje čine dobrog čoveka, odnosno u ovom slučaju dobrog muškarca.

One stvari koje muškarca čine dobrim čovekom mogu biti i neki sitni gestovi koji ženama puno znače, ali i vrlo bitne stvari, poput toga da partner nikada nije nasilan prema vama, na bilo koji način. U nastavku teksta saznajte koji to znakovi otkrivaju da je vaš partner dobar čovek - piše Zadovoljna.hr.

1. Uz njega se osećate lepo (iznutra i spolja).

Dobar muškarac želeće da se njegova partnerka oseća lepom. Neće mu biti dovoljno da to samo kaže, već će osećaj lepote želeti i da manifestuje u vašem srcu. To uključuje i način na koji komunicira s vama fizički i mentalno.

2. Inspiriše vas.

Dobar čovek ima snažan i nepokolebljiv karakter. Kao takav, po prirodi je inspirativan u svojim rečima i delima i ne prestaje da vas nadahnjuje. Dobar muškarac inspirisaće ženu da bude najbolja verzija sebe.

3. Uvek se trudi da vam bude podrška.

Dobar muškarac razume važnost toga da partnerki bude podrška i da se prilagođava njenim potrebama. To ne znači da će na sve reći "da", već da će podržati partnerku i prilagoditi joj se kada situacija to traži.

4. Uvek radi na tome da bude bolja osoba.

Dobar čovek nikada sebi ne pripisuje prevelike zasluge. Ako je i vrlo inteligentan i pametan, uvek će gledati na to kako da bude još bolja osoba, bilo to učenjem nečeg novog, preuzimanjem dodatnih odgovornosti ili poboljšanjem kondicije – on će se ponositi time što radi na sebi.

5. Uz njega se osećate sigurno i zaštićeno.

Osećaj sigurnosti i zaštićenosti za svaku je ženu vrlo bitna komponenta u vezi. Muškarčeva dužnost je da joj obezbedi taj osećaj. Kada se dogodi neka loša okolnost, dobar muškarac uvek će se zauzeti za svoju partnerku i braniće je.

6. Uvek pazi na one sitnice koje ženama puno znače.

Pridržavanje vrata i stolice, hranjenje dece i tako dalje, sve su to radnje karakteristične za dobrog muškarca, sitnice koje ženi puno znače. Nikada nije previše zauzet ili zaposlen da ne može da zastane i ponudi vam mali gest pomoći.

7. Iskren je i srdačan.

Dobar čovek neće lagati, varati ili krasti, naročito osobi koju voli najviše na svetu. Ne bi trebalo da okleva da govori istinu, bez obzira da li je to što treba da kaže dobro ili loše.

8. Nikada nije nasilan prema vama niti ikome drugom.

Dobar muškarac baš nikada neće biti nasilan prema partnerki, bilo fizički, mentalno ili emocionalno. Takođe ni pod kojim okolnostima neće pokazivati nasilnost prema ikom drugom. Dobar muškarac upotrijebiće snagu svog karaktera i intelekt za rešavanje konflikata.

9. Celim svojim srcem je uz vas.

Kad dobar muškarac izrazi svoju ljubav, ta ljubav ostaje u dobru i u zlu. Ni pod kojim okolnostima vas neće zanemariti, čak ni u izazovnijim situacijama. Dobar čovek neće napustiti svoju dužnost da stoji uz vas.

10. Trudi se da zasluži i zadrži vaše poverenje.

Dobar čovek razume da poverenje, poput ljubavi, ne može da se forsira; ono mora da se zasluži. Nakon što zasluži ženino poverenje, neće ga uzimati zdravo za gotovo i neće izazivati sumnju.

11. U svakoj situaciji stavlja vas na prvo mesto.

To ne znači da pada na kolena i udovoljava svakom ženinu hiru. To u većini slučajeva znači da će biti nesebičan u svojim rečima i delima. Odgovornost muškarca je da stavi ženu na prvo mesto – dobar muškarac to čini gotovo uvek.

Prinosi šećerne repe u Srbiji su zbog suše više nego prepolovljeni – koren joj je malo deblji od šargarepe, rekli su danas poljoprivrednici za Betu.

Ratar Zlatko Periša iz sela Torak, u opštini Žitište u Banatu, rekao je da na 23 hektara očekuje prinos od 25-30 odsto roda u odnosu na „normalne godine“.

„Prošle godine sam u proizvodnji šećerne repe na 60 hektara napravio ‘minus’ od 60.000 evra. Ove godine imam repu na 23 hektara samo da bi šećeranama otplatio preostali dug od 20.000 evra. Ovo je rupa bez dna, odustaćemo od proizvodnje, jer ne možemo da radimo za ‘ništa'“, rekao je Periša.

Prema njegovim rečima, doći će brzo vreme da niko neće hteti da obrađuje zemlju - piše Danas.

Sa dva brata i ocem Periša obrađuje 340 hektara, najvećim delom u zakupu, ali će, kako je rekao, ako sledeće godine ne izmiri dugove iz proteklih godina, napustiti ratarstvo.

On je kazao da su prošle godine dva mlada meštanina dali svoju zemlju u zakup i otišli u Nemačku gde jedan vozi autobus, a drugi radi u klanici i kažu da im se to više isplati.

„Sada jedino na ovčarstvu imamo zaradu i novcem od jagnjadi pokrivamo gubitke u ratarstvu“, rekao je Periša i naveo da je u opštini Žitište prošle godine bilo zasejano šećernom repom 500 hektara, a ove ni punih 30 hektara, jer su poljoprivrednici odustali od te skupe proizvodnje.

Istakao je da se ne uzdaju u državu da im pomogne u izgradnji sistema za navodnjavanje, jer su očigledne klimatske promene i suše su sve jače.

„Postoje kanali za navodnjavanje iz Begeja i Tamiša, ali je za kupovinu sistema za navodnjavanje i agregata za njegovo pokretanje potrebno oko 40.000 evra i mi ne možemo to da kupimo bez nekih povoljnih dugoročnih kredita, a njih nema“, rekao je Periša.

Nemoguće je, kako je rekao, odvojiti taj novac za investiranje u sistem za navodnjavanje, jer za 11 godina, koliko se bavi proizvodnjom šećerne repe, samo je prve godine imao zaradu od 10.000 evra, prošle godine najveći gubitak od 60.000 evra, a ove očekuje „minus“ od 10.000 do 20.000 evra.

On je naveo da su najveći gubitnici proizvođači i potrošači, a da su trgovci mineralnim đubrivima, semenima i vlasnici silosa najveći profiteri, jer „obračunavaju marže koje niko ne kontroliše“.

„Prošle godine mineralno đubrivo koje proizvodi Eliksir u pakovanju od 100 kilograma koštalo je 4.800 dinara, a ove 6.000 dinara. Tako je i sa uvoznim đubrivom. Urea je u januaru ove godine koštala 50 dinara po kilogramu, a sada je 70 dinara“, rekao je Periša.

Dodao je da su uvoznici đubriva smislili taktiku da ne uvoze veliku količinu već manju, pa na nju zaračunaju enormne marže, a poljoprivrednici moraju da ga kupe, ali će ove godine, verovatno neki odustati kao i on sam.

Naveo je da istovremeno dok poskupljuje repromaterijal i đubrivo ratarski proizvodi pojeftinjuju i da je jedino pšenica ove godine dobro rodila, ali je cena takva da teško pokriva troškove, dok suncokret košta 45 dinara po kilogramu, kao i prošle godine.

„Ne vidim svetlo na kraju tunela, obrađujem zemlju zato što to volim, ali od ljubavi se ne živi“, rekao je Periša.

Poljoprivrednik Goran Filipović iz Kisača koji uzgaja repu na 6,5 hektara rekao je da nije siguran da će ove godine imati prinos tri tone po hektaru, a prošle je imao sedam-osam tona.

„Repa je posle majskih kiša dobro nikla, ali junske i julske suše su je uništile tako da je odbacivala list, pa je koren malo deblji od šargarepe, a u normalnim uslovima trebalo je da bude težak od jedan do dva kilograma. Pre nekoliko dana pokušao sam da iščupam nekoliko korenova i listovi su se pokidali, a nisam je iščupao jer je zemlja tvrda“, rekao je Filipović.

Kada je u pitanju psihologija, često smo sami sebi najgori neprijatelji, a to posebno važi za naš efektivni IQ.

Ovaj koncept manje mari za apstraktne brojeve, a u potpunosti se fokusira na ono što zaista izvlačimo iz svog mozga. To je praktična mešavina kognitivnih performansi, izvršne funkcije, fluidne inteligencije i stvarne primene inteligencije, što bi Sternberg nazvao „uspešna inteligencija“.

Samodestruktivno ponašanje nije ništa novo, a usmeravanje ka pametnijim navikama počinje imenovanjem onoga što nas koči. „Psychology Today“ navodi najčešće mentalne greške koje nas sprečavaju da budemo najbolja verzija sebe - prenosi Nova.rs.

Ne tretiramo mozak kao mišić koji treba trenirati

Daleko najštetnija navika je odnos prema mozgu kao da je fiksna i nepromenljiva stvar. Psiholozi to nazivaju „teorijom entiteta“ inteligencije, što je prosto verovanje da su sposobnosti urođene i nepromenljive. Efikasnija alternativa je „inkrementalni“ ili razvojno orijentisan pogled, koji inteligenciju tretira kao nešto što se može izgraditi kroz trud i strategiju.

Jedno od upečatljivih istraživanja sproveli su Blekvel i saradnici, koji su srednjoškolcima objasnili da inteligencija može da raste poput mišića. Tokom godine ti učenici su postepeno popravljali rezultate iz matematike, dok su vršnjaci sa uverenjem da je sposobnost fiksna ostali na istom nivou. Isti mozgovi suočili su se sa istim gradivom, a jedina razlika bila je u tome kako su „govorili“ sami sebi o sopstvenom potencijalu.

Fascinantno je da unutrašnji skript koji ponavljamo može doslovno da promeni tok naših rezultata. Upravo to čini još tužnijim činjenicu da se mnogi i dalje ponašaju kao da im je mentalni plafon zapečaćen, iako su vrata ka napretku širom otvorena, samo ih ne primećujemo.

Lišavamo mozak sna koji mu je potreban

Decenije istraživanja pokazuju da je san mnogo više od običnog odmora ili večernjeg „brojanja ovaca“. On ima duboku evolutivnu ulogu i prisutan je čak i kod najjednostavnijih živih bića, poput prevrnute meduze (Cassiopea), koja spava iako uopšte nema mozak.

Za nas, san je trenutak kada mozak vežba, popravlja i reorganizuje ono što je tokom dana naučio. Ako ga preskočimo, performanse opadaju u merljivim parametrima: izvršne funkcije slabe, a donošenje odluka postaje nesigurno.

U jednoj EEG studiji, Zing i saradnici su otkrili da 24 sata bez sna značajno povećavaju latentnost i vreme reakcije, što je jasan pokazatelj kognitivnog pada. Druga istraživanja pokazuju da čak i blaga noćna restrikcija sna narušava pažnju, radnu memoriju, raspoloženje i procenu. Nije iznenađujuće da je san ključan za dobrobit tolikog broja vrsta. Naši mozgovi podešeni su na ritmove unutrašnjeg sata i bilo bi nam mnogo bolje da živimo u skladu s njim.

Pijemo alkohol

Alkohol je možda najjasniji oblik samosabotaže. Svako ko je popio više od čaše vina zna kako se razmišljanje menja pod uticajem alkohola, ali šteta ide dublje nego što obično očekujemo.

Nedavna istraživanja Justa i saradnika pokazuju da konzumiranje osam ili više alkoholnih pića nedeljno vodi ka jasnim znacima oštećenja mozga. U velikoj autopsijskoj studiji na 1.781 osobi, kod teških alkoholičara zabeležen je 133% veći rizik od vaskularnih lezija na mozgu, poput hijalinske arterioloskleroze. Čak su i bivši alkoholičari imali 89% veću verovatnoću za ove lezije u poređenju sa onima koji ne konzumiraju alkohol. Tau proteini, obeležja Alchajmerove bolesti, bili su 41% češći kod alkoholičara i 31% češći kod bivših alkoholičara.

Dakle, čini se da čak i umereno pijenje može dugoročno narušiti vašu kognitivnu prednost. Ako vam je stalo do mentalne bistrine i dugovečnosti, smanjenje alkohola ili makar razmišljanje o tome šta dobijate, a šta gubite može biti jedna od najpametnijih odluka.

Ne dajemo mozgu strukturu

Mozak najbolje funkcioniše uz strukturu, svrhu i rokove. Bez njih postajemo rasuti, a time sami sabotiramo svaku iskru kreativnosti.

Studija Rinaldija i saradnika iz 2021. pokazala je da studenti koji su prijavljivali viši nivo odlaganja obaveza imaju i merljive smetnje u izvršnim funkcijama, što je potvrđeno neuropsihološkim testovima. To je bolan dokaz za sve nas koji se borimo s odlaganjem obaveza i naglašava da čak i najsjajnijim misliocima treba disciplina i struktura kako bi dostigli pun kapacitet.

Prazno platno može biti inspiracija, ali uporna realizacija zahteva kontinuitet i rokove. Ostavite sebi otvorene „linije“ koje ćete nastaviti sutra, tako da vaš mozak nastavi u hodu, umesto da se svakog jutra suočava s prazninom.

Mozak u lošem društvu

Na kraju, ponekad svoj mozak ostavljamo u najgorem mogućem društvu. To je mentalni ekvivalent držanja bombona na stolu dok ste na dijeti: možda ćete odoleti neko vreme, ali na kraju ćete popustiti. Isto važi i za um. Ako ga izložimo stalnom dotoku loših sadržaja, tračeva, besa i distrakcija niskog kvaliteta, neminovno će se prilagoditi naniže.

Kontekst ima ogroman značaj za to čime se naš mozak bavi. Na primer, istraživanja u razvojnoj psihologiji pokazuju da se čak i emocije šire kroz društvene mreže. U jednoj longitudinalnoj analizi, raspoloženja tinejdžera postajala su vremenom sličnija onima iz njihove grupe vršnjaka, pri čemu se negativna raspoloženja širila posebno brzo (Eyre, House, Hill & Griffiths, 2017). Drugim rečima, vaša mentalna osnova tiho se pomera da bi se uskladila s „dijetom emocija“ koju unosite.

Šta je zajedničko lošim navikama za mozak?

Ako sagledamo širu sliku, videćemo da svih ovih pet zamki ima isti koren: cvetaju u odsustvu samosvesti. Bez uvida u ono što se dešava u našem umu, osuđeni smo da ih ponavljamo na autopilotu, bez kraja. Iako sama svest neće rešiti problem, ona je jedino mesto odakle možemo početi.

Kada imenujemo navike koje otupljuju našu oštrinu, tada počinje pravi posao. Bilo da se radi o zaštiti sna, pažljivom izboru društva, postavljanju rokova ili promeni načina na koji razgovaramo sami sa sobom o sopstvenoj inteligenciji, svaka od tih odluka je moćan alat za usmeravanje mozga ka njegovom najboljem radu.

Ada Bojana je poznato turističko mesto na ušću reke Bojane u Jadransko more, na samom jugu Crne Gore, blizu Ulcinja. Ostrvo je nastalo taloženjem rečnog nanosa i danas je jedno od najlepših kupališta na Jadranu, posebno poznato po dugim peščanim plažama i jedinstvenom ambijentu, gde se reka uliva u more. Popularna je i zbog ribarskih kućica na vodi, odlične morske hrane i specifičnog spoja reke i mora - piše Nova.rs.

Danas na Adi Bojani reporter snimio je zmiju koja je gamizala plažom, a potom je ušla u vodu.

Zmije nisu česta pojava na samim plažama gde borave turisti. Najčešće se mogu naći u šumskim i travnatim delovima ostrva, dalje od uređenih kupališta. U okolini Ulcinja i Ade Bojane žive vrste tipične za primorski pojas Crne Gore:

Bjelouška (Natrix natrix) – potpuno bezopasna vodena zmija, često se viđa u blizini reka i močvarnih delova.
Ribarka (Natrix tessellata) – još jedna bezopasna vodena zmija, voli rečne i obalske delove.
Šarka (Vipera ammodytes) – otrovna zmija, ali veoma retka i uglavnom izbegava kontakt s ljudima. Obitava pretežno u kamenitim i nepristupačnim delovima, daleko od plaža.

Za turiste na plaži rizik je praktično zanemarljiv, jer zmije izbegavaju gužvu i buku. Najčešće viđene su bezopasne vodene zmije kao i u slučaju ove na Adi Bojani.