Sombor.info

Mnoge promene na grudima bitno je pratiti i primetiti na vreme, što je važno za zdravlje svake žene.

Kako tvrde lekari, promene na grudima mogu biti znak raka dojke, pa ukoliko to primetite, bitno je da ne odlažete odlazak lekaru.

Lekari takođe ističu da mekana masa koja se pomera ispod vaše kože najverovatnije može biti cista ispunjena tečnošću. Ukoliko je grudvica čvrsta, moguće je da se radi o benignim promenama, ali je sve bitno proveriti sa lekarom.

Tragovi koji podsećaju na ujed insekta, crvenilo ili osip, koji ne prolaze ni nakon nekoliko nedelja, mogu biti znak nekog od oblika raka dojke.

Ukoliko tkivo postane nabrano poput narandžine kore, to može biti znak začepljenja limfnih čvorova.

Rak kože koji se najčešće javlja na nogama, ali i grudima,koje takođe mogu biti meta ove bolesti.

Prilikom samopregleda bitno je da obratite pažnju na asimetrije, ivice mladeža koje su nepravilne, varijaciju boja i na to da li rastu i šire se.

"Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida", izjava je koja se pripisuje Sigmundu Frojdu, ocu psihoanalize. Iako je nasleđe čuvenog austrijskog neurologa slojevito i često kontroverzno, ova naizgled jednostavna opservacija pruža dubok uvid u ljudsku psihu. Kada se susretnemo s osobom čije nas ponašanje ili reči ostavljaju bez teksta, ne zbog njihove genijalnosti, već zbog drskosti i nedostatka srama, svedočimo nečemu što je Frojd smatrao ključnim pokazateljem.

Odsustvo stida nije samo karakterna mana, prema psihoanalitičkoj teoriji, ono je simptom dublje neuravnoteženosti unutar same strukture ličnosti. To je crvena zastavica koja signalizuje da unutrašnji moralni kompas osobe ne funkcioniše ispravno. Kako bismo razumeli zašto je to tako, moramo zaroniti u temelje Frojdove misli – u nesvesni um koji, poput skrivenog dela sante leda, upravlja našim postupcima.

Unutrašnji sukob Ida, Ega i Superega

Prema Frojdu, naša ličnost sastoji se od tri temeljne komponente koje su u neprestanoj borbi: Id, Ego i Superego. Njihova dinamika određuje naše ponašanje, odluke i, na kraju naš osećaj za moral.

Id je najprimitivniji deo naše psihe, prisutan od rođenja. On funkcioniše prema "principu zadovoljstva" i traži trenutno ispunjenje svih nagona, prvenstveno onih agresivnih (Thanatos) i seksualnih (Eros). Id ne poznaje logiku, stvarnost ni moral. On je čista, sirova i impulsivna energija.

Superego je njegova suprotnost. On je naš unutrašnji moralni sudija, "čuvar" koji se razvija tokom detinjstva kroz usvajanje društvenih normi, vrednosti i pravila od roditelja i okoline. Sastoji se od dva dela: savesti, koja nas kažnjava osećajem krivice i stida kada prekršimo pravila, i ego-ideala, koji postavlja standarde onoga čemu bis trebalo da težimo.

Ego je posrednik. On je racionalni deo ličnosti koji pokušava da uravnoteži nerealne zahteve Ida sa strogim moralnim standardima Superega, sve to unutar granica spoljašnjeg sveta. Njegov zadatak je odložiti zadovoljstvo i pronaći realistične i društveno prihvatljive načine za ispunjenje nagona.

Osoba koja pokazuje potpuno odsustvo stida, prema ovoj teoriji, ima izrazito nerazvijen ili slab Superego. Bez snažnog unutrašnjeg sudije koji bi izazivao osećaj krivice, Id preuzima kontrolu. Takva osoba deluje vođena isključivo sopstvenim primitivnim impulsima i željom za trenutnim zadovoljenjem, bez obzira na društvene posledice ili osećanja drugih.

Kada nagoni preuzmu kontrolu

Dominacija Ida objašnjava zašto se ponašanje koje smatramo "lošim" ili "besramnim" često čini detinjastim i egocentričnim. Poput malog deteta koje zahteva ispunjenje svojih potreba odmah i sada, osoba sa slabim Superegom ne poseduje kapacitet za empatiju ili razumevanje tuđih perspektiva. Njihov svet se vrti isključivo oko sopstvenih želja, piše Simply Psychology.

To se ogleda u potrebi za ponižavanjem drugih kako bi se osećali superiorno, u ismevanju tuđih mišljenja i potpunom nedostatku samokritike. Budući da njihov Superego ne proizvodi unutrašnji osećaj sramote, oni ne vide ništa pogrešno u svojim postupcima. Svaka kritika spolja doživljava se kao napad, a ne kao prilika za introspekciju.

U takvim situacijama, Ego je nateran da se koristi obrambenim mehanizmima kako bi zaštitio krhki osećaj sostvene vrednosti. Jedan od najčešćih je projekcija – pripisivanje sopstvenih neprihvatljivih misli, osećanja i mana drugima. Osoba koja je sama nepoštena optuživaće druge za nepoštenje; ona koja je zavidna videće zavist u svima oko sebe. To je nesvestan način da Ego kaže: "Nisam ja loš, oni su."

Šta uraditi kada prepoznate odsustvo stida?

Frojdov savet u susretu s takvim osobama bio je jasan: ostanite smireni i ne pokušavajte se dokazivati. Rasprava s nekim ko nema unutrašnji mehanizam za prepoznavanje sopstvenih grešaka je uzaludna. Njihova psiha je strukturisana tako da odbacuje svaku spoljnu kritiku kako bi sačuvala sopstvenu, često iluzornu, sliku o sebi.

Prepoznavanje potpunog nedostatka stida nije poziv na osudu, već na oprez. To je uvid koji nam omogućava da razumemo s kim imamo posla i da ne spuštamo sopstvene intelektualne i moralne standarde. Psihodinamska terapija upravo se bavi ovim dubokim unutrašnji konfliktima, pomažući pojedincima da osveste nesvesne obrasce i ojačaju Ego kako bi bolje upravljao unutrašnjim silama.

Na kraju, Frojdova lekcija nije samo o identifikovanju "loših ljudi", već o razumevanju da su neki od najproblematičnijih obrazaca ponašanja ukorenjeni duboko u nesvesnom umu. Odsustvo stida signalizuje da je unutrašnja bitka između nagona i morala odavno završena – pobedom nagona, prenosi Net.hr.

Ruke nam mogu otkriti puno o našem zdravstvenom stanju budući da promene na prstima i dlanovima mogu biti prvi znak ozbiljnih poremećaja u telu.

Iz tog razloga, važno je da dobro pogledate svoje ruke i obratite pažnju na sledeće:

Drhtanje ruku

Na šta može da ukazuje: esencijalni tremor

Svi ponekad imamo drhtanje ruku, a uzroci mogu biti razni, od preterivanja sa alkoholom i kafom do napada anksioznosti ili niskog nivoa šećera u krvi. Međutim, stalno drhtanje ruku može ukazivati na esencijalni tremor, bolest koja je nasledna i pogoršava se vremenom. Iako je takvo stalno drhtanje ruku prilično neprijatno, utešno je što iza njega obično nema ozbiljnih zdravstvenih problema. Međutim, u retkim slučajevima, takvo drhtanje može biti rani simptom nekih prilično ozbiljnih bolesti, poput Parkinsonove bolesti. Stoga je najbezbednije otići na pregled kod lekara koji će proveriti da li postoji razlog za zabrinutost, piše Jutarnji.hr.

Hladni ili beli prsti

Na šta bi to moglo da ukaže: Rejnoov sindrom

Ovo je prilično česta bolest kod koje dolazi do prekida cirkulacije krvi, što uzrokuje promene u boji prstiju i ruku (postaju beli, a ponekad i tamnoljubičasti) u kombinaciji sa bolom i osećajem pečenja, utrnulosti i peckanja. Najčešći okidač za pojavu ovih simptoma je hladnoća, a pušenje i anksioznost mogu pogoršati stanje. Nošenje rukavica i izbegavanje hladnoće su samo neke od preventivnih mera koje mogu ublažiti simptome ili sprečiti njihovu pojavu, ali ako su postali izuzetno intenzivni, bilo bi dobro konsultovati lekara koji može da prepiše lekove za poboljšanje cirkulacije.

Crvene mrlje

Na šta bi to moglo da ukaže: kontaktni dermatitis

Iritirana, crvena koža, često između prstiju, verovatno je uzrokovana kontaktom sa iritantom, kao što su sapun, deterdžent ili sredstva za čišćenje. Postoji i stanje koje se naziva alergijski kontaktni dermatitis, kod koga opisane simptome izazivaju određeni alergeni, najčešće lateks u gumenim rukavicama, nikl u nakitu ili mirisi u toaletnim potrepštinama. U blažim slučajevima, hidrokortizonska mast ili krema koja se može kupiti bez recepta može pomoći, ali ako sumnjate da imate alergiju, obratite se lekaru kako biste identifikovali alergen i izbegavali ga u budućnosti.

Otečene jagodice

Na šta bi to moglo da ukaže: reumatoidni artritis

Bolni i otečeni vrhovi prstiju mogu biti znak ranih faza reumatoidnog artritisa, autoimune bolesti koju karakteriše hronična upala zglobova. Često počinje u 40-im godinama i trenutno ne postoji definitivan lek, ali lekovi i neke promene načina života (redovno vežbanje, održavanje idealne telesne težine) mogu značajno pomoći u ublažavanju simptoma.

Smeđe mrlje

Na šta bi to moglo da ukaže: UV oštećenja

Takođe poznate kao „staračke pege“, smeđe mrlje na koži ruku mogu biti znak oštećenja izazvanog prekomernim, produženim izlaganjem suncu bez odgovarajuće zaštite, što dovodi do stvaranja naslaga melanina (čija je uloga da zaštiti kožu od sunca). Ove mrlje se obično prvo pojavljuju na rukama, jer je to deo tela koji je najviše izložen sunčevim zracima. Kreme za izbeljivanje mogu donekle poboljšati stanje i smanjiti vidljivost mrlja, ali one nikada neće potpuno nestati, jer još uvek ne postoji metoda koja ih može potpuno ukloniti. Stoga je najpametnije što možete učiniti da sledite odgovarajuće preventivne mere: steknite naviku da svakodnevno nanosite kremu za ruke sa SPF-om od 15 na ruke.

Rebrasti nokti

Na šta može ukazivati: Stres

To nisu jedva vidljiva udubljenja (koja, ako postoje, verovatno su uzrokovana nekom mehaničkom traumom, poput udarca noktom), već duboki i veoma izraženi žlebovi poznati kao Boove linije. Često nastaju kao rezultat stresa, što može dovesti do zaustavljanja rasta nokta, a samim tim i do formiranja žlebova kada nokat ponovo počne da raste. Boove linije se mogu javiti i kao posledica bolesti, na primer, ako ste nedavno imali neku ozbiljnu operaciju ili slično. U svakom slučaju, vremenom će nokat porasti, iseći ćete udubljenje zajedno sa njim i problem je rešen.

Trnci u prstima

Na šta može ukazivati: Sindrom karpalnog tunela

Karpalni tunel štiti živac koji vam omogućava da pomerate palac i prva tri prsta na svakoj ruci. Ako se tetive i ligamenti karpalnog tunela upale, na primer zbog ponavljajućeg rada kao što je kucanje, počinju da pritiskaju živac, što uzrokuje peckanje, utrnulost, slabost i bol u prstima. Ovaj problem je češći kod žena nego kod muškaraca i obično se javlja u četrdesetim godinama. Istraživanja su pokazala da sindrom karpalnog tunela može biti povezan i sa bolestima štitne žlezde, reumatoidnim artritisom i nekim kontraceptivnim pilulama. Ako ste primetili bilo koji od simptoma ove bolesti, konsultujte se sa lekarom, a kao preventivnu meru, povremeno napravite pauzu od kucanja i istegnite prste i ruke.

Medijalna neto zarada za jun 2025. godine iznosila je 83.525 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS) u ponedeljak. Prosečna neto zarada u istom periodu je bila 107.075 dinara.

U javnom sektoru su zarade više, pa je tako prosečna zarada iznosila bruto 153.482 dinara u junu (neto 110.416 dinara). U okviru ove grupe, najviše prosečne plate u junu beleže zaposleni u državnoj administraciji, neto 124.713 dinara, dok zaposleni u državnim preduzećima imaju primanja u proseku 118.772 dinara) - piše Nova ekonomija.

Tako su prosečne plate u državnoj administraciji 16,47 odsto veće od republičkog proseka i čak 49,31 odsto više od medijalne plate ispod koje zarađuje polovina srpskih radnika.

U sektoru državne administracije raste i broj zaposlenih pa je tako prema podacima iste institucije na kraju juna (za prva dva kvartala ove godine) Administracija – nivo države i autonomne pokrajine narasla je na 133.383 zaposlenih, odnosno uvećan je broj ovih radnika za 911 osoba, ili u procentima rast 0,7 odsto.

Kada se uporede zarade po sektorima, prednjače oni koji su zaposleni u pravnim licima, dok su najlošije zarade kod preduzetnika i zaposlenih kod njih.

Raspodela plata u Srbiji izgleda ovako:

– Zarade zaposlenih u radnom odnosu 107.554 dinara
– Zarade zaposlenih van radnog odnosa 64.198 dinara
– Zarade zaposlenih u pravnim licima 114.363 dinara
– Zarade preduzetnika i zaposlenih kod njih 55.365 dinara
– Javni sektor 110.416 dinara
– Van javnog sektora 105.741 dinara

Za period od januara do juna ove godine rast bruto i neto zarada, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 11,0 odsto nominalno, odnosno 6,4 odsto realno.

Mnogi od nas imaju običaj da nešto „sačuvaju za posebnu priliku“. Ali, nekada se predugo čekanje ne isplati.

Jedan muškarac je to naučio na teži način – čuvao je flašu viskija čak 17 godina, da bi na kraju doživeo razočaranje kada je konačno odlučio da je otvori i degustira.

Na Redditu ispričao je kako je još 2008. godine od kolege dobio na poklon flašu Johnnie Walker Green Label viskija. Radio je u velikoj IT kompaniji, a tim mu je, želeći da mu zahvali za trud i prijateljstvo, poklonio piće. Bio je zahvalan i odlučio da ga ostavi za „posebnu priliku“.

Međutim, godine su prolazile, flaša je skupljala prašinu na polici i skoro da je bio zaboravio na nju. Kada je nedavno odlučio da je otvori pampur se potpuno raspao, a delovi koji su se odlomili završili su u flaši.

Za Newsweek je rekao: „Važna lekcija koju sam naučio je da se vrednost stvari menja tokom vremena. Ono što nam je nekada bilo dragoceno i teško dostupno, možda nam vremenom više ne znači isto kada život krene dalje i kada sazrimo.“

Iako je viski i dalje imao „prijatan“ ukus, shvatio je da je trebalo da uživa u njemu ranije – umesto da godinama čeka i odlaže.

Saveti kako da se ovo ne dogodi

Korisnici na Redditu podelili su praktične savete:

Okretanje flaše – s vremena na vreme postaviti flašu uspravno da bi čep upio malo tečnosti i ostao očuvan.
Specijalni otvarač – koristiti Ah-So otvarač za vino ili filtere za kafu kako bi se viski pretočio u drugu bocu bez komadića čepa.
Korkov vijak – običan vadičep može da izvadi i krhke čepove, a i ako se deo odlomi, nije velika šteta.
Pretočiti sifonom – ostaviti bocu da miruje, a zatim pažljivo pretočiti piće u drugu posudu uz pomoć plastične cevčice, tako da talog i ostaci ostanu na dnu.

Visoke cene hrane u Srbiji, skoro na nivou prosečnih u EU, i dalje opterećuju kućne budžete građana sa prosečnim platama ispod 1.000 evra. Dok trgovinski lanci tvrde da posluju u skladu sa zakonom, Vučić optužuje supermarkete za „prevelike marže“ i najavljuje stroge mere. Stručnjaci upozoravaju: kratkoročno ograničenje marži može doneti olakšanje, ali dugoročno rešenje zahteva sistemske reforme i ulaganja u domaću proizvodnju hrane, a evo kakva je situacija u drugim zemljama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo je, kako je najavio, „rat maržama“ u supermarketima, obećavajući da trgovci više neće smeti da zarađuju preko 20 odsto na osnovne proizvode. Ova najava usledila je u vreme kada su cene hrane u Srbiji gotovo na nivou prosečnih cena u Evropskoj uniji, dok prosečne plate i dalje ostaju niske - piše Nova.rs.

Šta su marže i zašto su važne?

Marža predstavlja razliku između nabavne cene proizvoda i krajnje cene po kojoj se on prodaje potrošačima. To je, ujedno, i jedini izvor prihoda trgovaca, iz kojeg se finansiraju plate zaposlenih, troškovi prostora, komunalije, transport i marketinške aktivnosti. Ono što ostane nakon ovih troškova predstavlja profit.

Prema rečima Vučića, u Srbiji veliki lanci supermarketa ostvaruju marže između 32 i 45 odsto, dok u Nemačkoj, zemlji poznatoj po niskim cenama i velikoj kupovnoj moći, prosečne marže u supermarketima iznose oko 25 odsto. Od toga najmanje 22 odsto odlazi na troškove poslovanja, dok je stvarni profit kompanija tek 1-3 odsto neto cene proizvoda. Nemačka tržišta hrane karakterišu visoka konkurencija i veliki obim prodaje, što omogućava niže cene uprkos većim troškovima – od plata zaposlenih, zakupa prostora i transporta, do skupih energetskih i administrativnih troškova.

Na primer, lanac Lidl je prošle godine snizio prosečne marže sa 26,5 na 23,7 odsto kako bi održao konkurentnost. Uzimajući u obzir plate, kupovna moć Nemačke je višestruko veća od Srbije: prosečna neto plata u Nemačkoj iznosi oko 3.000 evra, dok je u Srbiji tek oko 920 evra, što znači da Nemci mogu da kupe otprilike tri puta više hrane i bezalkoholnih pića nego prosečan Srbin.

Uporedni prikaz cena i plata u regionu pokazuje da Srbija, iako ne najskuplja, spada među zemlje sa visokim cenama u odnosu na kupovnu moć građana. Prema podacima Eurostata, cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji iznose 96 odsto prosečnih cena u EU, dok su u Nemačkoj 103 odsto. U susedstvu, cene su nešto niže: Mađarska i Španija oko 95 odsto, Češka i Bugarska po 89 odsto, Poljska 87 odsto, a najjeftinije su zemlje poput Severne Makedonije (73 odsto), Rumunije (76 odsto) i Turske (77 odsto). Troškovi života i plata takođe se razlikuju – dok su prosečne neto plate u Srbiji oko 920 evra, u Crnoj Gori i Sloveniji iznose oko 1.500–1.600 evra, a u Češkoj oko 1.300 evra. To znači da građani u većini zemalja zapadnog Balkana, pa i EU, imaju veću kupovnu moć u odnosu na cene hrane nego prosečan Srbin, čak kada su nominalne cene proizvoda slične ili niže. U Nemačkoj visoki troškovi života nadoknađeni su višim platama, što trgovcima omogućava manju maržu i konkurentnije cene, dok u Srbiji visoke marže dodatno opterećuju kućni budžet.

Kako bi ograničenje marži funkcionisalo?

Najavljena mera predviđa maksimalne marže od 20 odsto za 23 grupe proizvoda, dok će komercijalni rabati biti svedeni na najviše 10 odsto. „Veliki prodajni lanci će morati da smanje cene i marže, a mali trgovci, posebno u selima, ostaće zaštićeni“, rekao je Vučić.

Aleksandar Vučić novi paket ekonomskih mera za poboljšanje životnog standarda Foto:Goran Srdanov/Nova.rs
Na primeru rezanog hleba predsednik je ilustrovao kako marža funkcioniše: veleprodajna cena hleba iznosi 83,69 dinara, dok je neto fakturna cena 66,95 dinara. Nakon odbijanja troškova, proizvođač dobija 46,87 dinara, dok krajnja cena sa PDV-om iznosi 104,58 dinara.

Ekonomista Saša Đogović upozorava da ovakve mere imaju pre svega kratkoročni efekat i više služe populističkoj svrsi nego trajnom rešavanju problema.

„Deluju simptomatski, a ne rešavaju uzrok – nisku produktivnost poljoprivrede i slab stočni fond, koji utiču na rast cena mesa i drugih proizvoda“, objašnjava Đogović.

Građani osećaju posledice

Poskupljenja hrane su očigledna svakodnevno. Penzionerka Jasmina iz Beograda mesečno prima 40.000 dinara (oko 340 evra) i ističe da jedva sastavlja kraj s krajem.

„Meso je abnormalno skupo, ne znam ko ga više jede“, kaže ona.

Njena sugrađanka Natalija dodaje da su joj najveći problem skok cene hrane, struje i komunalija, piše Radio Slobodna Evropa.

I posetioci iz inostranstva, poput Sanele Petrovski koja živi u Stokholmu, primetili su da su proizvodi u Srbiji skuplji nego u Švedskoj.

„Ista kafa koja u Stokholmu košta 2,5 evra, ovde je skuplja 300 dinara“, kaže Petrovski.

Ove razlike ukazuju da nisu samo marže trgovinskih lanaca krive za visoke cene, već i manja kupovna moć građana i slabija produktivnost domaće poljoprivrede.

Dosadašnje i slične mere u regionu

Ograničavanje marži nije novost – slično je učinila Mađarska, ograničavajući dobit stranih kompanija na 10 odsto, što je izazvalo istragu EU. U Srbiji su prethodne akcije, poput programa „Bolja cena“ iz septembra 2023, donele privremeno sniženje 37 prehrambenih proizvoda, ali su efekti bili ograničeni.

Stručnjaci upozoravaju da bez ulaganja u poljoprivredu i podrške domaćim proizvođačima, kontrola marži može samo privremeno smanjiti cene. Istovremeno, sumnje u kartelizaciju velikih trgovinskih lanaca ostaju nerešene – Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je postupak protiv četiri lanca, koji drže više od pola maloprodajnog tržišta, ali rezultati istrage još nisu poznati.

Dakle, najavljene mere države imaju cilj da olakšaju kućni budžet građana, ali stručnjaci i sami građani ističu da problem leži dublje – u niskim platama, visokoj inflaciji i nedovoljnoj domaćoj proizvodnji hrane. Ograničavanje marži može doneti privremeno olakšanje, ali dugoročno rešavanje zahteva sistemske reforme, ulaganje u poljoprivredu i podršku domaćim proizvođačima, kao i efikasnu kontrolu trgovinskih lanaca kako bi se sprečila kartelizacija.

Radoznalost neće ubiti sve mačke.

Istraživanje o mačkama jedno je od najomiljenijih područja nauke (odmah posle činjenica o psima). Prikupljene su omiljene činjenice o ovim "mačjim prijateljima" – od toga da li vas zaista vole do načina na koji koriste svoje brkove. Uživajte u ovih osam savršenih činjenica o mačkama, potvrđenih naukom.

Prijateljstvo s mačkom moguće je steći sporim treptanjem

Naučnici su otkrili da je sužavanje očiju najbolji način za uspostavljanje odnosa s mačkama.

U istraživanju univerziteta u Portsmutu i Saseksu otkriveno je da ova tehnika imitira ono što se naziva mačjim osmehom – poznatim kao „sporo treptanje“ – i izgleda da pomaže u stvaranju veze između čoveka i mačke, piše Science Focus.

„Kao neko ko je proučavao ponašanje životinja i poseduje mačku, sjajno je pokazati da mačke i ljudi mogu na ovaj način da komuniciraju“, rekla je profesorka Keren Mekomb sa Odeljenja za psihologiju Univerziteta u Saseksu, koja je nadgledala istraživanje.

Kako navodi, to je nešto što su mnogi vlasnici mačaka već naslućivali, pa je uzbudljivo pronaći dokaz za to.

"Pokušajte da suzite oči prema njima kao što biste to učinili u opuštenom osmehu, a zatim ih zatvorite na nekoliko sekundi. Videćete da će odgovoriti na isti način i možete započeti neku vrstu razgovora.“

Studija je pokazala da je veća verovatnoća da mačke sporo trepću prema vlasnicima nakon što su vlasnici prvo sporo trepnuli njima, u poređenju s trenutkom kada uopšte nije bilo interakcije.

Svaka deseta kućna mačka pati od separacione anksioznosti

U istraživanju se pokazalo da svaka deseta mačka koja je bila odvojena od vlasnika ima probleme u ponašanju.

U studiji o mačkama s problemima povezanim sa separacijom primećeno je da mačke s ovim problemom češće potiču iz domaćinstava u kojima nema žena ili u kojima živi više od jedne žene.

Nedostatak igračaka, kao i odsustvo drugih kućnih ljubimaca, takođe je bio povezan s razvojem sličnih problema u ponašanju.

Vlasnici su davali osnovne informacije o svakoj mački, uključujući opise interakcija, ponašanje tokom odsustva vlasnika, kao i životno okruženje.

Analiza je pokazala da je 13,5 odsto svih mačaka ispoljilo bar jednu od osobina povezanih sa separacionim problemima. Najčešće je primećeno destruktivno ponašanje (kod 20 od 30 mačaka).

Druge osobine uključivale su prekomerno oglašavanje (19 mačaka), uriniranje na neprimerenim mestima (18), agresivnost (11), uznemirenost-anksioznost (11) i neprimerenu defekaciju (7 mačaka).

Depresija i apatija, obeležene nedostatkom energije i gubitkom interesovanja, takođe su zabeležene kod 16 mačaka s problemima povezanih sa separacijom.

Mačke vas zaista vole

Hrana je ono što je prvobitno povezalo ljude i mačke, ali to ne znači da vas vide samo kao „otvarač za konzervu“.

Hemijska analiza kostiju mačaka starih 5.300 godina iz Kine pokazala je da su ove drevne mačke bile lovci na glodare koji su živeli u skladištima žitarica. Mi smo im pružali sklonište, a one su se brinule o štetočinama.

Vremenom su u zapadnim kulturama kućne mačke birane ne samo po kandžama već i po tome koliko su mazne. Od tog trenutka počelo je da se razvija nešto dublje od ljubavi prema hrani.

Kao i kod pasa, pripitomljavanje mačaka dovelo je do izražavanja niza „mačećih“ ponašanja – lizanja, igre, donošenja poluživih miševa kući. Takva ponašanja nisu vezana samo za hranu – ona ukazuju na osećaj porodice.

U septembru 2019. objavljeno je da mačke pokazuju osobine „sigurne privrženosti“ viđene kod pasa, gde prisustvo čoveka-negovatelja izaziva ponašanja sigurnosti i smirenosti.

Postoje i posebni dokazi da mačke, kada ih neko mazi, dobijaju nagli priliv moždanih hormona sličan onome koji ljudi imaju u prisustvu svojih najbližih. Dakle, psi možda imaju ozbiljnu konkurenciju u trci za titulu najboljeg čovekovog prijatelja.

Mačke mogu da osete kada se približava oluja
Mačke, kao i mnoge druge životinje, osetljivije su od ljudi na zvukove, mirise i promene atmosferskog pritiska, pa njihove izoštrene čulne sposobnosti omogućavaju da predosete oluju mnogo pre nego što to primeti vlasnik.

thumbnail
Zašto su narandžaste mačke posebne? Novi genetski dokazi daju odgovor
Ljubimci
|
26. maj
Neposredno pre oluje unutrašnje uho mačke može da registruje nagli pad atmosferskog pritiska i poveže ga sa približavanjem nevremena. Ako je oluja već daleko, mačka može da čuje grmljavinu.

Takođe može da oseti miris kiše koja nailazi ili prepoznatljiv miris ozona, gasa koji ima oštar, metalni miris.

Mačke vole kutije jer su udobne
Mačke mogu spavati i do 18 sati dnevno. Pošto su samotnjaci, žele sigurno mesto za odmor.

Međutim, mačka sklupčana u maloj kutiji, čak i na otvorenom, verovatno samo izbegava hladan pod. Mačkama odgovara sobna temperatura oko 14 stepeni Celzijusa viša od one koja je prijatna ljudima, pa će, ako nema sunčevih zraka, odabrati udobnu kutiju za cipele.

Kućne mačke imaju ogroman uticaj na lokalnu divljač
Domaće mačke ubijaju više plena na određenom području nego divlji predatori slične veličine, pokazuje istraživanje.

Prema studiji iz marta 2020, lov kućnih mačaka može imati veliki efekat na lokalnu populaciju divljih životinja. Naučnici tvrde da je taj uticaj najizraženiji u blizini njihovih domova, jer se mačke uglavnom kreću u krugu od oko 100 metara.

Studija je pokazala da kućne mačke ubijaju dva do 10 puta više divljih životinja nego ekvivalentni divlji predatori.

„Pošto jedu hranu iz posude, mačke ubijaju manje plena dnevno od divljih predatora, ali su njihovi dometi toliko mali da se efekat na lokalni plen veoma koncentrisano ispoljava. Kada se tome doda neprirodno velika gustina kućnih mačaka u nekim oblastima, rizik po ptice i male sisare postaje još veći, rekao je glavni autor Rolan Kejs.

Studija je pokazala da mačke u proseku ubijaju od 14,2 do 38,9 životinja po hektaru godišnje, a najveća šteta nastaje u područjima sa narušenim staništima, poput naselja.

Mačke ne mogu da budu vegani

Mačke su u prirodi potpuno mesožderi, a određene aminokiseline, poput taurina, nalaze se isključivo u mesu i one ne mogu same da ih sintetišu ili skladište. Zbog toga veganska ishrana mačke mora biti veoma pažljivo usklađena s njenom starošću i telesnom težinom.

Nedostatak taurina može izazvati slepilo i srčanu insuficijenciju, dok previše taurina može dovesti do ozbiljnih urinarnih infekcija.

Mačke mesožderi apsorbuju sav taurin koji im je potreban iz mesa, dok se sintetički taurin, dodat u vegansku hranu, javlja u više oblika i organizam ga usvaja različitim brzinama. To čini gotovo nemogućim održavanje uravnotežene veganske ishrane za mačku.

Mačji brkovi ih čine preciznim ubicama

Karakteristični „brkovi“ mačke, sastavljeni od oko 24 pokretljive dlake, dopunjeni su manje uočljivim brkovima iznad očiju, na bradi i na zadnjem delu prednjih šapa (karpalni brkovi).

Ove zadebljale dlake prepune su nerava koji pomažu mačkama da doslovno „opipaju“ svoj plen, posebno u mraku.

Brkovi na licu poravnavaju se s širinom tela i pomažu u proceni rastojanja tokom kretanja, dok precizno ubijanje omogućavaju proprioceptori – posebni senzori na vrhovima koji registruju udaljenost, pravac i teksturu plena.

Brkovi takođe mere protok vazduha i usklađuju kretanje. Nije ni čudo što je mačka tako graciozna životinja.

Nakon poraza od Britanaca u Prvom opijumskom ratu, dinastija Ćing je 1842. godine potpisala sporazum kojim je Kina osuđena na više od 100 godina ugnjetavanja i kontrole trgovinske politike od strane kolonijalnih sila.

Bio je to prvi od „neravnopravnih sporazuma", kada su nasilni vojni i tehnološki teškaši tog vremena nametali jednostrane uslove kako bi pokušali da smanje svoj ogromni trgovinski deficit, piše Politiko.

Zvuči poznato? Skoro dva veka kasnije, Evropska unija (EU) počinje da razume kakav je to osećaj - prenosi N1.

Požurila je predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen u golf odmaralište Tarnberi u Škotskoj prošlog meseca kako bi sa Donaldom Trampom, koji je tu udaro loptice, zaključila veoma neuravnotežen trgovinski sporazum.

Njeno postupanje izazvalo je strahove među političarima i analitičarima da je Evropa izgubila uticaj koji je nekada mislila da ima kao vodeća globalna trgovinska sila.

Kritičari fon der Lajen su brzo počeli da tvrde da prihvatanje Trampove carine od 15 procenata na većinu evropske robe predstavlja čin „pokornosti“, „jasan politički poraz za EU“ i „ideološku i moralnu kapitulaciju“.

Ako se nadala da će to držati američkog predsednika na odstojanju, čekalo ju je grubo buđenje.

Mastilo na trgovinskom sporazumu se još nije osušilo, a Tramp je u ponedeljak zapretio da će uvesti nove tarife EU zbog digitalnih propisa koji bi pogodili američke tehnološke gigante.

Ako se EU ne povinuje, SAD će prestati da izvoze vitalne tehnologije mikročipova, upozorio je.

A Brisel je taman poverovao da je dobio pisanu garanciju od Vašingtona da su njegov digitalni pravilnik – i suverenitet – bezbedni.

Tramp može da koristi ovu prisilnu prednost jer – baš kao i britanski imperijalisti iz 19. veka – drži vojne i tehnološke karte u svojim rukama i sasvim je svestan da njegov evropski kolega zaostaje u oba sektora.

On zna da Evropa ne želi da se suoči sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom bez američke vojne podrške i da ne može da se snađe bez američkih čipova, pa smatra da može da diktira trgovinsku agendu.

Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič je prošlog meseca snažno nagovestio da je sporazum sa SAD odraz strateške slabosti Evrope i njene potrebe za podrškom SAD.

"Nije reč samo o... trgovini: reč je o bezbednosti, reč je o Ukrajini, reč je o trenutnoj geopolitičkoj nestabilnosti“, objasnio je.

Trgovinski sporazum je „direktna posledica slabosti Evrope na bezbednosnom frontu, da ona ne može da obezbedi sopstvenu vojnu bezbednost i da nije uspela da investira 20 godina u sopstvenu bezbednost“, rekao je Torsten Bener, direktor Instituta za globalnu javnu politiku u Berlinu, koji je takođe ukazao na neuspehe u ulaganju u „tehnološku snagu“ i produbljivanju jedinstvenog tržišta.

Baš kao i rukovodstvo Ćing dinastije, i Evropa je godinama prezrivo odbacivala znakove upozorenja.

„Plaćamo cenu za činjenicu da smo ignorisali poziv na buđenje koji smo dobili tokom prve Trampove administracije — i vratili se da spavamo. I nadam se da to nije ono što sada radimo“, rekla je Sabine Vejand, generalna direktorka za trgovinu u Evropskoj komisiji.

Jasno je da je Trampova nestabilna carinska igra daleko od kraja i da će se EU suočiti se sa daljim političkim uvredama i nejednakim ishodima pregovora ove jeseni.

Da bi se sprečila da poniženje bude još veće, EU se suočava sa ogromnim zadatkom da smanji svoju zavisnost od SAD - u odbrani, tehnologiji i finansijama.

Burne vode

Nankinski sporazum, potpisan pod prinudom 1842. godine na brodu HMS Kornvalis, britanskom ratnom brodu usidrenom u reci Jangce, obavezao je Kineze da ustupe teritoriju Hong Konga britanskim kolonizatorima, plate im odštetu i pristanu na „fer i razumnu“ carinu.

Britanskim trgovcima je bilo dozvoljeno da trguju u pet „ugovornih luka“ - sa kim god žele.

Opijumski rat je započeo ono što je Kina kasnije oplakala kao svoj „vek poniženja“.

Britanci su primorali Kineze da se otvore razornoj trgovini opijumom kako bi pomogli Londonu da nadoknadi ogroman deficit srebra sa Kinom.

Posledice koje Kina i dalje oseća

Procenjuje da su milioni ljudi pretrpeli posledice zavisnosti i smrti povezane sa opijumom tokom "veka poniženja" u Kini. Tokom i nakon Opijumskih ratova, upotreba opijuma se dramatično proširila, što je dovelo do ozbiljnih društvenih i zdravstvenih problema. Neki istoričari procenjuju da je u kasnom 19. i ranom 20. veku zbog zavisnosti i bolesti povezanih sa opijumom umrlo nekoliko miliona ljudi, uključujući i indirektne žrtve kao što su siromaštvo i socijalni raspad koji je opijum izazvao.

To je era koja i dalje proganja zemlju i pokreće njeno strateško kreiranje politike kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou.

Ključni faktor koji je primorao dinastiju Ćing da se pokori bio je njen neuspeh da investira u vojni i tehnološki napredak.

Poznato je da je kineski car Ćianlong rekao Britancima 1793. godine da Kini nisu potrebni „varvarski proizvodi“ drugih zemalja.

Iako su barut i vatreno oružje bili kineski izumi, nedostatak eksperimentisanja i inovacija usporio je njihov razvoj - što je značilo da je oružje dinastije Ćing zaostalo za britanskim oružjem oko 200 godina u dizajnu, proizvodnji i tehnologiji.

Slično tome, EU je sada kažnjena zbog decenija zaostajanja za SAD.

Smanjenje vojnih izdataka nakon Hladnog rata držalo je evropske zemlje zavisnim od američke vojske radi bezbednosti; EU sada zaostaje za svojim globalnim rivalima u skoro svim kritičnim tehnologijama, navodi Politiko.

Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir, sa svoje strane, proglasio je početak novog svetskog poretka – onog koji je nazvao „Ternberi sistem“ – upoređujući trgovinski sporazum između SAD i EU sa posleratnim finansijskim sistemom osmišljenim u odmaralištu Breton Vuds u Novoj Engleskoj 1944. godine.

Turbulencije na vidiku

Tramp je još jednom, navodi Politiko, pokazao da ne poštuje želju EU da izdvoji osetljiva pitanja iz prošlonedeljne neobavezujuće zajedničke izjave.

Nejasnoća teksta od četiri stranice ostavlja mu prostora da pokrene nove zahteve ili preti odmazdom, ako oceni da EU ne uspeva da ispuni svoj deo dogovora.

Moglo bi uslediti još poniženja dok dve strane pokušavaju da razrade različite detalje – od sistema carinskih kvota za čelik i aluminijum do izuzeća za određene sektore – koji još uvek treba da se reše.

„Ovaj sporazum je toliko nejasan da postoji toliko mnogo tačaka gde bi sukobi mogli lako da eskaliraju, a zatim da se koriste kao opravdanje zašto se druge stvari neće sprovesti u delo“, rekao je Niklas Poatje, istraživač u istraživačkom centru Brojgel.

Na pitanje šta bi se desilo ako EU ne bi investirala obećanih 600 milijardi dolara u SAD, Tramp je ranije ovog meseca rekao:

"Pa, onda plaćaju carine od 35 odsto."

To je opasnost koje je EU veoma svesna. Evropska komisija tvrdi da brojka od 600 milijardi dolara jednostavno odražava široke namere korporativnog sektora koje birokrate u Briselu ne mogu sprovesti.

Ali Tramp bi mogao da iskoristi investiciono obećanje kao okidač za nametanje većih carina.

„Očekujemo dalje turbulencije. Ali smatramo da imamo veoma jasnu polisu osiguranja“, rekao je visoki zvaničnik EU, kome je dodeljena anonimnost da bi govorio otvoreno.

Štaviše, prihvatanjem sporazuma, koji je izvršna vlast EU prodala kao „manje lošu“ opciju nakon Trampovih carinskih pretnji, Brisel je takođe pokazao da ucena funkcioniše.

Peking će sa interesovanjem pratiti dešavanja.

Politiko podseća da dominacija Pekinga nad mineralima koji su Zapadu potrebni za njegove zelene, digitalne i odbrambene ambicije daje Kini ogromnu geopolitičku prednost.

Bežanje od irelevantnosti

Ali šta, ako išta, EU može da učini da izbegne produženje ovog perioda geopolitičke slabosti?

U pripremi za sporazum, Fon der Lajen je više puta isticala da strategija EU u odnosima sa SAD treba da se zasniva na tri elementa: pripremi odbranbenih mera, diverzifikaciji trgovinskih partnera i jačanju jedinstvenog tržišta EU.

Za neke, EU treba da vidi sporazum kao poziv na buđenje, kako bi se uvele duboke promene i povećala konkurentnost kroz institucionalne reforme, kako je prošle godine navedeno u izveštajima koje su napisali bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi i bivši italijanski premijer Enriko Leta.

Kao odgovor na sporazum, Dragi je izdao snažno upozorenje da je Trampova sposobnost da primora EU da izvršava njegove naređenja konačan dokaz da je Evropa u opasnosti da bude nebitna.

Takođe je istakao nedostatke u oblasti bezbednosti:

"Evropa je loše opremljena u svetu gde geoekonomija, bezbednost i stabilnost izvora snabdevanja, a ne efikasnost, inspirišu međunarodne trgovinske odnose“, rekao je.

Ejmon Dram, istraživački analitičar u Nemačkom Maršalovom fondu, takođe je obraćao pažnju na tu temu.

"Evropa mora da razmišlja o svom poslovnom okruženju kao o geopolitičkoj imovini koju treba ojačati“, rekao je on.

Da bi se to postiglo, potrebna su ulaganja u evropsku infrastrukturu, potražnju i kompanije, tvrdio je Dram:

"To znači smanjenje cena energije, bolje korišćenje evropske štednje za ulaganja u evropske kompanije i završetak integracije tržišta kapitala.“

U komentarima za Politiko francuski ministar za Evropu Bendžamin Hadad takođe je pozvao na „masovno ulaganje u veštačku inteligenciju, kvantno računarstvo i zelene tehnologije i zaštitu naših suverenih industrija, kao što Amerikanci ne oklevaju da čine“.

Slobodna trgovina

Za druge, odgovor leži u produbljivanju i diverzifikaciji trgovinskih veza unutar EU – Brisel insistira da je trgovinsi sporazum sa Merkosurom (blokom južnoameričkih zemalja) pred vratima, a ove godine razmatra sporazume sa Indonezijom, Indijom i drugima.

Takođe je signalizirao otvorenost za intenziviranje trgovine sa blokom CPTPP usmerenim na Aziju, koji broji Kanadu, Japan, Meksiko, Australiju i druge kao članove.

Evropa, rekao je Dram, suočava se sa izborom.

„Da li će ojačati svoju poziciju kao centar slobodne trgovine u svetu gde se globalizacija odvija? Ili će to biti samo bojno polje na kojem će se odvijati sve veća konkurencija između Kine i Sjedinjenih Država?“, pitao je.

Ovi radovi se izvode u periodu od 7 do 16 časova na deonici Bezdan - Sombor, u smeru ka Somboru.

U prvoj fazi za saobraćaj je zatvorena desna saobraćajna traka u sklopu raskrsnice državnih puteva I B reda broj 15 i I B reda broj 12, Vrbas - Odžaci, dok se saobraćaj odvija dvema slobodnim trakama.

Radovi su obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

Do sada su iz somborskog Javnog komunalnog preduzeća „Vodokanal“ i bezdanskog JKP „Vodovod“ povezali na bezbedna izvorišta Stapar, Bački Monoštor, Svetozar Miletić, Kljajićevo i Čonoplju.

Mreža se dalje širi na sever gradskog područja, u okviru državnog projekta „Čista Srbija“, koji je, kada je Sombor u pitanju, započeo 2023. godine i koji bi trebalo da reši i problem odvođenja otpadnih voda, odnosno seoskih kanalizacija. Tako je ovih dana Grad Sombor podneo zahtev za odlučivanje o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje gravitacione kanalizacione mreže u naselju Stanišić, ka kojem je istovremeno u toku izgradnja dovodnika gradske vode za piće. U zahtevu su opisani mogući štetni uticaji projekta na životnu sredinu i predložene mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje takvih uticaja. Kako uveravaju iz lokalne samouprave, životna sredina nije ugrožena jer će se otpadna voda putem kanalizacije transportovati do postrojenja za prečišćavanje - piše Dnevnik.rs.

„Zbog niskih kota terena u Ulici cara Lazara i severnom delu Dalmatinske ulice od kućnog broja 212 nije bilo moguće te delove naselja spojiti na vakuumski sistem kanalizacije. Iz ovog razloga je u tom delu predviđen klasični gravitacioni sistem odvodnje sa jednom pumpnom stanicom, šahtnog tipa na kraju Ulice cara Lazara koja vodu prepumpava u šaht u ulicu Oslobođenja kod kućnog broja 196, gde se fekalna voda uvodi u vakuumski sistem kanalizacije”, piše u podnetom zahtevu, i navodi da se svi podaci i dokumentacija iz zahteva mogu dobiti na uvid u Gradskoj upravi u Somboru, u kancelariji broj 50 u vremenu od 8 do 12 časova ili putem interneta. Javnost, zainteresovani organi i organizacije mogu da dostave svoje mišljenje u pisanoj formi.