Sombor.info

Halid Bešlić je hospitalizovan nakon što mu se pogoršalo zdravstveno stanje.

Halid Bešlić nalazi se na Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu, nakon što je nedavno otkazao nastup na Sajmu šljive u Gradačcu, piše Klix.ba.

Prema daljim navodima, pevač se nalazi na odeljenju nefrologije.

Podsećamo, danas su se organizatori njegovog koncerta u Gradačcu oglasili saopštenjem o otkazivanju događaja i istakli da je pevač primoran da započne proces rehabilitacije, uz želje pevaču za što brži i uspešniji oporavak.

„Nažalost svih nas, dužni smo da vas obavestimo da je planirani koncert Halida Bešlića, zakazan za sredu, 27.08.2025. godine, otkazan iz zdravstvenih razloga sa kojima se suočava naša velika muzička zvezda“, pišu oni i dodaju:

„Uprkos ogromnoj želji da se druži sa gradačačkom publikom prve sajamske noći, Halid je primoran da se trenutno posveti svom zdravlju i započne proces rehabilitacije. Menadžment popularnog pevača razume razočaranje njegove verne publike i obećava novo druženje u bliskoj budućnosti“, saopštili su iz organizacije.

Vrhunac karijere dostigla je u godinama pre Drugog svetskog rata, kada je radila na propagandnim filmovima za nemačku vladu.

Leni Rifenštal je bila nemačka rediteljka, producentkinja, fotografkinja i umetnica, poznata po svom radu tokom Trećeg rajha.

Vrhunac karijere dostigla je u godinama pre Drugog svetskog rata, kada je radila na propagandnim filmovima za nemačku vladu.

U istoriji je upamćena ne kao nacistkinja, već kao ostvarena snimateljka, a neke od njenih metoda snimanja filmova ostale su nepromenjene do danas - piše N1.

Umetnica od samog početka

Rođena je 22. avgusta u Berlinu 1902. godine, a tokom mladosti je pokazivala veliko interesovanje za umetnost i performanse. Studirala je balet, a zatim je prešla na glumu, gde se pojavila u nekoliko filmova.

Paralelno sa glumom, pojavila se i njena ljubav prema snimanju filmova. Ubrzo je pronašla mentora u osobi po imenu Arnold Fank i dobila adekvatno obrazovanje.

Godine 1935. objavljen je njen film Trijumf volje. Bio je to dokumentarac koji je prikazivao 6. kongres Nacionalsocijalističke partije.

Njena režija je pomogla da se događaj predstavi kao grandiozan i raskošan, a ljudi koji učestvuju na kongresu kao važni i posebni.

Film je bio čista propaganda, ali Leni je i danas prepoznata po svojoj sposobnosti da predstavi politiku kao umetnost kroz snimanje i režiju. Koristila je inovativne tehnike snimanja, snimajući iz više uglova i sa složenim pokretima kamere koji nikada ranije nisu viđeni.

Trijumf volje bio je samo početak

Film su voleli Jozef Gebels i Hajnrih Himler, ali niko ga nije voleo više od Adolfa Hitlera. Rekao je da Leni radi odličan posao za budućnost stranke i zemlje.

Odmah nakon toga, pozvao ju je u svoju kancelariju i zamolio je da snimi film tokom Olimpijskih igara koje će se održati u Berlinu sledeće godine. Dobila je finansijsku podršku za snimanje.

Njen sledeći film Olimpija prepričava priču o Olimpijskim igrama. Rajfenštal je morala da izmisli novi model snimanja kako bi snimila sportiste u pokretu, u vodi, a poseban izazov je bilo snimanje trkača koji nose olimpijsku baklju iz Grčke u Nemačku.

Tako je Leni bila prva snimateljka koja je koristila kamere na pokretnim trakama i prve podvodne kamere. Pored toga, u filmu Olimpija, mnogo se bavila prelazima iz kadra u kadar, što će koristiti skoro svi budući snimatelji na svetu.

Posle rata

Nakon pada Trećeg rajha, Leni je pokušala da pobegne iz zemlje, ali su je zarobili američki vojnici. Vrlo dobro su znali ko je ona i veoma dobro su se ophodili prema njoj.

Amerikanci su već tada znali da je njena veza sa nacističkom partijom nominalna. Postala je član stranke na nagovor svog mentora Arnolda Fanka, ali osim snimanja filmova, nije se bavila nikakvom drugom aktivnošću.

Preživela je stotine intervjua i ispitivanja u godinama posle rata, a kada se vratila u Nemačku, nije mogla da pronađe studio koji bi objavio njene filmove. Nakratko je oživela karijeru pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, radila je fotografije i pravila izložbe. Umrla je u Minhenu 2003. godine u 102. godini života.

Daleko od toga da će se ulaganje u polovnog dizelaša više isplatiti od neke nekretnine ili zlata, ipak, situacija se razvija u pravcu gde je jasno da vreme dizela neumitno prolazi, makar u Evropi. Prelomni trenutak svakako je bio Dizelgejt skandal iz 2015. godine, a kao posledica toga proizvođači automobila, a i kupci novih vozila na zapadu su što svojom voljom, što motivisani taksama i subvencijama počeli da se distanciraju od vozila sa ovakvim motorima.

Posledice su već tu. Ako pogledamo ponudu novih automobila, danas je gotovo nemoguće naći dizel motor u klasi malih gradskih automobila, slično je i u srednjoj klasi i tako sve dok ne dođemo do većih SUV modela, dostavnjaka i poslovnih limuzina u klasi „folksvagen pasata“. Kupci, što svojom voljom, što motivisani taksama i subvencijama, biraju benzince, hibride i električne automobile.

Samo „nemci“ ostali verni dizelu

Primera radi, Folksvagen grupa dizel agregat nudi tek od Golfa i njemu sličnih modela. Stelantis je maltene penzionisao svoj 1.5 dizel motor, moguće ga je dobiti uz dostavne Pežoe, Sitroene Fijat i Opel. Reno je jedan od retkih, uz Folksvagen, koji i dalje nude dizele u svojoj gami. Japanski proizvođači su bez izuzetaka prestali sa ponudom dizelaša, a kod Tojote se mogu naći još samo u Lend kruzeru, Hajlaksu i dostavnom programu. Dizeli su nestali i kod Kije i Hjundaija, a tu su i sve prisutniji kineski proizvođači koji su gotovo kompletno preskočili motore sa unutrašnjim sagorevanjem i odmah se „bacili“ na elektromobile.

Drastičan pad prodaje

Uostalom, evo šta kažu podaci o registraciji novih vozila u Evropi koje objavljuje ACEA – Evropska asocijacija proizvođača automobila. Pre samo pet godina dizelaši su činili čak 28%, dakle gotovo trećinu od ukupne prodaje novih vozila u Evropi. Međutim, taj udeo je iz godine u godinu padao tako da ove godine tek nešto više od devet odsto kupaca se odlučuje za dizel. To ih stavlja čak ispod električnih automobila, koji čine 15% ukupne prodaje.

Treba voditi računa i da u tih devet odsto kupaca koji se danas odlučuju za automobil sa dizel motorima sve manje ima fizičkih lica, već su kupci uglavnom kompanije koje ih kupuju kao službena vozila, tako da je danas šansa da nađete dizela „od prvog vlasnika, malo prešao“ srazmerno mala.

Šta sledi

Samim tim jasno je da će u narednoj deceniji polovni dizeli i na našem tržištu postati dosta tražena roba, pogotovo uzevši u obzir navike domaćih kupaca. A te navike kažu sledeće: tokom 2024. godine u Srbiji je prvi put registrovano nešto preko 132 hiljade polovnih vozila, od toga su dizelaši zauzeli čak 63% ili u brojkama 83.208, a benzinci, uključujući i one sa TNG konverzijom 33%. Ova informacija govori dosta toga o popularnosti dizelaša na našem tržištu, uprkos činjenici da je dizel dosta skuplji od benzina i da je praktično isplativ samo onim vozačima koji prelaze veliki broj kilometara. Treba međutim reći, na osnovu navedenih rezultata prodaje novih jasno je da će ovaj izvor vremenom presušiti. (kod novih benzinci čine nešto manje od 50% ukupne prodaje).

Sve u svemu, ako uzmemo u obzir da se kod nas najčešće kupuju polovna vozila starija od deset godina, realno je očekivati će i naše tržište narednih godina ući u fazu smanjenja ponude. Ipak, kako sada stvari stoje, cena dizelaša će biti još dugo stabilnija u odnosu na benzince i hibride, a naročito u odnosu na vozila na čisto električni pogon.

Gradsko veće Sombora usvojilo je danas predlog Komisije za dodelu sredstava po javnom konkursu za sufinansiranje ženskog preduzetništva, za šta je iz gradskog budžeta izdvojeno 2,50 miliona dinara a podržaće se 31 projekat, objavljeno je na zvaničnom gradskom sajtu.

Usvojen je i predlog Komisije za dodelu sredstava po konkursu za sufinansiranje projektnih aktivnosti od značaja za unapređenje i razvoj starih i umetničkih zanata na teritoriji Sombora.

Za ovu namenu je iz gradske kase izdvojeno milion i po dinara, a podržaće se 12 projekata.

Isporuka četvrte tranše prehrambenih paketa u 2025. godini za socijalno ugrožena lica u naseljenim mestima i salašima na području grada Sombora krenula je danas iz prostorija Crvenog krsta.
Paketi se sastoje od po dva kilograma pirinča i pasulja, tri kilograma šećera i tri litre ulja, testenine, kuhinjske soli, pet kilograma brašna, graška, boranije, kokošje i goveđe supe.
Početku distribucije 550 prehrambenih paketa prisustvovao je član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne politike dr Radenko Stanić.

Pedagoški fakultet u Somboru objavio je konkurs za drugi upisni rok, a kako je najavljeno, elektronska prijava kandidata počinje 27. avgusta, dok kandidati koji žele lično da se prijave to mogu učiniti 4. i 5. septembra. Provera sposobnosti i prijemni ispit zakazani su za 8. septembar, dan kasnije biće objavljena preliminarna rang lista, dok će se konačni rezultati znati 11. septembra.

U prvoj godini osnovnih akademskih studija ima mesta za još 107 studenata, od toga 65 na budžetu i 42 samofinansirajuća. Smer diplomiranih učitelja ima 46 nepopunjenih mesta, diplomirani vaspitač 23, diplomirani bibliotekar 12, dok je za smer digitalnog obrazovanja ostalo još 26 slobodnih mesta.

Visina školarine za samofinansirajuće studente iznosiće 50.000 dinara, dok je za strane državljane taj iznos 1.000 evra.

Izložbe „Кrug života i smrti — prstenje iz srednjovekovne arheološke zbirke Gradskog muzeja Sombor” i „Кrug života i smrti — analize drugačijih perspektiva" gostuju u Gradskom muzeju Subotica od 28. avgusta do 10 oktobra.

Dve izložbe arheološkog odeljenja Gradskog muzeja Sombor: Кrug života i smrti: prstenje iz srednjovekovne arheološke zbirke Gradskog muzeja Sombor i Кrug života i smrti: analize drugačijih perspektiva, koje su otvorene u našem muzeju u sklopu obeležavanja 140. godišnjice muzejske delatnosti u Somboru (prva 18. maja, druga 25. maja 2023. godine), gostovaće u Gradskom muzeju u Subotici.

Na izložbi Кrug života i smrti — prstenje iz srednjovekovne arheološke zbirke Gradskog muzeja Sombor, predstavljena je po prvi put celokupna sistematizovana zbirka prstenja iz kolekcije srednjovekovnog nakita, dok je kao rezultat interdisciplinarnih istraživanja i analiza predmeta sa nekropola nastala izložba Кrug života i smrti — analize drugačijih perspektiva koja ima za cilj da ukaže na nova saznanja stečena radom Arheološkog odeljenja u proteklih 20 godina.

Ovim gostujućim izložbama u Subotici učestvuje se u predstavljanju arheološkog nasleđa u okviru programa manifestacije Godina arheologije 2025.

Otvaranje će biti upriličeno u četvrtak, 28. avgusta u 18 časova, a postavka će trajati do 10. oktobra.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 23. avgust

Sigurno ste već čuli izreku: „Kad ti život da limun, napravi limunadu.“ Hajde da je malo prilagodimo — šta kažete da umesto toga napravite limunovu vodu?

Iako se limun obično vezuje za sladak ukus limunade (zahvaljujući dodatom šećeru), evo jedne važne činjenice: „Limun je zapravo jedno od voća sa najmanje šećera,“ kaže Džulija Zumpano, dijetetičarka iz Klivlendske klinike. Dodaje i da je, kako se približava sezona gripa, dobro znati da su limunovi puni vitamina C koji jača imunitet. Takođe su niskokalorični, sadrže malo ugljenih hidrata, a imaju i vlakna, prenosi Danas.

Patricija Varaćelo je pila limun i vodu svakog dana i svoja zapažanja je iznela u magazinu Healthy.

„Moja mama je radila kao instruktorka fitnesa i lifestyle kouč, pa sam iz prve ruke videla koliko koristi donosi limunova voda — bio je to obavezan deo njenog jutarnjeg rituala. Iako sam i sama povremeno pila limunovu vodu, tek kada su mi urednici predložili ovaj tekst, odlučila sam da se potpuno posvetim tome“, napisala je.

U nastavku saznajte zašto bi limunova voda mogla da bude odličan dodatak i vašoj rutini, uz savete nutricionista o tome kako da je najbolje uključite u ishranu.

Zdravstvene koristi limunove vode

„Limun je neverovatno voće puno hranljivih materija,“ kaže dr Samjuel Matis, porodični lekar i profesor na Univerzitetu u Teksasu. Osim što su puni vitamina C, „sadrže i značajne količine vitamina B6 i kalijuma, koji su važni za energiju i zdravlje srca.“ Vitamin C pomaže i u apsorpciji gvožđa, pa može smanjiti rizik od anemije.

U pola čaše limunovog soka (oko 120 ml) dobijate:
27 kalorija
8,4 g ugljenih hidrata
3,1 g šećera
više od pola preporučenog dnevnog unosa vitamina C
vitamine B kompleksa
minerale poput magnezijuma i bakra
antioksidanse (lutein, zeaksantin, beta-kriptoksantin).
Limun sadrži i posebne supstance:
hesperidin (može da smanji aterosklerozu),
eriocitrin (antioksidans, smanjuje upale),
D-limonen (olakšava varenje i smiruje želudac).

Mešanje limuna s vodom poboljšava apsorpciju ovih hranljivih materija. A ako koristite ceo limun, vlakna iz pulpe dodatno pomažu zdravlju creva.

Najbolji način za pripremu limunove vode

Potrebno vam je samo: svež limun i voda. Preporučuje se blago topla ili voda sobne temperature jer tako najbolje čuva vitamin C.

Kako da napravite:
Iscedite pola limuna u čašu (oko 250 ml) vode.
Voda treba da bude sobne temperature ili blago topla.
Ako vam je previše kiselo, dodajte još malo vode ili ubacite mentu, đumbir ili prstohvat kurkume (protiv upala).
Po želji možete dodati i prstohvat crnog bibera — on poboljšava apsorpciju.
Izbegavajte šećer, a malo meda povremeno je u redu.

Kada je najbolje piti limunovu vodu?

Nema čvrstog naučnog pravila, ali čaša limunove vode ujutru može biti posebno korisna — nakon 6–10 sati sna, telo je blago dehidrirano, a vitamin C daje energiju i može ubrzati metabolizam.

Lična iskustva nakon nedelju dana

Bolja hidratacija – počela sam da pijem više vode i lakše postizala dnevni unos, napisala je Patricija.
Bolja probava – kiselina iz limuna pomaže varenje, a kako starimo, nivo želudačne kiseline opada.
Jači imunitet – vitamin C štiti od infekcija, baš kao što pijemo limun čaj kad smo prehlađeni.
Prevencija bubrežnih kamenaca – citrat iz limuna može da spreči njihovo stvaranje i razbije manje kamenčiće u začetku.

Česte zablude

Mršavljenje i salo na stomaku: Limunova voda sama po sebi ne topi masne naslage, ali može pomoći da jedete manje i ubrzati metabolizam.

Detoksikacija: Ideja da limun „detoksikuje“ telo je mit — to radi jetra. Limun pomaže samo indirektno, jer podstiče unos vode.

Da li je bezbedno piti svakodnevno?

Apsolutno, ali umereno. Previše limuna može oštetiti zubnu gleđ zbog kiseline. Savet: pijte kroz slamčicu i perite zube redovno.

(SZO) proglasila je telesno kažnjavanje globalnim problemom javnog zdravlja koji uzrokuje ozbiljnu štetu fizičkom i mentalnom blagostanju dece, i može dovesti do kriminalnog ponašanja u odraslim godinama.

U novom izveštaju SZO se navodi da su deca koja su u 49 zemalja sa niskim i srednjim prihodima bila izložena telesnom kažnjavanju, što je definisano kao "bilo koje kažnjavanje u kojem se koristi fizička sila i čija je namera da izazove određeni stepen bola ili nelagodnosti, ma koliko blag", imala 24 odsto manje šanse da razvijena na pravi način, nego deca koja nisu bila meta fizičkog kažnjavanja, prenosi N1.

Procenjuje se da je širom sveta 1,2 milijarde dece svake godine izloženo telesnom kažnjavanju.

U proteklom mesecu, 17 odsto sve dece izložene telesnom kažnjavanju pretrpelo je teške oblike fizičkog nasilja, poput udaranja po glavi, licu ili ušima, ili jakog i višestrukog udaranja, navodi se u izveštaju.

"Sada postoje ogromni naučni dokazi da telesno kažnjavanje nosi višestruke rizike po zdravlje dece. Ono ne nudi nikakve koristi za ponašanje, razvoj ili dobrobit dece, niti koristi za roditelje ili društvo", rekao je direktor odeljenja WHO za zdravstvene determinante, promociju i prevenciju Etjen Krug.

On je pozvao da se "ova štetna praksa okonča kako bi se osiguralo da deca napreduju kod kuće i u školi".

U izveštaju SZO se navodi da deca izložena telesnom kažnjavanju imaju veću verovatnoću da razviju anksioznost, depresiju, nisko samopoštovanje i emocionalnu nestabilnost, što se nastavlja i u odraslom dobu i može dovesti do upotrebe alkohola i droga, nasilnog ponašanja i samoubistva.

Telesno kažnjavanje često je praćeno psihološkim kažnjavanjem, koje podrazumeva ponašanje koje omalovažava, ponižava, plaši ili ismeva dete, dodaje se.